Ići dole
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 59
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Koliki si bre Dunave,eeejj... Empty Koliki si bre Dunave,eeejj...

taj Sub Jan 17, 2009 10:46 am
Dunav je 27 reka po veličini na svetu a 32 po slivu (porečju), dok je u Evropi druga reka iza Volge. Dunav nastaje od reke Brege i Brigaha. koje izviru u Švarcvaldu i spajaju se kod mesta Donaušingena (na 678 m nad morem) i odatle teku pod imenom Dunava. Tako je ustvari Dunav reka bez "izvora". Tako zvani izvor Dunava obzidan je mramorom sa natpisom "Caput Danubii", u parku Donaušingena, zapravo je prvi i neznatan pritok Dunava. Na ušću u Crno More Dunav stvara deltu (5.500 km2 ) sa tri veća rukavca.


DUŽINA OBALA DUNAVA U GRANICAMA PODUNAVSKIH DRŽAVA

Dunav od izvora pritoke Brege u Švarcvaldu do ušća u Crno More dugačak je 2,897,6 km o (u vazdušnoj liniji 1.630 km ) Dunavski sliv - bazen obuhvata 816.947 km2 , što predstavlja 8,5 % površine Evrope. Pored njegovih obala u 8 država žive pripadnici 10 naroda, a u njegovom slivu živi oko 80 miliona Evropljana. Najduže obale Dunava u okviru svojih granica ima Rumu-nija a Ukrajina najkraće, ali sa najboljim uslovima za plovidbu.

Prema fizičko-geografskim uslovima reka se deli na: Gornji (Alpski), Srednji (Panonski) i Donji (pontski) Dunav. Dužina sliva iznosi 1.690 km« a širina 820 km. 0blik mu je asimetričan, s tim da desna strana reke zahvata 44 % a leva 56 % površine sliva. Hidrografski sistem Dunava nastao je izmedju slivova Sredozemnog mora na jugu, kanala La Manš i Sevenog mora na zapadu i Baltičkog mora na severu. Ovi slivovi imaju malu širinu pa su pritoke tih mora uglavnom male dužine o Sve ove pritoke izviru na spoljnoj strani crnomorske vododelnice, u unutrašnjosti evroskog kontinenta, i teku periferno do najbližeg mora, što im daje maritimna svojstva.

Dunavski hidrografski sistem ima odlike centralnog odvodnjavanja, koje se vrši od vododelnica koje nisu daleko od pomenutih mora prema unutrašnjosti evropskog kontinenta u pravcu sa zapada prema istoku. Crno more, na čijoj zapadnoj obali se završava tok Dunava, spada u mora koja su skoro po strani od važnijih pomorskih puteva i skoro potpuno odvojena od njih. Crno more spojeno je sa Sredozemnim morem uskim morskim prolazima Bosforom ( 0,7 km ) i Dardanelima ( 1,7 km ) te po svom položaju ima izrazito kontinentalna obeležja. Centralno odvodnjavanje Dunava i kontinentalne osobine Crnog mora daju njegovom Slivu kontinentalne osobine. Zato se reka Dunav i njegov sliv bitno razlikuju od ostalih evropskih plovnih reka i njihovih slivova u centralnoj, zapadnoj i južnoj Evropi.

Sliv alpskog ili gornjeg Dunava proteže se od Devinskih vrata ( 1.880 km. ). Sliv panonskog ili srednjeg Dunava prostire se uzvodno od Turnu Severina ( 951 km. ), a sliv pontskog ili donjeg Dunava leži nizvodno od Tura Severina (Drobeta) do Crnog mora. 0vo je zbog toga sto veliki planinski lanci Alpa i Karpata dele sliv Dunava na tri dela, koji se medjusobno bitno razlikuju po svojim morfološkim i hidrološkim osobenostima.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 59
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Koliki si bre Dunave,eeejj... Empty Re: Koliki si bre Dunave,eeejj...

taj Sub Jan 17, 2009 10:52 am
U Dunav utiče oko 300 pritoka, od kojih su po hidrološkom značaju važne 180, a 120 su srednje reke, od kojih su plovne 34 reke za brodove. Opšta dužina plovnih pritoka Dunava iznosi oko 1920 km. H.s. "DUNAV-TISA-DUNAV" ima plovnu dužinu 664 km. Kada se tome doda ukupna plovna dužina Dunava, koja iznosi 2.588 km, računajući od Ulma do Crnog mora, dobija se ukupna navigaciona dužina plovnih puteva u bazenu Dunava od 5.172 km. Tako da Dunav po značaju u svetskom unutrašnjem vodnom saobraćaju zauzima 6. mesto posle: Misisipija, Rajne, Ohaja, Volge i Jangcekjanga. Međutim, po značju u Evropi je na 3 mestu iza: Rajne i Volge.

Desne pritoke sliva daju 66 % količine vode u Dunavu, a leve 34 %.

Bazen reke Dunav ima umereno-kontinentalnu klimu, sem primorske u delu na ušću u Crno more.
Geografska širina, atmosferska cirkulacija i reljef su uzroci velikih razlika u temperaturi vazduha u bazenu Dunava. Srednja temperatura u najhladnijem mesecu januaru se koleba od -1°C do 4°C na različitim mestima u bazenu. Temperatura u najtoplijem mesecu - julu, u Švarcvaldu u Alpima je 14°C, u Bavarskoj 16-18°G,u srednjem Dunavu 17-22°C, a u donjem Dunavu 22-24°C.
Dva barična sistema - Sibirska anticiklona i Islandska depresija su glavni faktori jesenjeg vremena za atmosfersku cirkulaciju vazdušnih masa nad dunavskim bazenom. Sa severoistoka i jugo zapada - iz polarne oblasti i Atlantika, nailaze različite po temperaturi i vlažnosti vazdušne mase, noseći talas hladnoće što uzrokuje stvaranje leda na Dunavu, atlanske vazdušne mase nose vlažno i maglovito vreme. U letnjem periodu godine najveće promene vremena izazivaju: Azorski anticiklonski centar i često atlanske vazdušne mase a ponekad i oblast visokog vazdušnog pritiska sa Arktika, Nailazak atlanskih vazdušnih masa često nosi nepogode i padavine u dunavskom bazenu. Kontinentalni arktički vazduh donosi suvo, jasno i sunčano vreme. Vazdušne mase iz oblasti Sredozemnog mora uzrokuju nizak atmosferski pritisak, tako da u celoj oblasti Dunava vlada promenljivo vreme sa obilnim kišama. Često je lepo vreme u kasnoj jeseni ("miholjsko leto") sa dugim i sušnim periodima.

Složeni reljef dunavskog bazena je često jedini uzrok vrlo različitog vremena u pojedinim delovima. Tako se dešava da na višim mestima padaju obilne kiše dok je u niziji bez padavina.

Različiti meteorološki režimi u bazenu Dunava uslovljavaju formiranje nekoliko klimatskih oblasti. Dve oblasti obuhvataju jugozapadni deo bazena, severna (Karpatska) obuhvata dve klimatske oblasti visokoplaninsku i predplaninsku.Kontinentalnu klimu imaju Srednjedunavska i Donjodunavska nizija, sa toplim letima i hladnim zimama.
Najkarakterističniji vetrovi za bazen Dunava su umereni severozapadni koji duvaju preko cele godine. Često ih smenjuju severoistočni vetrovi. U centralnom delu dunavskog bazena u proleće i jesen duvaju jugoistočni vetrovi uslovljeni sredozemnim ciklonom.

U srednjem delu Dunava, iz pravca jugoistok, duva ponekad vrlo jak vetar zvani "košava". Na delovima plovnog puta u Golubcu, Ramu, Beogradu (naročito kod Pančevačkog mosta), ušća Tise u Dunav kod Slankamena, kod Beške, Novog Sada, Futoga pa sve do Vukovara i Borova može nizvodnim brodovima i sastavima da pričinjava velike probleme u bezbednoj plovidbi.Ponekad se potpuno obustavlja plovidba, kada "košava" duva preko 100 km/h, Najjača "košava" je na deonicama plovnog puta u Golupcu i Ramu i tada se po pravilu prekida plovidba , jer talasi dostižu visinu i do 1,5 m i mogu opasno ugroziti plovila unutrašnje plovidbe koja nisu gradjena za veće talase. Na deonicama plovnog puta kod Kladova i Prahova najjači vetar je iz pravaca severozapad i severoistok, ( brodarci ga zovu "gornjak") koji može stvoriti talase u Djerdaskom jezeru i do 3.0m., tako da je registrovano 1988. godine da su talasi prelivali branu HE "DJERDAP I" , pa je čak bio obustavljen automobilski saobraćaj na putu preko brane izmedju Srbije i Rumunije. Inače u bazenu Dunava preovladjuju vetrovi brzine 1-6 m/s. Prosečan broj dana sa "košavom" u godini je oko 8 % a sa "gorajakom" oko 13 %.

Za bezbednost unutrašnje plovidbe, pored vetra, ima najviše značaja magla. Najbolja vidljivost na Dunavu je u periodu maj - avgust, a najlošija u periodu novembar - februar. Magla je najjača ujutru i uveče a najslabija oko 14,00 h. U savremenim uslovima plovidbe i obeležavanja unutrašnjih plovnih puteva sa plovećim radarskim oznakama - bovama ( za desnu i levu ivicu plovnog puta ), obezbedjeni su uslovi za savremenu plovidbu na Dunavu, kao i na ostalim modernim plovnim putevima u Evropi, svi brodovi koriste radar i žiroskop u uslovima plovidbe kada je smanjena vidljivost (od zalaska do izlaska sunca ili pri lošim meteorološkim uslovima), pri čemu su UKT veze za brodove koji plove prema radaru ( ili bez njega ) od najveće važnosti za donošenje pravilnih odluka naročito pri susretanju brodova ili sastava. Najviše dana sa maglom u bazenu Dunava ima Linc - 73, (Novi Sad - 25, Beograd - 46) a najmanje Veliko Gradište - 21.

Najviše padavina imaju oblasti Istočnih. Alpa, Karpata, Juliskih Alpa, Dinarskih i Albanskih planina, od 2.000 do 3.000 mm/godišnje. U nižim predplaninskim oblastima padavine su 1.000 - 2.000 mm. Od 600 - 1.000 mm, padavine su u Južnoj Bavarskoj, Češkoj, Moravskoj i predplaninskim oblastima u Karpatima. Veliko kolebanje u visini padevina ima Panonska nizija - Srednji Dunav. U njegovom jugozapadnom i jugoistočnom delu padavine su 600 - 800 mm. U centralnom delu 500 - 600 mm., dok su u zapadnom i srednjem delu Donjeg Dunava 400 - 600 mm., istočnije su 400.500 mm. a u delti ispod 400 mm.

Različita visina padavina u toku godine u raznim delovima bazena Dunava utiče na režim reka, odnosno na visinu vodostaja, snežni rež im padavina dominantno utiče na vodostaj alpskih pritoka, koje imaju najviši nivo u aprilu a najniži u oktobru. Reke Tisa i Sava, najveće pritoke Dunava, imaju kišno-snežni režim sa najvišim vodostajima u periodu april - jun a najniži posle oktobre meseca. Prolećni visoki vodostaji počinju krajem februara i u martu. U Gornjem Dunavu to traje do juna a u Sredjem Dunavu do maja ili juna. To pre svega zavisi od dva uslova: topljenja snega ( u nižim i višim oblastima ) i padavina. Često se dešava da topljenje snega i kiše prouzrokuju u proleće do početka leta visoke vodostaje ne Dravi Tisi i Savi, što jako utiče na visoki vodostaj Dunava. U periodu godine juli - oktobar, kada su padavine minimalne, vodostaj je nizak što često utiče negativno na mogućnost i bezbednost plovidbe. Ovo zbog smanjenog gaza (nosivosti) plovila i nasedanja( na sprudovima) na odredjenim deonicama plovnog puta na Gornjem i Srednjem Dunavu.
Za određivanje pristanišne amplitude vodostaja uzima se razlika najnižeg i najvišeg vodostaja koji iznosi: Regenzbure: 609 cm.,Pasau 1061 , Beč 525, Budimpešta 875 , Mohač 975, Apatin 943, Novi Sad 912, Đurdjevo 1002, Crna Voda 878, Braila 683 i Tulča 52 cm. Ispod i iznad ove razlike vodostaja u pomenutim pristaništima prestaje svaka manipulacija tereta na relaciji plovilo-obala, a često i sama plovidba.

Pri pojavi leda brodovi i sastavi sklanjaju se u zimovnike ili u zaklonjena mesta od leda u kretanju ( zatvorene bazene pristaništa, kanale i sl. ). Navigacioni period na Dunavu po pravilu traje od 1. marta do 31. decembra. Pri pojavi leda sklanjaju se plovne oznake ( bove ), da ih ne bi led uništio a dalji nastavak plovidbe je veoma veliki rizik. Na kritičnim mestima, gde dolazi do većih naslaga leda ( brodari to zovu "torlašenje" leda ), to su obično jače krivine toka reke ( kod nas je po tome čuvena Daljska krivina ) ili uska mesta ( u Djerdapu Mali i Veliki Kazan ).U slučaju većih naslaga leda, formiraju se "ledeni čepovi", tako da se led nataloži od dna reke do površine, što može prekinuti tok reke, izazivajući u uzvodnom delu iznad čepa porast vodostaja i poplave, Da do toga ne bi dolazilo, odnosno da bi se obezbedio tako zvani "ledohod" na kritičnim mestima koriste se specijalni brodovi - ledolomci, koji dejstvuju po nalogu upravnih i vodoprivrednih organizacija za odbranu od leda i poplava. Na našem delu Dunava pored domaćih ledolomaca ( iz RO "HEROJ PINKI" - Novi Sad i RO "BRODARSTVO KRAJINA" -Prahovo ), po međudržavnom sporazumu izmedju Jugoslavije i Madjarske, po potrebi rade i mađarski ledolomci. Takodje se (manji) ledolomci koriste u odbrani od "ledenih čepova" i na velikim pritokama Dunava: na Dravi, Tisi i veoma retko na Savi. U dugogodišnjem osmatranju leda na Dunavu konstatovan je prosečan ledostaj: u Lincu 20 dana, Beču 17, Devin 30, Budimpešta 30, Mohač 43, Đerdap 39, Silistra 41 i Braila 48 dana.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 59
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Koliki si bre Dunave,eeejj... Empty Re: Koliki si bre Dunave,eeejj...

taj Sub Jan 17, 2009 10:56 am
Na dunavskim obalama žive različite životinje - planinski divojarci, srne, jeleni, medvedi, divlje svinje, vukovi, lisice, risovi, zečevi i druge životinje.

U ritovima,barama ili na adama Dunava gnezde se divlje ptice: patke, divlje guske, pelikani, galebi, čaplje, rode, kormo-rani, lopatari, nilski flamingo itd.

Obale Dunava bogate su listopadima a manje sa četinarima. Naročito su bogate plodnim oranicama, voćnjacima i vinogradima ( još iz doba Rimljana, koji su prvi doneli lozu na sunčane obale Dunava u našoj zemlji ).

Vode Dunava su bogate rečnom ribom i rakovima. Najbogatiji ribarski tereni su na našem delu toka Dunava izmedju Apatina i ušć a Drave kao i u Đerdapu.

Posebno treba pomenuti Kopačevski rit "kao poslednju oazu" (naslov čuvenog dokumentarnog filma P.Lalovica ), nedirnute prirode, koji se nalazi u tzv. "Dravskom trouglu" ( izmedju: Apatina-Osijeka - Ušća Drave u Dunav). 0vo je sada jedino preostalo prirodno mesto sa jedinstvenim primercima divljih životinja, ptica i riba u Evropi. Za mnogobrojne turiste izgradjena je mala flota čamaca koja ih prevozi u kanalima rita na "foto-safariju".
Ihtiolozi sa nabrojali 110 vrsta ribe u Dunavu. Zbog zagadjenosti vode Dunava snažno se razvilo ribarstvo u veštačkim ribnjacima. Najrasprostranjenije vrsta riba su: šaran, bela riba, som, štuka, kečiga itd. Na Donjem Dunavu od aprila do maja lovi se moruna i jesetra. Od ikre morune spravlja se čuveni "crni kavijar", koji je po kvalitetu jedan od najboljih na svetu. Registrovani su ulovi kapitalnih egzemplara morune do 300 kg. Izgradnjom HE "DJERDAP I i II " ove ribe iz Crnog mora su iskorenjene ( zbog nemogućnosti prolaza kroz brane ) iz našeg dela toka Dunava sve do Prahova.

Danas narodi svih podunavskih zemalja koriste vode, odnosno plovni put Dunava i prirodne lepote u nautičko-turističke i rekreativne aktivnosti, to ima za posledicu "brisanje svih granica i barijera medju ljubiteljima Dunava i najviše doprinosi razumevanju medju podunavskim narodima.
Medju brodarima, kao i medju pomorcima, od pamtiveka postoji velika medjusobna solidarnost u borbi sa stihijom ili zlom sudbinom na talasima Dunava. Nebrojeni su primeri da su posade brodova spašavale kako brodove tako i ljudske živote na Dunavu. Ovaj "običaj" postao je najvažniji deo Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi SRJ, prenoseći tako vekovima tradiciju da se uvek i u svakoj prilici pruž a pomoć brodu i posadi u nesreći, pod uslovom da se time ne dovodi u opasnost sopstvena bezbednost broda i posade.

Najpoznatija, najatraktivnija i najstarija medjunarodna priredba podunavskih zemalja je: "Dunavska regata" kajakaša i kanuista, koja svake godine od Ulma do Suline, u julu i avgustu, okuplja sportiste-veslače iz svih podunavskih zemalja, Evrope i SAD, koji snagom svojih mišića veslaju skoro 2.600 km.

Kod nas je tradiconalna regata amatera - nautičara pod pokroviteljstvom nedeljnog časopisa "Ilustrovana Politika" » koja počinje svake godine za "Dan borca" - "4 juli" i traje oko dve nedelje. Učestvujući u regati sportski čamci obično brode trasom koja vodi od Beograda Dunavom do S.Slankamena, zatim Tisom od ušća do Starog Bečeja, gde se ulazi u Hs "Dunav-Tisa-Dunav" i kanalima stiže do Bogojeva ponovo u Dunav i plovi nazad do Beograda « Za sve učesnike regate nezaboravni su dani provedeni u plovidbi "Panonskim morem" a posebno vreme druž enja pored kotlića u kome riblja čorba garantuje dobro raspoloženje koje se po pravilu nastavlja dobrom "kapljicom" uz zvuke instrumenata i pesmom: "Oj Dunave,Dunave,ti Dunave plavi...".

Potez Dunava od Beograda do Kladova pored prirodnih i istoriskih atrakcija nudi veoma razvijene turističke kapacitete u društvenom i privatnom sektoru "DJERDAP-TURIST" iz Kladova ima najveću ponudu u hotelskim objektima, koji su podi­ gnuti na obalama Dunava, u Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu, Donjem Milanovcu, Tekiji, Karatašu i Kladovu. Pored atraktivne kuhinje hoteli nude gostima sportske terene, bazene za kupanje, izlete i šetnje brodovima po jezeru u Đerdapu na istorijska nalazišta i znamenitosti kao što su "Lepenski Vir" i "Trajanova tabla" ( koja za sada može samo da se vidi sa vode ). Prirodna bogatsva ovog poteza Dunava pored ostalog nude izobilje poljoprivrednih i stočarskih proizvoda koji su nadaleko čuveni po svom kvalitetu. Naročito je čuven homoljski ovčiji sir sa bačija u Đerdapu. Bogatsvo šuma i livada u Đerdapu je garancija kvalitetnog meda za koji se od davnina, zna da ima lekovita svojstva.

Zato mnogi nautičari-amateri i turisti kreću svake godine put Đerdapa. Za ljubitelje Dunava naročito je važ no da u Đerdapu ima skoro isto sunčanih dana kao na Hvaru u Jadranskom moru. Kada se tome doda da "ispod" Golupca uopšte nema komaraca, pomenuti potez Dunava je naročito atraktivan za one koji su alergični na ubode ovih dosadnih letnjih "saputnika".

Vekovima poznata napast "Golubačka muš ica" iz pećina pored drevnog Golubačkog grada iskorenjena je posle izgradnje HE "DJERDAP I" i sada je motiv "ladjarskih" priča o ovoj napasti, koja je uništavala stoku u podunavlju.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
ka5an
ka5an
Admin
Admin
Rak Pacov
Datum rođenja : 24.06.1960
Godina : 59
Lokacija : Gde god je Dunav
Poso/dokolice : Za kormilom
Raspoloženje : PreRaspoložen
Datum upisa : 06.12.2008
http://beogradskaka5anija.forumsr.com/forum.htm

Koliki si bre Dunave,eeejj... Empty Re: Koliki si bre Dunave,eeejj...

taj Sub Jan 17, 2009 10:57 am
Vode Dunava po kvalitetu za upotrebu spadju u III i IV kategoriju,. što praktično znači da su pogodne samo za navodnjavanje i tehnološke postupke u tako zvanoj "prljavoj" industriji, ali ne i za rekreaciju i turizam,.
Ovo je uzrok da je ribarstvo postalo beznačajno na Dunavu sem u delti i u rumunsko-bugarskom delu toka reke.

Zagadjenost vode Dunava odpadnim fekalnim a naročito industrijskim vodama otežava vodosnabdevanje. Naglo ispuštanje otpadnih voda u celom slivu Dunava izaziva ponekad "talase zagadjenja" koji ugrožavaju živi svet voda, izazivajući ponekad pomor ribe i dovodi u opasnost vodosnabdevanje stanovništva.

Vode Dunava se već duže vreme koriste ili će se koristiti u atomskim centralama, što još vi še ugrožava njegovu sredinu. Da li je stanje Dunava već sada katastrofalno? Teško je reći, već i zato što su nacionalni propisi o standardima različiti u podunavskim zemljama a medjunarodnih za sada nema. Tako je danas za običnog Budimpeštanca dovoljno da se od 1958. godine u Dunavu ne može kupati, a za Bavarca - što se može razboleti ako jede ribu upecanu negde na izlasku Dunava iz Nemačke. Austrijanci su 1979. godine na referendumu odlučili da njihova jedina nuklearka upravo sagradjena "Cventedorf" nikada ne proradi. Ova zemlja dospela je u ozbiljne polemike sa Nemačkom zbog atomske centrale u Vakersdorfu ( koja takodje nije nikada završena ) .Ništa manje oštrih reci Austrija nije razmenila sa Madjarima zbog njihove nuklearke u Paksu i sa Česima čiji su reaktori u Temelinu u južnoj Češkoj. Do oštrih protesta došlo je i kada je Jugoslavija najavila gradnju deponije otpadaka u Sloven Gradecu ( projekat je kasnije otkazan ). Madjarska nuklearka u Paksu, sada radi sa četiri reaktora, koji koriste vode Dunava a udaljena je od svega šesdeset kilometara od Srpske granice. Najveća nuklearka na Balkanu nalazi se u bugarskom gradiću Kozloduj, na Dunavu. Za sada pet reaktora proizvode energiju, a počeli su da rade izmedju 1974. i 1988. godine.

Madjarska i Bugarska koriste Rusku tehnologiju za koju se cesto naglašava da je bitno drugačija one černobilske. Kako tvrde stručnjaci ovi lakovodni reaktori sasvim su slični savremenoj američkoj tehnologiji.

Naš najkontraverzni "nuklearni" sused je Rumunija. Našoj javnosti poznat je problem koji je iskrsao povodom protesta stanovništva iz pograničnih mesta na Dunavu kod Golubca. Naime, stanovništvo obližnjih mesta: Usje, Vince, Radoševac i Golubac tražili su zaštitu od nesnosnih oblaka prašine koja se diže, potpomognuta "košavom" ili "gornjakom", sa obližnjeg rumunskog ostrva - Ade Moldava i pada na pomenuta mesta. Ugrožavajući poljoprivredne površine, stoku i stanovništvo. Čak se tvrdilo da je ta prašina uzrok povećanih kancerogenih oboljenja kod stanovništva i da će cela poljoprivredna proizvodnja kao i turistička ponuda Golubca pa čak i Đerdapa biti uništena. Godinama pre toga Rumunija je na Dunavu ispod Nove Moldave na km, 1044 -1045 reke počela izgradnju mosta, izmedju svoje leve obale i Ade Moldava, na koju se ranije deponovala jalovina iz obližnjeg rudnika. Smatra se da se u rudniku vadi ruda urana. Naši državni organi su intervenisali i izvršena su određena ispitivanja i merenja i stanovništvo je dobilo uveravanja da nema nikakve opasnosti od radijacije. Međutim, na Rumunskoj strani je prestala izgradnja mosta o čemu sada svedoče samo betonski stubovi u vodama Dunava, koji pričinjavaju velike probleme nizvodnim sastavima u bezbednoj plovidbi na toj deonici plovnog puta. Za sada ovaj problem miruje, jer je prestalo i deponovanje jalovine sa rumunske strane na Adu Moldava. Po nekima Rumuni imaju atomsku centralu, po drugima još je nemaju, po trećima imaju fabriku teške vode, a početvrtima nemaju ni to. Zvanično po Međunarodnoj atomskoj agenciji iz Beč a, Rumuni nemaju nuklearku, ali je u planu izgradnja pet atomskih reaktora u mestu Černa voda na Dunavu. Naši savezni organi vode akciju sa susednim zemljama da se zaključe međusobni sporazumi kada je reč o nuklearkama. Ti sporazumi bi pre svega trebali da nam garantuju da ćemo biti obavešteni da li smo ozračeni ili nismo.

Stručnjaci za ekologiju i brodarstvo, prema podacima kojima se raspolaže, slažu se da sliku Dunava čine: naftne mrlje, kanalizacione vode, deterdženti, teški metali, hemijske materije... Nemci su uspeli u proteklih 15 godina da spreče zagadjivanje (ali ne da poboljšaju i stanje). Svi veliki zagadjivači (toplane, klanice, drvno-preradjivački pogoni itd.) moraju da "očiste" svoje otpadne vode pre nego što ih puste Dunavu, Svi gradovi i sela imaju uređaje za prečišćavanje kanalizacionih voda. Ipak, ponešto ipak prodje, a najteže je sa pesticidima i hemijskim djubrivom koji se sliva u Dunav. Tu nikakvi filteri ne pomažu, već se rešenje mora tražiti na izvoru (manja upotreba hemikalija) zagadjenja, Dok se to ne u čini, svakog proleća sa topljenjem snega bugarski naučnici će u svom delu toka Dunava beležiti povećanje prisutnosti hemijskih materija, od kojih je najopasniji nitrat ( u ljudskom organizmu kancerogeni nitrit ), inače većina poljoprivrednih hemikalija prodire kroz sve poznate filtere u vodu za piće.

Na više međunarodnih skupova održanih u poslednje vreme svi predstavnici podunavskih zemalja izjasnili su se za izradu i donošenje pravne regulative koja bi važ ila za sve koji dele bogatstva Dunava - i na kraju za sve reke sveta ( "ne možemo čistiti Dunav a istovremeno zagadjivati Volgu i Rajnu" istakli su učesnici ovih skupova.

Izgradnjom Kanala Rajna-Majna-Dunav, povećaće se broj zemalja čiji će brodovi ploviti Dunavom, sa 8 na 13 nacionalnih brodarstva, a to će iziskivati izradu šire međunarodne pravne regulative koja se s jedne strane, odnosi na uskladjivanje života i rada brodara na vodi, a s druge na zaštitu voda Dunava od zagadjivanja koja brodovi mogu prouzrokovati.

Savremeno društvo shvata da su kapital-rad-priroda kohezione celine i u budućnosti moramo ih posmatrati zajedno. To znač i da moramo shvatiti da su mogućnosti daljeg razvoja ograničene i granicu prestavlja potreba zaštite raspoloživih pitkih voda, vodo-tokova, očuvanje ozonskog omotača, sprečavanja efekata "staklene bašte"... Dalji razvoj moguć je samo u "miru sa prirodom".

Očiti ekološki promašaji ( černobilska katastrofa ili prevoz opasnih i radioaktivnih tereta na Dunavu ) doveli su do procvata ekološke svesti u svim podunavskim državama. Tako, danas nema ni jednog političkog ili društvenog pokreta koji u svom programu nema ekološka pitanja.

Na medjunarodnoj Konferenciji Sindikata svih podunavskih zemalja održanoj kod nas u Smederevu, 7 i 8 novembra 1989. godine, preovladalo zajedničko shvatanje da nijedna zemlja nema pra vo da "svojim" parčetom Dunava čini šta god hoće, jer mnogi "nacionalni" zahvati neposredno utič u na životnu okolinu drugih zemalja. Zaključeno je pored ostalog da je potrebno podsticati permanentno "ekološko" obrazovanje svih zaposlenih (naročito u brodarstvu ), uvodjenje "Čistih" tehnologija i podržati donošenje medjunarodnih sporazuma o zaštiti Dunava. Kao i po ostalim pitanjima unutrašnje plovidbe ovde će biti najvažnija saradnja Dunavske i Rajnske komisije, kako bi se vode budućeg najdužeg unutrašnjeg plovnog puta Evrope zaštitile.

Medjutim,ovo su tek početni koraci , jer pravi posao tek predstoji, zaključak je svih uč esnika podunavskih zemalja, ali je preovladao zaključak da će se uspeh postići samo ako se na nacionalnom planu bude sprovelo ono što je dogovoreno*

Na kraju treba uvek imati na umu, da prema naučnim ispitivanjima ekologa, čovek sam najviše zagadjuje životnu sredinu čak 74,3 %, sve ostalo čine drugi.

_________________
oʞɐdoɐu ǝuǝɹʞ ǝu oʇsǝu ʞop oɹqop ǝɾ ǝʌs
Sponsored content

Koliki si bre Dunave,eeejj... Empty Re: Koliki si bre Dunave,eeejj...

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu