Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 2:52 pm
Takve pesme pišem

Trebalo bi da imam novog ljubavnika,
ovog da se ratosiljam
kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe.

Trebalo bi brza kola da vozim
kroz prozor kosa da mi vijori
kao kod kakve Rozamunde
što na konju jezdi.
Takve pesme pišem.

Trebalo bi do podne da spavam,
da se izležavam na širokom krevetu
kao poleglo žito po „majčici“ zemlji.
Trebalo bi da ne marim za vreme;
da ne kaskam, da ne žurim.
Da ispijam dan za danom, do dna – naiskap!
Noć po noć, kao cigaretu za cigaretom.
Pa, opuške – pod potpeticu!
Reči na žar. Vrućicu u pesme.
Takve pesme pišem.

Trebalo bi usku haljinu da nosim.
Ramena krznom da ogrćem.
Na visoke štikle da se penjem.
Da se nafrakam i nakinđurim,
kao božićna jelka —
da me ne prepozna ni rođena majka.

Trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva.
Da pevam i plešem do tri izjutra.
Da sam svesna svojih ženskih draži
kad mi kakav pastuv priđe.
Takve pesme pišem.


Trebalo bi da me ne dotiču
žaoke, bodlje, bumbara i osa.
Maramicom kao kap znoja sa čela
da obrišem svaku boru, brigu.

Trebalo bi da imam dovoljno love
za kiriju, porez i još pride.
Lova dobro dođe kad ponestane ostaloga.
Kad zature se poljupci, kad iscure reči.
S lovom mogu disati na kredit!

Trebalo bi telo svoje da sunčam
na kakvoj steni,
daleko od dokova Sunovrata.
Trebalo bi iz zemlje Apatije
u zemlju Želja da emigriram,
sve da želim ničeg da se ne odričem.

Trebalo bi u mirišljavoj peni da se kupam,
žilet veni da primičem.
Takve pesme pišem.


Radmila Lazić B2be401fded3
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 2:54 pm

Dušo...

Dušo, vidim ne mariš više ti za mene.
Moja pica beše tvoja amajlija,
Sad je više nećeš.

Oko druge suknje sad se motaš
U drugu zuriš i bleneš,
Za drugom šeniš kao štene.

Istina je,
Davila sam te kao žabu,
Pila sam ti krv kao pijavica.
A sad te je ćapila neka maca
Kao miša,
Smotala te je oko malog prsta.

Ali da znaš ne ridam za tobom
I ne cvilim - nekad bilo.
„Ostavi nju, uzmi mene“ —
Nije više moj refren.
Niko me više neće za nos vući,
Farbati,
Na kaišu kao pudlicu šetati.

Za tobom se više ne pretržem.
Na drugog sam oko bacila
Zašto kriti, kao maca već predem.
Sad smo kvit!

Pa ipak, ako te ona izgustira,
Ako te šutne, prevari s drugim...
Ne trči za njom i ne cvili,
Nego došepaj k meni,
I stopalo mi lizni.


Radmila Lazić 23vdq3r
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 2:55 pm

Metafizika sumraka

Prekasno je da ičemu učim srce.
Naizust znam azbuku patnje.
Proveravam uživo.

Vreme je stalo. Kakvo blaženstvo je u proticanju?
Stvarnost podseća na umoljčan džemper —
ovo su stihovi.
Život ipak šepa, poput kakve uboge devojke
koja bi dobro da se uda
iako u srcu nosi ožiljke uspomena —
životopis vatre i vode.
To su zaludne i bolne zalihe
sa kojima se polazi na dug i neizvestan put
koji je naša lična otadžbina,
na koju svačija noga stupa kao čizma.

Od Kaina starija je svaka patnja,
pa i ova koja je kao rođaka iz daleka
došla na tri dana a ostala,
raskomotila se, zauzela svaki kutak.
O odlasku ni da bekne!

Vreme čuda je za nama.
Vreme građenja kula,
rajskih i ovozemaljskih vrtova
iz čitanki i stihova.
Tzv. grčka sreća čeka nas
tamo gde nikada nećemo stići.
Zato napoj cveće i srce
iz istog krčaga, ako ikako možeš.
Vreme ne presahnjuje,
niti ubrzava korak, kako vele.
Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.

Znaj, neće ti pomoći
nikakvo navlačenje jorgana na glavu,
makar te pod njim čekalo drago telo,
nikakvo stavljanje voska u uši —
sirenina pesma biće deo tvog urlika.

Rođeni srećni i manje srećni
umiru pre smrti svojih tela,
vlastito lice nosiće kao tuđu odeću,
poput likova sa slika Hijeronimusa Boša.

Onaj ko je napisao nebo, zemlju, more,
a naročito ko je napisao sneg i snove,
mesečeve mene, boje lišća, naša lica —
dalek se čini i hladan kao Severni pol.

Ne zovi to nihilizmom i bogohuljenjem.
Pogrešna sintaksa, loša dikcija
beše stvaranje sveta.
Toliko je jabuka razdora bačeno među nas,
da će se jedna dokotrljati i do tvojih nogu,
možda baš onda kada budeš skupio letinu,
sveo račune,
kada budeš zabacio ruke iznad glave,
terajući uvis kolutove dima i sanje.
Mrtvorođeno biće tvoje želje,
udovička svaka nada.
A ljubavi ni koliko da namažeš na krišku hleba.


Radmila Lazić Bcbca14b6c28091ec08d2c3cfba555c3
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 2:57 pm

Sorry, Gospode

Švorc sam, Gospode.
Prazno srce, prazna pica,
Izvrnuti džepovi moje duše.
U glavi tek ponešto zveči
Kao u konzervi prilog za Crveni krst.
Tutni nešto, Bogo, u moj buđelar.

Prazna sam i bez prebijene
Srce mi pišti ko čajnik.
Negde vidici pucaju od lepote,
Ovde sumrak pritisko kapke.

Sve sam protraćila, proćerdala.
Sve spiskala.
Sad Ti udeli, nahrani, isceli.
Pre nego što ubeležiš,
Daj pljugu, daj kintu,
Daj kitu, ovoj grešnici.

Daj mi danas.

Niti sijem, niti žanjem,
Niti predem,
Tebe poslušah, Bogo,
Sad Ti pobrini se za me.
Izležavam se do podne.
Danju unaokolo cunjam, gluvarim,
Noću nad rukopisima il po barovima
Dreždim, krvarim.
Ujutru stajem na hladan pod srca
Tvog sina, tvog čeda.
Njušim njegovo međunožje
Kao keruša svoje male.
Jer, Ti kaza:
Sve što hoćete da vama čine ljudi,
Činite i vi tako njima.
Al šutnu me taj čova,
Istrese me ko pesak iz sandale.

Više mi ništa ne ide od ruke —
Uska vrata, tesan put.
Ne bulji u mene, Bogo,
Ne drži me zemljina teža,
Nacvrcana sam, gubim korak,
Ulica mi je sve krivlja,
Kuća sve dalja,
Pruži ruku, pruži prst,
Ko luču, ne ko prut.

Život cvili kao usna harmonika,
Daleko sam zabasala.
Ne razlikujem više vrste ptica,
Biljaka, drveća, strane sveta,
Rečne od morskih riba,
Izvor od ušća.
Snove po kojima gacam
Od ulice kojom njišem kukovima.

Više puta voleh zauvek,
Moje srce beše vrela ringla,
Sad je vrč razbijen.
Seks neuprljan ljubavlju,
Moja je deviza.
Sve druge želje stresoh
Ko kišne kapi sa kaputa.
Gospodi pomiluj!
Pevam o duši utopljenoj,
Koju ne mogu na obalu izvući.
Kao obešena divljač vise moje ruke.
Pomozi! Izbavi!
Daj mi — usta na usta!

Voleh gorka pića, žestoke momke,
I koješta još,
Priznajem Ti, Bogo,
Ne mimoiđe me nijedan greh.
Kao Tvoje telo,
Moje srce je jastučić za igle.

Sorry, Gospode,
Nisam ja ni Marta ni Marija Magdalena.
Tvoj sam ispljuvak, tvoja slina.
Sad, sve stavi na kantar.
Ne priteži i ne zakidaj.
Odreži!
Obnevidi mi srce, liši me vida.
Patiti i platiti.
Gospodi pomiluj!


Radmila Lazić Lipstick
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 2:59 pm

Ljubav i ništa

Volim tvoj palac na nozi.
Volim ga i ljubim.
Oblizujem ga i grickam kao lilihip.

O, moj slatki dragi, šećerlemo moja,
ljubim te,
od palca do vrha nosa,
i između.

Šta bi na ovo rekle moje druge,
žalopojne muze i frigidne Eve —
deve bajne,
one što na usta rađaju,
i u muškim cipelama gaze?

Šta bi rekle,
na ovo tako nisko spuštanje usana,
na beskrajno svijanje vrata,
na nadugačko i naširoko pričanje
mog jezika po tvom telu?

Jer ne mogu prestati da spuštam usne
i da svijam vrat.
Opet i opet.

Da nastavljam tradiciju onih
što stavljaju glavu u kragnu giljotine.


Radmila Lazić 4adsdf
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:01 pm

Ljubavna moneta

Ne visim na čiviluku
da me uzmeš kad ti se prohte,
kao kabanicu ili slameni šešir.

Zavisno od toga
da li na tebe grme i sevaju,
ili ti prže ionako usijano teme.
Na kome bih i ja mogla ispeći štošta „na oko“.

Ali meni je više stalo do tvoga mesa.
Do roštiljanja.
Meso uz meso,
poželjno je i „u“.

To je važeća moneta.
Apoeni od—do uzdaha „ah“ i „oh“.
Razmena sokova, bez reči.
Bez kusura.


Radmila Lazić 41902_Diane_Kruger_-_Craig_McDean_p
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:04 pm

Nije nikakva

Pogledaj je, nije nikakva.
Oči su joj kao zrna bibera.
Zubi su joj kao u veverice,
usta prevrnuta čarapa.
Toroče bez prestanka,
brunda kao medved,
krekeće kao žaba.

Za razliku od mene.

Pogledaj je, nije nikakva.
Noge su joj kao dorski stubovi,
ruke su joj bokserske.
Ide kao pokretna bačva,
valja se kao bure,
ne možeš je obujmiti,
debela je kao klada.

Za razliku od mene.

Pogledaj je, nije nikakva.
Oblači se kao popadija,
suknjama mete zemlju,
na njima je kilo blata,
ispod...
Sigurno nije ništa bolje.

Za razliku od mene.

Pogledaj je,
stoji kao kečer,
koji je upravo odneo pobedu
na važnom takmičenju.

Za razliku od mene.


Radmila Lazić Work19069752flat550x550075fthe-jour
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:06 pm

Biću opak babac

Vidim biću opak babac,
Mršava kao pljoska
Kao i sad što sam.

Ne od onih debelguzih
Što valjaju za sobom zadnjice,
Kako veli Selin.

Ne od onih dobroćudnih baba-tetaka
Uz čije je meke i punačke mišice
Lepo prisloniti obraz.

Više nalik onim strašilima za ptice
U našim baštama
Punim rumenih paradajza
Kao dečijih obraza.

Ima takvih bakutanera
Živahnih i ljutih kao osice
Sa očima navrh čela,
Sve vide, sve čuju, i imaju primedbe —
Gunđala od rođenja.

Zvocaću i torokaću povazdan.
Kokodakaću kao kvočka pilićima
O vremenima kada bejah
Mlada i zgodna cura,
I kada momke vrteh oko malog prsta.

Ždrepce i pastuve dok krotih
Sevom oka, sevom suknje.
Prećutkujući sva neverstava
I sve jade,
Kao izgubljene bitke general.

Kao bapcu sve će mi biti dozvoljeno.
Da igram bridž i da plešem
Okretne igre moga doba.

Okretaću se i saplitati
O sopstvene štapičaste noge,
Udenute u trup kao čačkalice u ćevap.

Bakutaner i po!
Klicaće i aplaudiraće mi,
Mladi pametnjakovići skupljeni oko mene.

Bakuta kao reš kifla sa susamom —
Takva ću biti,
Svakom zapadaću za zube, kao i ranije.

Dok sa velikim šeširom i haljinama do poda
Budem šetala po predlima bivšeg života,
Mirišući žutilovku, diveći se vresu,

O svaki čičak zakačinjući podsuknju-dušu.


Radmila Lazić Deesagain
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:08 pm

Žensko pismo

Neću da budem poslušna i krotka,
mazna kao mačka, privržena kao pseto;
sa stomakom do zuba,
sa rukama u testu,
sa licem od brašna,
sa srcem—ugljenom,
i njegovom rukom na mojoj zadnjici.

Neću da budem zastavica-dobrodošlica
na njegovom kućnom pragu.
Ni zmija čuvarkuća pod tim pragom,
ni zmija, ni Eva, iz priče o Postanju.

Neću da hodam između vrata i prozora,
da osluškujem i razabiram
korake od noćnih šumova.
Neću da pratim olovno pomeranje kazaljki,
ni padanje zvezda —
da bi se on pijan zaglibio u mene kao slon.

Neću da budem udenuta goblen-bodom
u porodičnu sliku:
kraj kamina s klupčićima dece,
u vrtu s kučićima dece.
Pa ja, kao hlad-drvo,
pa ja, kao zimski pejzaž.
Statueta pod snegom,
u venčanici s naborima i volanima
odleteću u nebo.
Aleluja! Aleluja!
Neću mladoženju.

Hoću sedu kosu,
hoću grbu i kotaricu,
pa da krenem u šumu,
da berem jagode
i skupljam suvarke.

Da je već sve za mnom,
i osmeh onog mladića
tada tako drag
i ničim zamenljiv.


Radmila Lazić 11vp6wijpg
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:13 pm

Jebozovan par

Recimo,
Da smo ti i ja jebozovan par.
Ti jebozovan frajer a ja jebozovna riba.
Da se vozimo ševroletom bez krova,
Pustim drumovima.
Oko nas nikog i ničeg,
Kao kod Vendersa.
Samo noć rascvetana kao rana.

Recimo,
Da ti jednom rukom držiš volan
A da ti je druga ispod moje suknje,
Ispod koje, naravno, ne nosim ništa,
Da dižem ruke uvis i letim kao ptica.
Iznad nas nek je mesec — žut kao palačinka,
Zavitlana i zalepljena na plafon neba.

Recimo,
Da smo junaci nekog već viđenog filma,
Nešto kao „Divlji u srcu“.
Da trešti muzika i da kola jure kao luda,
Dok nam vazduh seče lica kao brijač.

Recimo,
Da slećemo sa druma.
Tebi se volan zariva u grudi
Kao rečenica: Više te ne volim.
Ja se prelamam u struku,
Kao đurđevak na vetru
I kao ona kojoj je rečeno
Da je varaš s drugom.

Slatka bi bila smrt na tvojoj i mojoj usni
Tog trena, zar ne?
Presvisle bi jedno-dve zvezde,
Mesec bi se skotrljao niz breg,
I to bi bilo sve.


Radmila Lazić Nami152tg8-1

Recimo... vvvv
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Pon Sep 20, 2010 3:41 pm

Pospremanje


Pokosila sam oko kuće,
Gnev i prkos.
Pomela po sebi,
Tudje tragove,
Tudja tumaranja.
Tavanicu i nepca
Opajala sam od maštanja.

Izbacila stare stvari,
Staru ljubav, zlu vešticu
Proterala kroz odžak.
Dobrim patuljcima dala
Dobro srce.

Plaćeno i preplaćeno uzdasima,
Bacila sam na djubre.
Potkresala drevne ruže,
Opšta mesta.

Sela,
Prekrstila noge i ruke.
Zamanjkalo mi sebe.
Zamanjkalo mi neba.


Radmila Lazić Woman-WhiteTopBlackBeadedCowboyHat
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radmila Lazić Empty Re: Radmila Lazić

taj Uto Sep 21, 2010 2:57 am