Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 2:12 pm
Grčka mitologija Crystalballhand

Koliko ste puta čuli neki izraz, a zapravo niste znali šta znači i odakle potiče…

1. PROMETEJEVA VATRA
Prometej je bio Titan i voleo je ljude. Želeći da im olakša život, ukrao je vatru s Olimpa. To se nije dopalo Zevsu pa je Prometeja okovao na planinu Kavkaz. Godinama je visio okovan, a svako jutro dolazio je orao da mu kljuca jetru, koja bi se preko noći obnovila. Strašnih muka oslobodio ga je Herakle.

2. PANDORINA KUTIJA
Zevs je kaznio ljudski rod jer su ljudi, dobivši vatru, postali moćni. Naredio je bogu Hefestu da od zemlje i vode načini prekrasnu devojku koju su ostali bogovi obdarili svojim darovima (Pandora = svim darovima obdarena). Pandora je dobila i kutiju koju nije smela da otvori. Kad ju je Hermes doveo na zemlju, u nju se zaljubio Epimetej, Prometejev brat. Nije poslušao savet da se ne ženi Pandorom. Pandora je sama, iz radoznalosti ili na nagovor Epimeteja, podigla poklopac i iz kutije su izletela sva moguća zla, nevolje, muke, obesti i bolesti koje su se razletele po svetu. Pandora je brzo zatvorila kutiju, ali bilo je prekasno. Ipak, na dnu je ostala nada.

3. JABUKA RAZDORA
Na svadbu smrtnika Peleja i morske nimfe Tetide bili su pozvani svi bogovi i boginje osim Eride, boginje svađe. Ona je sama došla na svadbu i pred Heru, Atenu i Afroditu bacila zlatnu jabuku s natpisom Najlepšoj! Boginje su se posvađale jer je svaka mislila da je baš ona zaslužuje.

4. PARISOV SUD
Boginje nisu mogle da se slože kojoj će pripasti zlatna jabuka pa su otišle kod Zevsa. On ih je poslao na planinu Idu iznad Troje gde je pastir Paris, ne znajući još da je sin trojanskog kralja Prijama, čuvao kraljeva stada. Paris je bio neodlučan, jer su sve tri bile prelepe. Svaka je ponudila Parisu nešto za nagradu ako baš njoj da zlatnu jabuku. Hera mu je ponudila vlast nad celom Azijom, Atena slavu i pobedu u svakom ratu, a Afrodita najlepšu ženu na svetu. Pastir je jabuku dodelio Afroditi.

5. PENELOPINA VERNOST
Penelopa se za Odiseja udala iz ljubavi a kad im se rodio sin Telemah, Odisej je morao u Trojanski rat. Rat je trajao deset godina, a još deset godina Odisej je lutao morima dok se nije vratio na Itaku. Dvadeset godina Penelopa je verno čekala muža, a s vremenom su počeli da je opsedaju prosci. Penelopa je htela da dobije na vremenu pa je varala prosce. Izjavila je kako će se udati za jednog od njih kad starom Odisejevom ocu Laertu isplete pogrebno ruho. Ona je noću parala ono što je po danu isprela, no prosci su to otkrili. Kad se Odisej vratio, pobio je sve prosce.

6. SCILA I HARIBDA
Bile su morske nemani koje su uništavale brodove. Scila (ona koja razdire) bila je opasna litica o koju su se razbijali brodovi. Imala je šest glava na dugačkim vratovima i dvanaest kandži kojima je hvatala mornare. Sa sicilijanske strane vrebala je Haribda (ona koja usisava), opasan vir koji su brodovi mogli izbeći samo dok je spavala, a triput na dan je uvlačila i izbacivala vodu.

7. PESMA SIRENA
Bile su ćerke muze Terpsihore i sve su lepo pevale pa su i same Muze izazvale na dvoboj, koji su izgubile. Muze su ih kaznile tako što su ih pretvorile u čudovišta s ptičjim telom i ženskim glavama. Živele su na cvetnom ostrvu blizu Scile i Haribde i svojim glasom mamile mornare koje bi zadavile i pile im krv. Odoleo im je samo Odisej.

8. SFINGINA ZAGONETKA
Sfinga je neman sa ženskom glavom, lavljim telom i ptičjim krilima. Živela je na planini pokraj Tebe i putnicima postavljala zagonetku koju je saznala od Muza. „Ko ujutro ide na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri”? Sve ljude koji nisu znali odgovor Sfinga bi rastrgla. Zagonetku je rešio Edip: „To je čovek”, a Sfinga se bacila sa stene.

9. EDIPOV KOMPLEKS
Edip je u neznanju ubio svog oca tebanskoga kralja Laja. Rešivši Sfinginu zagonetku postao je tebanski kralj i, ništa ne sluteći, oženio se svojom majkom Jokastom s kojom je imao četvoro dece. Kad je saznao istinu, oslepeo se kopčom sa haljine svoje majke i supruge pošto se ona obesila.

10. HIMERA
Bila je Kerberova sestra. Kombinacija je lava, divlje koze i zmije sa zmajskom glavom. Imala je divovsku snagu i bljuvala je vatru. Ubio ju je strelom Belerofont, približivši joj se na krilatom konju Pegazu kojeg je uhvatio na izvoru.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Ned Jul 19, 2009 5:59 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 2:23 pm
Rađanje Sveta

Stari Grci, svojim prosvetljenim i maštovim duhom, stvorili su jedan celokupan poredak stvari koji je besprekorno funkcionisao u ogromnom svetu koji ih je okruživao. Kao i sve napredne Ijude svih epoha, zanimao ih je postanak i stvaranje sveta.
Zbog toga su pružali objašnjenja prirodnih sila i neobjašnjivih fenomena, koja su im se činila logičnim, verni običajima i zakonitostima koje su proizašle iz poštovanja prema višim silama, koje su vladaie univerzumom i posedovale ga. Uticaji iz okoline kao i ogromna prostranstva koja su gledali oko sebe, uticali su na prvobitne Ijude sa grčkog prostora da obožavaju apstraktne pojmove, prirodne pojave i sve ono od čega su strahovali da može uticati na njihovu sudbinu i opstanak.
U doba praistorije, božanstvo koje je najviše obožavano, bila je Gea (Zemlja), i to ne samo u Grčkoj, već i kod skoro svih starih naroda. Ona je bila ta za koju se čovek praistorije čvrsto vezao, hraneći se njenim plodovima. Boginja Gea se, kod mediteranskih naroda, veoma često poistovećuje sa boginjom plodnosti, koju prve figurine iz tog doba nadjene na tlu Grke, predstavljaju kao ženu nagih i bujnih grudi sa disproporcionalno velikom karlicom, karakteri stičnim obeležjima plodnosti. Obradjivanje zemIje bilo je u tesnoj vezi sa religijskim obožavanjem.
Upoznavši prve bogove, može se pratiti njihov razvoj, uporedo sa razvojem grčke misli. Skiptar vrhovnog gospodara univerzuma, prelazio je iz ruke u ruku sve dok se nije zaustavio u rukama najmoćnijeg. Kroz jednu borbu Titana i jednu borbu Giganata, izrodila se nova generacija bogova, koji konačno postaju gospodari.
Uporedo sa razvojem bogova, Ijudski rod čini prve nesigurne korake, i od samog početka piaća danak svojoj stabosti, iako su mu sudbinu odredili i definisali bogovi.
Počevši opis sa prvobitnim bogovima i božanstvima, stići ćemo do onih koji su konačno zavladali i koje ćemo bolje upoznati. Imena božanstava koja nisu toliko interesantna i zanimljiva, biće pomenuta samo usput, jer predstavljaju pretke onih koji su nosioci sledećih poglavlja: bogova i heroja Grka

Prvi Bogovi

Na početku svake bajke i svake istine, u vezi stvaranja univerzuma, uvek se nalazio Haos, koji se takodje po-javljuje kod starih Grka, objašnjavajući stvaranje univerzuma, odnosno Haos dobija oblik božanstva.
Iz Haosa, dakle, na početku su rodjeni Ereb (Pakao) i Noć, čija su deca bila Ajter (Etar, Vazduh) i Hemera (Dan). Pored toga, tamna Noć izrodila je i Tanata (Smrt), Hipna (San), Onejra (Snove), Mojre (Sudjaje) i još Hesperide i Eridu (Borbu). Kasnije Gea, prostrana i čvrsta, postaje temelj i stanište, iz kojeg se napaja sve što živi. U početku univerzuma, najveći bog bio je Uran (Nebo), koji je Geu okruživao svojom beskonačnošću.

Titani

Titani Gea je imala veliku ulogu u stvaranju univerzuma. Sjedinila se sa Uranom, stvorivši prvi par bogova, od kojih su se rodili Titani.
Prvorođeni su bili Okean i Tetida (Tetija), cije je sjedinjenje dalo Potame (Reke) i Okeanide.
Hiperion i Tea, bili su par koji je dao Helija, Selenu i Eoju (Zoru). Koej i Fojba, iz svog braka dobili su Letu i Asteriju.
Krej se oženio Euribijom (ćerkom Gee i Ponta) i dobili su Astraja, Palanta i Persa.
Japet se sjedinio sa Okeanidom Klimenom (cerkom Okeana i Tetije) i rodili su se Atlas, Menojtije, Prometej i Epimetej.
Na kraju, sjedinili su se Kron i Rea, Titan i Titanka koji su bili predodredjeni da svojim sjedinjenjem svetu daruju njegove buduce gospodare.lz ovog braka rodili su se Demetra, Hestija, Hera, zatim Had, Posejdon i Zeus, koji su kasnije podelili vlast i zavladali svetom: Zeus je zavla-dao nebom i zemljom, Posejdon morem, a Had (Pluton) Podzemnim Svetom.
Na početku su Uran i Gea bili zajedno, no kasnije su se razišli. Nakon što je Kron, Uranov opasni sin, kastrirao svog oca, Gea se sjedinila sa Pontom a njihova Ijubav donela je na svet Taumanta, Forkija, Ketu, Euribiju i Nereja. Taumant se sjedinio sa Okeanidom Elektrom i rodili su Iridu i strašne Harpije (Ajlo, Okipeta i Kelajna) koje se kasnije pominju.
Forkije i Keto, sjedinivši se, dobili su Graje, koje su bile starice od samog rodjenja, i opasne Gorgone, Stejnu, Eurijalu i Medusu. Nerej se sjedinio sa Okeanidom Doridom i dobio 50 kćeri, Nereida
Grčka mitologija Titans2

Kron i Rea

Kron, koji je priradao prvoj generaciji bogova, bio je jedini Gein sin koji joj je pomogao da se osveti njegovom ocu Uranu.
Nakon što ga je dokrajičio kastrirajući ga, zauzeo je njegovo mesto, a svoju braću bacio u Tartar Kiklopima i Storukima, koje je njegov otac držao zatvorenim..
Kasnije se oženio svojom sestrom Reom, ali nije želeo da preživi nijedno od njihove dece. Roditelji su mu prorekli, da će neko od njegove dece da mu uzme vlast. Samo što su se radjali, on ih je proždirao.
Tako su redom bili proždrani: Hestija, Demetra, Hera, Pluton (Had) i Posejdon. Tada ]e Rea, kada je ponovo zatrudnela, sa Zeusom u stomaku, pobegla na Kretu i tamo se u tajnosti porodila. Dete je poverila Okeanidi Metidi, dok je Kronu podmetnula kamen uvijen u pelene, koji je on odmah proždrao, misleći da se radi o novorodjenčetu.
I tako je Zeus bio spašen.
Grčka mitologija Kron2


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Ned Feb 01, 2009 2:20 am, izmenio ukupno 3 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 2:42 pm
Podzemni svet

Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova od kojih su najveći Tartar (nešto kao hrišćanski pakao) i Jelisejska polja (hrišćanski raj). Ova podela se ne može posmatrati kao striktna jer Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, pa tako se nisu mnogo udubljivali u pitanje na kojem mestu će živeti u podzemnom svetu. U podzemnom svetu se nalaze i Bašte Hesperida, koje se često indentifikuju sa Ostrvima blagoslovenih iz irske mitologije.
Pokojnici ulaze u podzemni svet prelazeći reku Aheront. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol - mali novčić koji omogućuje prolaz. Novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji i kada on dođe u podzemni svet, on taj novčić daje Heronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz. Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas-zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aheronta (reke tuge), postoji još nekoliko reka u Hadu: Hoktus (reka jadikovanja), Felegton (reka vatre), Leta (reka zaborava), Stiks (reka mržnje) i Eridan (hladna, ledena reka). Stiks je granica između gornjeg i donjeg sveta.
Prvi deo Hada sadrži polja Asphodel, gde senke heroja lutaju utučeno među manjim dušama, koje pište oko njih kao šišmiši. Samo prolivanje krvi njima u čast može da vrati kod njih osećaje koje ima živ čovek (kao vampiri u drugim mitologijama). Iza polja se nalazi Ereb, tama i užas Hada. Tu se nalaze dve bare. Jedna bara potiče od reke Lete i obične duše u toj bari plutaju da bi im se izbrisalo sve sećanje. Druga bara je bara Mnemozine i duše iz ove bare piju vodu. U dvorištu ispred Hadove palate sede tri sudije: Minos, Radamant i Jak. Tu se sudi dušama mrtvih i one se vraćaju u polja Asphodel ako nisu ni mnogo dobre, ni mnogo zle, šalju u Tartar ako duše pripadaju bezbožnicima i zlim ljudima ili odlaze u Jelisejska polja ako su heroji ili blagosloveni.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 2:58 pm
Adonis

(Grč. Adonis, lat. Adonis - sin kiparskog kralja Kinire i njegove kćeri Mire)

Niko od ljudi, čak ni od bogova mu nije bio ravan lepotom, pa se u njega zaljubila boginja lepote i ljubavi Afrodita. Silazila je k Adonisu na zemlju i iz ljubavi prema njemu počela da se zanima i za lov kome se on strasno odavao, štaviše i sama mu je pomagala da lovi divljač. Naravno, samo onu pitomu, jer se zveri ne obaziru na lepotu pa je uništavaju nemilosrdno i ravnodušno. Uvek mu je stavljala na srce da ne lovi divlje zveri: dovoljno je biti odvažan prema plašljivima - prema hrabrima opasno je biti hrabar. Adonisu je muževnost branila da posluša takve savete. Kada ga je Afrodita jednom prilikom ostavila samog, Adonis je pošao u lov na veprove, ali je to za njega bilo sudbonosno: ranjena životinja ga je napala i usmrtila ogromnim očnjacima. Kad je Afrodita za to saznala, obuzela ju je beskrajna tuga. Proklela je sudbinu, moćniju od bogova, i plačući pala na kolena pred najvišim bogom Zevsom. Zamolila ga je da joj dragog vrati makar i na kratko. Najviši bog se nad njom sažalio i zamolio Hada, boga podzemnog sveta, da u proleće Adonisa pusti iz svog mračnog carstva na zemlju. I tako Adonis samo pola godine ostaje u podzemnom svetu, a pola godine živi na zemlji s Afroditom. Priroda se tada raduje, oblači u zelenilo i cveće, jer se Adonis vratio, a obuzima je tuga kad on s jeseni ponovo odlazi u carstvo sena.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 5:59 pm, izmenio ukupno 2 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 3:00 pm
Afrodita


(Grč. Aphrodite, lat. Venus - boginja ljubavi i lepote, najlepša boginja antičkih mitova)

Njeno poreklo je nejasno. Prema Homeru, bila je kći najvišeg boga Zevsa i boginje kiše Dione, a prema Hesiodu, rodila se iz morske pene, koju je oplodio bog neba Uran, i izašla iz mora na ostrvo Kipar. Bilo kako bilo, Afrodita je, zahvaljujući svojoj lepoti i čarolijama kojima je vladala, postala jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti. Osim toga, imala je više pomoćnika i pomoćnica: Harite, boginje ljupkosti i lepote, Hore, boginje godišnjih doba, Peitu, boginju udvaranja i ljubavnog nagovora, Himena, boga ženidbe, i najzad, Erosa, mladog boga ljubavi, čijim se strelama nije moglo umaći.
Budući da ljubav u zivotu bogova i ljudi ima veoma važnu ulogu, Afrodita je bila veoma cenjena. Onaj ko joj je iskazivao počasti i prinosio žrtve mogao je da bude siguran u njenu naklonost. Samo, bila je pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često i prolazna. Ponekad bi opet izvodila prava čuda kakva ume da čini samo ljubav: kiparskom vajaru Pigmalionu je tako oživela mermerni kip u koji se on bio zaljubio. Svoje ljubimce štitila je na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala i da mrzi, jer mržnja je rođena sestra ljubavi. Bojažljivog mladića Narcisa, koji je prema kleveti ljubomornih nimfi prezreo njene darove, dovela je dotle da se zaljubio u samog sebe i na kraju počinio samoubistvo. Ali, začudo, sama nije imala sreće u ljubavi: naime, nije znala kako da trajno zadrži nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio srećan. Zevs joj je odredio za muža najneuglednijeg boga, hromog i večito oznojenog božanskog kovača Hefesta. Kao naknadu za to tražila je utehu kod jarosnog boga rata Aresa, s kojim je imala petoro dece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina Dionisa (s kojim je imala sina Prijapa), a uz ostale i kod boga trgovine Hermesa; štaviše, utehu je tražila i kod običnih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza, kojem je rodila sina Eneju, i kod lepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojeg je od Zevsa izmolila besmrtnost.
Od njenih uplitanja u burne događaje sveta mitova najdalekosežnije je posledice imala njena naklonost prema sinu trojanskog kralja Prijama, mladome Parisu. Kao nagradu za to što joj je u sporu sa boginjama Herom i Atenom dao prvenstvo u lepoti obećala mu je najlepšu od svih smrtnih žena. Ta žena, po nepodeljenom mišljenju bogova i ljudi, bila je Helena iz Arga, žena spartanskog kralja Menelaja. Afrodita je pomogla Parisu da Helenu odvede u Troju. Menelaj nije hteo da se odrekne svoje žene i tražio je da mu se vrati. Kako je Paris to odbio, Menelaj je uz pomoć svog brata Agamemnona, moćnog mikenskog kralja, podigao sve ahejske kraljeve u kazneni pohod protiv Troje. Pod Agamemnonovim vođstvom otplovilo je sto hiljada Ahejaca preko mora i napalo Troju. Afrodita je, razume se, pomagala Trojancima, ali borba nije bila njena jača strana. Bilo je, na primer, dovoljno da je okrzne koplje ahejskog vojskovođe Diomeda pa da plačući uzmakne sa bojišta. U strašnom desetogodišnjem ratu, u kojem su učestvovali svi tadašnji junaci i gotovo svi bogovi, Paris je na kraju poginuo, a nakon njegove smrti pala je i Troja.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 5:59 pm, izmenio ukupno 3 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 3:04 pm
Ahil


(Grč. Akhileus, lat. Achilles - sin ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, najveći ahejski junak u trojanskom ratu)

Ni jedan od sto hiljada Ahejaca, koji su pod vođstvom mikenskog kralja Agamemnona došli pod bedeme visoke Troje, nije mu bio ravan po snazi, odvažnosti, okretnosti i brzini, a ni po otvorenoj i prijatnoj ćudi i muževnoj lepoti. Obilovao je vrlinama koje krase muškarca. Sudbina mu je podarila sve osobine, samo mu je uskratila jedno: sreću. Rodio se u braku koji je njegovoj majci bio nametnut. Najpre je Tetidu hteo da uzme sam najviši bog Zevs, ali je od titana Prometeja doznao za proročanstvo da će Tetidin sin nadvisiti svog oca. Zato je u svom interesu nju udao za smrtnog čoveka. Kada joj se rodio sin, majka ga je, pričalo se, uronila u vode Stiksa, reke podzemnog sveta, tako da mu je celo telo, osim pete za koju ga je držala, pokrio nevidljiv oklop. Već kao desetogodišnji dečak golim rukama je zadavio vepra i u trku dostigao jelena. Do pune zrelosti naučio je sve što je tadašnjem junaku trebalo u životu: da se ponaša kao muškarac, da vlada oružjem, vida rane, da svira liru i peva.

Tetida je znala za proročanstvo da će njen sin biti stavljen pred izbor: dug život bez slave, ili kratak i slavan život junaka. Iako mu je želela slavu, kao majka je, svakako, davala prednost životu. Kad je saznala da ahejski kraljevi spremaju rat protiv Troje, sakrila je Ahila na ostrvu Skiru kod kralja Likomeda, gde je prerušen u ženske haljine živeo među kraljevim kćerima. Uz pomoć vrača Kalhanta kralj Agamemnon otkrio je njegovo skrovište i poslao po njega itačkog kralja Odiseja i argejskog kralja Diomeda. Prerušeni u trgovce Odisej i Diomed ušli su Likomedovu palatu i pred kraljevim kćerima rasprostrli svoju robu. Među skupocene tkanine, nakit i slične predmete, za koje se žene obično zanimaju, stavili su, kao slučajno, mač. Kad se na ugovoreni znak pred palatom začuo bojni poklič njihovih drugova i zveket oružja, sve su se devojke u strahu razbežale, ali jedna ruka je zgrabila mač. Ahil se tako otkrio i bez dugog nagovaranja obećao da će se pridružiti ahejskoj vojsci. Nije mogla da ga zaustavi ni Likomedova kći Dejdamija, koja je očekivala njegovo dete, ni izgledi na dugu i sretnu vladavinu u domovini. Ahil je izabrao nadu u slavu.
U luku Aulidu, u kojoj su se skupili ahejski brodovi pred pohod na Troju, Ahil je doveo pet hiljada junaka, jezgra kojih su bili hrabri Mirmidonci. Njegov otac Pelej, koji zbog starosti nije mogao da učestvuje u ratu, dao mu je svoj oklop, veliko koplje od tvrdog jasena i bojna kola s besmrtnim konjima. To su bili pokloni koje je kao svadbeni dar dobio od bogova kada se venčao sa Tetidom. Ahil je znao da ih iskoristi. Devet godina je ratovao na bojnom polju pod Trojom i osvojio dvadeset i tri grada u njenoj okolini. Samom svojom pojavom izazivao je u redovima Trojanaca grozu i strah. Ahejska vojska i sve vojskovođe cenili su ga kao najhrabrijeg i najuspešnijeg ratnika - osim vrhovnog zapovednika, Agamemnona.

Agamemnon je, naime, na Ahila bio ljubomoran. Bio je, doduše, moćan kralj i sposoban ratnik, ali ne i tako velik čovek da bi oprostio podređenom koji ga nadvisuje zaslugama i popularnošću. Dugo je skrivao svoje neprijateljstvo, ali jednom prilikom nije uspeo da se savlada: izazvao je svađu koja je gotovo dovela do propasti ahejske vojske.

Bilo je to početkom desete godine rata, kad je u ahejskom taboru zavladalo duboko nezadovoljstvo zbog beskrajnog odugovlačenja rata. Vojnici su želeli da se vrate kućama, a vojskovođe su izgubile nadu da će osvajanjem Troje steći slavu i domoći se bogatog plena. Ahil je sa svojim Mirmidoncima krenuo u susedno kraljevtsvo da pribavi hranu i plen koji bi vojnicima podigao moral i razbio malodušnost. Među zarobljenicima doveo je i kćer Apolonovog sveštenika Hrisa. Pri deobi plena devojka je pripala Agamemnonu. Ahil nije imao ništa protiv toga jer nije žudeo za njom. Voleo je lepu Briseidu, koju je zarobio u jednom od svojih prethodnih pohoda. Ali nedugo posle toga pojavio se u ahejskom taboru Hriseidin otac Hris i, poželevši Ahejcima skoru pobedu, zamolio Agamemnona da mu vrati kćer, naravno uz veliku otkupninu. Ahejcima se dopala sveštenikova ponuda, ali je protiv toga ustao Agamemnon: da mu se, navodno, devojka sviđa, da je neće dati ni za šta na svetu i neka se Hris vrati odakle je i došao. Sveštenik je otišao, ali je zamolio Apolona da ga osveti. Uslišivši njegovu molbu, Apolon je sišao sa Olimpa i strelama iz svog srebrnog luka počeo da seje kugu po ahejskom taboru. Vojnici su umirali, ali Agamemnon nije preduzeo ništa da umiri gnevnog boga. Kad je stanje u vojsci postalo nepodnošljivo, Ahil je odlučio da stupi u akciju: sazvao je vojsku u skupštinu da se dogovore šta da rade. Agamemnon se osetio uvređenim zbog Ahilovog mešanja i naumio je da mu se osveti. Kad je vrač Kalhant objavio u skupštini da se Apolon može umiriti jedino vraćanjem Hrisove kćeri, naravno bez otkupnine i uz izvinjenje, Agamemnon se okomio na njega i pritom grubo napao i Ahila koji ga je branio. Posle nečuvenih uvreda, kojima je pred celom vojskom osramotio Ahilovu čast, izjavio je na kraju da će se u interesu vojske odreći Hriseide, ali da će kao naknadu za nju izabrati robinju jednog vojskovođe - i izabrao je Ahilovu miljenicu Briseidu.

Ahil se disciplinovano pokorio odluci vrhovnog zapovednika, ali se zakleo da neće ratovati sve dok ga Agamemnon za to ne zamoli i ne pruži mu zadovoljenje pred celom ahejskom vojskom. Uputio se na morsku obalu, pozvao iz morskih dubina svoju majku i zamolio je da se zauzme za njega kod najvišeg boga. Zevs neka pomogne Trojancima da potisnu ahejsku vojsku, kako bi Agamemnon shvatio da bez Ahila ne moze da ratuje i došao kod njega sa izvinjenjem i molbom. Tetida je prenela sinovljevu molbu, i najviši bog joj je udovoljio. Zabranio je bogovima da učestvuju u borbi i podstakao Hektora, vođu Trojanaca, da iskoristi Ahilov izostanak iz borbe i potisne Ahejce sve do mora. U isto vreme Agamemnonu je poslao varljiv san da ga, uprkos slabljenju njegovih snaga, podstakne u napad. Iako su se Ahejci hrabro borili, morali su da odstupe. Trojanci se, posle nove bitke, čak nisu ni povukli iza gradskih bedema, nego su prenoćili na ravnici pred samim ahejskim taborom, kako bi ga sutradan uništili nezadrživim jurišem. Kad su se Ahejci našli u škripcu, Agamemnon je Ahilu poslao izaslanike s porukom da žali sto ga je uvredio, da mu vraća Briseidu i povrh toga daje još sedam drugih devojaka i bogate darove, samo da prestane da se ljuti i vrati se u borbu. Ali Ahil je u svojoj srdžbi prevršio meru. Odbio je Agamemnonov predlog i izjavio da neće ratovati sve dok Hektor ne napadne njegov tabor. Ali do toga neće doći jer će se on sa vojskom vratiti u rodnu Ftiju.

Katastrofa je izgledala neizbežna. Trojanci su u jutarnjem napadu potisnuli ahejski bojni red, srušili bedem koji je branio ahejski tabor, a Hektor se čak probio do lađa s namerom da ih zapali i tako onemogući Ahejcima da se spasu bekstvom. U tom času Ahilu je pristupio Patroklo, njegov najdraži prijatelj, i zamolio ga da mu pozajmi svoj oklop i dozvoli da pomogne drugovima u času teskog iskušenja. Kad Trojanci ugledaju Ahilovo oružje, pomisliće da je protiv njih krenuo sam Ahil pa će se u strahu pred njim povući. Ahil se za trenutak kolebao, ali ugledavši vatru koju je Hektor bacio na jednu ahejsku lađu, odmah je ispunio Patroklovu molbu. Osim oklopa dao mu je i svu svoju vojsku. Patroklo se brzinom munje bacio na Trojance i lukavstvo je uspelo. Misleći da pred sobom imaju Ahila, Trojanci su počeli da se povlače u opštoj pometnji. Ugasivši vatru, Patroklo je udario na Trojance koji su se povlačili, goneći ih prema bedemima. Ali tada je neprijatelj uvideo da je prevaren jer se Patroklo nije usudio da u boj ponese Ahilovo teško koplje. Suprotstavili su se Patroklu, a kopljanik Euforb, uz pomoć boga Apolona, smrtno ga je ranio a Hektor zatim probo kopljem.

Doznavši da mu je poginuo najbolji prijatelj, Ahil je udario u strašno naricanje. Njegovi drugovi su mislili da će u očajanju zabiti sebi mač u grlo. Zaboravivši istog časa sve uvrede, hteo je da se baci u borbu i osveti Patrokla, ali njegov oklop je bio u rukama pobedničkog Hektora. Zato je Ahil zamolio majku Tetidu da mu nabavi drugi. Napravio mu ga je, na njenu molbu, sam oružar bogova Hefest za samo jednu noć. Nad Patroklovim mrtvim telom, koje su Ahejci posle strašnog krvoprolića oteli Trojancima, Ahil se zakleo da će se ljuto osvetiti Hektoru. Pomirio se s Agamemnonom, koji je pred celom vojskom priznao svoju krivicu i vratio mu Briseidu i u prvoj bici posle Patroklove smrti ubio Hektora.

Bila je to nemilosrdna borba. Ahil je trazio Hektora u bojnim redovima i tri puta ga našao, ali ga je svaki put spazio Apolon, veran braniocima Troje. Obuzet strašnim besom, Ahil je raspršio trojanski bojni red, uništio deo vojske, a ostatak prisilio da se skloni iza bedema. Kad su se zatvorila ogromna Skejska vrata, pred njima je čekao Hektor: izazvao je Ahila na dvoboj da bi spasio svoju čast i čast svoje vojske. Predložio je da pobednik ostavi telo palog svojim drugovima, kako bi mogli da ga dostojno sahrane. Ali Ahil je prihvatio samo izazov na dvoboj i bacio se na Hektora kao orao na zeca. Uprkos svojoj snazi, Hektor se dao u beg. U trci da spasi goli život triput je optrčao visoke trojanske bedeme, ali se na kraju zaustavio na nagovor boginje Atene, koja je Trojancima želela propast. Ukrstio je svoje oružje s Ahilom u dvoboju na život i smrt, nad kojim su se užasnuli čak i bogovi, i pao proboden Ahilovim kopljem.

Pobednik Ahil vezao je mrtvog Hektora za svoja borna kola, tri puta je na njima obišao trojanske bedeme i dovukao leš u ahejski tabor da ga baci na milost i nemilost ahejskim psima. Ali bogovi nisu dozvolili da se skrnavi leš hrabrog Hektora. Zevs je naredio Tetidi da obuzda svog sina. Ona je to učinila i utišala njegovu jarost. Kad je zatim pod plaštom noći u Ahilov toranj došao stari trojanski kralj Prijam da iskupi leš svoga sina, Ahil mu ga je predao ganut njegovom sudbinom. Potom je na dvanaest dana obustavio borbe da bi Trojanci mogli dostojno da sahrane svog mrtvog vođu. Pobedio je ne samo neprijatelja u borbi nego i svoju strast. Dokazao je ne samo da je heroj nego i nešto više - čovek.

Ali Ahilu nije bilo suđeno da doživi pad Prijamovog grada, i sam je pao ubrzo nakon Hektora. Pobedio je još i ubio kraljicu Amazonki Pentezileju, koja je sa svojom ženskom vojskom pritekla u pomoć Troji, a ubio je u dvoboju i novog vrhovnog zapovednika trojanske vojske, kralja Memnona iz daleke Etiopije. Ali kad je posle njegove pogibije hteo da provali kroz otvorena Skejska vrata u grad, na put mu je stao sam bog Apolon. Ahil mu je doviknuo da mu se skloni s puta jer će ga inače probosti kopljem. Apolon ga je poslušao, ali samo da mu se osveti zbog nanete uvrede. Uspeo se na trojanske bedeme, potražio u bojnoj vrevi Prijamovog sina Parisa i pozvao ga da napne svoj luk i strelu nanišani na Ahila. Paris se nije dao dva puta nagovarati, i Apolon je uputio njegovu strelu pravo u Ahilovu petu koja nije bila zaštićena oklopom. Bojnu viku nadjačao je jedini krik užasa - Ahil je pao kao Sunce oboreno s nebeskog svoda i zemlja se pod njim zatresla da su popucali trojanski bedemi. Ali odmah nakon toga Ahil je ustao i istrgnuo strelu iz pete. Medjutim, kuke na njenom vrhu iščupale su mu iz noge veliki komad mesa, rastrgle žile i iz rane je šiknuo jak mlaz krvi. Kada je Ahil osetio da s krvlju gubi snagu, a s njom i život, kriknuo je očajno, strašnom kletvom prokleo Apolona i Troju i ispustio dušu. Za Ahilovo telo se razbuktala ogorčena bitka. Na kraju su ga Ahejci oteli iz trojanskih ruku i svečano sahranili na visokoj lomači koju je zapalio sam bog Hefest. Zatim su njegov pepeo pomešali s pepelom Patrokla i nad njihovim zajedničkim grobom podigli visok nadgrobni spomenik od gline da bi stalno podsećao svet na slavu dvojice junaka.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 6:00 pm, izmenio ukupno 2 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 3:10 pm
Amazonke

(Grč. Amazones, lat. Amazones - narod ratobornih žena, koji je nastanjivao severnu obalu Male Azije, ili krajeve pod Kavkazom, ili današnji Krim. Praotac im je bio bog rata Ares)

Očigledno propadaju mitu, iako grčki istoričari govore o njima kao o istorijskom narodu. U opisima njihove društvene organizacije, koje često daju s pojedinostima vrednim pažnje, moguće je pratiti tragove matrijarhalnog uređenja. "Amazonke su bile narod" sažima mišljenje o njima Diodor Sicilski u 1. veku p.n.e. "kojim su vladale žene. Njihov način života vrlo se razlikovao od našeg. Žene su se obučavale u ratnoj veštini i neko vreme su morale da služe u vojsci. Za vreme vojničke službe ostajale su device. Nakon otpuštanja iz vojske udavale su se da bi imale decu. Ali svu vlast u javnom životu držale bi u svojim rukama. Muškarci su vodili domaćinstvo, kako to u našem društvu čine udate žene".

Ime im je, navodno, bilo izvedeno od reči "amazos", tj. "besprse", jer su sebi, prema nekim verzijama mita, u mladosti spaljivale jednu dojku da im ne smeta pri zatezanju luka. Glavno oružje bile su im sekire. Vladar im je uvek bila kraljica. Kao i muškarci, ratovale su često, a u hrabrosti nisu zaostajale za njima.

Grčki junaci su često dolazili u dodir s Amazonkama. Uz retke izuzetke, najčešće u ratu. Prvi se protiv njih borio junak Belerofont kada su upale u Likiju, i nagnao ih u bekstvo. Protiv njihove kraljice Hipolite krenuo je u ratni pohod i junak Herkul. Atinski kralj Tezej, koji ga je pratio, doveo je kući kao robinju zapovednicu njihove vojske, Antiopu, i njome se oženio. Njene drugarice su došle da je oslobode, ali se Antiopa zaljubila u Tezeja, branila s njim Atinu i u borbi poginula. Amazonke su s Grcima poslednji put ukrstile oružje u trojanskom ratu. Njihova kraljica Pentezileja je došla u pomoć opsednutoj Troji i pala u dvoboju s ahejskim junakom Ahilom. Grci su Amazonkama izručili Pentezilejino mrtvo telo, ali su se one zauzvrat zaklele da više nikada naće ratovati protiv Grka. Svoju zakletvu su održale i u mitovima je ostalo samo sećanje na njih.

Grci su smatrali da su Amazonke utemeljile brojne maloazijske gradove, koji su danas većinom u ruševinama. Među malobrojne izuzetke se ubraja Smirna (današnji turski Izmir). Ime Amazonki preneseno je, čudnim sticajem okolnosti, i u Novi svet. Kad se 1541. godine Francisko Orelano, kapetan konkvistadora Gonzalesa Pizaroa zaputio tokom najveće južnoameričke reke da dovede pomoć svojoj desetkovanoj armiji, naišao je na njenom ušću na indijanska plemena čije su poglavice bile žene. Pod uticajem antičke literature, reku na čijim obalama su vladale žene nazvao je Amazonom.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 6:00 pm, izmenio ukupno 3 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 3:20 pm
Andromeda

(Grč. Andromede, lat. Andromeda - žena junaka Perseja, kći etiopskog kralja Kefeja i njegove žene Kasiopeje)

S Persejem se upoznala u čudnim okolnostima: bespomoćno prikovana za stenu na morskoj obali, gde je po nju trebalo da dođe morska neman Ketos. Ketosa je u Kefejevo kraljevstvo poslao bog mora Posejdon da osveti uvredu svojih kćeri i unuka, koje je Kasiopeja uvredila time što je tvrdila da je lepša od svih morskih nimfi zajedno. Neman je uništavala podanike Kefejevog kraljevstva, a svaka borba protiv nje bila je uzaludna. Kefej se za pomoć obratio Amonovom proročištu u Libiji, gde je dobio savet kako da spasi zemlju. To je moglo da se postigne jedino žrtvovanjem vlastite kćeri. Kad je za to doznao narod, prisilio je kralja da posluša savet proročišta. Tako je Kefej prepustio Andromedu na milost i nemilost nemani. Ali sudbina joj nije odredila da umre: baš u trenutku kad joj se neman približavala, pojavio se Persej.

Mladi junak je u Kefejevu zemlju došao s ostrva Gorgona, gde je ubio ne manje opasnu neman Meduzu. Kad je video šta Andromedu očekuje, bez kolebanja je izjavio da će je spasiti ako je dobije za ženu. Andromeda i njeni roditelji su to radosno prihvatili i Persej se pripremio za borbu: pričvrstio je na noge krilate sandale koje su mu omogućile da leti i opasao zakrivljen čarobni mač koji mu je osiguravao pobedu u svakoj borbi. I pored takvog naoružanja i velike Persejeve hrabrosti, borba je dugo bila neodlučena. Razume se, neman nije htela da se odrekne plena, a još manje života. Na kraju, sreća se okrenula na Persejevu stranu: teško ranjeni Ketos se uspuzao na obalu da u samrtnom grču proždere Andromedu, ali ga je Persej dotukao. Andromeda je bila spašena i ubrzo posle toga u Kefejevom domu se slavila svadba.

Međutim, pošto je pre toga Andromeda bila verena za Kefejevog brata Fineja, došlo je do spora. Kada je bila u smrtnoj opasnosti Finej nije ni prstom maknuo da je spasi, a sad je vrlo uporno tražio svoje pravo. Upao je s naoružanim ljudima u svadbenu dvoranu, nazvao Perseja kradljivcem nevesta i zatražio da mu Andromedu odmah vrati. Uzalud mu je Kefej objašnjavao da je pravo na Andromedu izgubio onda kada je pristao da ona bude žrtvovana, a uzalud je i Persej branio svoj opravdani zahtev. Finej je svojim pratiocima naredio da silom otmu Andromedu, a sam je kopljem nasrnuo na Perseja. Kad je Persej video da ne može da se odbrani, pozvao je svoje prijatelje da odvrate pogled i iz torbe izvukao glavu Meduze koja je bila tako strašna da se pri pogledu na nju svako skamenio. Finej i njegovi ljudi pretvorili su se u kamene kipove.

Nakon venčanja, Andromeda je s Persejem otišla na ostrvo Serif, gde je živela njegova majka Danaja, a zatim u Arg, gde je Persej postao kralj. Tamo mu je rodila mnogo potomaka, koji su postali znamenite ličnosti grčkih mitova: Persa, Alkeja, Elektriona, Stenela, Mestora, Elija i Gorgofonu. Njen praunuk je bio i junak Herkul. Nakon smrti bogovi su Andromedu preneli na nebo. Ona i danas sja na noćnom nebeskom svodu zajedno sa svojim mužem Persejem i svojim roditeljima Kefejem i Kasiopejom.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 6:01 pm, izmenio ukupno 2 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Sub Jan 31, 2009 3:31 pm
Apolon

(Grč. Apollon, lat. Apollo - sin Zevsa i titanke Lete, bog svetla i sunca, čuvar života i poretka, nepogrešiv strelac i vrač)

Rodio se na ostrvu Delosu, gde se njegova majka bila sklonila bežeći pred Pitonom, strašnom zmijom s glavom zmaja, kojom ju je progonila Zevsova ljubomorna žena Hera. Delos je tada bilo ploveće ostrvo koje se ljuljalo na morskim talasima i zbog toga nije bio posebno sigurno utočište. Progonjena Leta nije imala drugog izbora jer je Hera bacila na nju kletvu da ne nađe ni komadić čvrste zemlje gde bi mogla da rodi Zevsovu decu. Čim je stala na tlo ostrva, dogodilo se čudo: iz morskih dubina izronile su dve stene, od kojih je jedna zaustavila kretanje ostrva, a druga preprečila put Pitonu. Leta je zatim na gori Kint rodila blizance - kćer Artemidu i sina Apolona.

Kad je Apolon odrastao, uzdigao se sa svojim oružjem, zlatnom lirom i srebrnim lukom, u visine i krenuo u zemlju u kojoj je živeo Piton da mu se osveti zbog progona njegove majke. Našao ga je u dubokoj uvali pod Parnasom, zasuo ga kišom strela i u kratkoj borbi ubio. Njegovo telo je zakopao u zemlju da od njega ne ostane ni spomena i Pito, dotadašnje ime te zemlje promenio je u Delfi. Na mestu svoje pobede utemeljio je svetilište i proročište da u njima objavljuje ljudima Zevsovu volju.

Iako je Piton bio odvratna neman, bio je božansko biće i Apolon je morao da ispašta, tj. da se očisti od krivice za njegovo ubistvo, inače nije mogao da se prihvati svojih božanskih funkcija. Zbog toga je, po Zevsovoj zapovesti, pošao u Tesaliju i tamo osam godina služio kod kralja Admeta kao običan pastir. Posle očišćenja od krivice vratio se u Delfe, koje je posle Delosa najviše voleo. Kad se bližila zima, odvezao bi se svojim kolima koja su vukli labudovi u zemlju Hiperboreju u kojoj vlada večno proleće. To je činio svake godine: proleće i leto provodio je u Delfima, a jesen i zimu u krajevima večnog proleća, ako nije boravio među bogovima na visokom Olimpu.

Apolonov dolazak na Olimp donosio je sa sobom radost i dobro raspoloženje. Dolazio je na čelu muza, boginja lepih umetnosti, kao njihov priznati vođa. Niko od bogova nije mu bio ravan u sviranju na liri. Kad bi odjeknula njegova pesma, uzdahnuo bi i bog rata Ares. Bio je Zevsov miljenik, kao i njegova sestra Artemida, a ostali bogovi često su zbog toga bili ljubomorni na njega. Ljudi su ga poštovali iz više razloga: bio je bog svetla i sunca, a bez njih ne bi bilo života, zatim začetnik harmonije i lepote, a bez njih život ne bi imao smisla. Štitio je ljude u ratu i opasnostima, lečio ih u bolesti, brinuo se za poredak koji je uspostavio Zevs, voleo je i nagrađivao dobro, a kažnjavao zlo. Strele iz njegovog luka nikad nisu promašile. Kao osvetnice nepogrešivo su pogađale donoseći kugu. Jednako su neumitna bila i njegova proročanstva. U njima je ljudima objavljivao Zevsovu volju posredstvom proročica, posebno delfijskih, Pitije i Sibile, a i drugih proročišta. (Ako se Apolonova proročanstva nisu ispunila, krivica je, svakako, bila samo na ljudima koji nisu znali da ih pravilno protumače.)

U svetu bogova i junaka Apolon je imao istaknutu ulogu. I sam je bio junak mnogih događaja. Poznato je njegovo nadmetanje u muzici sa satirom Marsijom, koji je svoj poraz platio svojom kožom. Prilikom jednog sličnog nadmetanja s Panom, bogom šuma i pastira, kralj Mida dobio je svoje magareće uši. Slično je bilo i prilikom Apolonovog nesrećnog nadmetanja sa mladim Hijakintom, a posebno kada je reč o njegovoj okrutnoj osveti tebanskoj kraljici Niobi, kojoj je zbog uvrede njegove majke ustrelio sve sinove. U trojanskom ratu Apolon je bio na strani Trojanaca i pomagao im na sve moguće načine. Upravo je on usmerio strelu koja je Ahila pogodila u petu.

Kao svaki drugi bog i Apolon je imao brojne ljubavnice. Ali kod njih, uprkos svojoj lepoti, nije baš imao mnogo uspeha. Njegova prva ljubav, nimfa Dafna, pretvorila se pred njim u lovorovo stablo da bi se spasila od njega. Njegova nagovaranja i ponude odbile su čak i dve smrtne žene, Kasandra i Marpesa. Od njegovih potomaka najviše se proslavio trački pevač Orfej, kojeg je imao sa muzom Kaliopom, zatim bog lečništva Asklepije, kojeg je rodila njegova ljubavnica Koronida, a i Aristej, sin nimfe Kirene, koji je naučio ljude kako da uzgajaju pčele i stoku. Njenim sinom bio je smatran i Himen, bog ženidbe, pomoćnik boginje Afrodite.


Poslednji put izmenio MustraBecka dana Uto Mar 24, 2009 6:03 pm, izmenio ukupno 3 puta
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 3:34 am
Dolazak na svet
Dolazak Dionisa na svet je donekle čudan, čak i za grčku mitologiju, pa izaziva teškoće u njegovu smeštanju unutar panteona grčkih bogova. Njegova majka je Semela, kći Kodmusa, sina kralja Fenikije i brata Evrope. Semela je smrtnica, ljudskog je roda, dok je otac Dioniza Zevs, kralj bogova.
Postoji nekoliko verzija priče o Dionisovom dolasku u postojanje, no zajednička svima je njegovo ponovno rađanje (uskrsnuće). To ponovno rađanje je i glavni razlog njegovog poštovanja u religijskim misterijima - smrt i uskrsnuće su bili elementi mističkog otkrivenja.
Jedna od priča o Dionisu (iz orfičkih himna) govori kako je Hera, Zevsova žena, ljubomorna na dete koje nije bilo njeno poslala Titane da ga rastrgaju. Oni su dete namamili igračkama i rastrgali ga na komadiće, i gotovo celog pojeli pre nego što ih je Zevs uspeo rasterati svojom božanskom grmljavinom. Jedini deo koji je spašen bilo je njegovo srce. Zevs je srce usadio u utrobu Semele i Dionis biva ponovno rođen.

Dionisove orgije u Grckoj
Dionisove pomahnitale i orgijastičke svetkovine nikada nisu potpuno prihvaćene u staroj Grčkoj, a u nekim gradovima-državama (polisima) su bile zabranjene. Poznat je pokušaj tebanskog kralja Penteja da zabrani obožavanje Dionisa. Kralj je, prema predanju, pokušao da baci Dionisa u tamnicu, ali su lanci spali sa njega a zatvorska vrata nisu mogla da se zatvore. Dionis je onda obećao Penteju da može lično da posmatra tajne ritualne na planini blizu grada, ali samo ako se preruši u ženu. Kralj je odmah pristao, i prerušen u ženu, posmatrao je Menade sakriven na drvetu. Ali, Menade su ga uskoro otkrile i u fanatičnom ludilu pomislile da je lav, te su ga rastrgle na komade. Njegova majka Agava, koja je bila jedna od vodećih Menada, shvativši na svoje užasavanje šta su učinili, napustila je Tebu i otišla u svojevoljno izgnanstvo.
U spisu "O vrlinama žena", Plutarh iznosi kako su jedared u noćnom mahnitanju zalutale tebanske Tijade i ne znajući došle u Amfisu, gde su od umora i nikako ne dolazeći k sebi spustile se na trg i zaspale. U strahu da im se što ne dogodi, jer je grad zbog ratnog stanja bio pun vojnika, Amfišanke pohitaše na čaršiju, stadoše u krug oko zaspalih Tijada i čuvahu ih tako dokle god su spavale. A kad se probudiše, nađoše im se pri ruci, okrepiše ih jelom i ispratiše ih do granice.

Dionisove orgije u Rimu
Nepokorni Dionis je zadao Rimljanima prilično nevolja. Ovaj bog plodnosti, vina i uživanja nije bio prigodno božanstvo ni za sve Grke ali su Rimljani još više bili uznemireni njegovim orgijastičkim svetkovinama. Rimski senat je 186. pne. doneo oštar zakon protiv bluda i Dionisovih sledbenika i sledbenica. Nekoliko hiljada ljudi je pogubljeno pre nego što je kult Bahusa, boga vina, odbacio date aspekte Dionisa kojima su se zvaničnici usprotivili. Ovaj primer dobro oslikava proces kojim su grčka i rimska mitologija spojene u 2. veku p.n.e.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 3:44 am
Manja bozanstva

Pan je bio bog stočara i stada, i nezaobilazni deo grčke prirode. Njegovo demonsko obličje, još od najstarijih vremena, prikazano je izgiedom polu čoveka, polu jarca, ozarenog lica, špicaste brade, sa rogovima na čelu i dlakavog tela.
Vispren i veseo predstavljao je oličenje života stočara, uvek je bio u blizini svežih izvora i senovith šuma, seksualno veoma aktivan i uvek spreman da pojuri nimfe ili mlade dečake, i, da sa njima, izvede svoje Ijubavne igre.
Njegovo poreklo nije potpuno razjasnjeno.
Rodjen je u Arkadiji i pretpostavlja se da je bio sin Ree i Krona, ili Hermesa.
Postoji i priča da ga je majka, možda neka od Nimfi, prestrašena njegovim užasnim izgledom, posle porođaja napustila. Hermes ga je pronašao, uvio u zečiju kožu, a zatim odveo na Olimp.
Bogovima sa Olimpa je izgledao mio, pa su ga prihvatili. Od svih bogova najviše ga je zavoleo Dionis,koji ga je vodio sa sobom.
Pan je voleo mnoge Nimfe, mada najčešće njego-va Ijubav nije bila uzvraćena, kao što je bio slučaj sa Pefko, koja se, da bi ga izbegla, pretvorila u drvo. Zavoleo je prelepu Ehu, nimfu izvora i šuma. Ostavši bez odgovora na svoju Ijubav, Pan ju je raskomadao.
Priča se da je Eha, pak, beznadežno zavolela Narkisa, pa je od tuge zauvek nestala, ostavljajući za sobom jedino svoj glas (Eha = odjek). Panov najveći uspeh na polju Ijubavi bila je njegova veza sa Selenom, koju je prevario pretvorivši se u jagnje.
Grčka mitologija Pan
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 3:48 am
Asklepije Bog medicine

Asklepije je bio heroj, ali i bog medicine. Apolonov i Koronidin sin, ili prema nekima Arsinojin, odrastao je uz Kentaura Hejrona, kao i svi izuzetni muškarci tog doba.
Mudri Kentaur naučio ga je medicini, u kojo] se Asklepije istakao izuzetnom sposobnošću. Govori se, da mu je boginja Atena, nakon što je Persej Gorgoni odrubio glavu, dala Gorgoninu krv. Šta više, krv koja je potekla sa njene desne strane bila je toliko lekovita, da je Asklepije uspevao da oživi i mrtve.
Baš zbog ove njegove sposobnosti, da oživljava Ijude, Zeus se uplašio da ne poremeti poredak u svetu, pa je na njega poslao grom. Apolon je, pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao Kiklope.
Asklepijeva supruga je bila lpiona (Hepiona), sa kojom je, kako se priča, imao dva sina: Podalejrija i Mahaona, koji su oboje bili lekari, i pet kćeri: Akeso, laso, Panakeja, Egli i Higija (Higieja). Nakon svoje smrti, Askleptje se pretvorio u sazvedje Ofion (Zmija).
Higija (Higijea), najznačajnija Asklepijeva ćerka, bila je oiičenje duševnog i telesnog zdravlja. O njoj ne postoji nikakav poseban mit. Ona predstavlja Asklepijevu pratnju, i obožavaju je zajedno sa njim.
Asklepijevu veštinu i umetnost lečenja nastavili su njegovi potomci Asklepijidi, od kojih je najpoznatiji Hipokrat.
Grčka mitologija Asklepije
Asklepijevo najpoznatije svetište bilo je u Epidauru (Epidaurus), u Argolidi i na ostrvu Kozu gdje je Hipokrat, poznati iscelitelj, verovatno počeo karijeru.
U Asklepijevu su čast zmije korištene u isceliteljskim ritualima. Neotrovne zmije ostavljene su da puze na podu gdje je bolesnik spavao. Katkad su i sveti psi lizali rane.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 3:49 am
Bog svetlosti, Helije, jedan je od najstarijih bogova sa Olimpa. Sin Titana Hiperiona i Titanke Tee (Teje), vodi poreklo od Urana i Gee, sestra mu je Eoja (Zora), brat mu je Okean, dok su njegova deca mnogobrojna i poznata: čarobnica Kirka, Ajet - kralj Kolhide, Pasifaja - žena Minoja i Persej.
Helije je predstavljen kao prelepi muškarac, sa zlatnom kosom okruženom sjajnim zracima, kako prelazi nebeski svod, jureći munjevitom brzinom svojim vatrenim kočijama, koju vuku konji.
Ceo dan kruži iznad zemlje sa svojim vatrenim kočijama, ili prelazi iznad Okeana, koristeći pri tome neku vrstu plovećeg sredstva koje je ličilo na pehar. Helije sve vidi, i često je u raznim mitovima predstavIjen kao svedok dobrih i loših vesti.
Čuveni kip Kolos sa Rodosa, jedno od sedam čuda starog sveta, predstavljao je boga Helija. Bio je od bronze visine 32 metra. Čuvenom skulptoru Harisu iz Linda na Rodosu, bilo je potrebno dvanaest godina da ga napravi.
Ovo delo je koštalo 300 talenata i bio je postavljen sa raširenim nogama, pri čemu je svaka noga bila na po jednom doku dve naspramne luke, dok su ispod njega prolazili i najveći brodovi. Helije se, prema jednoj legendi oženio Rodosom, pa je zbog toga njegov kult toliko rasprostranjen na tom ostrvu.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:10 am
Druga manja božanstva naslov

Eros (Erot) , Afroditin sin
Nagi dečak sa zlatnim kriiima na ramenima, kovrdžave kose, i sa lukom koji baca čarobne strele, pre nego što su ga pesnici opevali, i pre nego što su ga predstavili umetnici, za stare Grke je bio sin Afrodite i Areja, koji je strelama ciljao u srca bogova i Ijudi.
Smatrali su ga najlepšim medju bogovima, jer je u čoveka pobudjivao najlepša osećanja i pomagao pri sjedinjavanju parova. Eros je, od najstarijeg doba bio taj, koji je omekšavao srca i najokmtnijih Ijudi, ulepšavao život i davao mu smisao.
Trojanski rat je počeo kada je Erosova strela pogodila Zeuovu ćerku, Helenu. U slepilu ljubavi napustila je muža i otplovila u Troju. Pošto dejstvo strela nije trajno, nakon pada Troje, Helena se vratila svom mužu Menelaju zaljubljena u njega, kriveći bogove za sve što se dogodilo.

Prijap , Bog plodnosti
Pojava ovog boga veoma je nalikovala Panu. Prema nekima, bio je sin Dionisa i nimfe Hione, ili pak Dionisa i Afrodite, ili Hermesov sin, ili, šta više, Zeusov sin.
Odrastao je u gradu Lamsaku, za koga kažu da ga je on osnovao.
Božanstvo je plodnosti, ne samo u životinjskom, nego i u biljnom svetu, kao i telesne Ijubavi.
Prijap je bio bog koji je uvek prikazivan sa izuzetno velikim penisom, uvek spremnim ne samo za oplodjenje, već i za kažnjavanje. Pretna mišljenju jednih, imao je za cilj, da uvek nametne svoju volju u svemu što je kontrolisao i štitio, dok je prema mišljenju drugih, on jednostavno predstavljao oličenje muškog polnog organa, odnosno nosioca života i stvaranja.

Temida (Temis) , Boginja pravde
Temis, boginja pravde, starala se o moralnom poretku, kako bogova, tako i Ijudi. Štitila je nejake I oštećene. Posedovala je dar proricanja i imala je vlastito proročiste u Delfima, pre nego što ga je ustupila Apolonu, kome je prenela svoju veštinu.
Urana i Gee, a sestra Kronu, Rei, Mnemosini, Okeanu i drugim Titanima.
Iz Ijubavne veze sa Zeusom, Temis je rodila Hore, odnosno Eunomiju, Diku i Irenu koje su vodile računa o Ijudskim delima i Moire (Sudjaje). Prva od Sudjaja, Klota, plela je nit života svakog čoveka, druga, Lahesa, delila je sreću i tugu, dok je treća, Atropa, makazama sekla nit života, i time okončavala Ijudski život.

Irida , Ženski glasnik bogova
Irida vodi poreklo od Okeana, otac joj je bio Taumant a majka Elektra. Predstavljala je oličenje duge i duginih boja, simbol jedinstva Urana i Gee. Ona je krilato božanstvo, obučena u vazdušasti veo, a nalazi se u Zeusovoj službi, kao i Hermes, sa zadatkom da prenosi poruke ili zapovesti bogova.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:11 am
Grupna Božanstva

Erinije

Kada je Kron kastrirao Urana, krv iz njegovih genitalija kapljala je na Geu (Majku Zemlju) i ona je rodila tri Erinije: Aliktu, Tisifonu i Megajru.
Erinije su surova božanstva koja ne dopuštaju nikakav kompromis i koja kontrolišu Ijudsku savest, te progone svakog ko ne drži do svoje zakletve.
Nekad kažnjavaju grižom savesti posle nekog nepravednog čina, a nekada, kao užasne prilike mrtvačkog izgleda love i posvuda ganjaju, teške kriminalce i rodoskrvnike.
Dolaze im u snove, poremećuju im san, i nema mesta na zemlji gde ih ne mogu pronaći. Nepravedni stalno slušaju njihove glasove, koji ih kontrolišu i podsećaju na to, koiiko su nemoralni i bedni, ne dajući im mira, ni danju, ni noću.
Erinije su svakako jedna vrsta božije pravde, koje, i pokraj Zeusove kazne, kažnjavaju sve one koji ne poštuju moralne zakone.

Hore su na početku bile božanstva godišnjih doba, da bi, kasnije postale oličenje časova u toku dana (na grčkom ora = čas). Kćerke Zevsa i Temide, i ove tri nose imena odgovarajućih pojava koje su smatrane božanskim: Eunomija, Dika i Ireni.

Demoni mora
More je takodje imalo svoje demone koji su pripadali Posejdonovom kraljevstvu.

Protej je bio zaštitnik moreplovaca i o njemu postoje mnogi mitovi. U Odiseji ga nalazimo kao boga mira koji hrani stvorenja morskih dubina i kraljevstva voda, dok ga Herodot spominje kao kralja Egipta.

Triton je bio Posejdonov i Amfitritin sin, koji je bio polu čovek, polu riba, a sestre su mu bile bile Nereide. U brojnim prizorima, mnogi morski demoni prikazani su sa likom Tritona. Tritoni su pratili Posejdonova kola, ili su okruživali njegov presto.

Glauk, morski bog, na početku je bio čovek, a kasnije je pretvoren u morskog demona. Ljudskog je lika, medjutim, njegovo telo pokrivaju krljušti i alge.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:13 am
Heroji
Covčanstvo su, i u tim dalekim vremenima pntiskale mnogobrojne teškoće. Opasnosti tog davnog doba, bile su posve drugačije:
nepobediva čudovišta, strašni zlikovci koji su opsedali odredjenu teritoriju, čineći je neprohodnom, užasne bolesti, kao i zmajolika bića Ijudskih osobina koja su bila besmrtna još od svog demonskog postanka.
Tada su bogovi slali na zemlju heroje, koji su najčešće bili polubogovi.
Polubogovima su se nazivali oni, čiji je otac bio bog a majka smrtnica. Neki od njih postali su poznati širom helenskih teritorija, dok su drugi, ostali samo lokalni heroji.
Heroji su bili štićenici bogova, krasila ih je lepota, i posedovali su mnoga odličja: snagu, junaštvo, mudrost, velikodušnost i snalažljivost. Ponekad su to bili slavni vladari, koji su često ostavljali svoje kraljevstvo, kako bi odneli pobedu u nekom pohodu sa uzvišenim ciljem, kao što je bio Odisej, a nekad su to bili snažni hrabri mladići, angažovani u borbi za odbranu dobrog, kao Herak!e.
Oni preduzimaju opasne poduhvate, zbog odbrane moralnih principa ili Ijubavi prelepe princeze, zbog osvajanja nekog kraljevstva ili izvršenja božije volje.
Heroji obično imaju svog boga zaštitnika, koji im pomaže u izvršavanju njihovih opasnih poduhvata. Bog koji ih štiti, često ih spašava od opasnosti koje ih stalno vrebaju, i kažnjava one koji dovode u pitanje njihov život. Nije bio redak slučaj da su se bogovi medjusobno zavadili zbog suprotnih interesa heroja koje štite.
Život heroja veoma je buran. Može se reći da ih je sudbina predodredila i posvetila borbi za sveopšte dobro. Zahvaljujući svojim poduhvatima postaju slavni i poznati, dok neki od njih zasluže i besmrtnost.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:18 am
Herakle
Heraklovo ime bilo je poistovećeno sa pojmovima snaga, junaštvo i veličanstvenost. Taj polubog je, kada je glas o njemu stigao i do najudaljenijih delova, do tada poznatog sveta, predstavljao simbol svega što je bilo natčovečansko i veliko.
Ne postoji junački podvig koji nije pripisan Heraklu. Probleme koji su se javljali u državama širom cele Grčke, pa i dalje, jedan jedini čovek mogao je da reši, a to je uvek bio Herakle. Borio se protiv zločinaca, monstruma, raznih vojski, bogova, prirodnih sila, bolesti, pa čak i sa smrću, i uvek je izlazio kao pobednik.
Poznati heroj, koji je bio obdaren natprirodnim sposobnostima, ali je imao i Ijudskih slabosti, pripadao je porodici Perseida. Rodio se u Tebi, od oca Amfitriona i majke Alkmene. Njegov pravi otac, medjutim, bio je Zeus, koji je jedno veče, iskoristivši odsustvo Amfritriona, uzeo njegov lik i spavao sa Alkmenom. Kada se Herakle rodio, na svet nije došao sam, već istovremeno sa svojim bratom Ifiklom, koga mit, inače pominje, i kao jedinog stvarnog Amfitrionovog sina, koji je začet kada se Amfitrion vratio kući, odnosno veče nakon Heraklovog začeća.
Boginja Hera je veoma brzo ispoljila svoju Ijubomoru prema odojčetu, koje je već sa osam meseci dokazalo svoje božansko poreklo. Jedne večeri, kada je Alkmena stavila blizance da spavaju, Hera je poslala u njihovu Ijuljašku dve užasne zmije, koje su se obmotale oko njih. Herakle je, bez straha, zgrabio zmije, u svaku ruku jednu, i zadavio ih.

Mladi Herakle
Kao mladić, ovaj polubog bio je snažan, nestašan, neposlušan i neobično razvijen. U svojoj osamnaestoj godini već je učinio svoje prvo delo, ubio je Kitajronskog lava (Nemejskog lava), koji je bio toliko
divlji, da je desetkovao sva stada, nanoseći velike štete, a
niko nije mogao da ga se oslobodi.
Otprilike u istom dobu, ovaj visoki i zgodan mladić, tokom neke svoje šetnje, ugledao je put koji se račvao u dva pravca. Jedan od puteva je, na svom početku, bio veoma širok i lep, dok se u daljini sužavao. Na samom početku tog puta stajala je zgodna žena u prelepoj odeći. Drugi je put, na početku bio uzan i prepun trnja, ali je u daljini postajao sve širi i pun cvetova. Na početku ovog drugog puta, takodje je stajala žena, slatka i skromna, obučena jednostavno, ali otmeno.
- Ko ste vas dve? upita Herakle.
- Dodji sa mnom, reče prva. Učiniću te srećnim. Moje ime je Kakia (Loša).
- Sledi mene, na to će druga. Dobićeš Ijudsko poštovanje, uvažavanje i Ijubav.
Zovem se Arista (Dobra). Herakle se, na kratko zamislio, a zatim odlučio da sledi drugu, Aristu.

Polubog Herakle
Tokom narednih godina, Heraklova slava se širila svuda, i niko mu nije bio ravan po snazi i hrabrosti. Iz poštovanaja prema njegovoj plemenitosti i hrabrosti, kraij Tebe, Kreont, daje mu za ženu svoju kćerku Megaru.
Medjutim, kako boginja Hera koristi svaku priliku, da bi mu naudila, šalje mu Trelu (Ludilo), koja nad njim zagospodari i potpuno ga obuzme. Tokom jedne krize ludila, Herakle ubija decu koju je dobio sa Megarom. Kada je došao sebi i shvatio šta je uradio, želeo je da se ubije. Ipak, odlučio je da zatraži savet proročišta u Delfima.
Pitijno proročanstvo mu je savetovalo da, ukoliko želi da mu se ubistvo dece oprosti, ide u Arg, i služi dvanaest godina kod svog rodjaka, kralja Euristeja. Postupajući po nalozima Euristeja, Herakle je trebalo da izvrši sva svoja herojska dela, koja će mu obezbediti besmrtnost i ulazak na Olimp. Tada se ovaj omiljeni junak pojavio pred kraljem Arga, koji je, zbog svoje lične netrpeljivosti prema junaku, iscrpeo, svojim nalozima, sve opasne i nemoguće dvoboje sa raznim monstrumima i natprirodnim silama toga doba.
Heraklovo naoružanje se sastojalo od tojage, koju je sam napravio i kojom se koristio prilikom izvršenja svog prvog junačkog dela, mača koji mu je dao Hermes, zatim luka i strele koje je dobio od Apolona. Od Hefajsta je primio zlatni prsluk, a Posejdon mu je poklonio konje. Pričalo se, da je Atena zlatnom prsluku pridodala još jedan zaštitni sloj, pa čak i da je ona darovala ovom heroju svo oružje, izuzev tojage.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:21 am
Heraklovi podvizi su bezbrojni, i veliki broj mitova govori o njima. Najpoznatija od svih, svakako su ona, koja se zajedničkim imenom nazivaju
dvanaest Heraklovih dela.
Naravno, pored ovih dela, on je učinio i mnoga druga, predvodio je pohode i učestovao u mnogim ratovima. Prvih šest dela, izvršena su na Peloponezu, i to su:
Nemejski lav, Hidra iz Lerne, Kerinska košuta, Erimantski vepar,
Stimfalske pričurine i Augejeve štale.
Ostalih šest, izvršio na različitim mestima: od Krete, Skitije, Trakije, pa do kraja, na Zapadu, sve do Podzemnog Sveta.

1. Nemejski lav
P rvo Heraklovo delo predstavljalo je neverovatan i izuzetan uspeh, jer se radilo o lavu, koji je, kao divlje, natprirodno biće, rastrzalo i Ijude i stada, a osim toga, živeo je u pećini sa dva ulaza, pa se smatralo da je nepobediv.
U početku ga je poznati heroj lovio gadjajući ga strelama, no to se, završilo neuspehom. Tada je odlučio da zatvori jedan ulaz u pećinu, a uz pomoć tojage, da ga natera da na drugi ulaz, udje u nju. Tek je tada mogao da ga zgrabi, pa ga je, natprirodnom snagom stezao rukama, sve dok ga nije zadavio.
Herakle je tada odrao lava, a zatim obukao njegovu kožu. Glavu tog monstruma, koristio je kao neku vrstu šlema. Na mnogim prikazima predstavljen je u ovoj lavljoj odeći. Euristej se strašno uplašio i užasnuo, kada ga je ugledao u toj odeći, pa je pojurio da se sakrije, svakako zastrašen i uspehom, ovog teškog i skoro nesavladivog zadatka.

2. Hidra iz Lerne
Č udovište iz Lerne, prouzrukovalo je ogromne štete letini i životinjama u ovoj oblasti. Postoje priče, da je hidra bila toliko otrovna, da je čak i dah, koji je izlazio iz njenih zmijolikih glava, mogao usmrtiti svakoga koji bi joj se približio.
Herakle je hidru isterao iz njene jazbine, peckajući je plamenim strelama. Kada se strašna zmijurina pojavila, Herakle je sekirom počeo da joj seče glave. To je, medjutim bilo uzaludno, jer su se na svakoj odsečenoj glavi, pojavljivaie dve nove. Istovremeno, dok je još uvek sa hidrom vodio borbu, napao ga je, i za nogu ugrizao, ogroman rak, zaštitnik tog mesta, koga je poslala boginja Hera. Herakle je tada prvo ubio raka, a zatim zatražio pomoć od svog rodjaka Jolaja iz Tebe.
Jolaj je zapalio obližnju šumu, i kako god je Herakle sekao neku od glava hidre iz Lerne, on je upaljenim buktinjama spaljivao odsečeni vrat, kako bi sprečio izrastanje novih. Srednju glavu monstruma, koja se smatrala besmrtnom, Herakle je, kada je odsekao, sahranio, i na nju položio ogromnu stenu. Krv koju je hidra ispustila bila je prepuna neke vrste otrova, pa je Herakle u nju zamočio svoje strele, koje su time postale smrtonosne. Ogromni rak podignut je na nebo, gde je zauzeo mesto u zodijačkom krugu, koje mu je dodelila boginja Hera, pored lava.

3. Kerinska košuta
Sledeće delo, koje je Euristej naredio Heraklu da izvrši, bilo je da uhvati košutu zlatnih rogova, koja je živela u Ojnoji, i da je živu donese u Mikenu. Košuta, koja se krila na arkadijskoj steni Keriniji, koristiia je pašnjake širom cele Arkadije, i po njima je lutala više i od same boginje Artemide, te je dospevala, i do brda posvećenih ovoj boginji, u blizini grada Arga.
Kerinska košuta, kako je često nazivana, imala je zlatne rogove, a bila je posvećena Artemidi, pa se smatralo nepoštovanjem boginje njeno uznemiravanje, ili pak ubistvo. Ova košuta je bila neobična životinja, a to nedodirljivo i neuhvatljivo božije stvorenje, bilo je nezamislivo uloviti.
Herakle ju je lovio godinu dana, jer mu nije bilo dozvoljeno da je ustreli. Zbog toga je, putovao za njom, od zemlje do zemlje, izlažući se sve vreme smrtnim opasnostima.
Kada ju je konacno zarobio, pri svom povratku u Mikenu, susreo se sa bogom Apolonom i Artemidom. Dva božanstva su se strašno razgnevila njegovim delom. Herakle se tada izvinio boginji, koja mu je oprostila, jer je, u Mikenu, ipak doveo živu košutu.

4. Erimantski vepar
E rimantski vepar je bio strašno divlja životinja, koja je živela na planini
jugoistočno od Arkadije. Toliko je bio besan da je uništavao sva polja, i niko živi nije mogao da mu se približi.
Četvrta Eristejeva naredba, bila je, da Herakle zarobi Erimantskog vepra i dovede ga živog u Mikenu. Heroj je lutajući, prokrstario celu Arkadiju, i tada je, tokom ovih putovanja, doživeo avanturu sa Kentaurima, sa kojima je, kada su se napili Dionisijevog vina, vodio žestoku bitku. Herakle je, namamivši vepra do snežnog vrha planine Erimant, lasom zarobio tu strašnu životinju i na plećima ga odneo do Mikene. Kada je stigao u Mikensku palatu, Euristej se, u silnom strahu, sakrio u jedan ogroman ćup.

5. Stimfalske ptičurine
Stimfalske ptičurine, živele su u gustoj šumi na obali stimfalskog jezera, u Arkadiji. To su bile ptice grabljivice, sa metalnim perjem, koje je bilo toliko oštro, da su ga, umesto strela, izbacivale protiv svojih neprijatelja.
Neobične i čudovišne ptice sa Stimfalskog jezera, postale su neizlečiva rana te oblasti, jer su proždirale svo voće i uništavale vočnjake. Zbog svega toga, Euristej je zapovedio Heraklu da ih istrebi. Najteža stvar u ovom zadatku, bila je, naterati ptičurine da izadju izvan guste šume. Medjutim, boginja Atena, dala je Heraklu metalne čegrtaljke, koje je napravio Hefajst, i čijim je zvukom junak uspeo da ih upiaši, a zatim i ubije svojim otrovnim strelama. One koje su mu pobegle, bile su toliko uplašene, i pobegle su tako daleko, da se više nikada nisu pojavile.

6. Augejeve štale
A ugeja, sin Helija, vladao je Elidom, na Peloponezu. Posedovao je veliki broj stada, ali je, svojom nemarnošću i nevrednošću, ne čisteći uopšte svoje štale od životinjskog izmeta, svojoj zemlji stvorio dva velika problema:
Sa jedne strane, potpuno se ispostila zemIja na pašnjacima, koji nikad nisu bili nadjubreni, dok je, sa druge strane, nagomilano djubre obrazovalo dva velika brda, od kojih je pretila opasnost da zagade celu zemlju. U vezi ove legende, postoji i priča o tome da je Herakle, pored Euristejeve naredbe da očisti štale, koja je imala za cilj da omalovaži njega i njegovo delo, uspeo da Augeju načini i svojim poslodavcem, izmamivši od njega obećanje, da će mu dati deo svog kraljevstva (ili jednu desetinu svojih stada), ukoliko zaista završi posao za jedan dan.
Način na koji je heroj resio ovaj svoj zadatak, bio je veoma vispren i originalan. Nakon što je iskopao kanal u temeljima štalskih zgrada, uspeo je da tok reka, Peneja i Alfeja, skrene ka njemu, tako da je voda tih reka za jedan dan očistila štale od nakupljenog djubreta, istovremeno ga rasporedjujući ravnicama Elide. Kažu, da na kraju, Augeja ipak nije održao dato obećanje, zbog čega je kasnije sa Heraklom zaratio. Šta više, Herakla je i Euristej optužio, da nije samo izvršio njegov zadatak, već se i unajmio kod Augeje.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:23 am
Drugih šest dela Herakle je izvršio van Pelopnoneza i to na različitim mestima: od Krete, Skitije, Trakije, pa do kraja, na Zapadu, sve do Podzemnog Sveta.
Među ovim delima su:
Diomedovi konji, Kretski bik, Hipolitin pojas, Gerionovo stado,
Hesperidine zlatne jabuke, Kerber

7. Diomedovi konji
Diomed, kralj Trakije, posedovao je konje Ijudoždere, koji su se hranili mesom nesrećnih prolaznika. Euristej je poslao Herakla, sa novim naredjenjem, da te opasne konje uhvati i dovede u Mikenu.
Herakle je ovo delo uspešno izvršio, tako što je konjima, kao hranu, bacio tog istog Diomeda. Pričalo se, da su se od onda, konji pripitomili i poslušno sledili ovog heroja.
Dogadjaj priiikom tog Heraklovog putovanja, koji je svakako vredan pomena, je njegova poseta mestu Fera i svadbenoj ceremoniji njegovog prijatelja Admeta, koji se ženio svojom voljenom Alkestom. Baš taj dan, izabrao je Tanatos (Smrt), da kod sebe dovede Admeta, koji je mogao da se spase, samo ukoliko bi neko iz njegove porodice, pristao da umre umesto njega. Od svih prisutnih, jedino je njegova mlada supruga pristala da da svoj život za njega, pa je zbog toga, u celoj palati vladao muk i plač. Samo što je Herakle saznao za to, priključio se tužnoj povorci, prestigao Tanata, i borio se sa njim licem u lice, uspevši da spase Alkestu.

8. Kretski bik
Bik sa Krete bio je veličanstvena životinja, koja se, kada je jednog dana Minoj obećao Posejdonu da mu žrtovati sve što iz mora izadje, pojavio iz morskih talasa. Medjutim, bik je bio toliko lep, da je Minoju bilo žao da ga žrtvuje, pa ga je prikljudo svojim krdima, a umesto njega žrtvovao je nekog drugog.
Priča se, da je Posejdon, da bi mu se osvetio, životinju učinio toliko besnom, da je iz njenih nozdrva izlazila strašna vatra. Euristej je naredio Heraklu da mu bika dovede živog. Herakfe se obratio Minoju za pomoć, medjutim on mu je samo dao dozvolu da ga uhvati. Konačno, Herakte je uspeo da ga uhvati, i na ledjima bika, koji je preplivao ceo taj put, da se vrati u Argolidu. Na kraju, zbog toga što Hera nije htela da prihvati bika, kao žrtvu koju joj je Euriste] obećao, oslobodili su ga, nakon čega je bik prešao Korintski kanal i stigao u Atiku.

9. Hipolitin pojas
U neko doba, Admeta, Euristejeva kćerka, poželela je da poseduje pojas Amazonske kraljice Hipolite, te je Herakle dobio zadatak da smesta podje u Hipolitinu zemlju i Admeti donese taj pojas.
Opremio je brod, i pozvao veliki broj dobrovoljaca, koji su svi već bili poznati heroji, a medju njima Teseja i Telamona, heroje Salamine i Ajgine. Mnoge legende govore o tome da su u ovom pohodu učestvovali i svi Argonauti.
Amazonke su bile jedan veoma ratoboran narod, koji su sačinjavale samo žene. One su, posle rodjenja dece, u životu ostavljale samo žensku decu, kojoj bi, čim bi porasle, odsecale desnu dojku, da im ne smeta prilikom gadjanja lukom. Bile su izuzetno vešte u jahanju, odlični poznavaoci ratnih veština i veoma opasne. Njihova kraljica, Hipolita, posedovala je, kao oznaku svoje vlasti, jedinstveni pojas od zlata, ukrašen dragim kamenjem, dar njenog oca, boga rata Areja.
Heraklom predvodjeni heroji, nakon mnogih peripetija, stigli su u zemlju Amazonki. U početku je Hipolita pristala, da sama preda Heraklu pojas, medjutim Hera je, pretvorivši se u Amazonku, izazvala razmirice izmedju Heraklovih prijatelja i Amazonki i time izazvala rat. U dogadjajima koji su usledili, Herakle ubija Hipolitu, za koju misli da ga je izdala, i tako preuzima njen pojas.
Drugi pak mit kaže, da su se razmirice pojavile već prilikom iskrcavanja heroja, te da je pojas dat u zamenu za oslobadjanje Melanipe, Amazonke za koju se veruje da je bila Hipolitina sestra, i koja je bila uhvaćena i zarobljena.

10. Gerionovo stado
H erakle je dobio zadatak, da u Mikenu dovede Gerionovo stado, što ga je odvelo do krajnje tačke na zapadu, do ostrva Euriteje (ili Eriteje). Tamo je, čudovišan Gerion, Hrisaorev sin, i brat drugih čudovišta, Kerbera, Nemejskog lava i hidre iz Lerne, držao svoja mnogobrojna stada, koja su čuvali čobanin Eurition i njegov dvoglavi pas Ortro.
Gerion na grčkom jeziku znači onaj koji mnogo viče. Kada je vikao, njegov je glas zvučao kao da istovremeno viču hiljade vojnika. Od pojasa pa na gore imao je tri tela, šest ruku i tri glave. Pored toga, kažu da je imao još i krila.
Za Herakla je predstavljalo veliku teškoću, da stigne do najzapadnijeg mesta, jer je morao da predje Okean. Pod velikom pritiskom i posle mnogo ubedjivanja, Helije je pristao da mu pozajmi svoj zlatni pehar, kako bi prešao okean. Sa dolaskom u Euriteju, svojom tojagom je odmah ubio Ortra, koji ga je napao, a nakon toga i čobanina Euritiona. Zatim je pokupio dragoceno stado i otišao.
Postoje mnogobrojni opisi različitih Heraklovih poduhvata koji su se dogodili na tom putu. Na svom putu je, kažu, istrebio mnogo čudovišta, pljačkaša i kriminalaca koji su tiranisali Libiju i obale Afrike, a kao uspomenu na taj svoj put, pored mesta Tartes podigao je dva stuba, koji su poznati kao Heraklovi stubovi, i koji su se nalazili, svaki sa po jedne strane Gibraltarskog moreuza, tamo gde se razdvajaju Evropski i Afrički kontinent.
Osim Herakla, na ovom putovanju, i životinje iz stada koje je vodio, su imale dosta poteškoća dok nisu stigle na odredište. Jedna od mnogobrojnih neprijatnosti, bio je napad rojeva obada, koji su životinje dovodili do ludila, a koje je na njih poslala Hera. Na kraju tog putovanja, neke životinje su se nalazile u veoma lošem stanju, ali je najveći broj životinja iz ogromnog stada, Herakle ipak uspeo da dovede u Mikenu, gde ih je Euristej žrtvovao boginji Heri.

11. Hesperidine zlatne jabuke
Daleko, na zapadu Libije, možda čak i na padinama planine Atlant, nekad je postojao vrt koji su čuvale Hesperide, sa jabukovim drvećem koje je donosilo zlatne plodove. Atlantove ćerke su često upadale u vrt i krale te zlatne jabuke.
Boginja Hera je tada postavila strašnog besmrtnog zmaja sa sto glava,
da čuva dragoceni vrt, uz pomoć triju Hesperinih ćerki (Hesperida).
Herakle nije znao gde se vrt nalazi, pa je pokušao da se o tome raspita. Teškom mukom, uspeo je da sazna, od boga Nereja, gde se nalazi vrt Hesperida, ali, dok do njega nije došao, doživeo je mnogobrojne avanture.
Jedan od dogadjaja vezan je za njegovu borbu protiv giganta Antaja. Borba je bila veoma teška, jer, dok se Herakle borio protiv giganta, Antaj se stalno naslanjao na Geu (ZemIju), i time svaki put dobijao novu snagu od svoje majke. Shvativši to, hrabri polubog je natčovečanskom snagom uspeo da ga podigne, uhvativši ga za ramena, čime je Antaj izgubio kontakt sa zemljom, i da ga u vazduhu stegne toliko jako, da ga je zadavio.
Na ovom putovanju, izmedju ostalih podviga, on je oslobodio i Prometeja, dobrotvora Ijudskog roda, koga je Zeus kaznio da zauvek, lancima bude prikovan na Kavkazu, jer je Ijudima poklonio vatru, dar na koji su pravo imali samo bogovi. Svako poslepodne kod Prometeja je doletao jedan orao, koji mu je jeo jetru, a ona se do sledećeg jutra ponovo obnavljala. Herakle je ubio orla, ustrelivši ga, i oslobodio Prometeja okova. U znak zahvalnosti Prometej je savetovao Herakla, da ne bere sam zlatne jabuke Hesperida, već da zamoli Atlasa, da to učini umesto njega.
Gigant Atlas držao je Nebeski svod (Urana) na svojim plećima. Herakle mu je predložio da ga na kratko zameni, oslobadjajući ga tereta Urana, a zauzvrat, da mu on ubere tri zlatne jabuke iz Hesperidinog vrta. Atlas je pokupio tri zlatne jabuke iz dragocenog vrta, ali nije želeo da ponovo preuzme teret Urana na svoja pleća, već je Heraklu ponudio da on odnese zlatne plodove Euristeju, dok ovaj drži nebo.
Tada je hrabri heroj, ponovo morao da pribegne lukavstvu i zamoli Atlasa, da samo na tren ponovo preuzme Urana, tobože, kako bi on nabavio jastuk, jer nije bio naviknut na takvu težinu. Atlas je, ne sumnjajući, lakoverno preuzeo svoj teret, dok je Herakle, zgrabivši zlatne jabuke sa zemlje, na koju ih je gigant položio, hitro pobegao.

12. Kerber
Ovaj Heraklov junački podvig u mnogome se razlikuje od ostalih podviga, jer je vezan za prelaz u zabranjenu i svetu oblast, čime se narušavaju i krše zakoni prirode.
Poslednji, i najteži zadatak, koji je Euristej zatražio od Herakla, beše da mu dovede
psa čuvara iz Hada. Samo je jedan Herakle, koji je daleko prevazilazio sve Ijudske mogućnosti, mogao da sidje živ u Podzemni Svet, i da se vrati, donoseći njegovog čuvara.
Pre polaska na ovaj put, hrabri junak je, iz poštovanja prema podzemnim vladarima i mrtvima, bio upućen u Eleusijske Misterije. Na ovom zadatku pomagala mu je Atena, a pogotovo Hermes.
U Podzemni Svet spustio se kroz otvor, koji se nalazio na rtu Tajnar. Susreo je mnoge poznate ličnosti. Za mnoge je pokušavao da se izbori, vadeći svoj mač, medjutim Hermes ga je upozorio, da su sve što vidi, samo senke. Had je dozvolio ovom heroju da sa sobom povede Kerbera, ukoliko uspe da ukroti tu životinju, bez oružja, noseći na sebi samo prsluk i lavlje krzno.
I tako se Herakle borio protiv Kerbera, snažno ga gušeći i ne obazirujući se na jake ubode, koje mu je životinja nanosila svojim repon, sve dok ga nije ubio. Kada ga je doneo u Mikenu, Euristej se, izbezumljen od straha, ponovo sakrio u već poznati ćup, pa je Herakle, ne znajući šta sa njim da radi, vratio Kerbera u Podzemni svet, kome je i pripadao.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:27 am
Tesej je bio Atinski junak koga su smatrali pandanom Heraklu Doraninu, iako je po vremenu rodjenja bio mladji za jednu generaciju.
Otac mu je bio Egej (Ajgej), kralj Atine, a majka Ajtra, ćerka Piteja, kralja Trojzene.
Takodje se govori i da mu je otac bio Posejdon, te je veliki broj mitova vezano za njegovo rodjenje. Najznačajniji, svakako je mit koji opisuje kako je Egej nakon dva neplodna braka, zatražio zbog toga savet u Delfima. Proročanstvo je glasilo : "Ne bi trebalo da razvežeš mešinu sa vinom, pre nego što stigneš u Atinu". Ne mogavši da shvati proročanstvo, Egej se, iz Delfa uputi ka Trojzenu, kod Piteja koji je bio poznat po svojoj mudrosti. I zaista, Pitej je shvatio proročanstvo, pa se, zato što je želeo, da njegova ćerka bude ta koja će Atinskom kralju roditi toliko željenog sina, nakon velikog slavlja uz mnogo vina, postarao da Egej provede noć sa njegovom ćerkom Ajtrom. Kada se sledećeg jutra kralj Atine probudio pored te prelepe devojke, ostavio joj je svoje sandale i mač, a preko njih je položio ogromnu stenu. Tada je devojci dao uputstvo da, ukoliko mu rodi sina koji bi bio dovoljno snažan da tu stenu pomeri, tada, neka taj mladić stavi njegove sandale, uzme njegov mač, i neka podje u Atinu da ga potraži. Tek tada bi ga kralj priznao za svoga sina.
Trebalo je, medjutim, potragu za ocem obaviti u najvećoj tajnosti, jer je postojala opasnost da ga Palantidi ubiju ukoliko bi ga otkrili. Palantidi (pedeset Palantovih sinova) bili su Tesejevi rodjaci, koji su, znajući da Ajgej nema svoga sina, pretendovali na presto. Medjutim, Tesej se sa opasnošću od Palantida i njihovom pretnjom, još jedan put morao suočiti, kada je mnogo kasnije stigao u Atinu, i više puta bio izložen njihovim napadima i zasedama.

Tesejevo detinjstvo
Tesej je odrastao u Trojzeni pored majke i dede. Postao je zgodan i snažan tnomak. Govori se da je jednom, kada je Teseju bilo sedam godina, Pitejevu palatu posetio Herakle, koji je skinuo sa sebe lavlju kožu koju je uvek nosio sa sobom, i ostavio pored stola dok je ručao.
Sva su se deca, videvši je i misleći da se radi o pravoj životinji, uplašila, sem Teseja, koji je, odmah uzeo palicu i krenuo da se sa strašnim lavom obračuna, pokazujući od malena svoju hrabrost i neustrašivost.
Kada je dovoljno odrastao, odveli su ga u Delfe, da svoju kosu daruje Apolonu, kakav je tada bio običaj. Ipak, nije dozvolio da mu ošišaju svu kosu, nego samo pramenove oko čela. Ovaj način šišanja, kasnije je postao poznat pod imenom "Tesejsko šišanje".
Tesejeva majka je, kada je napunio šesnaest godina, smatrala da je postao dovoljno snažan. Tada mu je otkrila njegovo poreklo i odvela ga kod stene, da pokuša da uzme očeve stvari. Tesej je sa velikom lakoćom pomerio stenu, otkrivši sandale i mač svoga oca, a zatim se obukao i spremio kako mu je otac poručio te krenuo na put ka Atini. Bezuspešno su Ajtra i Pitej pokušavali da ga nagovore da krene morskim putem, a ne kopnenim, koji je bio prepun zločinaca i čudovišta. Tesej je, medjutim, bio veoma Ijubomoran na Heraklovu slavu, a istovremeno i sam žudeo za herojskim delima. Tako je, dakle, ipak krenuo kopnom ka Atini.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:28 am
Na putu ka Atini
Prvi razbojnik koga je Tesej sreo kod Epidaura, bio je Perifet.
On je sačekivao prolaznike koje je ubijao ogromnom gvozdenom toljagom. Tesej mu je oteo toljagu i ubio ga, kao što je i on ubijao prolaznike.
Približavajući se Kehrejima, junak se suočio sa drugim opasnim protivnikom. To je bio Sinid, iii Pitiokampt (odnosno onaj koji savija borove). Smatra se da je bio Posejdonov sin, a strance je ubijao izuzetno surovim načinom: Savijao bi krošnje dva susedna bora i na svakom od vrhova vezivao po jednu nogu nesretnog prolaznika, koga bi, nakon što bi Sinid oslobodio borove, njihove krošnje razdirale i ubijale na potpuno neljudski način. Tesej ga je kaznio, namenivši mu smrt, na način kojim je on druge ubijao.
Tokom svog putovanja ovaj junak se našao na Korintskom tlu, gde se nožem i mačem borio protiv lukave životinje, strašne svinje, koja je pripadala starici Faji, ili Kromiji, koja je ime dobila po istoimenom mestu.
Putujući dalje, prema Megari, Tesej je stigao do najopasnije tačke na putu, do podnožja Ceranskih Planina (Kakia Skala). Put je, u stvari bila jedna tesna stazica, koju bi pešaci veoma teško savladavati. Sa jedne strane staze uzdizala se planina, uostalom kao i danas na strmim padinama, dok se sa druge strane nalazila strašna provalija koja je vodila do mora. Na obali je, pak, vrebala divlja kornjača, Ijudožder. Sa druge strane, opet, visoko medju stenama, uski prolaz na stazi čuvao je Skiron, zlodnac, koji je od prolaznika zahtevao da mu prvo operu noge, da bi ih navodno kasnije pustio da prodju. Dok bi mu nesrećnici prali noge, on bi ih šutnuo nogom, i bacao sa stena u more, gde je džinovska kornjača čekala da ih proždre.
Medjutim, bogovi su Skiru namenili istu takvu sudbinu, te je i on morao da umre na isti način. Tesej ga je bacio u more, gde ga je rastrgla i proždrla džinovska kornjača.
Zatim se ovaj hrabri junak spustio ka moru, ubio odvratnu kornjaču, a od njenog ogromnog oklopa, koji joj je skinuo, napravio je sebi štit.
Stigavši do oblasti Eleusine, Tesej se borio sa gigantom Kerkionom, koji je bio tako dobar borac da je uvek ubijao svog protivnika, a protivnike je nalazio, primoravajući svakog prolaznika da se sa njim bori. Hrabri Ajgejev sin, pobedio je Kerkiona, tako što ga je zgrabio i udario o tlo svom snagom, smrvivši ga.
Pored ostalih, jedno od velikih junačkih dela, takodje je bilo i kažnjavanje lopova i zločinca Prokrusta, još jednog razbojnika, koji ga je očekivao na putu ka Atini. Taj svojevrsni mučitelj ubijao je i pljačkao prolaznike, primoravajući ih da, pre toga, legnu na njegov jezivi krevet. Ako je nesrećni prolaznik bio visok, pa su mu noge virile van kreveta on ih je sekao, dok je prolaznike nižeg rasta vezivao za krevet razvlačeći ih do odgovarajuće visine, prema njegovom krevetu. Govorilo se, šta više, da poseduje dva kreveta, kratak, koji je bio za visoke Ijude i dugačak koji je bio namenjen nižim.
Tesej ga je ubio na isti način.
Tako je Tesejeva slava stigla do Atine, pre nego što je on sam tamo dospeo. Ajgej i Medeja, poznata veštica, baš u to vreme, samo što su proslavili svoje venčanje. Ona je unapred znala ko je bio taj Tesej, koji se uputio ka Atini. Ne otkrivši ništa od toga kralju, usadila mu je strah od mladog junaka, koji je, inače bio zgodan mladić, a uz to, i već dovoljno slavan po svojim delima. Uspela je da ga nagovori, da strancu ponude čašu sa otrovom.
Medjutim, kada je mladi stranac stigao, i izvukao svoj mač da iseče parče mesa namenjenog žrtvovanju, Ajgej je ugledao i prepoznao svoj mač, a zatim i sandale mladića, i odmah ga sprečio da popije smrtnosno piće, istovremeno prepoznavši u njemu svoga sina.
Prosuo je zatim tečnost iz pehara i zauvek proterao Medeju iz zemlje.
Jedno od herojskih dela vezanih za njega, svakako je i hvatanje strašnog kritskog bika, koga je, Herakle ranije dovukao sa Krita. Neki ovaj dogadjaj smeštaju pre Tesejevog susreta sa ocem, dok je, po dmgima, bio nakon toga. Bik je neprekidno harao ravnicom Maratona, uništavajući je, kao i sve pred sobom, sve dok ga Tezej nije uhvatio, vezao lancima i na kraju, žrtvovao u čast Apollona.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:29 am
Kretski Bik

Androgej, sin Minoja, bio je nadaren mladić i veoma sposoban sportista, koji je došao u Atinu kako bi ,učestvovao u takmičenjima koja je organizovao Egej. Kraljević sa Krita, pobedjivao je sve svoje protivnike. Tada ga je Egej, Ijubomoran na njegove pobede poslao da se suoči sa bikorm iz Maratona, gde je Androgej i nastradao.
Tužnu vest o nesrećnom gubitku svog sina, Minoj je saznao za vreme prinošenja žrtve na Parosu. Nakon procesije, prikupio je svoju flotu i isplovio, sa ciljem da napadne Atinu. Rat je završen porazom Atine, koja je bila primorana da krvlju svoje dece, plaća danak Minoju. Svake godine, sedam mladića i sedam devojaka, bili bi poslati čudovišnom Minotauru, kao hrana.
Minotaur je bio čudovište sa Ijudskim telom i glavom bika. Bio je sin Pasifaje, Minojeve žene, i nekog bika koga je Posejdon pre toga poslao Minoju. Osramoćen rodjenjem takvog čudovišta, Minoj je naložio arhitekti Dedalu (Dajdalu) da napravi Lavirint, odnosno palatu, u koju je zatvorio strašnog Minotaura, koji se hranio Ijudskim mesom. Ubrzo se, medjutim, i Tesej suočio sa tim problemom, kada je stigao čas da se pošalje danak Minoju.
Narod je sa pravom počeo da negoduje. Pored toga, govorilo se i da je Minoj sam birao mlade, zahtevajući da budu nenaoružani. Žrtvama nikako nije bilo spasa, jer su se svi, pre svega, gubili po komplikovanim hodnicima lavirinta, u kojima ih je čudovište lako nalazilo i proždiralo.
Tesej je tada odlučio da i on podje zajedno sa žrtvama, kao jedan od sedmorice mladića, koji bi bili postati kao hrana Minotauru, sa ciljem da ga ubije. Polazeći na to tužno putovanje, brod je isplovio sa istaknutim crnim jedrima. Egej im je, medjutim, dao i
bela jedra, da ih istaknu ukoliko bi povratak bio pobedonosan i radostan. Bela jedra, bila bi i znak pobede onima na obali, pre nego što brod do njih doplovi. Tesej je tako zajedno sa ostalim mladićima i devojkama stigao do Krita, gde je zatim odveden do Lavirinta.
Medjutim, na Kritu se, Arijadna, Minojeva ćerka, zaljubila u njega. Zato mu je ona, pre nego što je ušao u palatu Minotaura, dala čarobno klube od konca, savetujući ga da jedan kraj zaveže prilikom ulaska u lavirint, i da ga odmotava krećući se hodnicima, kako se ne bi izgubio. Kao naknadu za pomoć koju mu je pružila, zatražila je od njega obećanje, da će je, odlazeći za Atinu, povesti sa sobom i uzeti za ženu.
Tesej je uspeo golim rukama da ubije Minotaura, da oslobodi svoje drugove, i da, zajedno sa njima, vodeći i Arijadnu, krišom pobegne sa Krita. Tesej je ipak, stigavši do Naksa, gde su se zadržali neko vreme, ostavio Arijadnu na ostrvu, napustivši je, no, tamo se ona veoma brzo utešila pored boga Dionisa.
lako je sve teklo po planu, srećni povratnici zaboravili su da promene crna jedra i umesto njih stave bela, što bi označilo uspešan povratak. Nesrećni Egej, posmatrajući more kod rta Sunion, ugledao je brod sa crnim jedrima kako plovi u daljini, i pomislivši da je izgubio sina, sunovratio se u more, koje se zbog toga, i od tada, zove Egejsko.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:30 am
Tesejeva vladavina i njegov kraj

Tezej se pokazao kao veoma dobar vladar.
Atinu je učinio glavnim gradom države, uspostavio je socijalne strukture, bio je prvi kralj koji je kovao novac i utemeljio je igre, Panatineje, kao simbol jedinstva Atike.
Za vreme svoje vladavine učinio je mnoga herojska dela, vodio je rat protiv Amazonki koje su napale Atinu, i oženio se Fajdrom (Fedrom). Jednom prilikom je, šta više, u Podzemnom Svetu bio zarobljen, odakle ga je oslobodio Herakle. U zrelim godinama, stvorio je veoma blisko i neizrectvo prijateljstvo sa poznatim junakom Pejritojem. Prilikom jedne posete svom rodjaku, kralju Likomedu od Skire, kralj je pozvao Teseja da se zajedno popnu na vrh jedne visoke stene, da bi mu navodno pokazao prekrasan vidik, a zatim ga je podlo odgurnuo u provaliju i ubio.
U kasnijem dobu, za vreme borbi kod Maratona protiv Persijanaca, Atinjani su često vidjali nekog natprirodnog heroja kako vodi bitku. Uvereni da se radi o Teseju, i uz pomoć proročanstva iz Delfa, tragali su za Tesejevom grobnicom na Skiru. I zaista, vojskovodja Kimon koji se prihvatio te misije, pronašao je njegovu grobnicu na vrhu jednog brega, zahvaljujući sokolu koji je neprekidno sedeo na tom mestu. Takodje su na tom mestu pronašli i sanduk sa muškarcem ogromnih proporcija, koji je imao koplje i mač, koji su dokazivali njegovo poreklo. Posmrtni ostaci su zatim bili preneti u Atinu, gde je, uz odgovarajuće počasti, velikom Atičkom heroju priredjena dostojna sahrana.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:31 am
Pohod Helena na Kolhidu, pod vodjstvom heroja Jasona, jedan je od najvažnijih pohoda iz mitskog perioda, jer su u njemu učestvovali svi veliki junaci Grčke. Ali, pođimo iz početka, od događaja koji su predstavljali povod tom velikom pohodu.

Friks i Hela
Atamant koji je vladao u mestu Orhomen, u Bojotiji, od svoje supruge Nefele imao je dvoje dece : sina Friksa i ćerku Helu. Medjutim, Ina je prevarila kralja, ubedivši ga da istera Nefelu i uzme nju za ženu. Svoju nameru je i ostvarila ali je postala veoma loša maćeha.
Vodjena svojom mržnjom prema deci, izmislila je sledeći plan: nagovorila je sve žene u kraljevstvu, da u pećnicama ispeku, svo seme koje se nalazilo u njihovim ambarima, predvidjeno za sadjenje. Naravno, kada su zasadili seme koje je prethodno bilo ispečeno, nista nije proklijalo, te je zavladala velika glad u toj regiji.
Atamant je poslao svoje Ijude, da odu do proročišta u Delfima i tamo potraže savet od boga, šta bi trebalo da preduzmu. Ina je potkupila glasnike i rekla im da se iz Delfa vrate sa proročanstvom koje je ona izmislila, a koje je glasilo da, ukoliko žele da zemlja ponovo daje rod, moraju Zeusu da žrtvuju Friksa. Narod je počeo da se buni, zahtevajući od svog kralja da ispoštuje poročanstvo.
Atamant je pred ogromnim pritiskom pristao, ali je Nefela, majka njihova dva deteta, u trenutku kada je Friks vodjen ka žrtveniku, poslala u pomoć krilatog zlatnog ovna. Friks i Hela uzjahali su životinju, koja je poletela, odvodeći ih daleko. Kada su preletali Trakijsko poluostrvo, Hela se nagla da pogleda u more. Tada ju je uhvatila vrtoglavica, pa je pala i udavila se u vodama Ponta, koji se od tada naziva Hellespontom.
Friks je sam stigao do Kolhide, gde je vladao Ajet, sin Helija i Perseide, odnosno brat veštice Kirke. Stigavši tamo, Friks je žrtvovao ovna, u znak zahvalnosti Zeusu, a od Ajeta, kojem je u medjuvremenu postao zet, zatražio je zaštitu. Ajetu je Friks poklonio zlatno runo (kožu ovna). Kralj Kolhide je zlatno runo okačio na javor koji se nalazio u obližnjem gaju, a bio je posvećen bogu Areju. Postavio je i čuvara, jednog strašnog zmaja, odnosno ogromnu zmiju, koja je budno čuvala runo i danju i noću.

Pelija i Jason
U mestu Jolk vladao je Pelej, sin Posejdona i Tire, koji se prevarom dočepao prestola, koji je pripadao njegovom polubratu Ajsonu.
Ajson je, iz straha da mu brat ne ubije sina Jasona, koji je bio zakoniti naslednik prestola, uspeo da krišom dete pošalje u Pelion i da ga sakrije u pećinu Kentaura Hejrona, kome je poverio i njegovo vaspitanje.
Mudri Hejron je Jasona podučio pismenosti i umetnosti tog vremena, a kada je mladić odrastao i dostigao odredjenu zrelost, poslao ga je u Jolk, kako bi se izborio za svoj presto.
Na svom putovanju, ovaj veoma zgodan mladić je, prilikom prelaženja preko reke Anaur, izgubio jednu svoju sandalu, koju mu je odnela voda. Kad se Jason u Jolk pojavio sa samo jednom sandalom, kralj Pelija se veoma uznemirio, jer je mnogo godina ranije dobio proročanstvo, po kome će ga neko, koji će sići sa planine, a nosiće samo jednu sandalu, ubiti i preuzeti mu presto.
Medjutim, kada je Jason zatražio presto koji mu je po zakonu pripadao, lukavi Ajsonov brat tvrdio je, da mu se u snu javio Friks, koji je navodno zahtevao da vrate njegovu dušu, kao i zlatno runo, iz Kolhide, gde se nalazila palata kralja Ajeta. Zatražio je, dakle, od mladog Jasona da ispuni proročanstvo, koje je zahtevalo da se hitno spremi brod i krene u tu svetu misiju, odnosno, da Jason preuzme vođstvo nad tim pohodom, što bi svakako donelo mir Friksovoj duši. Takodje se zakleo, i pred bogovima obećao, da će mu, ukoliko se Jason vrati sa zlatnim runom u Jolk, vratiti presto koji mu je pripadao.

Pripreme Argonauta
Jason je pristao na uslove koje mu je postavio Pelija i odmah je započeo sa pripremama za put. Naručio je kod Arga, arhitekte i brodograditelja, brod sa pedeset vesala. Brod je bio savršeniji od bilo kog drugog iz toga doba.
Zahvaljujući gradji koja je korišćena, odnosno delu svetog hrasta iz Dodone, koji je bio poklon boginje Atene, brod je, uz sve ostalo, imao moć govora i proricanja. Takodje je bio i veoma brz pa je zato i nazvan Argom (Argos = brz).
Dok su Arga pripremali za daleko putovanje, Kentaur Hejron je savetovao Jasona da pošalje glasnike po celoj Grčkoj, koji bi razglasili vest o dalekom putovanju koje se pripremalo, i pozvali sve hrabre i sposobne junake tadašnjeg doba da u njemu učestvuju. Tako i bi: Argoova posada, tzv. Argonauti, svi su bili heroji, pa čak i sinovi bogova. Medju njima su bili Tifa (Argoov upravitelj), Orfej muzičar, proroci Idmon i Mops, Herakle, llas, Idas, Kastor i Poluks, Periklimen (Nelejev sin), Pelej i njegov brat Telamoni.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

taj Ned Feb 01, 2009 4:33 am
Argoovo putovanje
Nakon prinošenja žrtava u čast Apolonu, Argonauti su se sa obale, kod mesta Pagas, ukrcali na brod. Sva predskazanja u vezi ovog putovanja bila su pozitivna, i brod je isplovio.
Na početku svog putovanja prvo su se zaustavili na ostrvu Lemno gde su zatekli samo žene, jer su svi muškarci sa ostrva u to vreme bili ubijeni. Argonauti su obljubili žene sa ostrva, kako bi dobile sinove, a zatim ponovo isplovili. Prešli su Samotraku, ušli su u Helespont i stigli su do Kizika. Tu, na zemlji Doliona, veoma lepo ih je dočekao njihov kralj, Kizik, zajedno sa svojim podanicima. Kada su, medjutim, nakon nekoliko dana otišli odatle, nepovoljni vetrovi su ih ponovo vratili na isto mesto.
Nesporazum koji se nakon iskrcavanja dogodio, bio je sudbonosan i koban za Dolione, naime niti su oni prepoznali Argonaute, niti su Argonauti prepoznali Dolione. Izmedju njih je buknuo besan rat, u kome su Kizika i njegove podanike Argonauti bukvalno zaklali. Kada je greška bila uočena, već je bilo kasno da se bilo šta ispravi, ali su doskorašnji Ijuti protivnici ipak ukazali dužno poštovanje svima koji su poginuli, a na kraju se i pokajali za učinjeno krvoproliće.
Na obaiama Misije, gde su kasnije dospeli, Nimfe su sa sobom povele Hilu, omiljenog Heraklovog prijatelja. Herakle se tu zaustavio tražeći svog prijatelja, a pridružio mu se i Polifem, tako da je Argo putovanje nastavio bez njih. Ploveći uz obalu zemlje proroka Fineje, Argonauti su Fineja oslobodili užasnih Harpija, dok im je on, za uzvrat, prorekao budućnost i dao savete u vezi Simplegadskih (Sudarnih) stena. Naime, to su bile pokretne, lutajuće stene koje su se razdvajale a zatim ponovo spajale, smvivši izmedju stena svaki brod koji bi tuda prošao.
Finej ih je savetovao da najpre puste jednog goluba, da prodje izmedju Simplegada. Ukoliko bi golub uspeo da prodje, tada bi i oni mogli da se provuku kroz stene, u suprotnom, ne bi trebalo ni da pokušavaju. Argonauti su ga poslušali i pustili goluba. On je prošao Simplegade koje su mu pri tome isčupale samo nekoliko pera sa repa. Tako je bilo i sa prolaskom Argoa: brod je prosao sa lakšim oštećenjima na zadnjem delu. Napokon, nakon mnogih peripetija, Argo je, sa svojom posadom, pristao u zemlju kralja Ajeta.

U Kolhidi
Samo što je stigao u Kolhidu, Jason je odmah otišao kod kralja Ajeta i ispričao mu sve u vezi misije koju mu je Pelija dodelio. Ajet je pristao da mu preda zlatno runo, ali pod jednim uslovom.
Da Jason sam, i bez ičije pomoći prvo ujarmi dva bika, plamenog daha i sa gvozdenim kopitima, koji su bili Hefajstov dar, a zatim da poore jedno polje, pa da ga zaseje zubima zmaja, koje mu je dao.
Medeja, Ajetova kći, koja je bila poznata čarobnica, odmah se zaljubila u Jasona, i od njega izmamila obećanje da će je uzeti za ženu i povesti sa sobom pri povratku, ukoliko mu pomogne. Dala mu je čarobni melem kojim je trebalo da premaže svoje telo, pre nego se suoči sa bikovima, kao i štit. Takodje ga je upozorila, da će iz zasejanih zmajevih zuba odmah izniknuti naoružani borci, spremni da ga ubiju. Potom ga je savetovala, da izmedju njih iz daleka baci jedan kamen, kako bi se oni medjusobno posvadjali, a zatim i poubijali, pokušavajući da otkriju ko je bacio kamen.
Tako je Jason, uz Medejinu pomoć, uspeo da ispuni uslove koji su mu bili zadati.
No, Ajet se nije držao datog obećanja, već je, naprotiv, pokušao da spali Argo i poubija sve Argonaute. Tada je Jason, uz Medejinu pomoć, nakon što je uspeo da uspava zmaja, čuvara runa, uzeo je zlatno runo, i odmah, zajedno sa Medejom, požurio da što pre pobegne.
Onog trenutka, kada je Ajet saznao za Jasonovo i Medejino bekstvo, a zatim i za kradju zlatnog runa, dao se u poteru za Argoom. Tada je Medeja, kako bi ga usporila, ubila svoga brata Apsirta, koga je povela sa sobom na brod, pa je tu i tamo bacala u more po neki deo njegovog raskomadanog tela. Nesrećni Ajet, pokusavajući da prikupi sve komade tela svog voljenog sina, izgubio je veoma mnogo vremena, i tako beguncima omogućio da dobiju na vremenu, i uspeju da pobegnu dovoljno daleko.

Argoovo Iutanje
Dok je Ajet, pristavši na nekoj od obala Crnog mora, sahranjivao svoga sina, Argo je nastavio svoj put. Plovio je Dunavom, koji je tada spajao (kako kažu) Crno sa jadranskim morem, doplovio do mesta Heridano (Pad), pa Rodano, u zemlji naseljenoj Ligerima i Keltima, da bi ponovo stigao do Mediteranskog mora i plovio pored ostrva Sirena.
Iz daleka je dopirao čarobni zvuk njihove pesme. Tada je Orfej, Trakijski muzičar, svojom melodičnom lirom i nadarenim glasom toliko lepo zapevao, da se niko od posade nije odazvao pozivu Sirena. Orfejeva nostalgična melodija podsećala ih je na njihove domove i voljene osobe koje su ih čekale u domovini, upalivši u njima plamen žudnje za povratkom.
Argonauti su, nakon mnogih lutanja, prolazeći pored Kirke, Skile i Haribde, zatim pokraj ostrva Fajaka i obala Libije stigli do Krete, gde su se susreli sa gigantom Talom, mehaničkim čudovištem, koji je bio delo Hefajstovih ruku. Pomoću Medejinog lukavstva i njenih čarolija, uspeli su da onesposobe Tala, koga je Minoj držao, da bi mu branio ostrvo od napadača.

Povratak u Jolk
Nastavivši svoj put, ploveći Kritskim morem, pod veoma lošim vremenskim uslovima, Argonauti su prešli u Egejsko more, da bi na kraju stigli i do Jolka, noseći sa sobom dragoceno zlatno runo. Konačno je došao čas da Jason zatraži nazad presto koji mu je preoteo kralj Pelija.
Pelija, koji je u medjuvremenu poubijao sve Jasonove rodjake, odbio je da vrati presto zakonitom nasledniku. Zbog toga je Jason bio prinudjen da još jednom pribegne magijskim sposobnostima i lukavstvu svoje žene.
Medeja je uspela da udje u palatu, i da ubedi Pelijine kćeri da ubiju svoga oca, slagavši ih, da bi to bio samo deo rituala, koji bi Pelija učinio ponovo mladim. Od ovog dogadjaja pa nadalje, mit se nastavlja u više verzija.
Po jednoj verziji, Jason je, zajedno sa Medejom vladao Jolkom, a obrazovanje njihovog sina, koga su kasnije dobili, poverili su Kentauru Hejronu, dok su po drugoj verziji, otišli da žive na Korint, prethodno ustupivši presto jedinom Pelijinom sinu, Akastu.
Sponsored content

Grčka mitologija Empty Re: Grčka mitologija

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu