Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Finska mitologija Empty Finska mitologija

taj Pon Nov 22, 2010 5:58 am
Финска митологија темељила се на веровањима у различите духове природе и богове. Била је мешана са шаманским утицајима Самија на северу, те балтичким и викиншким утицајима са југа и запада. Елементи финске митологије преживели су у народној традицији у певању митских песама и фолклору у изворном облику до 18. века. Отац бог Укко (Стари човек) изворно је био само дух природе као и сви остали, но постепен утицај оближњих култура појачао је важност бога-неба на монолатристички начин (између више предмета обожавања непосредно се штује само један допуштајући да други постоје, али не посвећујући им исту пажњу).

Најсветија животиња био је медвед. Име медведа се никад није смјело изговарати на глас. Сматрало га се утјеловљењем предака и из истог је разлога називан многим еуфемизмима: месикаммен (''меад-пав''), отсо (''виде бров''), КОНТИО (''двеллер оф тхе ланд'').
Прво спомињање финских веровања у историјској науци потиче од бискупа Микаела Агрицоле у уводу финског превода Новог Завета из 1551. који описује многе богове и духове Тавастијанаца и Карелијаца. Дубља истраживања финске митологије спроведена су у 18. веку од свештеника и етнолога Ларса Леевија Лаестадиуса. Он се углавном бавио лапонски веровањима. Највећа истраживања провели су историчари у 19. веку који су скупљали стару народну поезију и фолклор. Најутицајнији од њих био је Елиас Лоннрот који је саставио Калевалу, фински национални еп.


Структура света

Веровало се да је свет настао из великог птичјег јајета које је експлодирало. Горњи, полукружни покров јајета представљао је небо које је подупирао стуб на северном полу, смештен испод звезде севере. Кретање небеских тела објашњавало се мишљу да небески свод ротира око звезде севере и око себе. На северном полу се налазио и вртлог кроз којег су душе након смрти одлазоле у Туонелу, земљу мртвих. Вероватно се веровало да је Земља равна. На рубовима Земље се налазио Линтукото,''дом птица''. То је била топла регија где су птице живеле током зиме. Млечни пут се звала Линнунрата,''стаза птица''зато што се веровало да птице прате Млечни пут до своје земље и назад.

У финском језику се Млечни пут још увек зове Линнунрата. Сматрало се да птице имају важну улогу доношења душе човеку и њена одношења у тренутку његове смрти. У неким областима било је неопходно имати дрвену фигуру птице (Сиелулинту,''душа-птица'') да би се спречило душу да не залута и изгуби се на путевима снова (према шаманским веровањима душа ноћу излази из тела и посећује различита места). Водена птица се често појављивала у причама, као уосталом иу цртежима и резбаријама на камену, што упућује на њену велику важност у веровању древних Финаца.

Туонела (такође и мана, Похјола) је фински загробни свет, подземни град за све мртве људе, без обзира јесу ли за живота били добри или зли. То је мрачно и беживотно место вечног сна. У Туонелу су могли путовати шамани кад су били у трансу и питати претке за савет и вођство. Да би душа могла ући у Туонелу морала је прећи мрачну реку, а када би имала ваљани разлог, брод би дошао и пренео је на другу страну. Постојало је и место Киопелинвуори (Раатикко) где су одлазиле жене које су умрле као девице.


Врховно божанство

Укко је бог неба, грома, времена и усева. Он је такође најзначајнији бог у финској митологији и финске фразе''укконен''(гром) или''уконилма''(Укконово време) су деривиране из његова имена. У Калевали га називају и''илијумала''(врховни бог) као бога свих природних појава. Кад га се зазива, појављује се уобличен у неку од природних сила. Укково порекло је највероватније у балтичким Перконима и вуче везу са старијим финским божанством неба Илмаринен. Нордијски Тхор је такође повезан са Перконима. Како је Укко преузео улогу бога неба, судбина Илмаринен је постала да буде јунак-ковач. У Калевали, Илмаринен се приписује да је сковао небо и магични млин благостања тј Сампо.

Укково оружје је био чекић, секира и мач којима је узроковао грмљавину. Кад би Укко има однос са својом женом Акком (Стара жена) била би олуја. Он је такође узроковао олује возећи своја кола по облацима. Изворно оружје Укка је вероватно била врста секире из каменог доба. Укков чекић звао се Васара и највероватније у оригиналу значи исто што и камена секира. Шамани су скупљали камене сјекире зато што су веровали да оне поседују моћи излечења и уништавања. Шара на кожи змије отровнице, тј гује, била је сматрана симболом грома. Постоје и прикази на камену који имају обличје змије и грома.


Хероји, богови и духови

Аграс - заштитник биља, посебно репе, бог вина.
Ахти (или Ахто) је бог дубина и дароватељ риба. Ћудљиво и мрачњачка божанство које живи на литици окруженој водом и облацима. Управља воденим вировима. Помало је љубоморан на богове ваздуха јер мисли да не добија довољно људског поштовања.
Ајаттара (некад и Ајатар) је зли шумски дух. Она рађа и доји демоне и ако ју неко угледа разболи се.
Акка (Стара госпа) је женски дух, женска половина бога Укка. Божица плодности, женске снаге и земљине магије.
Антеро Випунен је мртав див, заштитник древног знања и магије. Он је заспао и урстао у земљу, па тако има приступ свој њеној мудрости.
Хииси - демон. У оргиналном значењу - свети хумка (понекад значи и зао гоблин). Могуће је
да заправо Хииси није био демон или зао гоблин већ један од најстаријих богова у Финској. У естонском језику та реч значи''див''
Халтиа-нижи богови, тј.духови. Деле се на котихалтиа (кућни духови), метсанхалтиа (шумски духови), маан-халтиат (земљини духови), веден-халтиат (водени духови) и илман-халтиат (духови ваздуха)
Илмаринен (такође и Сеппо Илмаринен) - велики ковач, створитељ неба. Изворно је мушки дух ваздуха и сродан је са Инмар.
Илматар - женски дух ваздуха; кћи првобитног утеловљења стваралачког духа. Мајка је Ваинамоинена.
Јумала - заједничко име за главна божанстава. Изворно су то име Финци дали небу, богу неба и врховном божанству. Касније су таивас и Укко коришћени као имена за небо и за бога неба. Реч значи''бог''и касније се користила за хришћанског бога. Реч је деривирана из речи''Јомала''пермского врховног божанства. Изворно реч''јуми''значи''вечност''.
Калеван поика (син Калев) - див јунак који може сравнити шуме и померати велике долине. Идентичан естонском епском јунаку Калевипоегу.
Кафе (Калева) - древни бог неба, касније божанство месечевог циклуса. Отац је Ваинамоинена.
Котитонтту - заштитник дома.
Куллерво - трагични антихерој. Модел је за Турин Турамбар из Толкиновог Симариллиона.
Лемминкаинен - дрски херој, дословно име значи''љубавник''. Након погибије, мајка га је вратила у живот саставивши му делове тела.
Лемпа - изворно је дух плодности. У хришћанској ери је постао синоним за демона.
Лабуд Туонеле-према Калевали, гигантски лабуд који је пливао око Туонеле. С њиме се морао борити Лемминкаинен. Био је то један од задатака које му је задала Лоухи.
Лалли (Лаурентиус) - Финац који је убио бискупа Хенрија према легенди.
Лоухи (такође и Ловиатар) - Господарица Похјола и госпа Подземног света.
Ловиатар - богиња смрти.
Луоннотар - женски дух, створитељ природе. Друго име за Илматар.
Мааемо - дословно значи''Земља Мајка''.
Меннинкаинен - вилењачки дух, гном.
Миеликки - жена Тапиа, богиња шуме.
Ниирикки - бог лова, син Тапиа.
Накки - застрашујући дух вода, извора и мостова.
Отсо - дух медведа (један од бројних еуфемизама за медведа).
Пеикко - трол
Пекка (или Пеллонпекко) - бог усева, поготово хмеља и варења.
Перкеле - главни демон (касније ђаво). Изворно Перкеле није био ђаво већ бог грома и може се протумачити као ранија верзија Укка. Сродан је балтичким Перконима и германском Тхору.
Паллерво - (и''Сампса Пеллервоинен'') - бог сетве.
Пихатонтту - заштитник земљишта, имања.
Пиру - дух, демон. Вероватно позајмљеница која значи''дух''.
Паиватар - богиња дана.
Рахк - Карелијски бог времена.
Сурма - дословно значи''нешто што убија, коље'', огавна звер смрти, љубимац Ловиатар. Чува реку смрти у Туонели.
Саунатонтту - заштитник сауне
Суонетар-богиња вена и крвних судова
Сеиде-усправно постављено камење за које се веровало да поседује разне моћи.
Тапио - бог шуме. Утјеловљен у дрво.
Теллерво - богиња шуме, кћи Тапиа и Миеликки.
Тонтту - уопштено-доброћудни заштитник. Изворно заштитник култивисане земље, чувар поседа.
Туонетар - кћи божанстава из Подземног света.
Турисас - тавастијски бог рата. Исто што и Тир у нордијској митологији.
Тууликки - кћи Тапиа и Миеликки, богиња животиња.
Укко - бог неба и грома, сродан Тхору.
Велла - жена Ахтија, богиња мора и олује.
Ведено -''мајка вода'', Карелијске богиња воде.
Ваинамоинен - мудар човек и магични бард. Лик у Калевали.
Иамбе-Акка-старица; чуварица душа мртвих


Heroji, bogovi i duhovi

Ägräs – zaštitnik bilja, posebno repe, bog vina.
Ahti (ili Ahto) je bog dubina i darovatelj riba. Ćudljivo i mračnjačko božanstvo koje živi na litici okruženoj vodom i oblacima. Upravlja vodenim virovima. Pomalo je ljubomoran na bogove zraka jer misli da ne dobiva dovoljno ljudskog štovanja.
Ajattara (nekad i Ajatar) je zli šumski duh. Ona rađa i doji demone i ako ju netko ugleda razboli se.
Akka (Stara gospa) je ženski duh, ženska polovica boga Ukka. Božica plodnosti, ženske snage i zemljine magije.
Antero Vipunen je mrtav div, zaštitnik drevnog znanja i magije. On je zaspao i urstao u zemlju, pa tako ima pristup svoj njezinoj mudrosti.
Hiisi – demon. U orginalnom značenju – sveti humak (ponekad znači i zao goblin). Moguće je
da zapravo Hiisi nije bio demon ili zao goblin već jedan od najstarijih bogova u Finskoj. U estonskom jeziku ta riječ znači ''div''
Haltia- niži bogovi,tj.duhovi. Dijele se na kotihaltia (kućni duhovi), metsanhaltia (šumski duhovi), maan-haltiat (zemljini duhovi), veden-haltiat (vodeni duhovi) i ilman-haltiat (duhovi zraka)
Ilmarinen (također i Seppo Ilmarinen) – veliki kovač, stvoritelj neba. Izvorno je muški duh zraka i srodan je s Inmar.
Ilmatar – ženski duh zraka; kći prvotnog utjelovljenja stvaralačkog duha. Majka je Väinämöinena.
Jumala – zajedničko ime za glavna božanstava. Izvorno su to ime Finci dali nebu, bogu neba i vrhovnom božanstvu. Kasnije su Taivas i Ukko korišteni kao imena za nebo i za boga neba. Riječ znači ''bog'' i kasnije se koristila za kršćanskog boga. Riječ je derivirana iz riječi ''Jomali'' permskog vrhovnog božanstva. Izvorno riječ ''jumi'' znači ''vječnost''.
Kalevan poika (sin Kaleve) – div junak koji može sravniti šume i pomicati velike doline. Identičan estonskom epskom junaku Kalevipoegu.
Kave (Kaleva) – drevni bog neba, kasnije božanstvo mjesečevog ciklusa. Otac je Väinämöinena.
Kotitonttu – zaštitnik doma.
Kullervo – tragični antiheroj. Model je za Turina Turambara iz Tolkienovog Simarilliona.
Lemminkäinen – drski heroj, doslovno ime znači ''ljubavnik''. Nakon pogibije, majka ga je vratila u život sastavivši mu dijelove tijela.
Lempo – izvorno je duh plodnosti. U kršćanskoj eri je postao sinonim za demona.
Labud Tuonele- prema Kalevali, gigantski labud koji je plivao oko Tuonele. S njime se morao boriti Lemminkainen. Bio je to jedan od zadataka koje mu je zadala Louhi.
Lalli (Laurentius) – Finac koji je ubio biskupa Henryja prema legendi.
Louhi ( također i Loviatar) – Gospodarica Pohjole i gospa Podzemnog svijeta.
Loviatar – božica smrti.
Luonnotar – ženski duh, stvoritelj prirode. Drugo ime za Ilmatar.
Maaemo – doslovno znači ''Zemlja Majka''.
Menninkäinen – vilenjački duh, gnom.
Mielikki – žena Tapia, božica šume.
Nyyrikki – bog lova, sin Tapia.
Näkki – zastrašujući duh voda, izvora i mostova.
Otso – duh medvjeda (jedan od brojnih eufemizama za medvjeda).
Peikko – trol
Pekko (ili Pellonpekko) – bog usjeva, pogotovo hmelja i varenja.
Perkele – glavni demon (kasnije đavao). Izvorno Perkele nije bio đavao već bog groma i može se protumačiti kao ranija verzija Ukka. Srodan je baltičkim Perkonima i germanskom Thoru.
Pallervo – ( i ''Sampsa Pellervoinen'') – bog sjetve.
Pihatonttu – zaštitnik zemljišta, imanja.
Piru – duh, demon. Vjerojatno posuđenica koja znači ''duh''.
Päivätär – božica dana.
Rahko – karelijski bog vremena.
Surma – doslovno znači ''nešto što ubija, kolje'', ogavna zvijer smrti, ljubimac Loviatar. Čuva rijeku smrti u Tuoneli.
Saunatonttu – zaštitnik saune
Suonetar- božica vena i krvnih žila
Seide- uspravno postavljeno kamenje za koje se vjerovalo da posjeduje razne moći.
Tapio – bog šume. Utjelovljen u drvo.
Tellervo – božica šume, kći Tapia i Mielikki.
Tonttu – općenito- dobroćudni zaštitnik. Izvorno zaštitnik kultivirane zemlje, čuvar posjeda.
Tuonetar – kći božanstava iz Podzemnog svijeta.
Turisas – tavastijski bog rata. Isto što i Tyr u nordijskoj mitologiji.
Tuulikki – kći Tapia i Mielikki, božica životinja.
Ukko – bog neba i groma, srodan Thoru .
Vellamo – žena Ahtija, božica mora i oluje.
Vedenemo – ''majka voda'', karelijska božica vode.
Väinämöinen – mudar čovjek i magični bard. Lik u Kalevali.
Yambe-Akka- starica; čuvarica duša mrtvih
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Finska mitologija Empty Re: Finska mitologija

taj Pon Nov 22, 2010 6:05 am
JUNACI KALEVALE

Vainemoinen, jedan od trojice junaka Kalevale ili Finske, bio je sin mora i Ilmatar, devičanske kćeri atmosfere. Veinamoinen je bio veliki pevač i jednom ga je pozvao na takmičenje Joukahainen, sa Laplanda, brat lepe Aino, kojom se Veinamoinen hteo oženiti. Joukahainen je tvrdio da je prisustvovao stvaranju sveta i da je video kako zemlja dobija svoj oblik, kako se sunce i mesec postavljaju na svoja mesta, a nebo izvija u luk. Veinemoinen nije verovao u ta pretvaranja i otvoreno je nazvao Joukahainena lažovom. Razgnevnjen, Joukahainen je izazvao Vainemoinena da se bori s njim, no umesto borbe, Vainemoinen poče pevati pesmu takve snage i lepote od čega se Joukahainenove sanke raspadnu, a on se nađe do grla u živom pesku. Kad je glupi izazivač video da mu je život u opasnosti, spasio se u poslednjem trenutku pristavši da mu se sestra uda za Vainemoinena. Aino nije nikako zanimala udaja, i zato nije želela da se uda za Vainemoinena, mnogo starijeg od sebe. U nameri da pobegne, otplivala je do obližnje stene i utopila se kad se stena pod njom smrvila, a ona je pala u pobesnelo more.
Dok je tonula, krv joj se pretvorila u vodu, meso u ribu, rebra u vrbe, a kosa u morsku travu. Njena smrt je toliko ražalostila prirodu da je bilo teško odlučiti ko će obavestiti njene roditelje o tom nesretnom događaju. Medved, vuk i lisica nisu hteli da izvrše taj neprijatni zadatak, a kako su i ostali članovi životinjskog sveta odbili da to učine, pristao je zec da odnese tu vest, jer su mu kćeri mora zapretile da će ga živog ispeći ako ne posluša njihova naređenja. Kad je mati doznala za smrt svoje kćeri, iz očiju su joj potekla tri potoka suza i stvorila vodopade između kojih su se pojavile tri stenovite planine. Na vrhovima tih planina nikle su breze, a na njima su se smestile kukavice koje uvek i večno pevaju o tuzi i ljubavi.

Pošto ga je Aino odbila, Vainemoinen otputuje u Pohjolu, hladnu severnu zemlju, da bi je zaboravio i da bi pronašao sebi drugu nevestu. Joukahainen, lažljivi Laponac, pokuša ga je ubiti otrovnom strelom, no umesto njega ubije mu konja. Mada Vainemoinen nije bio ranjen, ostao je u vodi osam godina dok ga nije spasio neki zahvalni orao. Kukavice, orlovi i ostali stanovnici ptičjeg carstva voleli su Vainemoinena zato što nije obarao breze u šumi, govoreći da ptice moraju imati mesto gde će savijati svoja gnezda. Vainemoinen je uzjahao orla koji ga je odneo u Pohjolu. Tamo ga je lepo dočekala Louhi, ružna stara veštica, mati Devojke sa Severa. Na zahtev svoje kćeri, ona ga je pozvala u kuću i ugostila. Pristala je da mu da konja koji će ga odvesti kući i ruku svoje kćeri pod uslovom da joj napravi Sampo, čudotvorni mlin, iz kojeg će izlaziti bogatstvo i hrana u izobilju. Vainemoinen joj je odgovorio da ne može napraviti Sampo, ali joj obeća da će joj ga napraviti njegov brat Ilmarinen, veliki kovač. Louhi mu nabavi sanke i konja i kaže mu da će bezbrižno putovati ako bude gledao samo ispred sebe. Na putu Vainemoinen zaboravi na upozorenje i pogleda u nebo da bi tamo video lepu kćer Louhinu kako prede. Zamolio ju je da mu bude žena, ali ona mu zada neke teške zadatke da dokaže svoju čarobnu moć; tek posle bi mogla da pomišlja o udaji za njega. Vainemoinen izvrši sve zadatke, ali Devojka sa Severa ga opet odbije. Kad je stigao u Kalevalu, Vainemoinen natera Ilmarinena da iskuje Sampo, obećavši mu ruku Devojke sa Severa. Ilmarinen pristane i napravi čarobni mlin za četiri dana. Kad je završio posao, zahtevao je ruku Louhine kćeri. Ali devojka ga odbije i on se vrati sam. Lemminkainen je treći junak koji se hteo oženiti sa devojkom iz Pohjole. Louhi pristane, ali pod uslovom da Lemminkainen ubije svog Labuda iz Tuonele samo jednom strelom. Lemminkainen pođe i nađe labuda u podmuklim vodama Tuone, reke koja je tekla između zemlje živih i zemlje mrtvih. Baš kad je hteo odapeti strelu, jedan slepi pastir kome se Lemminkainen pre podsmehivao baci vodenu zmiju na njega. Zmija ga ugrize i on padne u reku koja ga odnese u divlje vode Tuone, gde je isečen na komadiće i bačen na dno reke. Kad je Lemminkainenova majka saznala za sudbinu svog sina, naručila je da joj Ilmarinen napravi grabulje dugačke 947 kilometara. Njima je pročešljala reku da bi pronašla delove tela svoga sina. Uspela je sve pronaći i povratila je u život svog sina pevanjem magijskih pesama. Opet je Lemminkainen hteo ubiti Labuda, no mati ga odvrati i on ode kući.
Ilmarinen ponovo ode u Pohjolu i ovoga **** uspe dobiti Devojku sa Severa. Poveo ju je sa sobom u Kalevalu, ali se pokazalo da je ona okrutna i prevrtljiva. Jednom Ilmarineovom pastiru poslala je hleb u koji je stavila kamen. Kad ga je ovaj pokušao iseći, slomio je nož. Besan, on se pretvori u čopor divljih zveri i one je proždru.

Ilmarinen i Vainemoinen se sete da je zemlja Pohjola sa čarobnim mlinom Sampom srećna i da bi trebala pripasti njima kako bi i Kalevala bila srećna. Zajedno sa Lemminkainenom krenu u Severnu zemlju da je pokore. Vainomoinen ubije putem divovsku štuku i od njenih kostiju napravi kantele, divnu harfu na kojoj je samo on mogao svirati, a dok je svirao, cela priroda uzbuđeno ga je slušala . Kad je svirao, ljudi su plakali, pa i on sam. Njegove suze pale su u more i od njih su postali prvi biseri. Kantele su se pokazale korisnima u borbi za Sampo, jer je njegova svirka oduševila čak i Louhi i njene ljude pa su ratnici iz Kalevale uspeli uzeti Sampo. Louhi se pretvorila u orla i dala se u poteru da uzme Sampo. Kad ga je otela, isklizne joj iz ruku i padne na dno mora gde je i ostao. Vainemoinen primeti kako delovi iskidanog poklopca plivaju na površini ka obali, pa je znao da će Kalevala imati neke koristi od Sampa.
Osvetoljubiva Louhi ukrade od Vainemoinena sunce, mesec i vatru, i u svim kućama Kalevale zavlada zima i mrak. Iz svoje kuće na nebu Jumala Uko baci munje da vidi šta se događa. Munja udari o zemlju i padne u more gde je proguta gladna štuka. Čudno previjanje te štuke koja je imala vatrenu loptu u stomaku privuče pažnju druge štuke i ona je proguta. Kad je Vainemoinen pronašao mesto gde je pala munja počne pažljivo pecati dok mu se prava štuka ne uhvati za udicu. On raspori štuku, ščepa munju i opekavši se dobro, zatvori je u jedan brest. Tako je vatra vraćena u zemlju. Kasnije je Vanmoinen, u obliku štuke, došao u Louhinu jazbinu, pobedio njene sinove, našao sunce i mesec i uništio gnezdo zmija koje su ih čuvale. Kako su godine prolazile, Vainemoinen je sve više slabio i približavalo se vreme da ga zameni neki drugi junak. Dogodilo se jednog dana da je mlada devojka Marjata pojela brusnicu, i ubrzo posle toga rodila dete. Njena gnevna mati je izbaci iz kuće i Marjata se morala poroditi u štali. Vainemoinen je prorekao da će to dete biti ratnik doba koje dolazi. Sagradio je sebi brod od bakra, otplovio na zapad pevajući lepe pesme, i niko ga više nije video.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Finska mitologija Empty Re: Finska mitologija

taj Pon Nov 22, 2010 6:07 am
Kalevala

Kalevala (Finska) zemlja je mitskog praoca Finaca, snažnog ratnika koji je ubio mnogo divljih zvijeri, veličanstvenog graditelja dvoraca, začetnika zemljoradnje (poljoprivrede), a pored njega pojavljuju se u Kalevali ljudi, bogovi, vještice, vile i čarobnjaci. Tu je i mitski starac – pjevač imena Väinämöinen, a koji je ujedno i mudrac koji poznaje čarobnjačke vještine, kovač Ilmarinen i snažni ratnik Lemminkäinen. Tako u ono doba kada još nije bilo ni Sunca, ni Mjeseca, ni Zvijezda, ni Zemlje, dok je samo postojao Zrak i beskrajno More ispod njega, jedna se božica, kojoj je takva monotonija dosadila, protegnula cijelim svojim prekrasnim tijelom preko morskih valova koji su je nježno ljuljuškali. Tada se na Nebu pojavi veliki orao koji se, umoran od beskrajna i duga leta, spusti na koljeno božice i tu savije svoje gnijezdo, a potom u nj položi šest zlatnih jaja, te jedno željezno. Kada se božica pomakne jaja se otkotrljaju iz gnijezda i razbiju se. Od ljuski zlatnih jaja nastane nebeski svod i površina zemlje, od žumanaca Zvijezde, a od ljuske željeznog jajeta nastanu oblaci koji zaplove Nebom ponad Mora beskrajnog. Božica raspusti svoje prekrasne duge kose, te položi svoju glavu na vodu. Od njezinih bezbrojnih plavih uvojaka nastanu sve finske rijeke i četrdeset tisuća ljepotom očaravajućih finskih jezera. Ah, da, zaboravi Vam Athumanunh napisati ime te božice. Predivnoj božici ime bi Rauni, a kad ona zape za oko bogu oluja Ukkou, postade ona njegova životna suputnica i družica. Tako su božanski par, Ukko i Rauni, bili štovani od karelijskih seljaka kao zaštitnici usjeva. Rauni je zapravo i napravila prvog čovjeka koji učini tundru plodnom zemljom marljivo krčeći šume, sadeći pšenicu i pekući kruh. Kruh, tu božansku hranu koju bogovi poklone ljudima. Ljudi su tako krčili sve više šuma, sve dok nisu posjekli sva stabla osim jedne breze na kojoj se nastaniše orao i ptica kukavica (ovo su tradicionalni simboli finskih seljaka zemljoradnika). Finska mitologija dalje priča o junacima koji su pobijedili Laponce (tada neprijateljski i divlji narod), no, zanimljivo je to da se ti junaci nisu borili mačevima, kopljima i strijelama, već tajnovitim i magičnim runama. Bili su to svitci ispisani runskim znakovima, kombinacija slova i brojki, a kojima se u mitologiji pripisuju čudnovate moći i sposobnost da uzrokuju čarolije, prokletstva i čuda.
Sponsored content

Finska mitologija Empty Re: Finska mitologija

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu