Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Hemingvej Empty Hemingvej

taj Sre Jan 28, 2009 12:14 pm
Hemingvej 9238893
U šumovitoj državi Severne Amerike,koja nosi drevno indijansko ime Ilinois, blizu Velikih jezera, u Ouk Parku, s kraja prošlog veka(1899) rodio se Ernest Hemingvej, pisac koji je i pored svih svojih opštih ograničenja rekao najistinitije stvari o našem dobu.Njegov otac bio je lekar, i volio je život sportiste i lovca. Njegovu majku ipak, privlačila je muzika i religija. Ernest Hemingvej je poneo osobine i oca i majke. Bio je lovac i sportista, ali i umetnik savršeno predan svom pozivu.
On je uvek u svom nosio šume i planine rodnog kraja i one su u njegovoj sudbini tokom vremena prerasle u pravi simbol muškosti i čistote. Mnogo je voleo putovanja. Docnije u životu, viđali su ga da putuje i bez prtljaga; međutim pri tim putovanjima niko ga nije video bez ove tri stvari: udice, puske i pisace masine.
Dok je učio školu, verovatno nije sedeo u prvim klupama, gde ‘logoruju’ najbolji đaci. Ali to mu nije smetalo da postane urednik svog školskog lista, jer je umeo da piše čisto i lepo.Opredelivši se za ‘posao’ i zanemarivši klasično univerzitetsko obrazovanje, potražio je zaposlenje u jednom od tada najčuvenijih listova u zemlji, listu ‘Sigar’, koji je izlazio u Kanzas Sitiju. U to vreme, Evropu je potresao strašni Svetski rat, i mnogi mladi ljudi Amerike posli su preko okeana.Nije li to prilika koju je priželjkivao? Pokušao je stupiti u vojsku, ali nisu ga primili zbog jedne stare povrede oka, ali mu je konačno poslo za rukom da stigne na Italijanski front.Tu je, kao šofer bolničkih kola, bio ranjen, ne navršivši ni devetnaestu godinu. Po sopstvenom priznanju, ovo iskustvo nije nikada zaboravio. U izvesnom smislu, nasilje i rat postaće centralne teme njegovog književnog opusa.
Kada se vratio u Ameriku mesto ga više nije držalo. Hteo je natrag u Evropu, u Pariz, u koji su u to vreme vodili svi putevi sveta.Oženio se Hedli Ričardson.Proputovao je dobar deo Zapadne Evrope, i dospio ponovo u područje ratnih sukoba. Ovoga puta izveštavao je čitaoce o Grčko-turskom ratu.Bio je svedok mnogih užasa ovog balkanskog sukoba, a za sagovornike je imao državnike kao što su Lojd Džeri, Klemanso i Musolini. Konačno se skrasio u Parizu.U ovom književnom Vavilonu prve četrvrtine prošlog veka, on sreće Gertrudu Sigejn i Ezru Paunda, koji postaju prvi mentori u njegovom životu pisca. U gradu na Seni izlaze prve njegove knjige, „Tri priče i deset pisama“, „U nase vreme“, „Prolecne bujice“. Književna karijera Ernesta Hemingveja pošla je nezadrživo napred. Iste te godine izlazi jedno od njegovih najboljih dela, roman „Sunce se ponovo radja“. Ovom knjigom Hemingvej ulazi na velika vrata američke knjizevnosti I na jednom širokom, romanesknom planu, daje sliku o izgubljenom svetu izgubljene generacije, čiji je pesnik i zagovornik Hemingvej ostao do kraja života.Sa uspehom romana nije u korak išla i lična sreća pisca. Ako je razvod sa Hedli uneo nešto gorčine u njegov život, to je bilo ublaženo drugim brakom koji je ubrzo sklopio sa Polinom Fajfer. Međutim, ogroman udarac nanela mu je očeva smrt, tj. samoubistvo 1928. godine, posle koje je napustio Evropu i prešao u Ki Vest na Floridi, gde sa neznatnim prekidima boravi sve do 1938. godine. Tu su mu se rodili sinovi Patrik(1929.) i Gregori(1932.), a tu je dočekao i objavljivanje svoga drugog romana „Zbogom oružje“.
Ovaj roman još uvek nosi pečat pesimističkih raspoloženja pisca, premda u celosti nije beznadežno opredeljen protiv života kao prethodni.
Biografski elementi iz života Hemingveja u velikoj meri su prisutni u svim njegovim knjigama.Kao njegov junak Henri, iz romana „Zbogom oruzje“,i sam Hemingvej je bio ranjen pod okolnostima koje su bile do tragikomičnog apsurdne (navodno je bio ranjen dok je vojnicima delio čokolade).
Godine 1933. pojavljuje se Hemingvejeva treća zbirka od četrnaest pripovedaka „Pobednik nista ne dobija“. Tri godine kasnije bio je na safarima u Africi gde objavljuje knjigu „Zeleni bregovi Afrike“.
U međuvremenu, on menja i svoj stav prema društvu.Od pisca koga problemi društva nisu zanimali, on postaje angažovani pisac.On prvi put piše i objavljuje knjigu o jednom društvenom problemu-roman „Imati i nemati“.
Pripovetke koje je pisao celog svog veka dobijaju konačni oblik 1938. godine u združenom delu Peta kolena i prvih četrdeset devet priča. Ukratko receno, ove pripovetke otkrivaju trajni doprinos svetskoj književnosti. Sledeci roman koji je objavio dve godine po povratku iz Španije, „Za kim zvona zvone“ postaje još popularniji od prethodnog, zbog istoimenog filma sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman, za koji Holivud ne štedi novac.
Iste godine po objavljivanju ovog romana Hemingvej se razvodi od Poline Fajfer i sa novom suprugom, takodje književnicom, Martom Gelhorn odlazi u Kinu. Zatim se za izvesno vreme, kao i uvek, skrio u San Francisku de Paula, blizu Havane na svojoj čuvenoj farmi ‘Finka Vihija’.
U toku sledećih godina ćutanja, ali nimalo smirenog života, napisao je novi roman.Kažu da je od njega očekivao mnogo, da je čak govorio da je bolji i od „Zbogom oruzje“. Medjutim, kritičari su ga okarakterisali najlošijim Hemingvejevim delom.
Kao da je želeo da svojim napadačima dokaže da još ni iz daleka nije rekao sve što je kao pisac imao namere da kaže, u jednom dahu napisao je svoj kratki roman, svoje zivotno delo „Starac i more“. Po objavljivanju ovog romana, ili bolje rečeno novele, Hemingvej ponovo putuje i putuje. Po povratku sa jednog putovanja ruši se sportskim avionom u džunglu Ugande. Ranjen, sutradan kreće drugim avionom koji se zapalio pri samom uzletanju Po drugi put, u razmaku od svega nekoliko časova on izbegava smrt.
Iste te godine dobija Pulicerovu nagradu za roman „Starac i more“. Sledece godine i odbor Švedske akademije konačno mu dodeljuje vrhunsku, Nobelovu nagradu za književnost. Godine1956. Hemingvej se vraca u Španiju, gde ga ponovo privlači njegova stara strast za koridom, ali zdravlje ga sve više napušta što on teško podnosi. Kao ranjeni vuk koji se posle dugog lutanja vraca u svoju jamu, vraća se Hemingvej u svoju zemlju. Dani su mu odbrojani.
„Papa“, kako su mnogi prijatelji zvali Ernesta Hemingveja, umro je kao što je živeo, na vrlo dramatičan način. U rano julsko jutro, 1961. godine napravio je poslednji korak u svom životu. Voleci više da spreči telo da ga i dalje izdaje negoli da živi, on koji je tokom života darivao više od jedne svoje ličnosti u knjigama onim što se zove darom smrti, napunio je svoju omiljenu pušku i sasuo sebi u usta ubistvene metke.
Sahranjen je 6.jula 1961. godine u podnožju planine Testerin Zub. Pre spuštanja u raku njegovi sinovi su zatražili da se pročita onaj njegov čuveni stih „Narastaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek…“, stih koji pamte svi oni koji su makar i jednom pročitali njegovu knjigu „Sunce se ponovo rađa“.To je bio kraj Ernesta Hemingveja.
Međutim, zna se da je njegova književna zaostavština poveća. Nije isključeno da ćemo u dogledno vreme dobiti i fragmente, ako ne i celinu jednog romana, za koji je „Starac i more“ navodno predstavljao tek prolog.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Hemingvej Empty Re: Hemingvej

taj Pet Jul 10, 2009 11:43 pm
Ernest Hemingvej (Ernest Miller Hemingway) (21. jul 1899. - 2. jul 1961.), američki pisac i publicista, bio je orginalna i zanimljiva ličnost. Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament pa je vrlo rano odredio svoj životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu najomiljeniji hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života. Obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, živeo je u Parizu, Ki Vestu, Havani. Bio je svuda gde se ratuje. U Prvom svetskom ratu, grčko-turskom ratu, španskom građanskom ratu, Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik ali i borac. To mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje. Voleo je intenzivno življenje koje je podrazumjevalo putovanja, lov, koridu, piće, žene. On je istovremeno putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao. Putovanja i intenzivan život obezbeđivali su mu zanimljivu građu za pisanje. Hemingvej se oglasio kao pisac u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i krenuo u Evropu, u Pariu, koji je u to vreme bio srediste književnog i kulturnog života starog kontinenta.Tu će ući u krug Getrude Stejn i Ezre Paund, koja će podržati Hemingvejeve književne ambicije. Ovde će objaviti Tri priče i deset pisama (1923), u naše vreme (1924) i Prolećne bujnice (1926). Ove knjige skreću pažnju na novo književno ime, a ono će odjednom blesnuti godine 1926. kada izlazi jedan od njegovih najboljih romana "Sunce se ponovo rađa". To je bio roman o ljudima "izgubljene generacije"- izraz Getrude Stejn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočarenje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej živi, putuje i piše. "Zbogom oružje" (1929) , "Zeleni bregovi Kilimandžara" (1935), "Imati i nemati" (1937). Iskustvo iz španskog građanskog rata pretočiće u roman "Za kim zvona zvone" (1940), još jedan roman koji će osvojiti veliki broj čitalaca i još više učvrstiti reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovoga romana doprineće njegova ekranizacija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama, Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastaje velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izlazi roman "Preko reke pa u šumu", a kritika ga proglašava najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca i 1952. godine objavljuje prozu "Starac i more" koja je dobila nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1961.godine i Nobelovu nagradu. Posthumno je 1964. godine objavljena memoarska proza "Prokleti praznik" - o životu u Parizu i o "izgubljenoj generaciji". A onda, kada je osetio da zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom, završio kao i njegov otac 1928. godine.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Hemingvej Empty Re: Hemingvej

taj Ned Nov 01, 2009 5:51 am
Kada se jednom pisanje pretvori u glavni
porok, jedino smrt ga može omesti - govorio je dobitnik Nobelove i
Pulicerove nagrade Ernest Hemingvej


Hemingvej Hemingvej120

Hemingvej je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama 1899.
godine, u državi koja nosi indijansko ime - Ilinois. Njegov otac bio je
lekar, voleo je sportove i lov, a život je završio samoubistvom, što
Hemingvej nikada nije preboleo. Majka je bila tiha i povučena žena,
volela je muziku i religiju i silno je želela da joj sin bude muzičar,
ali Ernesta su privlačile udice i puške. Osim toga, u detinjstvu ga je
magnetski privlačila još jedna sprava - pisaća mašina. Do kraja života
nikada neće putovati bez te tri stvari: udice, puške i pisaće mašine.
Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament koji je
vrlo rano odredio njegov životni put: već u ranoj mladosti znao je da
ga uobičajeni život i standardna zadovoljstva neće zadovoljiti. Želeo
je nešto više, pa je počeo da putuje. Fizički snažan, radoznao i žedan
života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu i Afriku. Kratko je bio i na
ratištu, jer je po dolasku ranjen, ali ga je ranjavanje naučilo da je
život isuviše kratak da bi bio protraćen.
Sunce se ponovo rađa
Ubrzo odlazi u Pariz, u kome se beda zaliva alkoholom, a tuga kupa u
ludilu literature, konjaka i slika. Upoznaje Elizabet Hedli Ričardson,
kojom se ubrzo ženi i dobija sina Džona. Intervjuiše Lojda Džordža i
Musolinija i izveštava čitaoce o grčko-turskom ratu. Ubrzo ulazi u krug
Gertrude Stejn i Ezre Paunda, koji podržavaju Hemingvejeve književne
ambicije. Objavljuje Tri priče i deset pesama (1923), U naše vreme
(1924) i Prolećne bujice (1926).
Nemirnog duha, nastavlja sa putovanjima i traga za novim temama,
licima i samim sobom. Hemingvej svetsku slavu stiče romanom Sunce se
ponovo rađa 1926. godine. To je bio roman o ljudima izgubljene
generacije, o mladima koji su preživeli strahote svetskog rata i iz
njega poneli ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko
razočaranje zbog izneverenih ideala i poremećenih vrednosti u
posleratnoj stvarnosti. S ovim romanom u njegov život ulaze uspeh i
slava, ali, kako to obično i biva, ne i sreća. Razvodi se, ali se ubrzo
opet ženi. Izabranica je Polina Fajfer. Međutim, ogroman udarac nanelo
mu je očevo samoubistvo 1928. godine. Dogodine, ipak, objavjuje još
jedan roman ratne tematike - Zbogom, oružje. Posle toga napušta Evropu
i seli se u Ki Vest na Floridi, gde su se rodili njegovi sinovi Patrik
(1929) i Gregori (1932). Hemingvej se razvodi i ponovo ženi, a sa novom
suprugom, takođe književnicom, Martom Gelhorn odlazi u Kinu, a kasnije
i na Kubu, gde provode neko vreme.
Usamljen kao klovn
Stiže u Španiju kao ratni dopisnik grupe američkih listova, a upravo
iskustvo iz Španskog građanskog rata pretočiće u roman Za kim zvono
zvoni (1940), koji će osvojiti veliki broj čitalaca i još više
učvrstiti reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti
ovoga romana doprineće njegova ekranizacija sa Garijem Kuperom i Ingrid
Bergman. Posle toga nastaje velika pauza, ali i intenzivan život i
putovanja. U Londonu 1945. upoznaje četvrtu i poslednju ženu Meri, s
kojom ostaje do kraja života.
Godine 1950. izlazi roman Preko reke pa u šumu, a kritika ga
proglašava najslabijim Hemingvejevim delom. To je pogodilo pisca i
1952. godine objavljuje kratki roman Starac i more koji je dobio
nepodeljena priznanja kritike i Pulicerovu nagradu za književnost.
Interesantno je da je ovaj roman napisao za samo šest dana.
Tada počinju godine pune nemira. „Nekada sam se hranio samoćom, ali
to može čovek kada je mlad. Sada sam usamljen kao klovn" - govorio je.
U Africi preživljava avionsku nesreću u džunglama Ugande, a sutradan
kreće drugim avionom koji se zapalio pri uzletanju. Ali, i to je
preživeo, jer je morao da obavi još dve stvari u životu: da primi
Nobelovu nagradu i da se ubije. Poruka koja je pročitana 1954. na
dodeli Nobelove nagrade, kojoj nije mogao da prisustvuje zbog povrede
koju je zadobio u Africi kad je pao iz aviona, glasi: „Pisati što se
bolje može znači živeti usamljenim životom. Kako bi jednostavno bilo
pisanje kad bi samo bilo potrebno pisati na drugi način ono što je već
dobro napisano. Baš zato što smo u prošlosti imali tako velike pisce,
pisac tera i izvan mesta do kog može da ide, tamo gde mu čak niko ne
može pomoći. Suviše dugo govorim za pisce. Pisac mora pisati ono što
ima da kaže, a ne govoriti. Hvala vam."
Dramatičan kraj života
Godine 1956. Hemingvej se vraća u Španiju, gde ga ponovo privlači
njegova stara strast za koridom. Sa dolaskom šezdesete, zdravlje mu je
bivalo sve gore: šećerna bolest, ciroza, arterioskleroza, impotencija,
oslabljen vid, sve ga je to bacalo u depresiju. Pamćenje ga je izdavalo
pa više nije mogao ni da piše. „Šta život čini vrednim?" - zapitao je
prijatelje nekoliko nedelja pred smrt. „Baviti se lepim poslom. Jesti i
piti sa prijateljima. Doživeti lepe trenutke u krevetu. Od svega toga
ja nemam ništa." A to nikako nije mogao da podnese. Papa, kako su mnogi
prijatelji zvali Ernesta Hemingveja, umro je kao što je živeo, na vrlo
dramatičan način. U rano julsko jutro, 1961. godine u pidžami odlazi u
podrum svoje kuće gde se nalazilo oružje. Više je voleo da spreči telo
da ga i dalje izdaje nego da živi, pa je napunio omiljenu pušku i sasuo
sebi u usta ubistvene metke. Oduzima sebi život, kao što je to učinio i
njegov otac, ne ostavivši za sobom nijednog napisanog retka kojim bi
objasnio ovaj čin. Sahranjen je 6. jula 1961. godine u podnožju planine
Testerin Zub. Pre spuštanja u raku njegovi sinovi su zatražili da se
pročita njegov čuveni stih koji pamte svi oni koji su pročitali knjigu
Sunce se ponovo rađa: Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja
stoji uvek...
Hemingvejev mohito
Hemingvej je poznat po tome što je voleo da pije. O dvadesetim
godinama prošlog veka rekao je: „Ponekad poželim da sam kroz ta vremena
prošao trezan da ih se mogu sećati, ali, opet, da sam bio trezan, ona
ne bi bila vredna sećanja." Uspomene na njegove dogodovštine čuvaju
mnogi barovi. U jednom njujorškom baru sa društvom je sreo pisca Džona
O'Haru, koji se hvalio svojim štapom za hodanje, napravljenim od
najtvrđeg i najfinijeg drveta. Hemingvej mu je ponudio 50 dolara ako ga
prepolovi golim rukama. Uzeo je štap i slomio ga - sopstvenom glavom.
Slavni i cenjeni pisac proslavio je koktel mohito, koji je sam smislio
u havanskom baru La Bodeguita del Medio. I dan-danas, upravo zbog
Hemingveja koji je dugo živeo na Kubi, ovaj bar posećuju milioni
turista.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Hemingvej Empty Re: Hemingvej

taj Ned Nov 01, 2009 5:52 am
Zašto je Ernest Hemingvej voleo fijeste i koride
Autor: Marija Stojanović

Filozofi poput Fridriha Šilera i Martina Hajdegera dovodili su u vezu religiju s
radošću i proslavama. Stiče se utisak da su Španci negovanjem
tradicionalnih vrednosti, koje dolaze do izražaja tokom narodnih
svetkovina (fijesti), pokazali da takvo gledište nije zastarelo ni u
21. veku. Uprkos promenama navika, fijesta i dalje predstavlja značajan
segment života u različitim delovima te države koju rado pohode turisti
i hedonisti.


Hemingvej Blue04_ocp_w380_h300
Ovekovečio fijeste u Pamploni: Ernest Hemingvej
Centralne aktivnosti prilikom takvih svečanosti su razgovor (tertulija), igre,
humor, jedenje, pijenje i humanitarni rad. Tako su temperamentni Španci
postali širom sveta poznati kao dobri organizatori festivala. Tradicija
fijesti poštuje se u malim selima (pueblo), ali i u velegradima.
Zanimljivo je da su imigranti koji su proteklih decenija stizali u
Španiju, doživljavajući tu zemlju kao „vrli, novi svet“, svojevrstan „El Dorado“,
s radošću učestvovali na svetkovinama u slavu svetaca zaštitnika mesta
poput Sevilje. Kulturolozi veruju da fijeste u vreme globalizacije daju
osećaj sigurnosti i pripadnosti ljudima.Ali, nova vremena donela
su i nove običaje, što se može sagledati na primeru letnjih svečanosti
u gradu Bilbau. Svake godine krajem avgusta održava se fijesta poznata
kao „Velika sedmica“ (Semana grande). Turisti željni provoda rado
pohode grad, uživajući u zvucima džeza, roka i popa. Nebo iznad ovog
grada praznik je za oči, budući da je takmičenje za najlepši vatromet
nezaobilazan deo fijeste. Pojedine svetkovine ne mogu se zamisliti bez
čuvenih borbi s bikovima (korida). Strastan temperament i uzavrela krv
njenih stanovnika, čine Španiju idealnim mestom za održavanje takvih
manifestacija. Stoga, ne čudi podatak da je Ernest Hemingvej često
posećivao koride.Ovaj planetarno poznati pustolov, književnik,
ljubitelj lepih žena i lovac na krupnu divljač, ovekovečio je fijeste u
Pamploni, srcu Baskije. Roman „Sunce se ponovo rađa“ opisuje čuveni
festival Sen Fermin, koji se održava od 6. do 14. jula. Iako nose
duboke ratne ožiljke, Hemingvejevi junaci, Džejk i Bret uspevaju da za
trenutak osete radost života zahvaljujući svečarskoj atmosferi.
Štaviše, Bret ne odoleva čarima toreadora, koji se smatraju oličenjem
snage i muškosti (setimo se i Madoninih spotova). Ove godine obeleženo
je pola veka od poslednje Hemingvejeve posete Pamploni i 110. rođendan
slavnog pisca (rođen je 21. jula 1899). Tim povodom organizovano je
takmičenje ljudi koji liče na Hemingveja.Pobornici koride kažu
da je borba s bikovima najbolji „španski brend“, budući da se u tom
„biznisu“ godišnje zaradi oko milijardu evra. Na primer, Madrid je u maju četiri sedmice domaćin manifestacije „San Isidro“.
U tom spektaklu svakog popodneva učestvuje šest bikova, tri matadora i
desetak njihovih pomoćnika, na radost 30.000 posmatrača. Ipak, ima i
onih koji tvrde da koridu treba ukinuti, ili, u najmanju ruku, izmeniti
njena pravila tako da bika na kraju te „igre života i smrti“ ne ubijaju
javno, pred punom arenom, zarivanjem mača u srce životinje, nego u
klanici.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Hemingvej Empty Re: Hemingvej

taj Ned Nov 01, 2009 5:53 am
Hemingvej je bio ruski špijun!?

Veliki američki književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. godine Ernest Miler Hemingvaj bio je ruski špijun, odnosno saradnik sovjetske obaveštajne službe, tvrde profesori američkog univerziteta Jel.
Tu senzacionalnu vest donose Džon Erl Hajns, Harvi Kler i Aleksandar Vasiljev, profesori Jela, u svojoj knjizi “Špijuni: Uspon i pad KGB u Americi", koja se ovih dana pojavila u američkim knjižarama.
Autori se pozivaju na obimnu arhivsku građu KGB koju su proučavali. Prema tim podacima, jedan od najpoznatijih i najznačajnijih književnika prve polovine 20. veka, koji je uticao na rad mnogih američkih i svetskih pisaca, 1941. godine došao je u kontakt sa jednim Rusom koji ga je zavrbovao pred njegov put u Kinu.
Veliki pisac i novinar levoliberalnih pogleda nije se protivio saradnji sa NKVD, pretečom KGB.
Avanturista i bonvivan, koji je između stvaranja genijalnih dela voleo da pije, u spisima KGB vodio se pod kodnim imenom "Argo".
Autor knjiga "Zbogom oružje", "Za kim zvona zvone" i "Starac i more", za koju je 1953. godine dobio Pulicerovu nagradu, poznat je i po svojim izveštajima iz Španskog građanskog rata.
Prema dokumentima KGB, Hemingvej, strasni ribolovac i lovac sretao se sa sovjetskim agentima tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle rata u Havani i Londonu, sam nudeći svoje usluge.
Svojim brodom El Pilar, osim što je lovio sabljarke, uz američko-kubansku obalu za opšte dobro lovio je i nacističke podmornice.
Međutom, prema dostupnoj arhivskoj građi Ernest Hemingvej alijas "Argo" očito nije impresionirao kao sposoban špijun jer nikada od ruskog kolege nije dobio nikakav zadatak niti je za KGB pribavio neku vrednu informaciju, tako da je sa bezbrižnim, ali povremeno i depresivnim velikanom kontakt prekinut već krajem 40.
Velikan američke i svetske književnosti uživao je u svojoj slavi na Batistinoj Kubi ispijajući Bakardi, loveći egzotične ribe, da bi se nakon dolaska Kastra na vlast, povukao u rodnu Ameriku gde se omiljenom lovačkom puškom ubio 2. jula 1961. godine, podsećaju autori knjige.
Sponsored content

Hemingvej Empty Re: Hemingvej

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu