Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Džordž Orvel Empty Džordž Orvel

taj Pet Jul 10, 2009 11:38 pm
Džordž Orvel 7--orvel

Engleski pisac Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler) rođen je 1903. u Motihariju, Bengal. Školovao se u Itonu, Engleska, i posle završetka školovanja vraća se u Indiju 1922. godine. Jedno vreme radi u indijskoj imperijalnoj policiji, upoznaje izbliza njene metode i ogorčen, ubrzo daje ostavku. U godinama koje slede živi teško, izvesno vreme radi čak i kao lučki radnik u Burmi. Zatim odlazi u Španiju i učestvuje u španskom građanskom ratu na strani republikanaca. Kasnije živi u Parizu i Londonu.
Pisanjem počinje da se bavi u Indiji, ali prvo delo, autobiografsku prozu Bez prebijene pare u Parizu i Londonu, objavljuje 1933. u Evropi. Zatim slede Burmanski dani (1934), roman Sveštenikova kći (1935), zabeleške iz španskog građanskog rata U čast Katalonije (1938), eseji U unutrašnjosti kita (1940)...
1938. god. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku. Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, i član je civilne zaštite, angažuje se koliko može, izveštava iz raznih krajeva sveta. 1944. usvaja sina, Ričarda. 1945. mu žena umire tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman 1984. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, on se loše oseća i zato je po njegovom priznanju 1984-ta toliko sumorna. Ženi se Sonjom Bromvel.
Popularnost se kod šire čitalačke publike stiče tek satirom Životnjska farma, koju piše između novembra 1943. i februara 1944., a objavljuje 1946. godine. U njoj Orvel izražava svoja politička shvatanja u literarnoj formi i na svoj način se obračunava sa politikom vođenom posle drugog svetskog rata.
Godine 1946. napisao „Politika i engleski jezik“ čuveni esej o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju.
U eseju Zašto pišem , objavljenom 1947. god, kaže: "Životnjska farma je bila prva knjiga u kojoj sam pokušao, potpuno svesno, da spojim politički i literarni cilj. Već sedam godina nisam napisao roman, ali se nadam da ću to učiniti. To će sigurno biti promašaj, jer je svaka knjiga promašaj, a ja imam potpunu predstavu kakvu knjigu želim da napišem."
I tu knjigu, roman 1984., je svakako njegovo najbolje delo, objavljuje 1949. godine. Ova vizija totalitarne države u kojoj je čovek kao ličnost potpuno degradiran, gde ratovima i policijskim terorom šačica onih na vlasti drži u strahu sve stanovništvo, gde vladaju beda i glad, gde su ljudske vrednosti cinično dovedene na najniži stepen - protest je pisca protiv onih tendencija koje bi istoriju mogle usmeriti u tom pravcu.
Umire 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšajr.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Džordž Orvel Empty Re: Džordž Orvel

taj Ned Nov 01, 2009 5:42 am
Sta je o svetu mislio Dzordz Orvel

Zivot je bajka

Džordž Orvel 02-01

„Sve zivotinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih”, zapovest
ustanovljena na Zivotinjskoj farmi nije samo osnovna poruka Orvelovog
dela vec i njegovo upozorenje covecanstvu


Znate li ko je Erik Artur Bler? A Dzordz Orvel? U pitanju je ista
osoba, jedan od najspornijih pisaca svetske knjizevnosti koji je
stvarao izmedju dva svetska rata. O njegovom stvaralastvu oduvek su
postojala podeljena misljena. Jer, Orvel je bio policajac, lucki
radnik, revolucionar, borac za ljudska prava, novinar, ratni
radio-izvestac. Ali, osporavani, zabranjivani pisac ponovo je u
sredistu zanimanja. Povod za to, veruje se, jeste film americkog
reditelja Yona Stivensona, snimljen 1999. godine po Orvelovom romanu
„Zivotinjska farma” i ponovno izdanje iste knjige objavljeno 2000.
godine, povodom pedesetogodisnjice pisceve smrti.

Neki, mladje generacije, tek tada su saznali za Dzordza Orvela. Onim,
nesto starijim, nije trebalo mnogo da se prisete kako su krajem
sedamdesetih i pocetkom osamdesetih naprosto gutali njegova dela, roman
„1984.” i istu tu „Zivotinjsku farmu”. Ima i onih koji pamte Orvela i
njegovo delo koje je Zapad u vreme „hladnog rata” koristio kao
najubojitije oruzje protiv socijalizma.

Ali, sta je pravi razlog sto su jedan pomalo zaboravljeni pisac i
njegovo delo pobudili podjednako zanimanje tri generacije? Strucnjaci
se ovog puta uzdrzavaju od objasnjenja i upucuju na piscevo poimanje
zivota koje je pretocio u delo.

Prelistavajuci enciklopedije, uz ime Dzordza Orvela naci ce se samo
kratki osnovni podaci da je bio engleski romansijer, esejista i
politicki pisac, pravog imena Erik Artur Bler, a iz njegovog knjizevnog
rada, koje i nije bilo obimno i sadrzi pored dva najznacajnija dela -
alegorijskog romana „Zivotinjska farma”, u kom je zestokoj satiri
podvrgao diktaturu novog doba, i romana „1984.”, antitotalitaristickoj
viziji buducnosti, tek nesto vise od desetak eseja i cetiri poeme.

Džordž Orvel 02-04

Zivotopis

Nedovoljno razumljiv svojim savremenicima, i kao pisac i kao pobornik
jednakosti, a opasan i zabranjivan zbog svojih stavova iznesenih u
delima u zemljama „iza gvozdene zavese”, Orvel je sve do poslednjih
dve, tri decenije proteklog veka smatran uglavnom politickim piscem i o
njemu nema mnogo podataka.

Oni se mogu naci u zabeleskama njegovih savremenika i u njegovim delima
jer, kako je rekao, pisao je o svemu sto je cinilo njegov zivot.

Rodjen je 25. juna 1903. godine u Bengalu, u Indiji, gde je njegov otac
Ricard Vomsli Bler radio kao britanski drzavni cinovnik. Siromastvo ga
je pratilo od najranijeg detinjstva rastrzanog izmedju daleke Azije i
ostrva Starog kontinenta.

Posle skolovanja na Itonu, jednoj od najuglednijih srednjih skola u
Engleskoj, za koje je dobio stipendiju i uz teske muke prezivljenog
Prvog svetskog rata, 1922. godine zaposlio se u Burmi kao policajac
velike britanske imperije u cije je casne ciljeve slepo verovao. Ipak,
surova istina o nepravdi, zlostavljanju i izrabljivanju, razvejala je
sve njegove zablude o imperijalizmu i kolonijalizmu.

Napustio je posao i 1927. godine zaputio se u Evropu trazeci drugaciji,
pravedniji zivot. Bila je to prva prekretnica u njegovom razmisljanju o
zivotu i tesko vreme prezivljavanja na dokovima Londona i ulicama
Pariza.

Vise gladan nego sit, poceo je da pise o svetu onako kako ga je on
video i doziveo. Prvo delo, novelu „Od nemila do nedraga kroz Pariz i
London”, potpisao je sa Dzordz Orvel. Pod tim imenom stupio je 1933.
godine na scenu svetske knjizevnosti i zauvek ga zadrzao.

Dzordz Orvel nije ostao ravnodusan ni na dogadjaje u Spaniji. Iako se
1936. godine tek ozenio, u gradjanski rat protiv Frankove diktature
ukljucio se zajedno sa suprugom Ajlin Sonesi. Od puske, a ni od olovke
nije se odvajao.

Džordž Orvel 02-05

Iz revolucije u Spaniji izasao je tesko ranjen i narusenog zdravlja. A
saznanje o prilikama u Sovjetskom Savezu i Staljinovoj strahovladi,
potpuno ga je porazilo. Verovanje u pravdu i ljudsku slobodu za koje je
mislio da su nasli plodno tlo s novim rezimom u Rusiji, rasprsilo se.
Uz to, i pretnje od nadolazeceg fasizma i Hitlerove vojne sile, bile su
sve izvesnije.

Džordž Orvel 02-06

Vihor Drugog svetskog rata Orvel je docekao ne bas dobrog zdravlja.
Nesposoban za borbu, svoj doprinos dao je kao novinar pisuci protiv
fasizma za „Observer” i „Tribjun” i podgrevajuci patriotizam kao
izvestac na radiju „Bi-Bi-Siju”.

Pritisnut osecajem nemoci i strahom zbog neizvesnih ratnih prilika, u
sudbonosnim istorijskim i drustvenim dogadjajima 1943. godine Orvel se
okrece pisanju romana „Zivotinjska farma” s podnaslovom „Bajka”.
Za neke njegove savremenike bilo je to bekstvo od stvarnosti bojnog polja, za druge najsnazniji ratni plotun jednog knjizevnika.

„Zivotinjska farma”

Džordž Orvel 02-03

Roman „Zivotinjska farma” poceo je da pise u novembru. Opredelio se za
parabolu, izmisljenu pricu u kojoj se jedna pojava uporedjuje s drugom,
naoko potpuno razlicitom. Nezahvalan i nimalo lak zadatak za pisca.
Ipak, Orvel ga je napisao do marta 1944. godine, u jednom dahu,
jezgrovito i zanimljivo. Imao je cetrdeset godina i bogato zivotno
iskustvo iza sebe. Ostricu svog pera nije okrenuo prema nepravdi i
izneverenim ljudskim teznjama, vec mu je namera bila da svet spase
potpadanja pod obmanu. Pisao je o trenutnim drustvenim i politickim
zbivanjima u svetu, ali bez ikakvih geografskih i istorijskih
odrednica. Umesto ljudi odabrao je zivotinje.

Radnju romana smestio je na farmu gospodina Yonsa, bogatog i bahatog
mocnika koji upravlja zivotom svekolikog zivotinjskog sveta i tako
poceo pricu. A ona, ukratko, glasi ovako:

Jednog leta, na sam Ivanjdan, potaknute snom starog nerasta Majora o
boljem i pravednijem zivotu, sve zivotinje - od kokosaka, gusaka,
macaka, ovaca, koza, krava, konja - ujedinile su se i, predvodjene
mladim prascima Napoleonom i Snoubolom, podigle pobunu protiv zuluma i
ugnjetavanja. Izbacivsi zlog gospodara Yonsa, osnovale su svoje
carstvo, Zivotinjsku farmu.

Džordž Orvel 02-07

Farmom su vladali blagostanje i veselje jer su zivotinje najzad bile
slobodne i ravnopravne. Ipak, da se stogod ne bi promenilo i da ne
zaborave na zlo prethodnog zivota, ustanovljeno je sedam zapovesti: da
je neprijatelj svako ko ide na dve noge, da je prijatelj onaj ko ide na
dve noge a ima krila, da nijedna zivotinja ne sme da nosi odecu, da ne
sme da spava na krevetu, da pije, da ne sme da ubije drugu zivotinju i,
sto je bilo najvaznije, da su sve zivotinje jednake. Svako jutro
zivotinje su podizale zastavu i pevale himnu o jednakosti.

Džordž Orvel 02-08

Ali, kako je vreme prolazilo, blagostanja i veselja na farmi bilo je
sve manje. Vodje Napoleon i Snoubol poceli su da se izdvajaju sa
ostalim svinjama, potom da, prema sopstvenim potrebama, menjaju i
ukidaju zapovesti i sve vise postaju nalik na ljude. Kada je na kraju
doslo do razdora izmedju vodja, Snoubol je netragom nestao, a Napoleon
je zaveo strahovladu. On i njegove pristalice, psi i svinje, ukinuli su
sve zapovesti i uveli jednu novu koja je glasila „Sve zivotinje su
jednake, a neke su jednakije od drugih”.
Pod strahovitim terorom Zivotinjska farma neprestano je propadala da bi
najzad bila prodata i ponovo dosla u ljudske ruke. Od brojnog
zivotinjskog sveta na njoj su ostali tek poneki da pamte i nadalje
mastaju o nekom boljem pravednijem svetu.

Ko je kriv za sve?

Ali, iako laka i pitka za citanje, „Bajka” je odmah po svom
objavljivanju, 1945. godine, podvrgnuta razlicitom tumacenju. Politicko
je bilo najjace izrazeno. Po njemu, govorila je o „crvenoj revoluciji”
i prilikama u Sovjetskom Savezu. U liku starog nerasta Majora
otelotvoreni su Karl Marks, nemacki filozof, idejni tvorac komunizma i
ideologije o jednakosti i ravnopravnosti, kao i njegov sledbenik
Vladimir Iljic Lenjin, ruski revolucionar. Napoleon je nesumnjivo sam
Josif Visarionovic Staljin, a Snoubol njegov saborac Lav Davidovic
Bronstajn Trocki, koji je posle sukoba sa Staljinom prognan da bi potom
pobegao u Meksiko gde je ubijen. I zivotinjska himna dobila je svoje
poredjenje s „Internacionalom”.

Takav stav o „Zivotinjskoj farmi” dugo je vladao. Orvel ga nije ni
potvrdjivao niti opovrgavao. Ostao je pri svojim tvrdnjama da je delo
napisao kako bi covecanstvu ukazao na iskrivljavanje i zloupotrebu
plemenitih ljudskih teznji.

Mnogi smatraju da Orvel nije zeleo da se upusta u rasprave jer je bio
pogodjen teskom istinom da je njegovo delo stampano u vreme kada je
prva atomska bomba bacena na Japan. Veruju i da je roman „1984.”
antitotalitaristicka vizija buducnosti , objavljen 1949. godine,
nastavak istog upozorenja.

Dzordz Orvel umro je 21. januara 1950. godine. Od njegove smrti mnogo
se toga promenilo se u svetu, njegova buducnost odavno je proslost.
Odrasle su nove generacije razlicitih zelja i stremljenja.

Ipak, „Zivotinjska farma” ponovo se cita. Jer, ma kako tumacili
Orvelovo delo, u njemu ipak ima neke svevremenosti. To su njegove reci
upozorenja i poziv na razmisljanje da ce putevi napretka u svakom
vremenu neminovno pretiti opasnim stranputicama zloupotreba, obmana, da
zivot nije bajka.

S. Delibasic
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu