Tajna zvuka i sklad života

Muzika, reč koju koristimo u svom svakodnevnom govoru, nije ništa manje od slike Ljubljenog. Upravo zato što je muzika slika Ljubljenog, zato volimo muziku. Ali pitanje je: ko je naš Voljeni i gde se nalazi? Naš Voljeni je naš izvor i cilj. Ono što od našeg voljenog vidimo svojim tvarnim očima je lepota koja se nalazi pred nama. A onaj deo Voljenog koji se ne pojavljuje pred našim očima je unutarnji vid Lepote o kojoj nam govori Voljeni. Kada bismo čuli glas svake lepote koja nas privlači u svakom vidu, videli bismo da nam svakim izgledom govori da se iza celokupne pojavnosti nalazi savršeni duh, duh mudrosti.

Šta je ono što uočavamo kao osnovni izraz života u krasoti koja je vidljiva pred nama? To je pokret. Na liniji, u boji, u promenama godišnjih doba, u plimi i oseci voda, u vetru, oluji, u čitavoj lepoti prirode, postoji stalno kretanje. Kretanje je ono što izaziva dan i noć i promenu doba, a to kretanje nam daruje ono što nazivamo „vremenom".
Drugačije ne bi bilo vremena, jer u stvarnosti postoji samo večnost. To nas uči da je ono što jedino primećujemo i poimamo, volimo i čemu se divimo, život koji se krije iza svega, a taj život je naše biće.
Samo iz razloga naše ograničenosti ne možemo da vidimo celo biće Božje, ali sve što volimo u boji, obliku, izgledu, ličnosti, pripada istinskoj lepoti, pripada Voljenom od svih. Kada pokušavamo da otkrijemo šta je ono što nas privlači lepoti koju gledamo u svim vidovima, otkrivamo da je to pokret lepote, drugim rečima - muzika. Svi oblici u prirodi, na primer cveće, planete i zvezde, Zemlja, savršeno su oblikovani i obojeni, sve nam stvara ideju o skladu, o muzici. Čitava priroda diše, ne samo živa bića, nego čitava priroda. Naša težnja da upoređujemo ono što izgleda živo s onim što za nas nije živo, čini nas da zaboravljamo da sve stvari i živa bića žive savršenim životom. Znak života kojeg daje ta živa lepota je muzika.
Šta čini dušu jednog pesnika da igra? Muzika. Šta čini slikara da slika lepe slike, muzičara da peva lepe pesme? Nadahnuće koje daruje lepota. Zato je sufi nazvao lepotu saki, to jest božanstveni Davalac koji svemu daje vino života. Ko je sufijevo vino života? Lepota u obliku, izgledu, boji, mašti, osećanju, ponašanju - sufi u svemu tome vidi jednu te istu lepotu. Svi ti razni vidovi deo su duha Lepote koja je život iza njih, jedan neprestani blagoslov.
Što se tiče onoga što nazivamo muzikom u našem svakodnevnom životu, po mom mišljenju, arhitektura je muzika, vrtlarstvo je muzika, zemljoradnja je muzika, slikarstvo je muzika, poezija je muzika. U svim delima u životu kojima je lepota bila njihovo nadahnuće, gde je božansko vino proliveno, tamo postoji muzika. Ali od svih različitih umetnosti, muzička umetnost smatra se osobito božanstvenom, jer je verna kopija zakona koji funkcioniše u celoj vasioni. Na primer, ako proučavamo sebe, naći ćemo da su otkucaji pulsa i srca, udah i izdah, delo ritma. Život zavisi od ritmičnog rada celog mehanizma tela. Disanje se projavljuje kao glas, kao reč, kao zvuk, a on je stalno čujan - spoljni zvuk i zvuk koji je u nama. To je muzika - pokazuje da postoji koliko izvan nas, toliko i unutar nas.
Muzika nadahnjuje ne samo dušu velikog muzičara, nego i svako dete koje od trenutka kada dolazi na svet počinje da pokreće svoje ručice i nožice u ritmu muzike. Shodno tome, nije preterano reći da je muzika jezik lepote Jednoga koga svaka živa duša voli. Kada neko to shvata i priznaje savršenost svake lepote kao Boga, našeg Voljenog, tada razume zašto bi muzika, koju doživljavamo u umetnosti i u čitavoj vasioni, trebalo da se zove božanstvena umetnost.

Mnogi u svetu smatraju muziku izvorom zabave, hobijem i za mnoge je muzika jedna veština, a muzičar zabavljač. Ipak je svako ko je razmišljao o muzici i osećao je, smatrao muziku najsveštenijom od svih umetnosti. Jer činjenica je da ono što likovna umetnost ne može jasno da pokaže – poezija objašnjava rečima, ali ono što se čak i poezija muči da izrazi, može da se izrazi muzikom. Time ne kažem da je samo muzika viša od slikarstva i poezije, nego da u stvarnosti muzika nadilazi i religiju, jer muzika uzdiže dušu čovekovu još više od takozvanih spoljnih oblika religije.
Naravno, ne treba da se shvati da muzika može da zauzme mesto religije, jer svaka duša nije nužno intonirana u onom tonu gde može zaista da ima blagotvornost od muzike, niti je i svaka muzika toliko viša da uzvisi osobu koja je sluša više nego što bi to učinila religija. Za one, pak, koji slede unutarnju stazu, muzika je suština njihovog duhovnog razvoja. A to je zbog toga što se duša koja je traži, otkriva u bezobličnom Bogu. Slikarstvo je nesumnjivo mnogo uzvišavajuće, ali istovremeno ima i oblik; poezija ima reči, imena i ukazuje na oblik; samo muzika ima lepotu, snagu, čar i, istovremeno, može da uzvisi dušu iznad oblika.
Zato su u starini najveći mudraci bili i značajni muzičari. Na primer, među Indijcima mudracima srećemo Naradu, mudraca koji je istovremeno bio i muzičar, i Šivu, bogolikog mudraca koji je izmislio sveštenu vinu. Krišna se uvek slika sa flautom.
Postoji, takođe, jedan poznati mit iz života Mojsijevog. Kaže se da je Mojsije čuo na gori Sinaju sledeću božansku zapovest: Muse Ke, što znači: „Mojsije, slušaj". Otkrivenje koje mu je došlo ticalo se tona i ritma, a on je to otkrivenje nazvao istim imenom: musik. Reči kao što su music i musique potiču od te reči. Pesme i stihovi Davidovi bili su poznati vekovima - poruka mu je data u vidu muzike. Orfej iz grčkih mitova, poznavalac tajne zvuka i ritma, preko tog znanja ovladao je skrivenim silama prirode. Indijska boginja lepote i znanja koja se zove Sarasvati uvek se slika sa vinom. Na šta to ukazuje? Pokazuje da svaka harmonija ima svoju suštinu u muzici. Osim prirodnog čara kojim raspolaže, muzika ima i jednu magijsku privlačnost koju čovek može da doživi čak i sada. Vidi se da je ceo ljudski rod izgubio veliki deo od drevne magijske nauke, ali ako je ostala neka magija, onda je to muzika.
Muzika je, osim snage, i opijenost. Ako opija nekoga ko je sluša, koliko li više opija one koji su dotakli savršenstvo muzike i koji su godinama meditirali o njoj! Njima daruje radost i uzvišenost veću od one koju oseća car dok sedi na prestolu.
Saglasno misliocima Istoka, postoji pet različitih vrsta pijanstva: najpre, opijenost lepotom, mladošću i snagom; zatim, opijenost bogatstvom; treće, opijenost silom, kontrolom i snagom vlasti; četvrto opijenost učenjem, znanjem. Ali sva ta četiri pijanstva gase se kao zvezde pred Suncem kada postoji opijenost muzikom. A to se događa zato što muzika dotiče najdublji deo čovekovoga bića. Muzika doseže mnogo dublje nego što to može da postigne bilo koji drugi utisak iz spoljnog sveta. Lepota muzike sastoji se u tome što je ona istovremeno izvor kreacije i sredstvo njenog apsorbovanja. Drugim rečima, svet je preko muzike stvoren i preko muzike se povlači ponovo natrag izvoru koji ga je stvorio.
U ovom naučnom i materijalnom svetu vidimo jedan istovetan primer. Pre nego što počne da radi, jedna mašina ili mehanizam najpre stvara buku. Najpre postaje čujna, pa zatim pokazuje svoj život. To vidimo na brodovima, na avionima, na automobilima. Ideja pripada tajni zvuka. Dete pre nego što može da se divi nekoj boji ili obliku, uživa u zvuku. Ako postoji neka umetnost koja može posebno da zadovolji starijeg čoveka, to je muzika. Ako postoji neka umetnost koja mlade ljude može da ispuni životom i entuzijazmom, osećanjem i strašću, to je muzika.
Ako postoji neka umetnost kojom osoba može potpuno da izrazi svoja osećanja, svoje uzbuđenje, to je muzika. Istovremeno je i nešto što čoveku daruje onu snagu i onaj intenzitet aktivnosti koji čini da vojnik napreduje uz udarce bubnja i zvuk trube. Drevna predanja kažu da će se Poslednjeg Dana, Dana Suda, pre nego što dođe kraj sveta, čuti zvuci truba. To pokazuje da je muzika povezana sa početkom kreacije, njenim trajanjem i njenim svršetkom.
Mistici svih vremena najviše su voleli muziku. Skoro u svim krugovima ezoteričnog obožavanja, na svakom mestu u svetu, vidi se da je muzika središte obožavanja ili obreda. A oni koji dostižu savršeni mir koji se zove nirvana, ili na jeziku Indijaca samadhi, zadobijaju ga mnogo lakše preko muzike. Zato su sufi, posebno oni iz škole Čistja, iz drevnih vremena, smatrali muziku izvorom svoje meditacije. Meditirajući na taj način crpu mnogo veću korist, nego oni koji meditiraju bez pomoći muzike. Rezultat koji postižu je razvoj duše, otvaranje mogućnosti viđenja, a njihovo se srce na neki način otvara lepoti koja postoji unutra i spolja, uzvišuje ih i istovremeno vodi u savršenstvo za kojim čezne svaka duša.