Muzej "Nikola Tesla"

Muzej Nikole Tesle
Krunska 51, Beograd, Srbija
Tel. 011/24 33 886
Fax. 011/24 36 408



Muzej Nikole Tesle smešten je u centru Beograda, u rezidencijalnoj vili izgradjenoj 1929. Godine, po projektu znamenitog srpskog arhitekte Dragiše Brašovana. Zgrada je imala razne namene, sve do 5. decembra 1952. godine, kada je odlukom vlade FNR Jugoslavije osnovan Muzej Nikole Tesle.

Muzejska gradja stigla je u Beograd prema odluci američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak, Sava Kosanović. Po Teslinoj želji, gospodin Sava Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

Muzej je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, kao i u svetu. Jedini je muzej koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle. Poseduje izuzetno vredne kolekcije:

preko 160.000 originalnih dokumenata;
preko 2000 knjiga i časopisa;
preko 1200 istorijsko-tehničkih eksponata;
preko 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uredjaja;
preko 1000 planova i crteža.

Kao institucija u kojoj se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o Teslinom životu i radu, Muzej Nikole Tesle ima značajnu ulogu u pružanju informacija istraživačima u oblasti istorije nauke, pronalazaštva, patentnih prava i o projektima nastalim iz pokreta za očuvanje životne sredine i istraživanja takozvanih čistih izvora energije.

Posebna uloga Muzeja je u organizovanju, podsticanju i promovisanju istraživanja u oblasti istorije nauke, kako bi se jasnije sagledao Teslin doprinos razvoju nauke i tehnologije krajem 19. i početkom 20. veka.


Radno vreme muzeja;
Radnim danima od 10h do 18h
Subotom i nedeljom od 10h do 13h
Ponedeljkom - zatvoreno.

Mapa Muzeja po sobama;

1.Tesla, čovek i stvaralac
2.Lični predmeti, prepiska
3.Urna s posmrtnim pepelom
4.Bajka o elektricitetu
5.Polifazni sistem i njegova primena
6.Teslin transformator i radioveze
7.Teledirigovanje



Velikom fotografijom Tesle iz vremena studija u Gracu (Austrija) započinje priča o ovom izuzetnom pronalazaču. Ispod fotografije su tri njegove lične isprave: krštenica, svedočanstvo o položenoj maturi u gimnaziji u Karlovcu i pasoš sa kojim je 1884. godine putovao u Njujork.
Slika njegove rodne kuće i pravoslavne crkve u selu Smiljanu u Lici, gde je njegov otac bio srpski pravoslavni sveštenik, objašnjava poreklo i početak njegovog životnog puta. Niz odabranih pisama, s jedne i s druge strane slike njegove rodne kuće, svedoči o najvišim priznanjima koja su Tesli lično iskazali najveći naučnici doba u kojem je živeo: Ajnštajn, Kruks, Kelvin, Rendgen, Miliken, Popov, Pupin, Li de Forest, Kompton, Keneli, Armstrong...

Odabrani su predmeti iz Tesline zaostavštine, koji najkarakteristicnije osvetljavaju njegovu izuzetnu licnost, nacin života i odnose s drugima. U vitrinama su izloženi: šešir, štap, putna torba, sitnice iz svakodnevnog života - pozivnice, pozorišne karte, clanske karte staleških udruženja. (video download, mpg: 1.36MB)
Kao najdražu uspomenu na rodni kraj i porodicu Tesla je celog života cuvao posebno vezenu narodnu torbu, kakve se nose u Lici, rucni rad njegove majke Djuke.
U vitrinama se nalazi niz odabranih dokumenata i fotografija iz bogate Tesline prepiske sa najprisnijim prijateljima, književnicima i umetnicima, Markom Tvenom, R. A. Džonsonom, koji je prepevao nekoliko Teslinih prevoda pesama Jovana Jovanovica Zmaja, zatim Džordžom Vestingahusom i drugima.
Poseta Beogradu, 1892. godine, ostala je zabeležena u tadašnjim beogradskim novinama, koje su izložene, kao i pisma koja je Tesla dobio od književnika Laze Kostica.
U posebnoj vitrini prezentovane (predstavljene) su sacuvane fotografije Teslinih najbližih rodjaka: oca Milutina, sestara Marice, Angeline i Milke, ujaka Nikole i pradede Tome.
U poslednjoj vitrini ovoga dela nalaze se dokumenta o njegovoj smrti i sahrani u Njujorku (1943)

Instrumenti iz Teslinih laboratorija
Izloženi su merni instrumenti za merenje jacine struja, napona i otpora, kao i pribor za tehnicko crtanje i alat korišcen u laboratoriji.

U trećoj prostoriji Muzeja postavljena je urna s Teslinim posmrtnim pepelom, u pozlaćenoj kugli, na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku, a 1957. godine preneseni su u Beograd.

Deo Izložbe posvećen Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom divnom "Bajkom o elektricitetu", u kojoj on, s poetskim nadahnućem, prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta. "Bajka" počinje od starogrčkog filosofa Talesa iz Mileta i njegovih razmišljanja o zagonetnim iskrama, koje se javljaju trenjem ćilibara, zatim opisuje vekove istraživanja sve do Džilberta, Franklina, Galvanija, Volte, Ersteda i Faradeja.

Grupa Teslinih patenata iz oblasti proizvodnje, prenošenja i korišćenja polifaznih naizmeničnih struja iz perioda 1887-1890. godine, predstavlja kamen temeljac epohe elektroenergetske današnjice. U ovim patentima zaštićena su otkrića indukcionog i sinhronog motora, generatora i transformatora višefaznih struja, načini vezivanja strujnih kola i niz drugih pronalazaka iz te oblasti. Patenti su ilustrovani interaktivnim modelom Teslinog prvog indukcionog motora za dvofazne naizmenične struje i mnoštvom fotografija.

Na izložbi se nalazi niz interaktivnih modela koji posetiocu opisuju nastanak ideje obrtnog magnetnog polja od pokretanja obrtne bakarne ploče putem indukovanih struja, Aragoov eksperiment iz 1825. godine, zatim model motora sa komutiranim jednosmernim strujama i nepokretnim elektromagnetima američkog fizičara Bejlija iz 1887. i Teslin dvofazni generator sa modelom sinhronog i asinhronog motora, koje pokreću dvofazne naizmenične struje.

Hidraulična analogija, izradjena po Teslinoj zamisli, upoznaje posetioca sa Teslinom predstavom fizičkih principa formiranja obrtnog magnetnog polja i vizuelno prikazuje vektorsko sabiranje dveju linearno orijentisanih.

Na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1893. godine Tesla je izložio i svoj duhoviti model indukcionog motora u kojem je rotor slobodno rotirajuće metalno jaje. Ovaj model, zajedno sa radnim modelom prvog "pravog" indukcionog motora sa rotorom u kratkom spoju, pokazuje najvažniji deo Teslinog polifaznog sistema.

Teslini patenti bili su osnova konstrukcije prvih velikih generatora za višefazne struje, o čemu svedoči i ploča sa jednog od generatora hidrocentrale na Nijagari (1899), postavljena uz model hidroenergetskog sistema. Datum puštanja u rad prvih mašina u ovoj hidrocentrali stvarni je početak elektrifikacije sveta. Mali model hidroenergetskog sistema sa trofaznim naizmeničnim strujama, u ovoj prostoriji, prikazuje sve bitne elemente Teslinog izuma.

Priča o Teslinim izumima nastavlja se turbinom bez lopatica (1913), pumpom i obrtomerom, konstruisanim po istom principu. Na ovim pronalascima Tesla je radio više od 20 godina, pokušavajući da ih usavrši i primeni u praksi, a tek krajem 20. veka počeli su da pobudjuju pravo interesovanje i da nailaze na razumevanje u naučnom svetu.

Teslini izumi u oblasti struje visoke učestanosti i visokih napona najatraktivniji su eksponati u muzeju.

On je prvi uspeo da svojim oscilatorima proizvede struje visoke učestanosti i napona od više miliona volti. To je omogućilo razvoj novih oblasti tehnike.

Danas izgleda gotovo neverovatno da je Tesla pre više od osam decenija uspeo da proizvede struje visoke učestanosti od više desetina hiljada perioda, pri naponu od više miliona volti. Sa ovakvim naponom, Tesla je eksperimentisao u svojoj laboratoriji u Njujorku, kao i u laboratoriji u Kolorado Springsu. Rezultati tih eksperimenata i danas daju inspiraciju istraživačima širom sveta, naročito otkako je Muzej Nikole Tesle objavio Teslin "Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu".

U savremenom svetu, ovakvi oscilatori i struje visoke učestanosti primenjuju se u radio-tehnici, industriji i u procesu oslobadjanja nuklearne energije, a sam Tesla je dalekovido predvideo njihovu primenu u medicini i u industriji.

Teslin Visokofrekventni oscilator sa velikim transformatorom, postavljen je u sredini prostorije. Uradjen je 1955. godine po tehničkim opisima iz Kolorado Springsa. Dostiže napon od oko 200.000 volti, i već pola veka, kao prvi muzejski Teslin transformator na svetu, zadivljuje posetioce i uveseljava decu.

Pored velikog oscilatora nalazi se i jedan manji oscilator, s kakvima je Tesla eksperimentisao indukujući svetlosne efekte pri pražnjenjima u cevima s razredjenim gasom. Ti eksperimenti doneli su rezultate sa kojima zaista počinje savremena tehnika liminiscentnog svetla. O tim Teslinim eksperimentima malo se zna i medju stručnjacima, kao što je malo poznato I to da se svojevremeno Rendgen čudio i divio kada je od Tesle primio snimke delova ljudskog tela, dobijene primenom Teslinih visokofrekventnih struja, koje su služile za napajanje cevi za proizvodnju rendgenskih znaka.

Najznačajnije eksperimente sa strujama visokog napona i visoke učestanosti, vršio je Tesla u oblasti bežičnih prenosa. U muzeju je izložen radni model četiri kola u rezonanci koji pokazuje Tesline rezultate. Tim rezultatima on je postavio temelje tehnike bežičnih prenosa. Uz ovaj model stoji i tekst presude Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država (1943), kojim je Teslinim izumima u toj oblasti dato prvenstvo pred Markonijevim.

Teslina istraživanja i dostignuća u oblasti teleupravljanja prikazana su rekonstruisanim radnim modelom brodića, kojim je postavio temelje teleupravljanja, kada je u Njujorku, 1898. godine prikazao mogućnost upravljanja bežičnim putem mehaničkim napravama uopšte.

Razvitak teledirigovanog upravljanja pokazuje koliko je Tesla svojim izumima i eksperimentima išao ispred svoga vremena, predviđajući razvitak teleautomatike. Veliki snimak antene Tesline "Svetske radio stanice", koju je podigao na Long Ajlendu, pored Njujorka, govori o njegovoj nameri da sagradi emisionu stanicu posebnih namena. Po njegovoj zamisli, ta stanica, sagradjena 1900. godine, trebalo je da bežičnim putem celom svetu, prenosi ne samo vesti, već i muziku i fotografske snimke. Ta velika zamisao nije se ostvarila; ostao je to Teslin neostvaren san.

Priznanja
O značaju njegovih pronalazaka, u poslednjem delu izložbe, govore mnogobrojna odlikovanja, počasne diplome i nagrade.
Od svih priznanja, svakako je najveće ono koje mu je posmrtno dodelila, 1960. godine, Medjunarodna komisija za elektrotehniku, na zasedanju u Filadelfiji. Ta komisija odlučila je da, u celom svetu, merna jedinica magnetne indukcije dobije naziv "Tesla" , čime je Tesla uvršćen medju velikane, kao što su: Volta, Amper, Faradej, Kelvin...

Teslina posmrtna maska, poslednji je eksponat, a pored nje su istaknute reči američkog pronalazača Armstronga:

Svet će još dugo morati da čeka na um ravan Teslinom, po stvaralačkim mogućnostima i po bogatstvu mašte.

Izložba Muzeja Nikole Tesle, koja se pod nazivom TESLINA FONTANA – STVARANJE PRIZORA LEPOTE svečano otvara u sredu, 5. marta 2008. godine, u Galeriji nauke i tehnike SANU, posvećena je jednom od pronalazaka Nikole Tesle koji se u značajnoj meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa.
Autori, Bratislav Stojiljković, Mladen Vujović i Zoran Jovanović-Jus, ovom celovitom izložbom obuhvatili su najbitnije detalje iz obimne arhivske građe o Teslinom radu na osvajanju potpuno novog tipa fontane kao i o njegovoj saradnji sa Luisom K. Tifanijem, poznatim njujorškim umetnikom, vlasnikom Studija Tifani i tvorcem posebne tehnike izrade vitraža. Među brojnim tehničkim crtežima, fotografijama, pismima iz Tesline bogate prepiske, isečcima iz štampe i drugim važnim svedočanstvima o ovom do sada nedovoljno poznatom Teslinom radu, mnogi dokumenti prvi put će biti predstavljeni stručnoj i široj javnosti.



Poseban deo ove izložbe posvećen je projektu izrade prve Tesline fontane, koja je 2007. godine postavljena u neposrednoj blizini Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.



Na otvaranju izložbe, koja će inače biti otvorena do 5. aprila 2008. godine, govoriće akademik Aleksandar Marinčić, Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle, i Bratislav Stojiljković, kustos Muzeja i jedan od autora izložbe.