Ontološke priče - poglavlje LXIX

Vreme između pojavljivanja Svetlonoša je bilo vreme u kome se ljudska misao, vođena zaboravom, ponovo udaljavala od jednosti i težila da u svom traženju smisla nađe odgovor u deobi samog Neba, kao odraza svog ubeđenja o podeljenosti svega zemaljskog. Bilo je to vreme oživljavanja starih ili rađanja novih kultova, ali su svi u svojim nedrima nosili oporu slast zemaljskog življenja. Ti kultovi su sadržavali tek deo istine i to samo onaj, koji je neupućenima bio lako razumljiv i prihvatljiv.

Čovek Trećeg doba je izmoren mnogim borbama: počev od one stalno prisutne koja se odvija u njemu samom kada zlo pokušava da prodre u jezgro njegove ličnosti, pa preko borbe koja dolazi spolja, ali opet usled delovanja one unutrašnje, sve do borbe za opstanak, ime, porodicu, teritoriju, vlast, veru ili bogatstvo. Njegovom umornom telu i posrnuloj duši često više prija verski pir paganskog kulta, nego samrtna ozbiljnost kojom nekada odiše pogrešno shvacena i kroz kruti režim nerazumljivih verskih rituala prenošena ideja jednoboštva. I, umesto da istina i ljubav obuhvate sve različite oblike ispoljavanja Vrhovnog Bića, one su u rukama svojih tumača prerastale u tiraniju u kojoj se kao Bogougodan i prihvatljiv nameće samo jedan način mišljenja, ponašanja i delanja.

To je jednak apsurd, kao kada biste zahtevali da svakoliko cveće cveta cvetom ruže. Bez obzira na lepotu ružinih latica, uskoro bi neki neugledni kukurek odbio takav plan, postajući u svoj retkosti nova nada i izlaz iz tiranije širenja ružinog kulta. Čovek tada može da nađe opravdanje za nadolazeću zebnju da će, možda, uskoro, i od njega tražiti da u celosti postane ruža...

Uostalom, ideja jednoboštva nema za cilj da sve ljude učini istim, niti da sve oblike samospoznaje i bogosluženja svede na jedan, već da ukaže na jedinstvenost Izvorišta i bogatstvo mogućnosti za pronalaženje Puteva koji ka Njemu vode.

Ako bi se svi trudili da hodaju istim unutrašnjim putem, svako bi stigao na različito mesto. Jedini način da svako stigne na pravo mesto je - da korača svojim putem.

Pojedini ljudi, osećajući težinu uniformnosti koju su širili zvanični tumači svetlosti, sklanjali su se u intimnost ličnih ili grupnih svetilišta koji su mogli da im obezbede mir, daju nadu ili pruže utehu. Ovako su nastajale različite grupe koje su upražnjavale posebne načine bogosluženja, duhovne tehnike, vežbe i molitve. Ove grupe su nekada prerastale u institucije - hramove i delovale su preko raznih hermetičkih učenja koja su prenošena samo izabranima.

Nema nikakve štete ili opasnosti u brojnosti duhovnih zajednica, niti u postojanju različitih puteva i načina stremljenja ka Bogu, već u njihovoj tendenciji da prerastu u kult. Sukobi su neizbežni uvek kada fanatične osobe pokušavaju da svoj kult i dogme nametnu kao jedinu istinu nekoj drugoj grupi ljudi, ili, kada zvanična verska ili državna vlast tuđa učenja proglašava za jeres i otvoreno poziva svoje pristalice na borbu. Borba za prevlast se često maskira dogmama i zaklanja iza božanstava, pa se sugeriše težnja ka zaključku da je - "jači i bliži Bogu" onaj narod, čije je božanstvo jače i više udaljeno od čoveka.

Mnogi žele da svoju religiju ili svoj ateizam pretoče u materijalnu dobit, vlast, ugled... Sa narastajućim pritiskom ovih želja i očekivanja, raste i nada u pojavljivanje Mesije - novog Svetlonoše. Svi se potajno nadaju da će se Mesija pojaviti iz njihovog roda, vere ili kulta, da bi tame dokazali ispravnost svojih ubeđenja i blizinu Božanskoj suštini.

Velike i krvave borbe se i sada vode između ljudi sličnih ili istih verskih ubeđenja. Usamljeni i uplašeni ljudi ne veruju sebi i nisu se setili niti su naučeni da sami treba da traže svoj put i da treba da se grupišu i okupljaju po sopstvenom nahođenju, umesto što se zaklanjaju iza autoriteta grupa ili vođa.

Pitate se - za koju veru, učitelja ili duhovnu grupu da se odlučite?

Odlučite se za ono što vas najviše menja u pravcu ljubavi i tolerancije, što vas uči strpljenju i vodi ka mudrosti! Brzinu, kvalitet i stepen promene procenjujte po svom odnosu prema drugima. Vaš ukupan način života je prava mera duhovnog rasta i bogatstva.

Ne osudujte one koji drugim putem pođoše... Treba imati u vidu da religiozni čovek nekada postaje zao i sebičniji od ateiste, jer smatra sebe za izabranog a druge za grešne i odbačene. Vera treba da vas oplemeni i zbliži, a ne da vas plaši ili razdvaja.

Veru treba nekada da koristite i za to, da u svoju fizičku realnost dovedete neka nova, željena znanja i iskustva. Slično, verujući možete da ostvarite i neke potrebne pretpostavke za svoje buduće mesto, susrete i razvoj u duhovnoj dimenziji.

Želim i ovde da vam ukažem na vašu tačku moći, na presek vaše prošlosti i budućnosti - na sada. Kreirajte svoj život i svoju budućnost - sada, u okvirima ograničenja koja nameće vaša prošlost i vaše postojanje...

...A Svetlonoša se pojavljivao, donosio novu baklju Duhovnog svetla, da bi je posle, hiljadama godina razvlačili razni tumači koje svetlo često nije ni dotaklo. Oni su pojavu i učenje Svetlonoša hteli da iskoriste za lične ciljeve, a sledeći svoje zablude pokušavali su da dokažu izvornost samo svojih istina i valjanost samo svog viđenja.

Često su se svetitelji povlačili daleko ne samo od svetovnog života, već i od hijerarhija u okviru kojih su se rangirali tumači svetlosti, daleko od hramova koji su, ponekad, umesto izvora svetlosti postajali bastilje. U nepomućenom miru isposnica i ličnih svetilišta, oni su činili istinsku Božju službu šireci mir, ljubav i oprost. Oni su ljudima vraćali nadu, snažili veru i bodrili ih da ne posustanu i ne dozvole da zlo njima ovlada. Mnogim čudesnim isceljenjima - isceljujući sve ljude bez obzira na rasu, veru, položaj ili bogatstvo - dokazivali su širinu svojih pogleda, dubinu svoje vere i snagu svoje ljubavi. Oni nisu trgovali zlom plašeći ljude ili im obećavajući spasenje. Nisu trgovali ni mestom u Raju ili Paklu, nisu vodili borbu za dokazivanje ispravnosti sopstvenog mišljenja ili vere... Daleko od očiju sveta, oni su često činili razna čuda u Božje ime, slaveći Ga i čineći da Mu se ljudi približe za još jedan korak. Njihove podvige su često prisvajale različite verske institucije, koristeći ih kao još jedan u nizu dokaza da je jedino njihova vera ispravna, da je njihova istina najveća...

U Trećem ljudskom dobu, zadatak Svetlonoša je pripadao muškarcima. Ovo nije bilo samo stoga što je to nalagala muška dominacija u vremenima iz kojih su oni potekli, vec stoga što je muški princip (koji je dominantan u telu muškarca), mogao da podnese snagu primljenog svetla. Međutim, to nije oduvek bilo tako, niti će tako biti za sva vremena.

U davna vremena, na pojedinim prostorima, kada je telesna i psihička građa ljudi bila drugačija, žena je mogla bez posledica da primi duhovno svetlo i da ga putem nasleđa prenese dalje potomcima. Mešanjem rasa, naroda i seljenjem u druga podneblja, izmenjene su vibracije materijalnog i eteričnog tela pa je muškarac preuzeo ovaj zadatak, ali je potrebne preduslove mogao da nasledi isključivo po ženskoj liniji - od majke. Zbog toga se i danas u nekim narodima rod i srodstvo određuju po majčinoj lozi.

Prvo ljudsko doba, doba kada se materijalizivao Obrazac čoveka, bilo je doba jake projekcije Duhovnog svetla.

U Drugom dobu, kada se Obrazac podelio na Podobrasce, došlo je do smanjenja projektovane svetlosti koja se dobija rođenjem. Bilo je to vreme Praanđela, Divova i Praljudi... Sa aspekta čoveka čvrsto uronjenog u materiju, Praanđeli su bili vazdušasta i gotovo nestvarna bića.

Ženski princip iz ove porodice je poznat pod imenom - Deva. One su boravile u eteričnim međuprostorima, a sa ljudima su uglavnom komunicirale na duhovnom planu... Vrlo retko bi se inkarnirale na zemlji, češće povezujući svest sa svešću vode ili drveta, nego sa telom čoveka...

Kako je vreme proticalo, muški princip Praanđela je sve češće i sve duže bivao u materiji, primajući zgusnuti oblik čoveka Drugog doba. Oni su bili najveći magovi među Divovima, nosiocima velikih civilizacija Drugog ljudskog doba.

Događaji sa kraja Drugog doba su imali za posledicu, pored ostalog, da su neke Deve, izgubivši energetsku stabilnost, "sišle" u niže ravni, unoseći pojačano duhovno svetlo u svet materije. Muški potomci Deva su u Trećem ljudskom dobu vrlo često bili kandidati za Svetlonošu, a ženski potomci su upamćeno iskustvo i večno svetlo, preko svog energetskog omotača i genetskog materijala, prenosili dalje novim naslednicima.

Vremenom je snaga ukupnog sećanja slabila, dolazilo je do genetskog i duhovnog mešanja što je uticalo na aktiviranje nekih drugih razvojnih procesa. Uzimajući u obzir i ukupan način života, potrebe i izazov modernog doba, nije teško doći do (tačnog) zaključka - da je pojava kandidata za Svetlonošu sve ređa. Nekada je potrebno da prođe više stotina godina, pa da se u jednoj lozi Deva pojavi takva mogućnost. Verovatnoća pojavljivanja kandidata se povećava kada po obe roditeljske linije pristiže pogodan genetski materijal, a inkarnant donese pojačan svetlosni agens.

Mnogi su pokušavali da praćenjem loze odrede mesto pojave rađanja kandidata (za Svetlonošu). Međutim, nije bilo moguće pratiti ni grananje svake loze po ženskoj liniji, a kamoli sve mogućnosti koje potiču od oca i njegove loze. Tako se dešavalo da se sveta krv ne pojavi tamo gde su se mnogi nadali, vec na mestima gde nije očekivana.

Dešavalo se da su nekada i čitavi delovi naroda svesno bili u rodoskrvnim vezama kako bi sačuvali krv za koju su mislili da je "čista". Tako su mnoge dinastije, pored ugleda i bogatstva, pokušavale da probude, ojačaju ili sačuvaju svetu krv u okviru svoje loze. Ali, dobijali su često neželjen dar, degradaciju krvi koja se ogledala u povećanoj smrtnosti odojčadi i dece i porastu genetskih bolesti. Degradacije su se dešavale i u zatvorenim kastinskim redovima, gde je često zaustavljan prirodan inpuls mešanja. Stoga je svako rodoskrvno mešanje kasnije zabranjivano zakonom.

U stara vremena, neki mudraci su pokušali da naprave arhive u kojima će biti popisane sve porodice u kojima po ženskoj liniji teče seme svetla. Nije stoga ni čudo što su vlastodršci ulagali mnogo truda i blaga da bi došli u posed ovakvih arhiva. Ovo su činili da bi u svoju porodicu uveli maticu plemenitog roda, ili, da bi uništavanjem arhiva uklonili potencijalnu opasnost od gubljenja poseda ili vladajućeg položaja ukoliko bi se pokazalo da postoji neko sa čistijim rodoslovljem.

Danas je na sreću (ili nesreću) uništen najveci broj arhiva u kojima su opisani i čuvani "tačni" tokovi Svete krvi.

Sve ono što vi pokušavate da rekonstruišete kao lozu plemenitog roda, uglavnom je osuđeno na propast. Najpre zbog mnogih falsifikata i nedostatka izvornog materijala, a zatim - zbog toga što je potrebno čekati do sedmog kolena da bi se krv obnovila u istoj lozi. Naime, jak krvni uticaj u jednoj lozi doseže do sedmog kolena; tada se menja ciklus pa postaju dominantne i neke (nove) druge karakteristike. Dakle, ima smisla pratiti lozu samo do šezdeset četiri pretka jednog naraštaja po obe linije, jer će se za to vreme samo jedanput pojaviti mogućnost za krvne karakteristike izuzetno jake ličnosti.

Sa gledišta energetskog toka, ovo se dogada svake sto četrdeset četvrte godine u okviru jedne loze.

Pored ovoga, treba uzeti u obzir nivo razvoja i strukturu ličnosti, mada ličnost sa velikom snagom inicijalne ideje čeka na stvaranje materijalnih uslova za svoju aktuelizaciju, odnosno, traži adekvatan roditeljski par.

U trenucima preseka svih ovih oscilatornih tokova, nalazi se optimalna tačka za pojavu Svetlonoša, svetitelja, izuzetnih naučnika, umetnika...

Treba naglasiti da su ovakve ličnosti samo potencijalno izuzetne, a da su lični stav, svesna namera i angažovanost u određenom smeru, dominantni za razvoj i realizaciju plana. Ovo se odnosi podjednako na nauku, umetnost i stvaranje umetničkih dela, kao i na duhovni rast i nalaženje putokaza i bisera na sopstvenom putu. Potraga za izdancima Svete loze je najčešće potraga za vlašću i bogatstvom. Postoje mnoge tajne organizacije i lože koje pretenduju da u svojim nedrima čuvaju Svetu krv ili da imaju nepobitne dokaze o tome gde se ona nalazi. Oni su san o bogatstvu i moći zamenili drugim snom, ali sa istim značenjem.

Ovde smo dobili jedno usmerenje: treba uočiti korelaciju između svakog pojedinca i šesdeset četiri pretka (računajući i naše koleno) sedmog pokoljenja, šezdeset četiri genetička koda i istog broja heksagrama u Ji-čingu ili Knjizi Promene. Na odgovarajućem magičnom kvadratu se ove veze mogu odslikati i analizirati, a upućeni će uočiti značajne uticaje i mnoge mogućnosti.

Iz Duhovnih dimenzija smo dobili direktna uputstva za konstrukciju Magičnih Kvadrata, kao i uputstva za izradu i testiranje Fluida 8. Na Magičnim Kvadratima se mogu energetski pojačati neke linije uticaja pa i termodinamičke promene i mogu se analizirati problemi degeneracije koda i redundance.

Pored zaštite od štetnih zračenja i uticaja, Fluid 8 svojim prilagodljivim vibracijama pomaže pri lečenju, zatim kod duhovnog rasta i prelazak u viša stanja svesti, kod regresivnih i drugih tehnika... Radi detaljnijih objašnjenja pročitajte uvodni deo ili stupite sa nama u kontakt. Ako želite - javite nam se, budite naši saradnici, prijatelji.

Svi koji se upuštaju u ovo traganje, zaboravljaju da se događaji ovakvog značaja i nivoa odigravaju samo u funkciji Višeg Plana, a da se čovečji plan i njegova sloboda izbora odvijaju u jednom relativno suženom prostoru ukupnog izraza. Ukratko, Planom nije omogućeno nikakvo veštačko uzgajalište Bogoljudi.

Sveta krv ne može da se poseduje niti zatre. Ona vam uvek izmiče i kruži kroz ljudski rod, kako bi svakog čoveka oplemenila, podsetila, uspravila i povela napred.

Čovek ne zaboravlja da je pogrešio; on samo često zaboravlja šta je pogrešio, ali ga njegove pogreške u vidu lekcija prate i teraju da ih preobrazi. On to često ne razume, pa pritisak proistekao od verovanja u svoju iskonsku grešnost i prokletstvo uklanja tako- što grešku ponavlja. Na taj način čovek ulazi u još žešću trku, lekcije se umnožavaju, ubeđenja jačaju, a težina života povećava...

Neki od potomaka ljudi Drugog doba teže da grešku ponove. Zakon automatskog uzastopnog učenja se stara da se ovo ne dogodi i razdvaja potomke onih koji su bili za pobunu - od onih koji su bili protiv nje. Povremeno, kada pritisak opadne, razdvajanje prestaje pa se ukazuje prilika da se nebiće pobune transformiše u akt praštanja i ljubavi. Sve se ovo događa na nivou grupa, ali i kod svakog pojedinog clana.

Sada, dok ovo zapisujete (prva polovina zadnje decenije dvadesetog veka), ponovo se sastaje jaka linija potomačke krvi sa nekim strukturama ličnosti koje imaju slično poreklo. Ponovo je prisutna težnja da se pobuna transformiše u pomirenje, ali i mogućnost krvavog pira - baš na ovim prostorima gde je najjače sećanje i jednih i drugih. Jaka tendencija ka drugoj mogućnosti će mnoge udaljiti od realizacije za ceo jedan ciklus, sve do sledećeg pojavljivanja preseka povoljnih tokova u optimalnoj tački. Međutim, ova poklapanja nisu samo vremenski pravilno podešena. Uzimajući u obzir vašu ukupnu istoriju, sećanje, vremensko-prostorne diskontinuitete i druge parametre, može se uočiti da svaki prostor uvek nosi dovoljan broj potencijalnih Nosilaca i čuvara znanja za svako pojedinačno vreme.

Simulacija i završetak davne pobune se neće odvijati samo na višim Planovima, već i u nutrini svakog pojedinog čoveka, kao i između Nosilaca i čuvara znanja sa jedne i predstavnika pobunjenika sa druge strane. I jednima i drugima će podršku pružati (nekada zajednički i kao pre pobune nezamagljen) obrazac sopstvenog plana razvoja.

Ova podrška će imati različito dejstvo na učesnike simulacionog procesa:

Kod pobunjenika treba da se premodelira želja za vlašću i posedovanjem - u želju za sopstvenim razvojem i pomoć drugima; kod čuvara i Nosioca znanja - da se aktavira oprost i spremnost za saradnju uz korišćenje duhovne svetlosti i ranijih znanja. I jedni i drugi treba da ostvare bolji uvid u celinu i dragocenost svakog života i oblika postojanja.

Energije pobunjenika hiljadama godina traže "kopije" plana razvoja, ali će ih dobijati srazmerno svom stepenu odustajanja od pobune i prevlasti, čime će događaj Pobune biti reprogramiran i drugačije završen.

Šta se ustvari dešava, kada ovaj tok događaja posmatramo iz ugla ponuđenog modela ličnosti.

Nebiće Pobune nije adekvatno transformisano niti opozvano i povremeno se gubi u vremenskim prekidima, ali se i aktuelizuje kada se poklope parametri kao što su istorodna krvna struktura i struktura ličnosti. Tada ono želi da se aktuelizuje kroz akcije u okviru kojih je i nastalo. Tada žele da se realizuju i druga nebića, nebića suđenja, krivice, straha,... koja su proistekla kao reakcija na Pobunu i koja su otključala vrata zla podelivši princip jedinstva (do tada je i dvojnost bila način izražavanja jedinstva). Tada i zlo traži aktuelizacija težeći da se domogne snage koja bi ga u vaseljenskim razmerama održala stabilnim, a to je moguće samo posredstvom snage bića.

Ma kako udarac njegovog malja bio bolan, imajte na umu da zlo slepo udara i da ne vidi ako nema oči koje će umesto njega da gledaju; ma kako bio gorak otrov koji vam spravlja, imajte u vidu da ruka nekog od vas meša otrov umesto njega. Ma koliko vam ono izgledalo silno, puno znanja i sećanja - vi ste jači, jer ste besmrtni. Zlo krvari od bola što nije biće, vi krvarite od bola zato što ste ga sami otključali i u njega verujete...

Baš sada, kada po ko zna koji put nebića straha obilaze Ravan nadomak zemaljske tražeći među eteričnim formama sveti materijal kako bi se na njega obrušila - zastanite sinovi i kćeri Neba! Oprostite svima sve, ili, ako ne umete da praštate, zamolite druge za oprost; ako ne znate kako druge da molite - sami se pomolite, a ako ni to ne znate ili ne želite - zaustavite misao, budite bez straha, suda i krivice, budite mirni i opušteni. Kada bi bar za trenutak ovo učinili svi ljudi na zemlji, a jedan u ime svih slao ljubav, potpuno oprostio svima i sve zamolio za oprost - nebića suđenja, krivice i straha bi se razložila, poluprincip zla bi se vratio u spokojan san unutar principa iz koga je potekao, nestao bi pritisak vašeg sećanja na sve ono što mislite da ste pogrešili, jer bi se sve energetski izbalansiralo, dekodiralo, završilo...

U vašim knjigama i sećanjima se uvek ukazuje na dva puta, na dva sistema rada, duhovnog uzdizanja, smisla i tretmana čoveka i njegove sudbine.

Jedan put je put pada, put kazne i osvete, pakla i apokalipse: to je put i sećanje koje su razvili potomci Dšova sa Atlantide. Oni su najčešće verovali u jednog vrhovnog Boga, u opšti i zajednički Princip iz koga su svi potekli.

Drugi put je put ljubavi, samospoznaje i uzdizanja ka Bogu bez kazni i greha; to je put Hiperborejaca, nekih grana arijevske rase i njihove raspršene religije. Oni su verovali u postojanje mnogih lica jednoga Boga, iz čega se kasnije razvilo verovanje u postojanje više bogova.

Ondašnje mešanje rasa, religija i sećanja, krvno i duhovno nasleđe, čine da su ljudi izmešani do te mere, da se ne može pouzdano govoriti o bilo kakvom autentičnom poreklu, putu, veri, jeziku, krvnom ili duhovnom nasleđu...

Postojanje svete krvi, Svetlonoša i svetitelja, govori o neprekidnoj Božjoj ljubavi koja na mnogo načina budi usnulo čovečanstvo i ukazuje mu na sopstvene mogućnosti. Po završetku kataklizme Drugog doba, Nosioci i čuvari znanja nisu otišli u neki lepši svet u kome bi velikim koracima nastavili svoj razvoj. Bog u svojoj ljubavi ništa ne deli, pa ni čoveka od čoveka. On ljudsko osvešćivanje i buđenje podržava na razne načine i svima daje priliku da pomognu i oproste jedni drugima, a Njemu priđu probuđeni i svesni.

Sve ovo ne znači da će ljudi kroz koje u nekom vremenu protiče manja koncentracija svete krvi, biti u nepovoljnijem položaju od onih čija količina svetla obezbeđuje kandidaturu za Svetlonošu, svetitelja, izuzetnog mislioca, naučnika, umetnika... Svako dobija zadatak prema svojoj meri. Svetlost ne nosi privilegije i udobnost, već trud i odgovornost... Darove ne dobijate samo za ličnu upotrebu, već da ih podelite (sa) ostalima.

Energetski stimulansi iz zajedničkih riznica znanja i sećanja, jače i češće deluju na one kojima je takvo iskustvo potrebno i koji mogu da ga podele sa drugima. U bogatstvu i simetričnosti životnih (i drugih) uslova, svi imaju iste mogućnosti za rast i buđenje. Ukratko, svi će biti probuđeni, imaće različite zadatke, ići će različitim putevima, ali na cilj svi moraju stići zajedno.

Kao ilustracija navedenog principa, može da posluži priča o trci u kojoj svi trkači moraju da stignu na cilj u određenom roku, ali - zajedno.

Posle nekog vremena bi moglo da se uoči kako se iz grupe izdvaja određen broj obdarenih koji zapravo vode trku, ali, s obzirom na uslove, oni neće ostaviti posustale, već će tempo prilagođavati njima i bodriće ih da izdrže. Oni će prvi uočavati neke neravnine na stazi, pogrešne oznake, mesta odrona, šta više - neko od vodećih trkača će možda biti i povređen, ali će se predvodnici povremeno vraćati da ostalima ukažu na prepreke i da ih bezbedno provedu kroz lavirinte do sledećeg dela staze koji nije tako težak ili opasan.

Neko će se sa začelja probuditi, možda će ga trka poneti pa će preći u redove predvodnika. Neko od vođa će opijen svojom ulogom sagoreti u jakom tempu i ostati na začelju... U svakom slučaju će jedna mala grupa uvek biti napred, stvarajući ostalima lakše uslove da stignu do cilja. A kada se ukažu vratnice cilja, predvodnici će usporiti tempo a grupa sa začelja će ih pristići...

Ne otimajte se o mesto predvodnika - ako tome niste dorasli i ne bežite od uloge vođe - ukoliko u sebi osetite signal buđenja svetlosti i sećanja, jer tako uskraćujete da stignu do cilja oni kojima je vaša pomoć neophodna.

Upamtite i ovo: dobar predvodnik nije nikakav gospodar; on samo predano služi onima koje vodi, odgovoran je za njihovo posrtanje, ali nije zaslužan za njihovo buđenje. I dok svako ima po neki poseban zadatak, svoju malu tajnu, muku i senku koju treba da prečisti, osvetli ili osvesti, on nema posebnog zadatka sem da svi koje predvodi uspešno izvrše svoje zadatke. To može trajati i duže od fizickog života predvodnika, ali on svoju ulogu ne završava samo u telu. On nastavlja da vodi i podučava sve koji su ga prihvatili ili izabrali za vođu (učitelja), on nastavlja da služi u cilju njihovog buđenja...

Svetlonoše, svetitelji, učitelji, mudraci i svi drugi znani i neznani predvodnici, neka je srećno i blagosloveno vaše služenje, jer zahvaljujući vašoj svetlosti i ljubavi, čovečanstvo brže i bezbednije korača cilju...