Da li ste doktor No?

Obeshrabrujući unutrašnji dijalog može vam upropastiti dan. Tačnije, mi mislimo da može,
ali možda grešimo.
Istinita priča: tip ulazi u bar i zapodeva priču s najboljom prisutnom cicom. Oseća se sav važan i zabavan. Ona ga sneno gleda pravo u oči, nedvosmisleno impresionirana. Kada ona ode do toaleta, jedan ortak mu prilazi i kaže: “Znaš ko je to? Bivša riba Ala Paćina.”
Ajoj.
Iz nekog razloga, kad se gospođica Ča­rob­na vrati, naš junak okleva s dosko­či­cama. Samopouzdanje mu je nestalo; razgovor je istrzan. Ona ga više ne gleda u oči. Štaviše, čini se da pokušava da pobegne. On je postao još jedan kandidat za vrhunskog igrača koga je upropastilo to što je sputao samog sebe.
Šta možete da naučite iz ove priče? Da je sve u životu u velikoj meri stvar percepciije stvari. Od toga kako prihvatamo stvari koje nam se dešavaju i kako ih racionališemo. Svi mi pričamo sami sa sobom. Tako um funkcioniše. I fantastično je kad navija za nas. Svako voli da čuje: Dobar potez… to joj se dopalo. Ili, kad pređete na nov posao: Imam sjajne ideje. Pozitivan unutrašnji dijalog učvršćuje samopouzdanje i uliva energiju.
Ali ponekad naš unut­rašnji navijač pređe u suprotni tabor. Umesto podstreka, stižu klipovi u točkove, poput Paćina! Čoveče, ja sam totalni prosek. Šta li će pomisliti kad mi vidi onu krntiju? I bedu od stana – mada dotle nećemo ni stići.
Šta čovek da radi? Unutrašnje džangrizalo ne može se isključiti, a demorališuće misli mogu iskrsnuti u svako doba. Ukoliko negativno razmišljanje potraje, može ozbiljno ugroziti naš potencijal za uspeh. Negativan unutrašnji glas je mnogo opasniji od kritike koju čujemo sa strane. Zato što on dolazi iz straha koji nam je usađen. Hoćete da čujete dobru vest? Svoju glavu možete sprečiti da vam neprestano zvoca. Men’s Health je tu da vam u tome pomogne.
Kako funkcioniše naše negativno razmišljanje? Loše misli bez izuzetka su izazvane događajima, makar i sasvim beznačajnim. Šef vas gleda – namršteno? – a vi mislite: Ostaću bez posla. Kikot devojke s kojom ste izašli podseća vas na onu zgodnu brinetu koja se tako okrutno smejala kad ste na njenu otmenu večerinku doneli bocu jef­tinog vina. Moronu! Za tren oka pono­vo pro­življavate ono što biste radije zaboravili.
Ali to je tek početak. Elektrohemijska aktivnost u čeonom moždanom korteksu, gde se rađaju misli, pokreće limbički sistem, primitivni deo mozga poznat i kao sedište emocija. Tačnije, misli koje sugerišu da nešto ne valja aktiviraju amigdalu, komadić sive materije bademastog oblika koji deluje kao dugme za paniku.
Odatle signal putuje do hipotalamusa, koji povezuje um s telom. Počinjete da se znojite. Puls vam se ubrzava. Sada ste zaista nervozni. Tamo gore, čeoni režnjevi stvaraju još više obeshrabrujućih reči. Ubrzo, u glavi vam se odvija ubistven monolog, ali nipošto ubistveno smešan. To je glas propasti – preterano kritičan i u potrazi za bilo čim od čega biste se mogli osetititi grozno.
Đavolski uticaj loših misli poznat je sportistima bolje nego ikome drugom. “Negativan unutrašnji dijalog narušava vam samopouzdanje; a kad nestane samopouzdanje, nestanu i rezultati”, kaže dr sc. Šejn Merfi, bivši načelnik programa za sportsku psihologiju Olimpijskog komiteta SAD.
Sumnja u sebe izaziva mišićnu napetost, koja remeti tajming i koordinaciju pokreta, a pošto uništava raspoloženje, ona i otežava fokusiranje. “Ne možete se koncentrisati na bacanje bejzbol lopte ako razmišljate: Prošlog puta ovaj udarač je izbacio loptu s terena”, kaže Merfi. Zato je vera u sebe i sopstveni potencijal za pobedu odlučujući faktor koji šampione odvaja od ostalih. Čak i ako vam se desila ozbiljna sportska povreda, verom u sebe možete da je izlečite. Nasuprot tome, negativnim razmišljanjem ćete samo pogoršati stvari, i kao rezultat toga, odustati od bavljenja sportom zauvek.
Isto se dešava u svakodnevnom životu. Misli poput Nemam ništa zanimljivo da kažem mogu postati proročanstva koja se sama po sebi ostvaruju. Sumnja u sebe vidi vam se u izrazu lica, boji glasa, čak i držanju. Toliko ste usredsređeni na to kakav utisak ostavljate da ne možete normalno voditi razgovor. Pa-pa, veselo čavrljanje – eto nama napete tišine.
Mesto gde će vam ovakav način razmišljanja naneti najviše štete je- radno mesto! Na poslu, negativan unutrašnji dijalog ima slično dejstvo. “Ako se fokusirate na to koliko je zadatak težak – na to da se nećete dobro pokazati – biće vam teže da počnete”, kaže psiholog dr Džejms Precer, direktor Centra za kognitivnu terapiju u Klivlendu. “Najverovatnije ćete odugovlačiti, što će vam posao pretvoriti u živu muku.”
Zapamtite ovo kada se sledeći put naćete pred naizgled nerešivim poslovnim izazovom. Ako držite govor ili pišete izveštaj, unutrašnji kritičar koji neprestano drobi Rečenice su ti totalno trule garantovano će vam vezati jezik odnosno ukočiti prste na tastaturi.
Najgori su pogrešni koraci koji se ne­prestano ponavljaju kao na kakvoj beskrajnoj sadističkoj traci. Možda je posredi sjajna veza s Liz koju ste upropastili. Ili ono kad ste kinuli u šefovu kafu.
To je blaža verzija prisilnih misli kakve opsedaju ratne veterane i druge žrtve traume. Prema dr Džonu Retiju, psihijatru na Harvardu i autoru knjige Uputstvo za upotrebu mozga, te se misli “javljaju kad um nema fokus ni usmerenu pažnju.”
Istina, kancelarijski pregradak nije baš bojno polje. Kao ni bar, ni vaša spavaća soba. Međutim, pretnje vašem samopoštovanju u tim svakodnevnim okruženjima mogu aktivirati amigdalu jednako efikasno kao i topovski napad.
Dakle, šta ćete preduzeti? Evo našeg ratnog plana.

UPOZNAJTE NEPRIJATELJA Nije lako usredsrediti se na vlastito negativno brbljanje, ali uz malo vežbe uočićete sintagme koje sačinjavaju komunikaciju između “vas” i vašeg limbičkog sistema – kratke izraze poput Uprskao sam, kao i obično, ili imena opterećena personalnim značajem: Opet tata. Ponekad su to samo slike, recimo lice bivše devojke. Umećete da ih prepoznate.

NE IGNORIŠITE IH I POŠTUJTE NJIHOVU SNAGU. Ne pokušavajte da eliminišete negativne misli. “Što im se više opirete, to one jače napadaju”, kaže klinički psiholog dr sc. Gregori Markvej, autor knjige Bolna stidljivost. “Umesto što potiskujete negativne misli, pustite ih da se komešaju u pozadini.”

SVAĐAJTE SE SA SOBOM. Možda će vam ova strategija delovati suludo, ali verujte nam na reč. Upravo ovakav “unutrašnji dijalog” primenjuju najuspešniji ljudi današnjice poput Stiva Džobsa, čelnog čoveka kompanije “Apple”. Ako primenjujete ovakav protivotrov za negativne misli, možda nećete zaraditi milijarde dolara, ali ćete sebi olakšati svakodnevni pritisak. Prvi korak? Identifikujte tipične prekore koje upućujete samom sebi, a onda zabeležite protivodgovor na svaki. Cilj vam nije da se napunite lažnim optimizmom, već prosto da sagledate nerealne negativne misli u pozitivnijem svetlu. Odgovor na Pričam kao budala nije Slatkorečiv sam kao Hamfri Bogart u filmu Duboki san, nego Ako i kažem nešto glupo, ipak ću joj se dopasti.

GLUMITE. Zamislite se u stresnoj situaciji, prvo s negativnom nahsihronizacijom, a onda s prijatnim tekstom. Neprestano probajte u glavi sve dok vam to ne uđe u krv. Ili se prosto ponašajte kao da je sve fenomenalno, pa će pozitivne misli same uslediti. Dovoljno je već da navučete osmeh kako biste ojačali ideju da je sve u redu (a istovremeno ćete drugoj osobi saopštiti “Drago mi je što si tu”).

PROMENITE ETIKETU. Još jedan dobar način da prekinete začarani krug u razmišljanju jeste da ga obrnete u pozitivnom smeru. Ako Uh, što sam nervozan promenite u Ala sam se istripovao!, mozak će vam automatski promeniti modus iz “beži koliko te noge nose” u “ma idemo dalje”. To će pomoći da se višak adrenalina preusmeri u pozitivnu reakciju.

URAZUMITE SE PESMOM. Obeshrabrujuće reči koje neprestano iskrsavaju zahtevaju posebnu strategiju. “Lakše je ići u susret tim mislima nego bežati od njih”, kaže dr sc. R. Rid Vilson, psiholog na Univerzitetu Severne Karoline i upravnik sajta za samopomoć www.anxieties.com.
Vilson kaže da oštricu neprestanog sa­mo­prekora možete ublažiti tako što ćete ga pretvoriti u pesmu (u sebi, molili bismo). Izgubio sam svoju jedinu ljubav jer sam bio kreten zvuči prilično blesavo ako ga otpevate u kantri ili turbo maniru.
Suviše blesavo za vas? Studije pokazuju da negativnost možete ublažiti tako što ćete oko 25 puta brzo pomeriti očne jabučice levo-desno. “Time stimulišete obe hemisfere mozga i nakratko razbijate misaone obrasce”, kaže dr sc. Metju Makej, načelnik Psihološke službe “Hejt Ešberi” u San Francisku i autor knjige Misli i osećanja: Preuzimanje kontrole nad sopstvenim raspoloženjima i životom. “Stoga će se neugodna misao teže zadržati u glavi i osećaćete se daleko bolje.”