Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Napoleon Bonaparta

taj Pet Jul 10, 2009 10:31 am
First topic message reminder :

Napoleon Bonaparta - Page 2 Napoleon_v
Ljubav. Privilegija najviših duša, herojstvo koje traži svoje žrtve.
Ljubav je duševno stanje bez ravnoteže. U njoj se pati više nego što se
misli, sanja više nego što se živi i kaže ono u šta ni sami ne
verujemo. Govoriti o ljubavi, to je već po malo voleti.
Ljubav je, svakodnevno kockanje, najveći izvor snage za iluziju i najdublji dokaz
moći za akciju. Svi veliki ljudi su bili zaljubljeni celog svog života.
Državnici, vojskovođe, vladari, pesnici, pisci, umetnici... Oni nose
pečat najvećih stradalnika . Možda duguju najviše svojim ljubavima.
Njima je potrebna ljubv u okviru beskonačnog i večitog, u okviru
neprolaznog. A šta je ljubav nego mešavina kobnog i smešnog, tragedije
i komedije, protivotrova i otrova zaljubljenosti.
Ako bi smo govorili o najvećim ljubavima, najvećoj pravednosti i nesebičnom
zalaganju , ako bi govorili o državi koja je kolevka ljubavi, bez
sumnje bi bila Francuska, ako bi govorili o najistrajnijem i
najosećajnijem poljupcu, sigurno bi na tronu sedeo francuski poljubac.
Ako bi smo govorili o ljudima izuzetne časti i osećaja za ljubav, našli
bi ih na čizmi vernosti i viteštva. A kada bi spojili italijansko
poreklo, francusko držanje, italijanske mane i francuske vrline, dobili
bi smo izuuzetno biće, čoveka koji je stvorio veliki deo istorije,
čoveka koji je dokazao da je ljubav izraz muževnosti i muške
postojanosti.
Kraj XVIII i početak XIX veka na starom kontinentu je
doba Napoleona, doba topovske paljbe, juriša, bitaka ... Doba kada
velike vođe snagom svoje ličnosti osvetljavaju svoje vreme, zauzimajući
posebno mesto na istorijskoj lestvici. Doba najvećih spletkarenja,
prevara, preljuba i ljubavi na carskim dvorovima.
„Ja sam od onih ljudi koji su sami po sebi sve, a po precima ništa“.
Napoleon Bonaparta... vojnik, građanin, neprikosnoveni vladar... Sav
svoj život duguje moći i nesebičnoj ljubavi naroda prema njemu. Upravo
to mu je bilo potrebno da od sveta napravi san. Evropa i danas nosi Napoleonovo lice.
Porodica Bonaparte, vodila je poreklo izToskane! Prezime Bonaparte označavalo je „dobru stranku“ ili careve
ljude i vuče korene još iz XII veka.
Rođen na Korzici, u
malom gradu Ajačiju, Napoleon je imao skoro sve crte pravog Italijana.
Živeo je u porodici ispunjenoj ljubavlju, jer su se brakovi na
priprostoj i jednostavnoj Korzici sklapali isključivo iz ljubavi.
Rastao je u atmosferi sigurnosti i ljubavi. Bili su plemićkog roda, i
bili su na jednom neobičnom društvenom položaju. Nisu pridavali značaju
spoljašnjem sjaju i pompi.
Od majke Leticije i oca Karla naučio je
dosta stvari koje su u kasnijem sučeljavanju sa životnim kandžama bile
i više nego korisne. Napoleon je naučio da veruje u to da je čast
važnija od novca, vernost važnija od ugađanja vlastitim okolnostima, a
hrabrost od ičeg drugog na svetu.
Vaspitavan je po korzikanskom
načelu koje kaže da ako se čovek ne bori za svoja prava u malim
stvarima, brzo će izgubiti i u velikim. Od rođenja je imao veliko
osećanje za pravdu.
Od oca je nasledio jednu od možda najgorih mana,
jedinu mračnu stranu korzikanskog muškog ponosa, da se svaka uvreda
mora osvetiti.
Svoju majku, koja je važila za najlepšu ženu u
Ajačiju, je obožavao, ali ne može se reći da je bio edipovac. Voleo ju
je na vrlo dostojanstven način, onako kako sin voli majku.

MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:34 am
Napoleon Bonaparta - Page 2 Napoleon_Wagram


Predviđao je svoju skoru smrt. A u takvom slučaju Marija Lujza sa rimskim kraljem mora napustiti Pariz. Ni po koju cenu Rimski kralj ne sme biti uhvaćen.
„Više bih voleo da mom sinu preseku grlo nego da ga vidim dovedenog u Beč kao
austrijskog princa, a o Carici imam tako visoko mišljenje da sam siguran u to da je ona istoga mišljenja kao što može biti jedna majka i žena...“

Međutim , jurnuo je na ruski korpus i izvojevao pobedu. Tada je opet pisao supruzi: „Najdraža moja Lujza, pobeda! Uzeo sam iz ruskih pukova, uzeo 6000 zarobljenika, 40 topova, 200 vagona municije, zarobio glavnokomandujućeg a mojih ljudi nisam izgubio ni 200. neka se plotuni ispale kod Invalida i neka se vest objavljuje na svim mestima gde ima zabave. Nap.“
U znak pobede poslao joj je i mač ruskog zapovednika.
Ona je i njemu često pisala, pisma puna običnih , svakodnevnih stvari i poslala mu je dečakov portret koji ga prikazuje kako kleči i moli se. Napoleonu se toliko svideo portret da je mislio da njime može podići moral njegove vojske. Tražio je da se odštampaju gravire „Molim se Bogu da spasi mog oca i Francusku“.

Mariji je pisao da piše svom ocu :“Nagovaraj ga malo da bude i na našoj strani, da ne sluša samo Ruse i Engleze“.
Saveznici su se približavali Parizu i Napoleon je naredio da u slučaju opasnosti njegova žena i sin pođu u Loaru.
Koliko god sve vojskovođe bile jake, gde god Napoleon nije vodio vojsku sve je polako propadalo. To se desilo i sa Parizom. Bio je duboko potresen. Carstvo je izgubio a sada i svoju prestonicu. U Pariz su ušli predstavnici Rusije, Pruske i Austrije.

„Presto mi ne znači ništa. Rođen sam za vojnika, mogu bez žaljenja da se vratim običnom životu. Želeo sam da vidim Francusku velikom i moćnom, ali iznad svega želim da bude srećna. Radije bih napustio presto nego potpisao sramni mir...“
„Vrlo dobro gospodo, pošto tako mora biti, ja ću abdicirati. Trudio sam se da donesem sreću Francuskoj i nisam u tome uspeo. Ne želim da povećavam vaše patnje“.

Napisao je:„Pošto su savezničke sile proglasile Cara Napoleona jedinom preprekom ponovnog uspostavljanja mira u Evropi, Car Napoleon, veran svojoj zakletvi izjavljuje da je spreman da se odrekne prestola, da napusti Francusku i da se odrekne svog života za dobro svoje zemlje, koja je neodvojiva od prava njegovog sina, od prava na regentstvo carice i održavanje zakona Carstva. Ako su Burboni mudri promeniće samo čaršave na mom krevetu“.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:36 am
Poslednji put Marija Lujzu je video 25. januara. Tada je bio car svih Francuza, a sada je bio poražen, srušeni uzurpator. Njemu je bilo 41., a njoj 23. godine.Ono što je učinio bilo je da Mariji Lujzi budući egzil učini što privlačnijim. Ona mu je pisala:“Bila bih savršeno zadovoljna da umrem, ali ja želim da živim da bih ti pružila malo utehe i nekako pomogla.
Aleksandar je predložio da Napoleon dobije svoju rezidenciju na Elbi, jer je tamo klima blaga, a i ljudi govore italijanski. Napoleon se na početku bunio, ali se malo kasnije pomirio s tim. Odbijen je zahtev da Marija Lujza odsedne u Toskani. Očigledno je bilo da žele da ga razdvoje od sina i žene, jer su njih troje bili sila koju nije trebalo potcenjivati. Marija Lujza mu je pisala:
„Sada već znaš da su me prisilili da napustim Orlean i da su izdata naređenja da me spreče da ti se pridružim i da čak primene silu, ako je potrebno. Budi na oprezu najmiliji moj, mi smo izigrani , ja sam u samrtnom strahu, ali ću kod mog oca zauzeti čvrst stav.
Za čoveka koji je već bio strašno ponižen, ovo je bio razorni udarac. Razmatrao je da sebi oduzme život. Prevrtao je u rukama svoje pištolje, hteo je i da se uguši. Na kraju je belu smesu sipao u vodu i popio. Međutim, ni ovo nije bilo toliko jako da ga ubije , da ubije tog čoveka u njemu. Dobio je pismo od Marije.
„Molim te , najmiliji, ne ljuti se na mene (zbog odlaska u Rambuje); šta mogu da radim, toliko te volim da mi se srce cepa; toliko se bojim da ti možda misliš da je ovo zavera koju smo ja i moj otac skovali protiv tebe... Silno želim da tvoju nesreću s tobom podelim, čeznem da se o tebi brinem, da te tešim, da ti pomognem i da odagnam tvoje brige...Tvoj je sin jedini srećan ovde, on pojma nema koliko je velika njegova nesreća, jadna dušica; samo ti i on čine mi život podnošljivim...“.
Bio je užasno skrhkan.Oduzeto mu je sve i sada bez protivljenja odlazi na Elbu.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:36 am
Napoleon se osećao tako slab. Izgubio je ženu i sina, izgubio je Francusku, svoj san.
Oprostio se sa svojom gardom i napustio Francusku. Krenuo je putem Elbe. Sada je nosio novu titulu „Car i suveren ostrva Elbe“. Stanovnici Elbe sačekali su ga povicima “En viva il imperatore” srećni , ne toliko zbog Napoleona koliko zbog toga što će ostrvo sada postati poznato.
Elba se promenila na bolje kada je Napoleonova noga kročila na ostrvo. Odlučio je da će živeti u kući – I Mulini – pored Porto Feraja. Ništa tamo nije bilo na velikoj nozi. Imao je svoj logorski krevet, tepih je bio iskrzan, sofa izbledela a tapete na zidovima su izgubile boju.
Tamo je često razmišljao o svojim ženama. Mislio je i bio siguran u to da će Marija Lujza i njegov sin uskoro doći. Ako je mnogo mislio na Mariju Lujzu, takođe je dosta mislio i na Žozefinu. Javio jej je da mu piše na Elbu i rekao joj da je nikad nije zaboravio i da nikada neće. Žozefinina osećanja prema Napoleonu bila su ista kao i njegova prema njoj.U Napoleonovim odajama u Malmezanu održavala je sve tačno onako kao što je bilo kad ih je on napustio jedna knjiga iz istorije ležala je otvoreno na strani gde je u tom trenutku prestao da čita, odeća spremna da je obuče. Nadala se da će Napoleon nekako ponovo ući u njen život. Ona se od njega nije još ohladila, niti tada niti kasnije. Međutim, tri nedelje nakon što se Napoleon iskrcao na Elbu, Žozefina se u Malmezanu razbolela.
29. maja 1814. godine Žozefina je umrla. Napoleon je bio toliko potresen i stalno je razmišljao o Žozefinininoj vernosti i dobroti.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:37 am
Možda je Napoleon razmišljao kako je u ime carskog orla ostavio Žozefinu,ali on je imao još žena i sebično bi bilo zadržavati se na jednoj iako je verovatno samo Žozefinu zaista voleo.
Setio se zlatnog medaljona i ugraviranog natpisa:“Kad prestaneš da me voliš, ne zaboravi da ja tebe još uvek volim“.

I upravo tog leta je primio pismo od žene koja mu je poklonila medaljon, od Marije Valevske.
Tajno su se sastali 1. septembra 1814. godine u delu zaliva Porto Ferajo. Sa njom u minijaturnoj uniformi stigao je i
četvorogodišnji sin Aleksandar. Napoleon je bio oduševljen njime. Mali je imao kovrdžavu kosu i ličio je na Rimskog kralja. Često se igrao sa njim i čvrsto je verovao da je nebo dirnuto njegovom nevinošću. Marija, koja je bila slobodna žena jer joj je muž umro, želela je da ostane na Elbi: „Dozvoli mi da negde uzmem nekakvu kućicu, dalje od grada, negde dalje od tebe, ali tako da mogu da dođem kad god sam ti potrebna“.
Ali on sebi nije mogao da priušti ljubavnicu, bar ne sada. Smatrao je Elbu kao jedno veliko selo i mislio je da će ta veza skandalizovati „njegovu decu“, tj. stanovnika Elbe.
Međutim , šta se za to vreme dešavalo sa Marijom Lujzom? Napisala je u svom dnevniku :“Osećam se krivom što nisam pošla sa njim... Šta će on misliti o meni? Ali , otići mu... Kako sam slaba i nemoćna u ovom kovitlacu zavera i izdaja!“.
Svi su pokušavali da je odvrate od ideje da ode na Elbu.I bila je vrlo slaba za takav potez. Osim jednog učtivog pisma u kojem mu je čestitala Novu godinu u januaru 1815. godine, Napoleon od nje nikada ništa nije čuo. U septembru je najzad shvatio da ona nikada neće doći. Bio je duboko potresen i tužan. Nije joj prebacivao. Ona je za njega i dalje bila milo i dobro biće. Krivio je samo njenog oca. On je prihvatio njen brak sa njim kada je on bio moćan i velik i odbacio ga kada je bio svrgnut.
Napoleon se vratio svakidašnjim poslovima čitao je knjige, sećao se malog rimskog kralja, navadio se na kekse obilno umočene u malagu (njegovo omiljeno piće). I pored tih zadovoljstava dani su mu se vukli. Bio je porodični čovek i nije mogao da zamisli ostatak svog života bez Marije Lujze i svog sina. Postao je osetljiviji i ta samoća ga je svakodnevno podsećala na to koliko je nisko pao.
Bio je nesrećan. I ranije je znao šta je nesereća i nije se plašio. Posedovao je dovoljno unutrašnje snage da spreči jaku depresiju, a što se tiče njegovih depresija, mislio je da ih ne može podneti, pod uslovom da to pomaže sreći Francuske. Ali koliko je Francuska bila srećna?
Trobojka je zamenjena belom zastavom, Napoleonova slika skinuta je sa legije časti, vraćen je stari dvorski korpus, hiljade profesionalnih oficira otpušteno je sa pola plate, dok su poželjni poslovi dati emigrantima koji su se urotili sa napuderisanim perikama. Bahatosti onih ljudi nije bilo granica.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:37 am
Ljudi koji su se nadali Napoleonovom povratku, za svoj simbol uzeli su ljubičicu.
Dame su nosile haljine ljubičaste boje, a muškarci su na svojim satovima nosili kaiševe ljubičaste boje i često su govorili „Il reviendra au printemps“.
U toku 1815. godine ozbiljno je počeo da razmišlja o povratku u Francusku. Nikada nije voleo da ide protiv točka istorije i nije znao nijedan uspešan primer povratka u prošlost. Ali to ga nije obeshrabrilo. „Moram sada da krenem ili neću nikad otići.“

1. marta uplovio je u luku Rta Antib. Naredio je da se podigne trobojka, stavio je šešir sada ukrašen čuvenom crveno, belo, plavom kokardom. U 1 sat popodne počelo je iskrcavenje. Iskrcavanje 1000 ljudi protiv cele Francuske. Napoleon je u Pariz ušao 20. marta. Sreo se sa celom svojom prošlošću. Sreo je Hortenziju u crnini, koja je i danje žalila Žozefinu, poznata lica, vratare, komornike, lakeje... svi su bili tu, kao posle nekog bala pod maskama. Zemlju je zatekao u potpuno drugačijem stanju Engleske ideje preplavile su zemlju. Francuska više nije bila ljubavnica kako ju je ranije Napoleon ponekada nazivao. Spavala je sa svim i svakim i tako nije Cara više smatrala svojim suđenim gospodarom nego samo jednim čovekom među mnogima. Napoleon je odigrao mnogo bitaka po svom povratku. Još se priča o bici kod Vaterloa „najkraćom trkom koju je čovek ikada u životu video“. Ni sam Napoleon nije znao šta je posle pogrešio.
„Francuzi, kada sam započeo ovaj rat da bih spasao nezavisnost vaše zemlje, računao sam na zajednički trud, ujedinjenu volju i pomoć svih onih koji imaju vlast. Okolnosti mi se čine promenjenim. Žrtvujem sebe mržnji neprijatelja Francuske. Moj politički život je stigao do kraja i ja proglašavam mog sina Napoleona II carem Francuske.“
Napoleon je poslat na Svetu Jelenu.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:37 am
Napoleon Bonaparta - Page 2 Sautoir


Sveta Jelena. Tačka na geografskoj karti, boca izgubljena u južnom Atlantiku, šibana vetrovima i kišom. Napoleon je o njemu govorio: „Nije neko privlačno mesto. Bolje bi mi bilo da sam ostao u Egiptu“.

Sveta Jelena je tropsko, planinsko ostrvo, malo veće od Elbe. Ali strašno daleko, od Francuske udaljeno 8000 kilometara.
„Ovo je sramno ostrvo. Ono je zatvor. Život na ovakvom mestu će zahtevati mnogo snage i hrabrosti“. Ostrvo Sveta Jelena

Živeo je u Langvudu, u preuređenoj seoskoj kući koja je stajala na visoko izloženom i ogoljenom platou, ulaznom i iizlaznom vetru. Ovo će biti Napoleonov dom sledećih i poslednjih pet i po godina njegovog života.
Najveći deo svog vremena Napoleon je provodio u maloj sobi sa kaminom, poljskim krevetom i sofi koja je gledala pravo na dva portreta Marija Lujze i sedam portreta svog sina.
Napoleon je brzo osmislio svakodnevnu rutinu. Vreme se vuklo užasno sporo. Za tako izuzetno aktinog čoveka , jednostavno nije bilo dovoljno stvari kojima bi se bavio. U toku pet i po godina na Svetoj Jeleni, sve do poslednje bolesti , Napoleon je ostao snažnog nesalomljivog duha. Mrzeo je to ostrvo, prozvano po ženi koja je našla istinski krst, ali nikada se nije predao očaju. Njegovo telo možda je bilo zarobljeno, ali njegova duša i dalje je bila slobodna. Svakako za nekim stvarima je žalio. Žalio je što je izgubio bitku kod Vaterloa i što nije umro u nekom trenutku na vrhuncu svoje karijere. Ali čak i na toj zaboravljenoj steni, uspevao je da bude ono što jeste. Kada je njegova tamnozelena pukovnička uniforma izbledela od tropskog sunca, odbio je da mu se nova uniforma napravi, već je dao da se stara prevrne i tokvu ju je ponosno nosio.
Godine na Svetoj Jeleni bile su stvaralačke godine. Tamo je iztdiktirao čitave knjige o svojim ratnim pohodima. Vodio je živu borbu da sačuva činjenice, onakve kako ih se sećao. Želeo je da neiskrivljen uđe u istoriju. Sa velikom ljubavlju pisao je i o Egiptu, o geografskom ključu svete. Velike nade je ulagao u svog sina i bio je uveren da će jednog dana francuski narod pozvati mladog Napoleona II na presto. Mislio je da će on izvojevati one principe u miru koje je njegov otac izvojevao mačem.
Ali , njegova glavna nada propašće zbog bolesti mladog Napoleona koji će umreti 1832 . godine u svojoj 21. godini.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:38 am
Što se žena tiče, one su često bile predmet Napoleonovog razgovora. Otvoreno je govorio o svojim ljubavnicama. Ljubav i monogamska osećanja nisu prirodne stvari, nego proizvodi društva, kao što su i vrste brakova: „Jevreji i Atinjani ženili su se svojim sestrama“. Marija Lujza, rekla mu je kad je sa njim provela noć u krevetu „Uradi to opet“. Ovo govori o tome da žene po prirodi nisu stvorenja koja se prenemažu.

Napoleon je na Svetoj Jeleni uživao u društvu dve francuskinje. To mu je prijalo jer mu je dosadio sam engleski mentalitet i dosadni engleski jezik. One su obe bile supruge njeghovih oficira.

Starija, Albina de Montolon, udavala se tri puta. Imala je lepo, živahno lice. Volela je da flertuje i Napoleona je zabavljala pevanjem italijanskih pesama uz sviranje na klaviru.
A mlađa, Fani Bertran je bila plemkinja i poticala je iz istaknute franko-irske porodice Dilon. Fani je imala 30 godina i bila je pre aristokratskog i otmenog izgleda nego lepa. Imala je dugačko fino lice i velike, crne oči. Bila je dobrog srca i volela je da miri posvađane. Albina je bila preduzimljivija i vidno je bilo da je htela da zavede Napoleona.Jednom mu je čak rekla :“Neki muškarci od 40 godina se još uvek ponašaju kao mladići“, na šta je Napoleon odgovorio: „Da, ali nisu morali da pretrpe toliko tuge kao ja „.

Međutim, Albina je morala da se vrati u Evropu zbog svog zdravstvenog stanja. Fani tada ostaje jedina žena na Napoleonovom horizontu. Ona mu je mnogo značila. Umela je da razgovara, da saosećanja sluša, svoju decu je vaspitala s pravilnom mešavinom discipline i ljubavi, što je Napoleon cenio. Nije bio zaljubljen u Fani, ali smatrao ju je vrlo privlačnom damom , odličnom majkom i odanom suprugom.
To je predstavljalo gorko-slatko podsećanje na ono što bračna sreća može da bude. I kako su njena deca rasla , smatrala je da bi bilo najbolje da ih odvede u Evropu na školovanje, ali da se potom vrati kako bi brinula o Napoleonu. Međutim, on je to negodovao. Priče sa njom bile su jedino što ga je održavalo u životu, smatrao ju je odanim prijateljem, a ona ga napušta. Bio je toliko razočaran da je o njoj govorio razne strahote. „Kurva, ona je kurva, pala žena koja spava sa svim engleskim oficirima koji prođu pored njene kuće“. Ova ideja ga je toliko opsedala da je čak razgovarao i sa njenim mužem o tome:
“ Trebalo je da od svoje žene napravite prostitutku“.
Sve je ovo bila fantazija, rezultat jedne mašte koja je užasno patila zbog usamljenosti. Njegova muškost bila je ubistveno ponižena. Fantazija i umišljenost dospevale do toga da se hvalio kako je Dezire Klari oduzeo devičanstvo.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

taj Sub Nov 07, 2009 6:38 am
Naizmenične kiše i vetar koji je sve sušio na ovoj hladnoj steni u Atlantiku, nisu odgovarali Napoleonu. Prve dve godine bio je sasvim dobrog zdravljlja, ali onda je počeo da poboljeva.
Žalio se na bol u stomaku, često je povraćao, imao je često vrtoglavice. On je smatrao da ima rak i da mu pomoći nema. Lekari su ustanoivili da je problem ipak jetra. U danima kada je ležao u postelji govorio je: “Doživeo bih 80-tu da me nisu doveli na ovo grozno mesto“.
Pripisivali su mu razne bolesti, bolest jetre, akutni gastritis. On je brzo mršavio, toliko da su se njegovi obrazi vidno smanjili , gotovo nestali. Čak su smatrali da ova bolest nije bila telesna, već neko oboljenje uma. Ali Napoleon je na život i dalje gledao kao na bitku. Znao je da bi njegova smrt bila engleski trofej.
„Ne bojim se smrti, jedino se bojim da će englezi zadržati moje telo i staviti ga u Vestminstersku opatiju“.
Shvativši ozbiljnost Napoleonove bolesti, stanovnike Langvuda ophrvala je tuga. Gospođa Bertau koja je konačno shvatila tu ozbiljnost odlučila je da ne otputuje. Kako je postajao slabiji, i njegova memorija je postajala zamućena, sve je više bio ubeđen da je od Fani tražio da mu bude ljubavnica, ali da ga je ona odbila. Ona je postala simbol života koji mu je bio uskraćen i seksualnog zadovoljstva koji je bio jedan izraz života.
Poslednjih dana svoga života sastavio je testament. Pored njegovih činjenica i njegovih želja napisao je da želi da njegovo srce bude sačuvano u vinskom alkoholu i da se donese u Parmu njegovoj dragoj Mariji Lujzi.
„Reći ćete joj da sam je nežno voleo i da nikada nisam prestao da je volim“
Napoleonova samodijagnoza bila je tačna. Imao je rak želuca, jednu od najbolnijih od svih bolesti.
5. maja 1821. godine u 5 sati i četrdeset devet minuta, ubrzo posle zalaska sunca iz daljine se začuo tutanj topa. Oči Napoleona su se zaklopile zauvek. Umro je čovek koji je ostavio pečat istoriji. Njegovi koraci se i dalje osećaju, koraci kroz Francusku, kroz Evropu. Kad mu je otkriveno lice svi su uzviknuli: „Kako je lepo“.
Svi prisutni priznali su da nikada nisu videli finiji, pravilniji i mirniji lik.
Njegovo telo je bilo stavljeno u satenom postavljen kovčeg od mahagonija, a pored njega njegovo srce u srebrnoj vazi sa orlom na vrhu.
Želeo je da bude sahranjen na obalama reke Sene, ali je engleska vlada izdala naređenje da njegovo telo ne sme napustiti ostrvo Sveta Jelena. Sahranjen je pored malog izvora u senci vrba koji se zvao Torbetov izvor. Ovo nije bilo mesto njegovog večnog spokoja. Mnogo godina kasnije njegovo telo biće vraćeno u Pariz, tada će dobiti večni mir na obalama Sene.

Z A K Lj U Č A K
Ovako se završava poslednje poglavlje života jednog čoveka. Život heroja. Život velikog ratnika i ljubavnika , jer za njega je ljubav bila najviši stepen svega što nosi nekoristoljubivo srce, najveće pregnuće, totalno samoodricanje, život u drugom biću i za drugu ličnost, usađenu u zenit jednog doba njegovog života.
On je postavio skicu prave ljubavi. Završio je sam, umro je ponosan, a za sobom ostavio recept svim pokolenjima kako treba voditi ljubav i rat. Postavio je pravila kako se zadobija žensko srce. Jer to je bio on. Strastveni Korzikanac, borbeni Francuz... Napoleon Bobnaparta!
Sponsored content

Napoleon Bonaparta - Page 2 Empty Re: Napoleon Bonaparta

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu