Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bolest o kojoj se ćuti Empty Bolest o kojoj se ćuti

taj Ned Avg 30, 2009 1:40 am
Nekontrolisano kockanje je mnogo više od strasti
ili poroka, to je svojevrsna bolest zavisnosti. Ipak, pošto na takvim
bolesnicima zarađuju mnogi, pa i države, o ovom poremećaju se najčešće
ne govori
Bolest o kojoj se ćuti Imageaf6.th
Sa nepunih 14 godina bio sam heroj varošice u kojoj sam rođen. Na
kladionici sam osvojio 80.000 dinara i preko noći postao „stručnjak" za
ovu oblast. Svi su odjednom počeli da traže savet i moje mišljenje, da
beleže moje prognoze. Nažalost, slava je kratko trajala. Ubrzo su
počeli gubici, a sa njima i pravi košmar koji, eto, traje već desetak
godina. Ni sam ne znam koliko sam do sada izgubio. A nije ni važno.
Mnogo je značajnije da sam potpuno razorio porodicu u kojoj sam živeo,
da sam sebe potpuno uništio. O zaradi odavno više ne razmišljam. Jedini
dobitak o kojem sanjam je onaj dan kada ću se izvući iz ovog pakla...
Vera Trbić, neuropsihijatar... Nažalost, bolest se manifestuje tek
kada pacijent više ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve
svoje aktivnosti i razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast
Ovu ispovest zavisnika od kocke nedavno smo zabeležili u Institutu
za mentalno zdravlje u Beogradu, jedinoj ustanovi u Srbiji koja se bavi
ovim problemom. Taj podatak istovremeno govori i o tome sa koliko se
brige i pažnje odnosimo prema ovoj bolesti. A da je zaista reč o teškom
oboljenju, zapravo patološkom stanju čije posledice nisu ništa manje,
recimo, od alkoholizma ili narkomanije, poznato je svakoj porodici koja
se suočila sa kockarskom nevoljom.

Kao orgazam

- Teško je reći kada se obična zabava, kako često nazivamo igre na
sreću, pretvara u bolest zavisnosti - kaže Vera Trbić, neuropsihijatar
na Institutu i jedan od retkih stručnjaka koji se bavi ovom
problematikom. - Nažalost, bolest se manifestuje tek kada pacijent više
ne može da kontroliše svoje ponašanje, kada sve svoje aktivnosti i
razmišljanja usmeri isključivo na svoju strast. Njegova jedina
preokupacija u životu je kockanje i kocka, a misli su mu usmerene
isključivo na to kako je igrao prošli put, gde je pogrešio i kako će
sledeći put to ispraviti. Naravno, razmišlja i o tome kako da pribavi
novac za novu igru, ali i tome kako da ovaj porok prikrije od članova
svoje porodice.
Zanimljivo je, međutim, da motiv zarade i eventualnog dobitka u
celoj priči ima sporedan značaj. Pomisao na lak i brz novac će mnoge
privući igrama na sreću, ali pravi problemi nastaju tek kasnije, kada
strast u potpunosti ovlada čovekom. Jednostavno, kockanje se tada
doživljava kao veliko uzbuđenje, fantastična sreća, nešto što se ne
može porediti sa bilo čime sličnim, a zanimljivo je i svedočenje koje
ovo zadovoljstvo poredi i sa jednom vrstom nadorgazma.
Bolest o kojoj se ćuti Image2ht2.th
Kako se postajete zavisnik od kockanja? Polako, ali sigurno, kaže
doktorka Trbić. Kao i kod narkomanije, kada se sa „lakih" prelazi na
teške droge, tako se i kod kockanja, najpre, počne sa lozovima i
tombolom, zatim se prelazi na klađenje, a ubrzo i na rulet. Suština je
u tome da igrač želi da što više skrati period neizvesnosti, da što pre
dođe do rezultata, a oni su, po pravilu, poražavajući. Tada počinje
proces „vađenja", pa cela priča krene u krug. Sve do potpune propasti.
Možda za kockara novac nije prioritetni cilj, ali se bez njega ne
može igrati. I tu su iskustva zavisnika, manje-više, slična. Najpre se
troši svoj novac, zatim se prodaju stvari iz kuće, sledi pozajmljivanje
od prijatelja i rodbine, da bi naposletku mnogi zakoračili u svet
kriminala, pronevere i krađe. Nažalost, ni kada presuše izvori
finansiranja igra se ne prekida, jer tada, po pravilu, priskaču u pomoć
„prijatelji". Reč je o osobama koji podstiču kockara da nastavi,
navodno ga razumeju i ohrabruju, a zapravo žive od zelenašenja, davanja
novca sa velikom kamatom. Malo se kada ova pozajmica pokaže promašenom
investicijom, jer su pozajmljivači dobro upoznati sa materijalnim
stanjem njegove porodice, a veliki dugovi se, po pravilu, vraćaju
prodajom nepokretnosti, kuća ili stanova. I to je upravo trenutak kada
članovi porodice konačno shvate da su suočeni sa problemom koji ne mogu
sami da reše.
CRNA PUTANJA... Najpre se troši svoj novac, zatim se prodaju stvari
iz kuće, sledi pozajmljivanje od prijatelja i rodbine, da bi naposletku
mnogi zakoračili u svet kriminala, pronevere i krađe

Svi dobijaju, jedan gubi sve

- Kada porodica vrati dug, zavisnik, po pravilu, obeća da se više
neće kockati. Nažalost, s obzirom na to da je već uveliko zavisan od
ovog poroka, ubrzo nastavlja, a porodica tek tada shvata da nije reč o
prekršenom obećanju, već o nesposobnosti da se sa tim prekine. Tada i
počinju da se za pomoć obraćaju na sve strane - kaže doktor Trbić.
Nažalost, pomoć se, za sada, može dobiti jedino u ovoj ustanovi.
Terapija se sastoji iz dva dela, intenzivne faze i faze rehabilitacije,
a u oba dela aktivno učestvuju oba roditelja. Terapije su grupne, a
sastoje se od raznih metoda gde se, između ostalog, identifikovani
zavisnici i članovi njihovih porodica upoznaju sa samom bolešću, njenim
razvojem, fazama i posledicama, uče se kako da prepoznaju krizu i kako
da joj se odupru. Većini se kao ozbiljan problem nameću i stvoreni
dugovi, a savet je da pokušaju da se dogovore sa pozajmljivačima, da se
otpiše kamata ili da se dug vraća u ratama. Neki u tome i uspeju,
drugi, nažalost, ne. U svakom slučaju, reč je o bolesti koji razara
celu porodicu i koja znatno prevazilazi problem pojedinca.
Na Institutu je trenutno 25 pacijenata na terapiji, mada je njihov
broj u društvu neuporedivo veći. Kao i kod drugih bolesti zavisnosti,
rezultati su individualni, ali je važno da se sa lečenjem ne prekine
čak ni kada zavisnik ponovo poklekne. Koliko ovaj porok utiče na
njegovo zdravlje pokazuje i istraživanje koje ukazuje da većina
zavisnika, najčešće mladih ljudi, već ozbiljno boluje od
kardiovaskularnih bolesti, imaju razne psihosomatske tegobe, često su u
stanju duboke depresije, a nije im strano ni suicidno ponašanje.
Svetska zdravstvena organizacija je još 1980. godine definisala
kockanje kao bolest poremećaja navike impulsa, kao oboljenje slično
kleptomaniji, piromaniji i drugim bolestima zavisnosti. Nažalost,
država i društvo se prema ovom poroku najčešće odnose kao prema ličnom
problemu, iako su posledice slične onima koje prouzrokuju alkoholizam
ili narkomanija. Doduše, Zakonom o igrama na sreću je definisano šta je
kocka, doneti su i propisi koji regulišu minimalnu udaljenost
kockarnice od osnovnih i srednjih škola, usvojene su i zabrane kada je
reč o maloletnicima, ali se dalje od toga nije išlo. Nije ni čudno, s
obzirom na to da je svuda u svetu kocka veliki biznis u kojoj mnogi
vide ogromnu korist. Počev od zelenaša i vlasnika kockarnica, raznih
organizatora igara na sreću, pa sve do same države. Očigledno, reč je o
poroku u kome svi dobijaju, a samo jedan gubi, pa je i to, verovatno,
razlog zašto se o ovoj bolesti toliko ćuti.
VLADA ARSIĆ
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bolest o kojoj se ćuti Empty Re: Bolest o kojoj se ćuti

taj Sub Nov 21, 2009 8:54 am
KOCKA DO KOCKE, KOCKANJE

Problem zavisnosti od kockanja sve češći u Srbiji, a svaki peti srednjoškolac svakodnevno posećuje sportske kladionice

„To je bila ekspanzija poker aparata, slot mašina, ratno stanje, devedeset prva, druga, treća godina, kada je čovek tražio bekstvo iz realnosti. Jednostavno smo provodili neko vreme u tim klubovima. Vi sa 100 evra gubitka možete za 10 dana, mesec dana, nebitno, da zapadnete u ozbiljna dugovanja. I zato ne treba tražiti sreću ni u kakvom dobitku, sreća se ne može dobiti, može se samo izgubiti. Kada sam izgubio sve, sreo sam jednog čoveka koji je izvršio samoubistvo maltene pred mojim očima, a sa kojim sam razgovarao sat-dva pre toga. To mi je pomoglo, to je bila kap koja je prelila čašu“,

priča Dejan Stanković, bivši kockar koji se posvetio pomaganju zavisnicima od kockanja.

Stručnjaci tvrde da je kockanje karakteristično za društva u tranziciji, a smanjuje se rastom standarda. U Srbiji se prema istraživanjima skoro pola miliona ljudi rizično kocka. Svaki peti srednjoškolac svakodnevno posećuje sportske kladionice, a isti problem se sve češće javlja i u nižim razredima osnovnih škola.

KOCKA JE BAČENA
Na tribini pod nazivom „Kocka je (od)bačena“ stručnjaci su se okupili da objasne problem patološkog kockanja. „Kockanje i igre na sreću postoje otkad je sveta i veka. Međutim, kockanje u današnjem smislu počinje da se razvija tek sa savremenom civilizacijom, parlamentarnim monarhijama i početkom 19. veka. U Engleskoj su to bila klađenja na životinje, a u Americi razne vrste igara na sreću, jer je bilo mnogo egzistencijalnih problema. Savremeni čovek se stalno nalazi na granici između neke vrste opasnosti i zadovoljstva. Tako je kod svih oblika zavisnosti“, rekao je profesor doktor Branko Ćorović. Uprkos očigledno rastućem problemu, medicina se nije mnogo osvrtala na njega. Tek 1957. godine je osnovano Udruženje anonimnih kockara u Los Anđelesu. Svetska zdravstvena organizacija i Udruženje američkih psihijatara priznali su patološko kockanje kao bolest 1980. godine, ali su ga klasifikovali kao poremećaj navika impulsa kao što su kleptomanija, grickanje kose, piromanija. Naučno objašnjenje je da su patološki kockari zavisni od adrenalina koji se luči u većim količinama prilikom kockanja. Pored žudnje da se ode u kockarnicu, kod kockara se, kao i kod svih zavisnika, javlja agresivnost, ljutnja i apstinencionalna kriza. Za razliku od nekih drugih bolesti zavisnosti, poput alkoholizma, kockanje je skriveno i teško ga je primetiti. Jedan od pokazatelja je kad osoba sve više vremena provodi kockajući se, praveći velike pozajmice i dugove. Posledice toga su porodični problemi, a često i razvod. Članovi najuže porodice uglavnom moraju da pokrivaju dugove prodajom stanova i nepokretne imovine. Faktori rizika za nastanak i održavanje patološkog kockanja su faktori ličnosti, okruženja i porodice, a posledice mogu biti od uticaja na zdravlje, do socijalnih i finansijskih posledica. Patološki kockari završe tako što više ne mogu da kontrolišu svoje postupke i sve podređuju samo tom trenutku kockanja. Često padaju u depresiju, pa čak izvršavaju i samoubistvo.

SAVREMENI KOCKARI
Stručnjaci tvrde da zavisnost od kockanja u najvećoj meri stvaraju elektronski rulet i sportske kladionice. Međutim, sportske kladionice koje sve češće posećuju maloletnici, često nisu prepoznate kao problem jer se povezuju sa interesovanjem za sport. U nekim kockarnicama se, s druge strane, na ulazu proverava lična karta. Što se tiče kockanja na Internetu, ono je mnogo dostupnije. Najuspešnije su klasične onlajn kockarnice s kartama i ruletom ali je sve popularnije i sportsko klađenje, naročito u Evropi. Umesto uplaćivanja listića na prodajnim mestima, sve više igrača se odlučuje da svoje opklade postavi preko veba. Koliko je onlajn kockanje postalo popularno u izuzetno kratkom vremenu, najbolje pokazuje podatak da se, prema Pokerpulse.com, svakog dana uloži 200 miliona dolara na onlajn pokeru, a godišnji prihodi organizatora takvih igara premašuju cifru od 1,4 milijarde dolara. Ova vrsta kockanja najzastupljenija je u Velikoj Britaniji jer u ostalim državama Evropske unije Internet kladioničari nailaze na velike pravne probleme. Najveći problem sa svetom onlajn kockanja je prilično neregulisano polje delovanja, jer na svaki legitiman kazino dolazi nekoliko prevaranata. Broj kreditne kartice zato ne bi trebalo ostavljati bilo kome. Onlajn kazina i kladionice su najdraže mete hakera koji mogu veoma lako da saznaju broj tuđih računa i zloupotrebe ga.

IMA LEKA
„Patološko kockanje se ranije lečilo više putem individualnog psihijatrijskog pristupa kada je tretirano ili kao depresija ili kao neki poremećaj druge vrste. Tek 2005. godine formiran je program za porodice sa patološkim kockanjem u našoj Dnevnoj bolnici Klinike za bolesti zavisnosti“, navela je dr Vera Trbić, šef Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Kako se patološko kockanje sve više javlja kod mladih, decembra 2007. godine otvorena je i nova velika Dnevna bolnica za adolescente. Kada se utvrdi da pacijent ima problem sa patološkim kockanjem, on se upućuje u Dnevnu bolnicu. Pacijent sa najbližim članovima porodice ostaje na bolničkom lečenju šest nedelja. Pri tom prolazi kroz sistem grupnih terapija. Narednih godinu dana pacijent učestvuje u rehabilitacionoj grupi. Zatim se uključuje u klub zavisnika od kockanja, u kome učestvuju ljudi koji su prošli kroz identične probleme i terapiju oporavka. Lečenje u svim medicinskim ustanovama u Srbiji koje se bave tim problemom traje oko dve godine, a prilikom lečenja se primenjuje program koji je usmeren na pojedinca, mada je poželjno da sa zavisnikom na prve razgovore dolaze i članovi porodice. Ako je zavisnost od kocke udružena sa depresijom ili pokušajem samoubistva, osoba se hospitalizuje na Odeljenju za psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje. Posle stabilizacije psihičkog stanja lečenje se nastavlja po programu u Dnevnoj bolnici. Za pomoć se uglavnom obraćaju sredovečni muškarci kao i ljudi između dvadeset i trideset godina koji upadaju u probleme i dugove. U Klinici za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici u Beogradu od marta do juna prošle godine radilo je Savetovalište za patološke kockare kome se obratilo ukupno 95 ljudi. Primećeno je da su pri tom pomoć najčešće tražile majke za sinove koji su u ranim dvadesetim godinama.

GDE JE DRŽAVA
„Sekretarijat za zdravstvo je prepoznao patološko kockanje u Srbiji kao rastući problem i nije očekivano da on stagnira. Nemamo iluzija da grupa stručnjaka ili bilo koja društvena institucija može rešiti problem patološkog kockanja. U taj problem moraju da budu uključene sve strukture društva“, istakao je Tomislav Radovanović, predstavnik Sekretarijata za zdravstvo Beograda, koje je omogućilo rad Savetovališta za patološke kockare. Međutim, država nije tako angažovana na rešavanju ovog problema iako, kako tvrde predstavnici fonda HERC, od igara na sreću zarađuje oko 100 miliona evra godišnje. Ovaj fond za prevenciju patološkog kockanja je nastao pre tri godine, a bavi se pružanjem pomoći kockarima i njihovim porodicama kroz programe edukacije i prevencije. Oni su zato pokrenuli akciju da se, kao i za cigarete, i za prevenciju patološkog kockanja izdvaja 1% ostvarenog prihoda od igara na sreću. Skupljeni novac Fond bi iskoristio za finansiranje programa prevencije patološkog kockanja i pomoći kockarima i njihovim porodicama.

Antrfile
„Nisam mogla više da izdržim, otišla sam u kladionicu po njega. Sedeo je za slot mašinom i neprestano udarao one dirke. Pozvala sam ga i zamolila da krene sa mnom ali on se nije obazirao. Na kraju sam mu prišla i dodirnula rame. Pogledao me je nekako izopačeno, s mržnjom. Krenuo je tek kad mi je pozlilo od preklinjanja,“ priča Bojana, majka sedamnaestogodišnjeg M.K. Prema istraživanju Fonda za prevenciju patološkog kockanja HERC, čak svaki peti srednjoškolac u Srbiji svakodnevno posećuje sportske kladionice.

Radmila Jović
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu