Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Šljivovica - srpska bajka ili srpski mit Empty Šljivovica - srpska bajka ili srpski mit

taj Čet Nov 19, 2009 8:36 am
Šljivovica - srpska bajka ili srpski mit Cutura
Francuzi imaju svoj čuveni konjak, Škoti se ponose viskijem, Italijani
uzdižu u nebo svoju grapu, Rusi se nalivaju vodkom, Meksikanci tekilom,
a mi Srbi imamo našu nadaleko poznatu mučenicu - Šljivovicu. A da li je
imamo? I da li smo je ikada i imali?
Očigledno nismo, kada smo dopustili da i posle toliko godina ostane nezaštićena,
bez međunarodnog certifikata - zaštićenog međunarodnog imena. Ili
smo je, jedno kratko vreme, u prvom kvartalu prošlog stoleća i imali,
ali smo je onda nekako olako i volšebno izgubili i sada je bezuspešno
tražimo u moru alkoholnih brendova i robnih marki.
Već godinama zaboravljamo da se Šljivovica nekada donosila uz slatko,
ratluk i kafu, da su se uz nju bratimili naši legendarni hajduci, da se
njome nazdravljalo rađanju, prosidbama, venčanjima i slavama, ispraćali
mladići u vojsku, a ljudi na svoje poslednje putovanje. Zaboravljamo da
su se nekada dimili kazani, mirisale pecare uz potoke i reke, da je
rakija nosila ime po donosiocu - Nikolina, Miloradova, Mihailova,
Stojanova, Matijina... zaboravljamo da joj po svojim vrednostima i
kvalitetu nema premca među svim rakijama sveta, da joj samo francuski
konjak i škotski malt viski, nekako mogu stati uz bok.

Šljivovica - srpska bajka ili srpski mit Prepecenica
Svaka čast konjaku i viskiju. Veliki narodi imaju velika pića, ali zar
smo mi manje veliki od velikih, zar je dobra šljivovica manje vredna od
dobrog konjaka ili viskija? Naravno da nije, samo smo je mi iz
bahatosti, uobraženosti, snobizma, lakovernosti, neznanja, pomanjkanja
dobrog ukusa i osećaja za odistinske vrednosti, kao i najezde
alkoholnih profitera i falsifikatora, jednostavno zaboravili.
Ali, gospodo draga, ne zaboravimo da su priroda i sam Gospod Bog odabrali
baš zemlju Srbiju za postojbinu Šljivovice... ne zaboravimo da se na
ovim srpskim prostorima Ona mučila i pekla oduvek, da se rodila pre
konjaka (1620 god.) i pre viskija (1494 god.)... ne zaboravimo da je
zemlja Srbija u istorijskoj baštini upamćena jedino po čuvenom
Dušanovom Zakoniku iz 1349 godine, Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Ivi
Andriću i Šljivi i rakiji Šljivovici ... ne zaboravimo da srpski kazani
i pecare već vekovima i pre postojanja Dušanovog carstva, čuvaju tajnu
najsavršenije rakije u univerzumu.

Ko može da zaboravi taj očaravajući opojni miris, fascinantni ukus, tu
raskošnu aromu i prefinjeni buke stare sazrele i odležale alkoholne
čarolije zvane Šljivovica... ko može da odoli toj Božjoj kapljici,
kapljici za sve prostore i sva vremena?
Odzvanja mi, odzvanja, ali jasno čujem... za našu mučenicu, kao i nekada za onog
legendarnog Danca, kucnuo je čas - biti ili ne biti, pitanje je sad.
Zar ćemo opet dopustiti da naša Šljivovica ostane samo srpska bajka ili
ćemo joj konačno pomoći da postane srpski mit?
Poznato je, da je najgore raditi, ništa ne raditi. Misionar je kao Servantesov
Don Kihot... vetrenjača je puno, a od Sanča Panse ni traga ni glasa.
Ali Srbin je tvrdoglav, uporan, istrajan... i večiti optimista. Tako
mora biti. Problema je mnogo. Put koji treba da se pređe jeste dug,
trnovit, klizav i vijugav. Važan je jedino cilj koji je na njegovom
kraju i početku... a to je zaštićena srpska Šljivovica. Ne postoji
nijedan specijalizovani stručni časopis za Šljivovicu, ne postoji
rakijarska slava, niti zvanična rakijarska himna... postoji tek samo
jedna asocijacija proizvodača rakije Šljivovice, i na sreću, postoji
iskustvo, dobra volja i odlučnost Njenog misionara. Život je borba, a
mnogi su od borbe napravili život. Šljivovica je borba, a mnogi bi kroz
nju mogli napraviti život.
Vest da je pre izvesnog vremena, na aukciji vina u Australiji, flaša Caberne
Sovinjona od 50 litara iz 1968. godine, prodata za fantastičnih 18.000
evra, mnogima je verovatno bila beznačajna, ali je za misionara bila
plodonosna eksplozija. Ideja je rođena.
Uvek sam govorio da je Šljivovica srpski dijamant, koji na žalost još uvek nije postao i srpski brilijant. Zato, učinimo jedan mali, ali beskrajno važan korak na putu afirmacije i zaštite naše Šljivovice.
I ne zaboravimo - niko nas neće ceniti, ako ne cenimo sami sebe... vani
niko neće ceniti našu Šljivovicu, ako je prvo mi ne zaslužimo i ne
počnemo konačno da je cenimo
Doc. dr Ninoslav Nikićević, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu