Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Emil Zola Empty Emil Zola

taj Pon Nov 02, 2009 10:11 pm
Emil Zola Zola-227x300
Zola je bio osnivač naturalizma i smatra se njegovim najznačajnijim
predstavnikom, iako su mu se mnogi mladi književnici pridružili u ovom
pokretu.
Počeo je da piše kao romantičar, ali menja opredeljenje i u roman uvodi
naučne metode, pa nastaje svojevrsni eksperimantalni roman.
Zola je rođen 2. aprila 1840. godine u Parizu kao sin inženjera
italijanskog porekla. Od oca je nasledio živi italijanski temperament.
Mladost provodi u Eksu u Provansi. Sa sedam godina je ostao bez oca,
što njegovoj majci zadaje finansijske teškoće. Upisao je srednju školu,
ali ga uskoro nedostatak sredstava sprečava da nastavi školovanje.
Vrativši se u Pariz 1858. godine, dva puta pada na maturskom ispitu
zbog francuskog jezika. Odlučio je da više ne može da bude majci na
teretu, te počinje da traži posao i zapošljava se u knjižari Ašet 1862.
godine. Brzo napreduje u poslu i to mu pomaže da učvrsti veze sa
brojnim piscima. Posredstvom Pola Sezana, on je u kontaktu sa
slikarima. Krećući se u umetničkim i intelektualnim krugovima Pariza,
on uspeva da dobije književnu rubriku u štampi. Zauzima se za odbranu
slikara koje je odbio salon, kao što je Mane. Svoj prvi roman, Klodova ispovest, objavio je 1865. godine, a onda je napustio radno mesto i posvetio se pisanju.
Nastanak naturalističkog pokreta
Svoj prvi naturalistički roman je objavio 1867. godine – Tereza Rakin.
Roman je izazvao skandal u društvenim krugovima. To ga nije zaustavilo
i on stvara književnost sastavljenu od romana i članaka. Uz to,
pridobija uz sebe nekoliko najboljih pisaca, među kojima je i Gustav
Flober.
Objavljuje La Fortune des Rougon 1871. godine, prvi tom ciklusa Ružon – Makarovih. Delo se sastoji od 20 romana u kojima je opisao propadanje tela i duha članova porodice Ružon – Makar. Roman Ružon – Makar je priča o porodici koja živi u vreme II carstva.
Medju romanima ovog ciklusa su romani: Trbuh Pariza, Čovek-zver, Nana, Jazbina, Žerminal.
Glavna karakteristika Zolinog „eksperimentalnog romana“ je da sagleda
ličnost u mnoštvu različitih situacija. Stvorio je oko 1000 likova, ali
su mu mnogi zamerali da nije dobro opisivao psihologiju likova.
Radovi Emila Zole su, i pored skandala, postigli veliki komercijalni i književni uspeh, posebno sa objavom knjige Jazbina. Emil Zola Emile_zola-240x300
Naturalizam je zaista postao nova književna škola. Učitelj i osnivač
ove škole je naravno bio Zola. Oko njega se okupljaju Gi de Mopasan,
Joris-Karl Osman i Anri Sear. Oni zajedno objavljuju delo Les soirées de Médan , 1880. godine. Iste godine, Zola objavljuje roman Nana, priču o uspehu i padu jedne prostitutke. Pet godina kasnije, izlazi Žerminal,
u kojem priča o svetu rudara i stavlja radnički narod u središte
intrige. Zemlja, objavljena 1887. godine izaziva još jedan skandal.
Kao reakcija jednog dela mladih umetnika koji su se pozivali na naturalizam, nastaje Manifest petorice.
Slučaj Drajfus
Tokom 1894. godine, sa ciklusima Tri grada i Četiri jevanđelja,
Zola unosi socijalistički i proročki karakter u svoja dela. Ali, ovaj
period je pre svega obeležilo njegovo uplitanje u aferu Drajfus.
Trinaestog januara 1898. godine, piše otvoreno pismo predsedniku
Republike, Feliksu Foru, pismo nazvano „Optužujem…!“ i u članku traži reviziju procesa protiv Drajfusa. Osuđen je na godinu dana zatora i proteran u Englesku.
Po povratku je nastavio borbu za Drajfusa objavjujući svoje članke u delu La vérité en marche.
Sumnjiv svršetakj života
Umro je 29. septembra 1902. godine, gušeći se u svojoj kući jer je
dimnjak bio blokiran. Smatra se da su protivnici Drajfusa namerno
izazvali ovaj incident, ali istraga nije dozvolila da se izvedu takvi
zaključci.
Danima posle smrti su njegov grob posećivali mnogi pisci i prijatelji.
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu