"Frojd je najobičniji šarlatan "

Knjiga Mišela Onfrea u kojoj pobija terapeutsko dejstvo Frojdovog kauča izazvala žestoku polemiku u Francuskoj

I danas je jeres kritikovati Sigmunda Frojda, oca psihoanalize, kako se to ispostavilo u Francuskoj, zemlji gde vrhunski analitičari i filozofi još uvek uživaju medijsku popularnost kakva je drugde rezervisana samo za filmske i sportske dive. Kada je ovih dana iz štampe izašla nova knjiga francuskog filozofa Mišel Onfrea „Sumrak idola ili fabrikacije Sigmunda Frojda“, razvila se žestoka polemika.

Onfre, doduše, poništava ulogu tvorca nauke o podsvesnom, otvoreno ga naziva običnim šarlatanom, koji je „lagao“ kada je govorio o uspesima u terapiji svojih pacijenata.

„Uzmite samo Anu O., jednu od njegovih najpoznatijih pacijentkinja. Dvadesetjednogodišnja bolesnica patila je od histerije, paralize i halucinacija. Frojd je navodno izlečio putem hipnoze. U stvari, stanje Ane O., pogledamo li pažljivije sva dokumenta o istoriji bolesti, nije se mnogo popravilo od ležanja na čuvenom Frojdovom kauču. Jer simptomi njenog duševnog oboljenja učestalo su se vraćali“, tumači Onfre. Frojd je, kako ga vidi kontraverzni francuski filozof, bio ženomrzac, opsednut seksualnim izopačenostima, omađijan incestom i Edipovim kompleksom.

Kao da sve ovo nije dovoljno, Onfre se obrušava na čitavu praksu psihoanalize, kao na „poslednju nedodirljivu religiju kojoj se danas klanjaju samo dokoni pomodni bogatuni“. Ko drugi, sem njih, ima danas vremena i para da dvaput nedeljno odleži na kauču pred nekim psihoterapeutom koji se pri tom beskrajno dosađuje slušajući šta je ovaj prethodno sanjao.

Francuski psihoanalitičari odgovorili su istom merom. Dok Onfre obilazi gradove predstavljajući svoju antifrojdovsku knjigu, na njega se najoštrije obrušila poznata profesorka, psihoanalitičar Elizabet Rudinesko koja je za Onfreovo delo rekla da je „krpara napunjena greškama i izrešetana glasinama i tračevima“. On, kako Elizabet Rudinesko ocenjuje, rehabilituje teze ekstremne francuske desnice.

Ni drugi psihijatri iz branše ne dozvoljavaju da im se dira u njihov kauč.
„Sve nas je uvredio svojim stavom da je psihoanaliza praktično beskorisna”, rekao je jedan od njih, koji se pita „šta su onda radile sve naše klinike, naša bračna i porodična savetovališta, naše dnevne bolnice, sve ove godine“.
Onfre je predvideo da će njegova knjiga izazvati žustre kontranapade, jer, kako je rekao, „čim takneš Frojda, određeni ljudi će krenuti u bitku“. Oni jednostavno ne dopuštaju da odumre frojdovska mitologija.
Knjiga je tek izašla, još nije prevedena na druge jezike, a pitanje je i kad će ugledati svetlost dana na španskom ili na engleskom jeziku. To će zavisiti i od toga koji pravci u psihijatriji trenutno vladaju na američkom i evropskom tržištu ideja.