Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Stevan Raičković - Page 2 Empty Stevan Raičković

taj Uto Nov 10, 2009 12:44 am
First topic message reminder :

ПЕСМА ТИШИНЕ

Црни слуга птица

Дођи у траву високу да ти цветови пољубе колена.
Цветови лепо љубе као једина жена.
Ту лежим и ја и проводим своје лето како умем.
Трава коју преко дана улегнем
За малу ноћ се исправи
И влати опет као шума шуме.
И поново се, у јутро, при дну покрену мрави.
У свако јутро овде је добро као и у свако вече.
У подне: црним од сунца, зажедним, па пијем.
После, сенка почиње да расте и да ме тихо крије.
Кад је сутон:
Ја лежим наузнак и чекам да прва звезда потече.
Ја, наивни господар и црни слуга птица,
Волео бих и не бих волео да неко сврати.
Можда се испод других стопала неће исправити влати?
Stevan Raičković - Page 2 51at7

MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008

Stevan Raičković - Page 2 Empty Re: Stevan Raičković

taj Pet Nov 20, 2009 12:18 am
О врати се

О врати се у собу
Из блата под бели кров.
Глупи те уморио лов
По пољу и по добу.

И све док живи у дубу
Безгласни тихи црв
Нека се и твоја крв
Повуче у мук. А трубу

Младости нек затрубе
Други за друге и грубе.
О врати се о врати.

Ломи се већ твоја трска
На ветру. И киша прска
По голом месу што пати.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Stevan Raičković - Page 2 Empty Re: Stevan Raičković

taj Pet Nov 20, 2009 12:18 am
Букет

Каранфил, црвенкаст као стид,
Отвара слатку латицу сећања.
Од белог јоргована боли ме вид,
Од плавог - рука скоро сања

Да су јој прсти постали цвет
Па тужно и весело миришу
Крај руже која је скупила свет
И крв и тајну и усне које сишу

Са друге усне смех и смрт.
О најлепше се липа смеје -
У самом ваздуху као густ врт.

Под очима трава мирно веје.
Жута се лала у њој злати
И клати и тако теку сати.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Stevan Raičković - Page 2 Empty Re: Stevan Raičković

taj Pet Nov 20, 2009 12:19 am
О дај ми

О дај ми успаванку од слапа
У будни сан што обара
И свет непознати отвара
Као раширена мапа.

Јер да постоје речи, то мора,
Из звука кад вода капа -
Кад већ постоји стас слапа
И капа света, слап бора.

Од давна ли то слух издваја
Шум спор - кад кап на кап пада
Ко прастар часовник ван града

Што време у себи раздваја.
Ако за реч већ нема спаса
О дај ми бар успаванку без гласа.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Stevan Raičković - Page 2 Empty Re: Stevan Raičković

taj Pet Nov 20, 2009 12:19 am
Песма и смрт

Ова песма нема оштрих зуба,
Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.

Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.

Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:

Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
Sponsored content

Stevan Raičković - Page 2 Empty Re: Stevan Raičković

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu