Šta ako ste druga žena?

Kakav stav treba da zauzmete ako odlučite da se udate za muškarca koji je u svoju biografiju već upisao jedan (bivši brak)?


Pomisao koja se kod nas javi kada se kaže „druga žena“zavisi umnogome od prethodnih ličnih i ne baš ličnih iskustava. Naročito onih tipa rekla-kazala od kojih nikako da ozdravimo ni u 21. veku. Druga žena je uvek Druga žena i to je činjenica koju niko ne može da porekne.

Hteli ili ne, poređenja se uvek nameću. Zaista nije važno ko će kako procenjivati, odmeravati, prosuđivati ili čak uzimati pravo da sudi.

Najvažnije je kako će se Druga žena osećati sa svojim čovekom, u svom i njegovom okruženju, sa svojom i njegovom decom ili bez njih.Kako će sve proteći zavisi od oboje. Druga žena može da se pojavi nakon razvoda. Razvod kao razvod, retko je sporazuman. Dakle, neko ga je hteo. Ako je razvod u prethodnom braku želela žena, onda stvari mogu da krenu recimo ovako: muškarac je u takvoj situaciji ekstremno osetljiv, povređen, ima izrazito osećanje nepravde, neuzvraćenih emocija, i osećaj da je pogrešno investirao u taj brak.

Od Druge žene će očekivati da ispuni neispunjeno − brigu, negu, ljubav, vidanje rana, dokaze o sopstvenoj vrednosti. Ako se dogodi da u nečemu ove dve žene budu slične, to će biti loše po Drugu. Nekada ceh plati i onaj ko ne napravi račun. Dakle, svaka sličnost je apsolutno nepoželjna. Ali, nije on jedini koji će praviti tu vrstu poređenja. Tu su i svi njegovi, dobronamerni prijatelji i rođaci koji će i sasvim nesvesno raditi isto. U ovakvoj situaciji je najbolje biti apsolutno autentičan, jer šta bilo koja žena može da očekuje kao odgovor na lažnu sliku koju emituje o sebi? Lažan odgovor!

Kada je do rastanka došlo njegovom voljom, stvari su malo manje komplikovane. Manje je zahteva i očekivanja, manje probe, posmatranja. U kući ne boravi ranjena osoba već čovek koji je svojom voljom doneo veliku odluku. Njegova očekivanja nisu mala, ali nije spreman ni na kompenzacije. Ono što može da se dogodi je da je Druga žena povod, nikada uzrok, raspadu prethodne veze i da onda takvo saznanje izaziva neku vrstu osećanja krivice kod muškarca. Sa krivicom se teško živi, ali ni žene ne treba da prihvataju krivicu za ono za šta nisu ni krive ni odgovorne. U prirodi je čoveka da svoju krivicu nekako smakne sa svog ramena na tuđe. U toj vrsti sporta, ipak, ne treba da učestvujete.

Nekada Druga žena dođe posle smrti Prve. To je zaista vrlo osetljiv teren jer je smrt nešto što niko ne može da predvidi i što ostavlja trag ne samo kod partnera već i kod svih iz okoline. Žena koje više nema ne može da bude pretnja. Ona ne izaziva ljubomoru sem kod onih žena koje su uvek ljubomorne. Ali, upravo je tu i zamka jer nema odgovora, nema odjeka, nema apsolutno ničega u odnosu na šta postoji mogućnost provere osećanja, pripadanja. Istrgnuta iz života, žena koje nema ostavlja veći i dublji trag od žene koja je izašla iz zajedničkog života svojom ili njegovom voljom.

Tuga je različita. Potrebna je mudrost i hrabrost za ovakav nastavak njegovog i početak njenog života. To je onaj dvojac sa početka priče. Mudro je ne takmičiti se sa vetrenjačama. Jer šta drugo može da bude neko ko je bio pre Druge žene? Uspomena, patnja, bes, razočaranje...

Činjenica da postoji neka Druga žena je dokaz da je ona neko ko u njegovom životu ima ono posebno mesto koje čini zajedništvo i još mnogo toga što se ne može ni opisati rečima. Može osećanjima. Znam da je teško izbeći, makar na trenutak, pomisao na to šta li je radio u „prethodnom“ životu, kojim imenima ju je nazivao, gde ju je vodio, u čemu je uživao, koliko mu je značila. To je, međutim, sjajan način da urušite svoju poziciju, utonete u svoja, ne baš vesela, razmišljanja, bavite se tuđim a ne svojim životom i počnete da virite u njihov pređašnji život kao da gledate Velikog brata. Da li je to ono zbog čega ste doneli hrabru odluku da budete Druga žena? Verujem da nije. A gde su tek svi oni razni dobronamerni prijatelji i prijateljice, kumovi iz prvog braka, oni koji su hteli da budu kumovi iz prvog braka ali nisu stigli do te pozicije, pa onda oni kojima je on kum, a ona bila, po prirodi stvari, kuma? Tu su, gledaju šta radite.

Neki, obično više njih, blagonaklono, a neki sa onom nejasnom grimasom na licu koja ne govori ama baš ništa do da dubooooko razmišljaju. Oni znaju o čemu. U svakom slučaju, ti se bave vašim životima i tako im nekako prođe njihov. I ne osete. Kao kada vas medicinska sestra lupka po butini pa vam zabode iglu, a vi ni ne znate šta vas je snašlo. Mudre su te sestre. Dakle, postoji nešto što bi moglo da se nazove premijerom ili balom debitantkinja, kao nekada. Ulazite u bilo koju prostoriju sa utiskom da vas vreba ko zna koliko para užagrenih očiju iz nekog mraka. A ono, svetlo! Dakle, ne vreba vas niko.

To su samo ljudi koji bi, najčešće, da vas pozdrave, istini za volju odmere, malo vagnu i onda definitivno prihvate. Sjajno je ako vas prihvate onakvom kakva jeste, bez očekivanja, poređenja, podilaženja. Dakle, prijateljski. Na takvo prihvatanje, verujem, odgovorićete isto. To je onda otvoren put ka nečemu što može da bude vrlo lepo.

Ima Drugih žena koje prosto traže da se Prva ne pomene, traže neku vrstu lojalnosti u tom smislu da njihovi novostečeni prijatelji prestanu da budu prijatelji pređašnje. Tu bitku gubite pa je i ne započinjite. Niti su prijatelji birali Prvu niti vas kao Drugu ženu. To je, ipak, bila njegova odluka. Oni nemaju zaostale račune, gorka sećanja, grubosti. Imaju nekoga sa kim mogu da porazgovaraju, da se na nekog još oslone ili budu oslonac, ali imaju i vas. Budite mudri pa ne ulazite u priče o tome kako je nekada bilo, šta su nekada radili na zajedničkom letovanju, koje je po pravilu bilo neverovatno zabavno, kakvu je grilijaž tortu znala da napravi, a još manje u to da je horski ogovarate.

Prva žena zaslužuje apsolutno poštovanje i nije za poređenje. Situacija je komplikovanija ako ima dece, njegove ili vaše možda, ili i njegove i vaše. Nikada ne možete da budete bolja majka od rođene, ma kako se trudili, a ne vidim ni zbog čega biste se trudili. Svako dete ima ekskluzivno pravo na svoju mamu, takvu kakva jeste. Ne takmičite se za njihovu veću ljubav ili veće poštovanje. Postavite se kao neko ko je njihov, ko ih voli, neko ko je uvek tu da im bude i prijatelj i negovatelj.

Po potrebi, pre svega njihovoj. Vaša deca, takođe, zaslužuju svoju mamu ali, ako ga ima, svog tatu. Deca znaju, ali zaista znaju ko je ko. Imaju antene, radare, sonare, osećanja i njih niti smete niti možete da prevarite. Dovoljno je da ih zaista volite. To će uvek znati da cene. E, nije kraj. Tu su sada i njegovi i vaši roditelji, ako ste srećni da ih imate. To je velika trka sa visokim preponama, a cilja nigde. Ponavljam, budite to što jeste.

Mudra gospođa od koje sam mnogo šta naučila mi je jednom rekla: „Koga god da volimoj sin, volim i ja. U njegov izbor ne sumnjam“. Bravo za gospođu, bravo za mamu! Roditelji, ipak, najviše na svetu vole svoju decu pa ih u tom smislu valja razumeti. Dakle, neka je sa srećom svim Drugim ženama. One mudre će uspeti da se u svom partnerskom odnosu autentično ostvare. One koje pokušavaju da budu bolje, savršenije, lepše, umešnije, brže, inteligentnije, obrazovanije... bojim se da gube.

A tek treća...