Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

milan - Milan Nedić Empty Milan Nedić

Čet Okt 08, 2009 10:56 pm
МИЛАН НЕДИЋ
АРМИЈСКИ ГЕНЕРАЛ
ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ НАРОДНОГ СПАСА
milan - Milan Nedić Milan_nedic

Данас кад се спомене име Милана Недића, већина људи помисли да је у питању квислинг, колаборатор или издајник. Други део нашег друштва сматра да је у питању патриота великих и непрегледних размера, који је Србију сматрао за животну мисију. Сви они, који су га сматрали патриотом, су релативно млађе особе, које нису одрастале, школовале се, и живеле у тешким и погубним временима, где је владао погрешан систем вредности, где су неморал, лаж и превара били стубови друштва. Када ово констатујемо, мислимо на период владавине комунизма. И наравно, постоји трећи део нашег друштва, који се односи на оне којима уопште није познат Милан Недић. Узрок горе наведених ствари је, да историју пишу победници, а то су овај пут били комунисти. Комунизам је свакако био присутан у животу Милана Недића. Био је ствар која се није могла избећи, иако смо мишљења да је комунизам у основи лажан и у пракси неизводљива теорија, деструктивна и погубна по комплетно друштво. Они који су боље упознати са ликом и делима Милана Недића, ће Вам рећи да је он био председник Владе народног спаса, што је у основи тачно. У питању су четири године живота Милана Недића, које га сврставају у највеће Србе двадесетог века. Милан Недић је пре функције председника водио битку под отвореним небом, битку на пољу, битку у пракси, а не у теорији, као његови данашњи критичари. Блистава војна и државничка каријера се сударала и мешала са непрегледним родољубљем. Кад је Милан Недић решио да се прихвати врло одговорне функције и образује Владу нарадног спаса, доказао је оно што се одувек налазило у нашим пословицама, а то је “На муци се познају јунаци“. Функцију председника Владе народног спаса, посао од којег су многи бежали, као и функције вођења српског народа и саме државе у мутним и тешким временима, у временима кад је Србија могла бити бачена у провалију без повратка, кад су хтели да је поделе и распарчају, обављао је Милан Недић. То су све биле ствари у којима се огледала људска, државничка и морална величина Милана Недића. Из тог разлога су многи рушили Милана Недића, на недостојан начин, на начин који доликује само комунистима и онима који су подржавали тај режим. Када стојимо на историјској позорници, и посматрамо траг и смер, који је Милан Недић оставио српском народу, својим залагањем, трудом и деловањем, долазимо до чињенице да је он непрегледан и бесмртан. Спорно је једино то што се данас, па и деценијама уназад, народ није смео, није хтео, или није имао могућност, да због неких цензура, прихвати истину о армијском генералу Милану Недићу.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

milan - Milan Nedić Empty Re: Milan Nedić

Čet Okt 08, 2009 10:57 pm
Милан Недић је рођен 1878. године, у Гроцкој. Након здравствених проблема његовог оца Ђорђа, а на жељу његове старије сестре, која је живела у Крагујевцу, он се сели у Крагујевац, где касније и похађа крагујевачку гимназију. По завршетку гимназије, 1895. године, он уписује Војну академију и постаје питомац 28. класе. Војну академију завршава 1898. године, са чином пешадијског потпоручника, затим, уписује Вишу школу Војне академије 1901. године, а завршава је 1903. године. 1903. година је била тешка и драматична за цео српски народ, и он баш тада постаје водник у пешадијској чети Краљеве гарде. Он одбија да учествује у Мајском преврату. то јест, да буде део завереника које је предводио Драгутин Димитријевић Апис, иначе до тада његов лични пријатељ, који је дословце изјавио: “...ја не убијам своје краљеве...”, а оно што се треба посебно нагласити је и то, да му је рекао да не брине јер он не издаје своје пријатеље. Такође, му је наглашено да то не буде ноћ, кад би иначе Милан Недић био на стражи, јер ће он савесно испуњавати своју дужност. 1908. године, Милан Недић постаје генералштабни капетан, затим, одмах након тога бива постављен за краљевог ордонаша официра. Краљ Александар се по први пут тада упознаје са човеком челичног карактера, изузетних војних и људских особина. Српска војска се тих година приближавала Француској, те су официри били упућивани да стажирају, и да се што боље упознају са Француским методама ратовања. Милан Недић је био један од елитних офицра, који су отишли да стажирају у Француску, где се и задржава годину дана. Једина земља коју је стављао после Србије била је Француска, и једини страни језик којим се користио, био је француски. Балкански ратови (1912-1913), Милана Недића затичу на положају генералштабног потпуковника, помоћника начелника саобраћајног одељења Главног генералштаба. Милан Недић из балканских ратова излази са низом одликовања и медаља за храброст. Током трагичног и херојског повлачења српске војске кроз Албанију , крајем 1915. године и почетком 1916. године, војници Милана Недића су чували одступање српске војске. Много године касније је то описивано у књизи ”Српска војска на албанској голготи”. У Првом светском рату, Милан Недић је у реорганизованој српској врховној команди, која се налазила у Солуну, заузео положај начелника саобраћајног одељења, по плану који је он израдио. Комплетне српске трупе су пребачене на фронт према Бугарима, такође, по том плану су пребачене француске, италијанске и руске трупе, које су ојачале фронт. У лето 1917. године, Милан Недић одбија да буде судија који ће пресудити свом личном пријатељу Драгутину Димитријевићу Апису, на сад чувеном солунском процесу, који је био монтиран. Тренутак који говори о људској и моралној величини Милана Недића. Са положаја начелника саобраћајног одељења прелази на место команданта пука, а затим, и бригаде у Тимочкој дивизији, са којом учествује у пробоју на Солунски фронт. По завршетку солунске офанзиве, одликован је орденом Карађорђеве звезде, а добио је и енглеско и француско одликовање за ратне заслуге и личну храброст. После је говорио: ”Ја сам имао пред очима један циљ: да ступим први са својим Тимочанима на тло Бугарске, и да им праведно платимо све оно што су они у нашој земљи починили. Ово је била жеља сваког мог војника пре него да види свој дом и своју породицу. Требало је дати једну егземпларну казну кривима, а не бугарском становништву”. Нажалост, српске трупе, које су хитале ка циљу, кад су биле у зениту, заустављене су надомак Бугарске. Бугарски парламентарци су потписали примирје са савезницима. Он је Солунску офанзиву сматрао за одлучујућу. По завршетку рата, Милан Недић се победоносно и славно вратио у земљу, са Тимочком бригадом. За комаданта IV армијске области, чије је седиште било у Загребу, постављен је генерал Божа Јанковић, а за начелника његовог штаба пуковник Милан Недић, који је спречио државни удар и разбијање тек образоване краљевине. Затим, се враћа на свој стари положај начелника Саобраћајног оделења Главног генералштаба. На том месту је унапређен у чин дивизијског генерала. За комаданта IV армијске области, Краљ Александар је поставио Милана Недића, чије седиште је било у Скопљу. Краљ Александар је за Јужну Србију имао много разумевања и љубави, сматрао ју је колевком Србије, тако да је овај посао препустио човеку од великог поверења, које се повратило после чувеног и монтираног Солунског процеса. Књига “Српска војска и солунска офанзива” написана је 1932. године, и издата је у Скопљу од стране Милана Недића. Књиге "Српска војска и солунска офанзива” и “Српска војска на албанској голготи”, која је издата 1937. године, не постоје, уништене су од стране комунистичког режима, да се истина не би сазнала, јер би била погубна за све њих. У влади Драгише Цветковића, која је образована 26. августа 1939. године, именован је за министра војске и морнарице. Европа се ближила ратном вртлогу. Као своју дужност, сматрао је да треба да обавести владу, да војска није спремна за било какав сукоб, и да се указује потреба за модернизацијом војске и наоружања. Није наишао на разумевање. Напротив, без основе је оптуживан да је германофил. Његова тежња ка савезу, или приступању Тројном пакту, била је рационална и државнички одговорна, јер силе Осовине су биле без премца у војном погледу, у Европи. Поднео је оставку на место министра војске и морнарице 8. новембра 1940. године. Од тог датума, па до 27. марта 1940. године, био је под присмотром, коју је поставила Управа града Београда. Милан Недић, 2. априла 1941. године, полази да прими своје ратне команде у Јужну Србију. Недуго затим, по наређењу Врховне команде, враћа се за Београд, где бива у некој врсти кућног притвора, све до 29. августа 1941. године. Кад је Хитлер напао Совјетски савез, 22. јуна 1941. године, као по диктату, почињу дивљања комуниста, који без икаквог обзира и одговорности, почињу да нападају Немце, поред низа одмазда које су Немци спроводили над недужним српским народом, који се налазио у трагичној ситуацији. Јасно је да је Хитлер био преокупиран Совјетским савезом, и да би проблем који су стварали комунисти, решили на најгори могући начин немачки савезници из окружења. Тих дана у Краљевини Југославији, а поготову НДХ, почео је стравичан прогон и зулум над Србима, у ком су предњачиле усташе Анте Павелића. Све ово горе наведено, као и молбе Димитрија Љотића, навеле су Милана Недића да се прихвати посла, посла који је био спас за српски народ. Милан Недић је образовао Владу народног спаса, 29. августа 1941. године. Комунисти одмах након тога крећу у прљаву кампању, у којој не бирају средства, са циљем да умање популарност коју је Милан Недић уживао у народу. На Бањици, 6. септембра 1941. године, долази до формирања осам војничких јединица, који су носиле назив “Српски оружани одреди”. Пошто се жандармерија разбила и није постојала, указала се хитна потреба за формирањем оружаних снага које су биле потпомогнуте Љотићевом омладином. Задатак је био, под хитно спречити дивљање и саботаже комуниста, који су навлачили гнев Немаца, који се после преливао на недужни Српски народ. Србија би била пустош, да је он свим средствима није спасавао. Влада народног спаса је називана и “генералска влада”, због великог броја генерала који се налазио у њој. Преко 500 000 Срба из тадашње НДХ и БиХ, 150 000 са КиМ, стигло је у Србију, за које је Влада народног спаса спремила смештај и преко потребне ствари. Упорно је тежио ка сарадњи са покретом Драже Михаиловића, од кога је захтевао да пребаци фронт у БиХ, где би се ангажовао у одбрани Срба од комуниста и усташа. Оружано и новчано помагао је покрет Драже Михаиловића. Све ово је била велика тајна, а одређени делови покрета ставили су се под контролу Владе народног спаса, у борбама против комуниста. Септембра 1943. године, Милан Недић одлази у посету Немачком Рајху, где се састаје са Хитлером. Повод његове посете је покушај да издејствује проширење Србије на неке делове БиХ, што Хитлер одбија. Ова посета је изазвала велики страх код Павелића, који је после покушавао да се споразуме са Миланом Недићем, што је он упорно одбијао. Већ крајем 1943. године, постаје јасно, да Немачки Рајх губи рат. У јесен 1944. године, совјетске трупе улазе у источне делове Србије. Последња седница Владе је сазвана 3. октобра 1944. године, кад је одлучено да се Влада распусти и пребаци у Аустрију, у Кицбил. Крајем 1945. године, Милан Недић је испоручен Југославији, то јест, Озни, која није могла доказати његову кривицу, па га је бацила кроз прозор, а јавност обавестила да је извршио самоубиство, док иследници Озне нису пазили.

Кад истина победи и правда дође, Милан Недић биће рехабилитован.
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu