Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:47 am
Lenard Koen 883040_Leonard%20Cohen_08

Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju
koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo
da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano
savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično
obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda, odraz je
njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što
je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da
svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju. Drugog septembra
nastupiće u "Beogradskoj areni"
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:49 am
Samo onaj ko ostari u sedamnaestoj, sme da se nada da će ostati večno
mlad. U vreme kada je objavio svoj prvi album, Lenard Koen imao je za
sobom već četiri zbirke poezije i dva romana, što je uticalo na to da u
svetu muzike bude dočekan sa izvesnim strahopoštovanjem, ali i radošću:
kao kad iznenada saznate da vaš stric ume da svira bas gitaru i da je
nekad davno imao bend. Pored toga, Koen se u svojoj umetnosti bavio
istinski ozbiljnim stvarima i velikim temama, onima o kojima se
šezdesetih godina često i mnogo govorilo, ali se nešto ređe pevalo. Na
tome je od samog početka gradio autoritet kojim se odlikuje i danas,
dok u sedamdeset petoj godini sa pozornice zrači mladošću koja ne
duguje ništa ni hemiji, ni hirurgiji. Pravi pesnici rađaju se matori, i
umorni od života; neki od njih, međutim, imaju dovoljno sreće i
strpljenja da na kraju dočekaju mladost
.Lenard Koen 883040_LeonardCohencrnobeliGlavna
O tome su ponešto znali i engleski romantičari, s kojima Koena neretko
porede: Bono Voks je, na primer, zaključio da je Koen "naš Kits, naš
Šeli i naš Bajron". I koliko god ovakve ocene bile pomalo neukusne u
svojoj preteranosti, one dodiruju suštinu, ne samo Koena kao pesnika,
već i smisla i uloge poezije u današnjem svetu, u kome se poezija
prečesto doživljava kao patetični, nehotično komični anahronizam.
Pesnik je, verovali su romantičari, pomalo neobičan čovek koji se
obraća običnim ljudima, nudeći im stihove kao put do katarze, duhovnog
prosvetljenja ili, jednostavno, oplemenjujućeg doživljaja lepote. Već u
devetnaestom veku, međutim, u toj komunikaciji počela je da se stvara
buka koja se s vremenom neprekidno povećavala. Pesnici su na različite
načine pokušavali da premoste provaliju koja ih je sve očiglednije
razdvajala od čitalaca: jedni su to činili zašećerenom poezijom koja se
bestidno udvarala duhovno lenjim konzumentima željnim jednostavne
lepote za jednokratnu upotrebu; drugi su hermetičnim, samozadovoljnim
stihovima pokazivali da im nije stalo ni do čitalaca, ni do lepote. A
onda se neko setio da uzme gitaru.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:49 am
Zato je ono što se naziva rok poezijom možda i najautentičnija poezija druge polovine dvadesetog veka – bar kada je reč o komunikaciji sa onima kojima je namenjena i katarzičnom delovanju koje, reklo bi se, tako lako ostvaruje. Zato Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda koji je jedan od svojih najblistavijih trenutaka imao pred stotinak hiljada ljudi u blatu Glastonberija, odraz je njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju.

Na sličan je način, uostalom, pokušao da pronađe pragmatičan izgovor i za svoje prve korake u toj umetnosti. "Poeziju sam počeo da pišem u nastojanju da postanem zanimljiv devojkama", rekao je, da bi kasnije i to što je počeo da je peva uz gitaru obrazložio na gotovo istovetan način. Ovo preskromno pesnikovo "opravdanje" zbog bavljenja tako sumnjivim i nekorisnim delatnostima podriva jednostavna činjenica da je kod Koena opčinjenost poezijom i muzikom ipak bar malo prethodila aktivnom zanimanju za ženski pol. U rodnom Montrealu, u detinjstvu je kao dete iz dobre kuće pohađao časove klavira, s početkom srednje škole otkrio je klarinet, a u petnaestoj godini Federika Garsiju Lorku. Romantičarski fatalizam, ratnički etos i ciganska muzika kojom su bili natopljeni Lorkini stihovi, podstakli su Koena da napiše svoje prve pesme. I da kupi gitaru, koju će na pravi način početi da koristi tek nekoliko godina kasnije. Angažovana levičarska crta Lorkine poezije prirodno ga je dovela do geografski, vremenski i kulturološki bliže tradicije američke protestne pesme koja je svoju ubojitu jednostavnost i neporecivu snagu crpela iz korena tradicionalnog folka. Vudi Gatri je pomogao Koenu da shvati kako je sasvim dovoljno uzeti gitaru, sesti na stepenice i pevati o životu koji, prečesto neprimećen, prolazi ulicom.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:50 am
.Lenard Koen 883040_Leonard-Cohen-3-big-large

Ipak, najpre je seo za pisaći sto. Svoju prvu zbirku poezije, Hajde da poredimo mitologije,
Lenard Koen objavio je kao dvadesetdvogodišnjak, 1956. godine. U njoj
su preovladavale teme koje će ostati karakteristične i za njegov
potonji književni rad: religija, mitologija, istorija, ljubav, kao i
gubitak svega pomenutog. Iz tog gubitka, u Koenovoj poeziji rađa se
sveprisutna ironija, a u njegovom životu – depresija s kojom se
mazohistički istrajno rvao decenijama, od koje je bežao u poeziju i
muziku, ali i na daleka mediteranska mora i visoke planine zen-budizma.
Jedno od takvih bekstava odvelo ga je u Grčku, na ostrvo Hidra, gde je
1960. godine kupio kuću u kojoj će provesti narednih nekoliko godina.
Njegovoj književnoj produktivnosti u tom periodu značajno je
doprinosilo prisustvo njegove tadašnje muze, Norvežanke Marijane Ilen
(koja to žena ne bi muškarcu oprostila raskid uz oproštajnu pesmu kakva
je "So Long, Marianne"?), ali i narkoticima podstaknuti stalni
razgovori s raznobojnim cvećem na terasi i sa samim sobom u još
šarenijim lavirintima podsvesti. U takvim okolnostima, nastale su još
dve zbirke poezije i dva romana. Romani su – mada je prvi donekle
zanimljiv, ponajpre zbog snažne autobiografsko-ispovedne crte – pomogli
Koenu da shvati da nikada neće postati prozni pisac; kritičari koji su
se njima bavili, mahom su se svesrdno trudili da potvrde ispravnost
takvog zaključka. Poezija je, s druge strane, bila naveliko hvaljena,
ali isto toliko zanemarivana kada je reč o takozvanoj široj publici
(ako je takav termin uopšte primenljiv na poeziju): od nje se, shvatio
je Koen, moglo živeti samo u duhovnom smislu; u onom prizemnijem,
praktičnom – nikako, čak ni u Grčkoj. To mu je dalo dobar izgovor da
pokuša da otpeva neke od svojih pesama. I pošto nije umeo da svira
buzuki, oduvao je prašinu s gitare i odlučio da posao potraži u Americi.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:51 am
PESME SLOBODE I SAMOĆE: A u Americi je sredinom šezdesetih sve vrvelo od ljudi i žena sa akustičnim gitarama. Obnova tradicije američkog folka bila je na svom kreativnom i komercijalnom vrhuncu: beskompromisno dosledna Džoan Baez i njen prevrtljivi momak Bob Dilan, otrovno duhoviti Fil Oks, mlada i lepa Džudi Kolins, pa mlada i šarmantna Džoni Mičel i mnogi drugi, stvarali su iskrenu i neposrednu, u tehničkom smislu uglavnom jednostavnu muziku, koja je Koena podstakla da se i sam odvaži da napravi nešto slično. Aktuelne američke uticaje združio je sa evropskim duhom i stilom ponetim sa ploča koje je slušao u Grčkoj. Tako je Edit Pjaf srela Boba Dilana, dok je Lenard Koen, vrzmajući se po marginama njujorške muzičke scene, počeo da sreće neke od njenih najistaknutijih protagonista. Među njima je bila i Džudi Kolins, kojoj je jednog prolećnog popodneva 1966. godine Koen stidljivo odsvirao dve svoje pesme. Jedna od njih govorila je o čudnovatoj devojci koja gostima nudi čaj i kineske pomorandže, o Isusu koji je hodao po vodi, i o tome kako ćemo jednoga dana svi postati mornari. Svega nekoliko meseci kasnije, pesma "Suzanne" će na novom albumu Džudi Kolins prvi put biti urezana u vinil; od tog trenutka, za njenog autora ništa više neće biti isto.

Tako se, pre no što je stigao da se osvesti, Koen 30. aprila 1967. godine u njujorškom Taun Holu prvi put obreo na pozornici sa zadatkom da otpeva jednu svoju pesmu: klecavih kolena i drhtavog glasa, pobegao je nakon prvih nekoliko stihova, ali ga je Džudi Kolins kao brižna i stroga mati vratila da tegobni zadatak obavi do kraja. A sa pozornice, put je prirodno vodio u studio.

Koen je pesme po pravilu pisao dugo i mukotrpno; snimao bi ih verovatno još duže, da mu je to dopuštalo skupo studijsko vreme: njegovi relativno slabiji albumi smatraju se takvima upravo zbog produkcije. Neodlučan u pogledu zvučne slike koju bi pesmama želeo da stvori, on je na svojim ranim pločama bez izuzetka bivao najjači tamo gde je ta slika bila naglašeno ili sasvim minimalistička: ogoljeni i oslobođeni, njegovi stihovi udarali su pravo u čelo. Valjda upravo zbog pomenute muzičke nesigurnosti, na prvom albumu se i tematikom i jezikom složenijim od onih kakve je obično podrazumevala popularna muzika potrudio da ostavi utisak da je on i dalje pre svega pesnik. To mu, međutim, nije smetalo da na albumu Songs of Leonard Cohen (1968) stvori nekoliko istinskih hit-pesama; s tim što se osobenost Koenovih hitova oduvek ogledala u činjenici da je svaki od njih istog trenutka postajao i evergrin. Velike se pesme, odavno je poznato, prepoznaju i po tome što zauvek pamtite kada ste ih i gde prvi put čuli – a svakako je mnogo onih koji se sećaju prvog susreta sa "Suzanne", "So Long, Marianne", ili "Hey, that’s No Way to Say Goodbye", pesmama koje su obeležile album Songs of Leonard Cohen. S godinama i iskustvom kakvim je u tom trenutku raspolagao, Koen je o rastancima pisao i pevao ubedljivije, i svakako drugačije no bilo ko od onih koji su u to vreme s gitarama pevali o ljubavi.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:52 am
Lenard Koen 883040_leonardcohen1969
1969.

Problem drugog albuma, sada već zapaženi singer-songwriter
rešio je na način koji je nedvosmisleno potvrđivao njegovu rešenost da
se u muzici zadrži malo duže. Umesto ponavljanja delotvorne formule sa
prve ploče (pouzdani recept za uspeh, zbog koga je drugi album mnogima
bio i poslednji), Koen je na ploči Songs from A Room (1969)
ponudio nešto sasvim novo: upadljivo svedenije aranžmane, i pesme u
kojima, bar u onim najzapaženijim, nije preovladavala ljubavna
tematika. "Bird on the Wire" ostala je himna svih koji svoju neizlečivu
usamljenost pravdaju potragom za slobodom; "Seems So Long Ago, Nancy"
(videti izvanredan prepev Arsena Dedića) motiv gubitka podiže na viši
nivo, pošto govori o nepravdi počinjenoj prema nekom ko je svojim
odlaskom s ovog sveta odneo i mogućnost njenog ispravljanja, ostavivši
slomljenom pesniku neizbrisiv utisak da će ga stid nadživeti; "The
Partisan" (ovde se prepevom istakao Džoni Štulić), obrada pesme nastale
u redovima pripadnika francuskog pokreta otpora, karakteristična je
Koenova vizija rata, uzbudljivog i romantičnog kao u filmovima
Hajrudina Krvavca, ponižavajućeg i u isti mah uzvišenog kao u delima
Miloša Crnjanskog; konačno, "The Story of Isaac", pesma je u kojoj Koen
svoj dug protestnom pokretu odužuje na najlepši način, bez i najmanjeg
prizvuka napadne, eksplicitne parole: slušalac tek na kraju shvata da
se oživljavanjem biblijske priče pesnik obraća svima koji grade oltare
za žrtvovanje sinova (istina, za razliku od priče o Isaku, uglavnom
tuđih).
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:52 am
Lenard Koen 883040_wight-3
Na ostrvu Vajt, 1970.

Album Songs from A Room bio je ne samo umetnički već i
komercijalno uspešan: dospeo je na drugo mesto liste najprodavanijih u
Velikoj Britaniji i naterao Koena da krene na svoju prvu turneju. Na
tim koncertima, tremu je najčešće razgonio koktelima vina i sedativa,
zbog čega su ionako spore pesme zvučale još sporije – što se publici,
.izgleda, dopadalo: na festivalu na ostrvu Vajt, gde je nastupio u
somnambulno elegantnoj kombinaciji gornjeg dela vojničke uniforme i
donjeg dela pidžame, bio je jedan od retkih (prema nekim svedočenjima i
jedini) koje frustrirana publika nije izviždala: na potpuno neobjašnjiv
način uspeo je da hipnotiše nekoliko stotina hiljada ljudi. Prvi
zvižduci, istina ne tako glasni, čuće se ovde-onde povodom Koenovih
albuma iz ranih sedamdesetih. Bilo je tu i dalje velikih pesama: album Songs of Love and Hate
(1971) doneo je "Famous Blue Raincoat", pesmu o ljubavnom trouglu u
kome glavnu ulogu igra prijatelj prevarenog muža i otete žene, zbog
neverovatno široke skale emocija uzbudljiviju od svakog trilera na
sličnu temu; New Skin For the Old Ceremony (1974) pamti se pre
svega po autobiografskoj pesmi "Chelsea Hotel No.2", u kojoj, u
razoružavajuće (po nekima skaredno) iskrenom prisećanju na kratku i
burnu avanturu sa Dženis Džoplin, Koen ispisuje jedan od svojih
najlepših stihova (i jedan od onih koje ne treba uznemiravati
prevodom): "We are ugly, but we have the music".
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:53 am
.Lenard Koen 883040_o_Leonard-Cohen%201979
1979.

DO KRAJA LJUBAVI: Muzika, međutim, u tom trenutku za njega očito
više nije bila dovoljno snažno oružje u borbi protiv hronične
depresije. Pesnik koji je dvadesetak godina ranije u svojoj prvoj
zbirci poredio mitologije, sada je osetio potrebu da malo intenzivnije
uporedi religije. U tome mu je pomogao Džošu Sasaki Roši, učitelj
zen-budizma: Koen ga je upoznao slučajno, ali će prijateljstvo s
Rošijem značajno obeležiti njegov život. Premda je isticao da judaizam
i dalje ostaje njegova vera, te da je budizam za njega tek jedan od
vidova duhovnog istraživanja, ozbiljnost tog istraživanja Koen je
dokazao sredinom devedesetih, kada je neposredno pre svog šezdesetog
rođendana otišao u budistički samostan na Maunt Baldiju (u blizini Los
Anđelesa) gde će, kao budistički sveštenik po imenu Džikan (u prevodu:
Tihi) provesti narednih šest godina. Nove puteve je sredinom
sedamdesetih počeo da traži i u muzici, isprva sa znatno manje uspeha.
Predlog da sarađuje sa Filom Spektorom verovatno mu je došapnuo neko od
njegovih najgorih neprijatelja, i samo je istinski dezorijentisani Koen
mogao da poveruje da bi mu rad s takvim producentom mogao doneti išta
dobro. Spektor je, naime, bio poznat po raskošnoj, "nabudženoj"
produkciji, takozvanom "zvučnom zidu". Kao takav, omogućio je i mnogim
osrednjim talentima da se domognu svojih petnaest minuta slave, ali je
s muzičarima koji su se odlikovali osobenim pečatom i vizijom često
imao problema. S Lenardom Koenom, na primer: zvučni zid koji je Spektor
podigao na albumu Death of A Ladies’ Man bio je tako visok i
masivan da su Koenovi stihovi ostali negde iza njega – dostupni,
izgleda, samo zlonamernim kritičarima, koji nisu propustili priliku da
se narugaju do tada nedodirljivom muzičaru. Nervozno brzo objavljen
album Recent Songs (1979) pokazao je da njegov autor nije od
onih koji nakon pada ne umeju da se podignu: vraćanje u prošlost, kada
je u davnim montrealskim danima uz pratnju džeza pred publikom čitao
svoje rane pesme, kao i okretanje još starijim uticajima jevrejske
muzike, bilo je plodotvorno u umetničkom smislu – problem je bio u tome
što se broj onih koji su to želeli da čuju drastično smanjio: ime
Lenarda Koena našlo se, makar u prvi mah, na dugačkom spisku žrtava
panka i novog talasa. Various Positions (1984) prošao je gotovo
podjednako diskretno, premda su na ovom albumu zablistale pesme poput
himnično svečane i oplemenjujuće "Hallelujah", ili "Dance Me to the End
of Love" u kojoj se, uz kafanski dramatičnu violinu prepliću motivi
umiranja u ljubavi i onog u gasnoj komori: perverznijim tumačima nije
promaklo da pesma prikriveno progovara i o holokaustu, jednoj od
velikih tema Koenove rane poezije.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:54 am
. Lenard Koen 883040_Leonard_Cohen88
1989.

Koen je, dakle, pevao svoju pesmu i odbijao da se proda – bez obzira na
to što je ta vrsta odlučnosti sve više podrazumevala da se neće
prodavati ni njegove ploče. Nakon Various Positions,
koji zbog procenjenog niskog tržišnog potencijala u Americi nije ni bio
objavljen, sledeći album podrazumevao je po svoj prilici pitanje
opstanka na sve raznovrsnijoj, od usamljenih trubadura iz šeszdesetih
sve daljoj muzičkoj sceni. I umesto da pokuša da jednostavno opstane,
Koen je odlučio da se ponovo rodi. Album I’m Your Man (1988)
označio je upravo to: novo rađanje Lenarda Koena, koji je uspeo da se
promeni i da istovremeno ostane isti, ponudivši svojim vernim, ali već
pomalo umornim poštovaocima zbirku pesama u kojoj je u izobilju bilo
svega onoga zbog čega su ga u prethodne dve i po decenije toliko
voleli. "Osudili su me na dvadeset godina dosade/ Zato što sam pokušao
da sistem promenim iznutra", kaže Koen u prvim stihovima otpevanim na
ploči, i ponovo kreće da menja sistem – najpre sopstveni, a onda i
svaki drugi koji bi mu se mogao naći na putu. Nežni mačizam pesama "I’m
Your Man" ili "Ain’t No Cure for Love", revolucionarni gnev u
"Everybody Knows" i "First We Take Manhattan", produhovljena
literarnost posvete Lorki u "Take This Waltz" – sve to upakovano u
neobičnu, ali snažnu, gotovo agresivnu produkciju samog autora, i
otpevano nikotinskim glasom zbog koga su verovatno mnogi pevači
odlučili da propuše, predstavljalo je formulu koja nije mogla da ne
uspe. I koju je Koen, naravno, odbio da ponovi na svojoj narednoj
ploči. Album The Future (1992) iskoristio je pre svega za
nabrajanje razloga zbog kojih, izgledalo je, odlučuje da digne ruke od
sveta kome nema pomoći: duhovno i fizičko zagađenje, cinični prividi
demokratije, ugrožena i do granice izumiranja dovedena ljubav – sve ono
o čemu je s iskrenim ogorčenjem pevao na ovoj ploči, dve godine kasnije
nagnalo ga je da konačno ode na Maunt Baldi, obuče svešteničku odoru, i
postane "Tihi".
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

taj Pet Nov 20, 2009 10:55 am
Lenard Koen 883040_cohen2009
2009.


"Tihi" je ćutao devet godina, a onda odlučio da siđe s planine i
obraduje one koji ga za to vreme nisu zaboravili (zaboravu se
suprotstavljala i izdavačka kuća Columbia, ona ista koja ga je ne tako
davno proglasila za izgubljen slučaj, da bi u godinama Koenovog ćutanja
objavila čak dva koncertna albuma). Ten New Songs
(2001) bio je neočekivan i divan poklon poštovaocima koji su ostarili
čekajući ovaj album, a pesme poput "Thousand Kisses Deep" ili
"Alexandra Leaving" ubedljivo su mlađim generacijama razjasnile koncept
karakterističnog koenovskog evergrina. Na albumu Dear Heather
(2004), Lenard Koen ipak malo više udovoljava sebi. U razumljivom i
prirodnom povratku sopstvenim počecima, stihove obeležene
jednostavnošću i dubinom zena on ne samo peva već i pevuši, šapuće,
mrmlja, recituje uz muziku, baš kao kasnih pedesetih i ranih šezdesetih
godina prošlog veka, u vreme kada se pripremao da postane jedan od
prvih koji će pokazati da rokenrol postoji i posle tridesete. I u vreme
kada ga je, one aprilske večeri 1967. godine Džudi Kolins naterala da
se unezveren i prestrašen vrati na pozornicu, isprativši ga rečima:
"Izađi, publika voli kad čovek pukne na sceni." I eto njega gde puca
već decenijama – bezobrazno otmen, suptilan i neodoljiv. I slobodan,
kao ptica na žici.
Sponsored content

Lenard Koen Empty Re: Lenard Koen

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu