Popričajmo na temu - zastrašivanje

Zamisli sebe u kozi dvogodisnjeg deteta, ili starijeg, i onom sto se nalazi u njegovoj glavici. A onda zamisli da te neko strasi tetom (ili cikom) koja je 3. puta veca od tebe i koju posmatras kao dzinovsku, pretecu osobu. Ovo je, kao sto sam primetila razradjena shema, kad dete nesto nece da radi, tu je zastrasivanje. Devojcica bi ubrzala korak, svaki put kad joj je majka rekla da cu je ja uzeti. Zar ne mislis da postoji 100 elegantnijih nacina da se postigne cilj, a pri tome dete to i ne oseti ?
Verovatno joj to rade kad nece da jede, da spava, da se obuce i sl.
Zastrasivati dete ili ne daj Boze udariti dete jeste odraz roditeljske nemoci, nema tu "malo po guzi", "to je za tvoje dobro" i sl.
To sto je toj majci i babi lakse da malu zastrase tetom, jer tako sa najmanje napora dobiju zeljeni efekat ih ne amnestira od odgovornosti i ne opravdava ovaj postupak. Uostalom pitaj kog god hoces decjeg psihologa da li je ovo OK model i videces sta ce ti odgovoriti.
Naravno i nazalost postoje mnogo izrazeniji modeli zastrasivanja i zlostavljanja dece, pa ti se ovo mozda cini bezalenim, ali nije tako.

Setih se Toma Sojera i one scene kad mu uvale da ofarba dugacku ogradu, Tomu je to smor, ali se pravi da uziva u tome, na kraju mu drugi decaci daju neke igrackice, sitnice, da bi sami mogli da farbaju, a Tom kulira. Ne znam zasto mi je ovo palo na pamet, mozda kao nacin da se nesto sto je samo po sebi dosadno il tesko malim trikom pretvori u primamljivo, cak toliko primamljivo da se deca nadmecu ko ce to da uradi i smatraju to dobitkom, nagradom, za koju su spermni i cak i da plate.