Zemunske priče

Nedelja:1

Marta 1908. godine u Zemun su doputovali,posle uspesnog gostovanja u Bukurestu i Beogradu clanovi slavnog Italijanskog operetskog drustva.
To drustvo je brojalo 50 clanova,vodili su ga bariton E.Masini i R.Dedjordjo i spadalo je u vrh tadasnje evropske muzike.Italijani su dali 12 predstava (izmedju ostalog i Gunoovog "Fausta") u hotelu "Central",odusevivsi Zemunce,koji su -iz ovoga se vidi- tada bili u prilici da u svom gradu gledaju i slusaju najistaknutije evropske umetnike.Primera radi,u Zemunu su tada gostovali i balet
Ugarske drzavne opere iz Budimpeste,opereta Osijeckog Narodnog kazalista,ruska druzina "Slavjanskovo", poznato beogradsko pevacko drustvo "Stankovic" koje je vodio Stanislav Binicki i tako dalje,kao i mnogi slavni solisti.
Gostovanje svetski poznatih umetnika cesto su izazivala veliki interes i Beogradjana,pa su tada radile i vandredne ladje izmedju dva grada.

Nedelja:2
U Zemunu je 8. aprila 1911. godine,u staroj gornjovaroskoj porodici,rodjen Laza Jovanovic-Porcija,jedan od najboljih tenora jugoslovenske muzicke scene. Po zavrsenoj zemunskoj gimnaziji,Laza Jovanovic je apsolvirao na Masinskom fakultetu i do pocetka rata radio u Komandi vazduhoplovstva,uzimajuci privatne casove pevanja kod profesora Aleksandra Ruca i svojih prijatelja Zarka Cvejica i Zdenke Zikove.
Po izbijanju rata 1941. godine presao je u Beograd i stupio u operski hor Narodnog pozorista,gde ga je odmah zapazio dirigent Stevan Hristic i usmerio na solisticke uloge.U osam sezona,koliko je nastupao u Beogradskoj operi dao je niz istaknutih uloga i dobio mnoga priznanja i tri visoka drzavna odlikovanja. Od ranih pedesetih godina kada je Beogradska opera pocela da gostuje u inostranstvu ,zapazen je i u svetu,a on sam je,za vreme jednog gostovanja u Cirihu krajem 1950. godine,odlucio da se ne vraca u zemlju,kako bi mogao muzicki da se obrazuje.
Bio je zvezda cuvenih operskih kuca u Rimu,Milanu,Gracu i Becu,a umro je iznenada 1962. godine.Na zalost,do danas je sacuvan je samo jedan muzicki zapis ovog velikog umetnika-magnetofonska traka snimljena privatno i u Becu,kao pozdav porodici neposredno pred Jovanovicevu smrt.
Branko Najhold

Nedelja:3
Jedan od najcuvenijih jugoslovenskih slikara,Sava Sumanovic(1896-1942),prvi put se obreo u Zemunu septembra 1906. godine,kada je dosao iz Sida i upisao zemunsku gimnaziju.
U toj skoli gde je i maturirao 1914. godine,Sumanovic je stekao osnove likovnog obrazovanja,za sta posebne zasluge ima profesor Isidor Jung.Kod Junga je Sumanovic uzimao i privatne casove,a za svog profesora je u jednom pismu napisao da ga je "ucio impresionistickom slikanju i to na nacin Sezana i Van Goga".
Po zavrsetku gimnazije,Sava Sumanovic se nije vracao u Zemun a u spomen ovog velikana,na pedesetogodisnjicu njegove tragicne smrti 27. septembra 1992. godine zemunska opstina je na na zgradi bivse Madjarske skole u kojoj je Sumanovic stanovao za vreme skolovanja u Zemunu,postavio spomen plocu,rad(i poklon)zemunskog vajara Milorada Rasica

Nedelja:4

Aleksandar Masic,rodjen 28. novembra 1852. godine u Otoccu,bio je profesor "prostorucnog risanja" u zemunskoj gimnaziji od 1878. do 1894. godine.
Zbog oboljenja ociju rano je otisao u penziju,a umro je 1902. godine gotovo potpuno slep.Slikarsku akademiju je zavrsio u Becu i Minhenu,ali se nije isticao posebnim talentom,za razliku od njegovog brata blizanca,Nikole,koji je postao slavan slikar. Ipak,Aleksandar Masic je bio korektan crtac i odlican pedagog,koji je zapamcen kao organizator prvih likovnih izlozbi u Zemunu.
Na tim izlozbama izlagali su njegovi djaci,medju kojima je bilo i kasnije veoma cenjenih slikara,poput dr Petra Markovica.Od Masicevih dela nastalih u Zemunu najznacajnije su dve velike slike koje su do skoro bile u kontumackoj kapeli Svetog Roka,kao i jedan crtez gimnazije iz 1885. godine.Jedan od dva profesora koji se na tom crtezu vide kako setaju je on licno(sa rukom u dzepu),dok je drugi njegov kolega Julije Domac.

Nedelja:5
U Zemunu je 8.avgusta 1898. godine u staroj jevrejskoj porodici rodjen Pavle Bihali.
Posle prvog svetskog rata,u kome je aktivno ucestvovao,otvorijo je molersko farbarsku radnju,ali vec 1928. godine prelazi u Beograd gde pokrece casopis "Nova literatura" i osniva izdavacko preduzece "Nolit".Do rata je izdao 130 knjiga,uglavnom sa antiratnim,antirasistickim i antifasistickim temama,kao i dela savremenih progresivnih pisaca.I sam je napisao citav niz clanaka i knjizevnih i literarnih kritika u svom i drugim casopisima.
Pod pseudonimom O.Presko bavio se veoma uspesno i slikarstvom i medju prvima kod nas,fotomontazom.Zbog jevrejskog porekla i slobodoumnog nastupa,Gestapo ga je ubrzo po izbijanju rata uhapsio u Gornjem Milanovcu a ubrzo potom je streljan u Beogradu,neznanog dana izmedju 1. i 8. jula 1941. godine.Njegovo preduzece Nolit obnovilo je rad pod istim imenom.
U Zemunu i danas zive clanovi porodice Bihali,ali se Zemun jos uvek nije dostojno oduzio ni Pavlu Bihaliju,ni njegovom bratu Oto Bihalji-Merinu..

Nedelja:6
Jedna od nasih najvecih spisateljica,Isidora Sekulic,rodjena je 16.februara 1877. godine u Mosorinu,u Backoj.
U Zemun je dosla krajem 1883. godine kada joj je otac Danilo tu postavljen za gradskog kapetana,odnosno upravnika policije.Isidora Sekulic se u Zemunu skolovala,a od 1897.godine je otisla u Pancevo,gde radi u Srpskoj visoj devojackoj skoli.Praznike i skolske raspuste kao i cesta i duga bolovanja provodila je u Zemunu sve do 1900. godine kada dozivljava tesku nesrecu:najpre joj je u aprilu otac,a u julu i brat Dimitrije student prava u Gracu.
Obojica su sahranjena na zemuskom pravoslavnom groblju.Nad njihovim grobom Isidora je provodila sate i dane,a i kasnije,ma gde boravila i putovala,svaki Uskrs-dan kada joj je umro otac-je provodila na groblju. Tu se upoznala i sprijateljila i sa starim grobarom Nikolom Ribaricem koji joj je pricao istorije i sudbine mnogih zemunskih porodica i licnosti koje su pocivale na Gardosu.
Isidora je sve to pomno belezila u "crnu svesku",koju je uvek sa sobom nosila na groblje i koju je na zalost,spalila pred smrt,5. aprila 1958.godine. Najzanimljivije price starog grobara ipak je uoblicila u romansirane celine i objavila u svom najboljem delu "Kronika palanackog groblja",kojim je ovekovecila Zemun.

Nedelja:7
U Zemunu je 16. januara 1886. godine umro dr Jovan Subotic,nas istaknuti politicki i javni radnik i knjizevnik.
Rodjen u sremskom selu Dobrinci 1817. godine, doktorirao je filozofiju i pravo u Pesti,posle cega se veoma aktivno ukljucio u politicki i javni zivot,zastupajuci interese Srba u Habsburskoj monarhiji.Kao poslanik u Hrvatskom saboru podneo je predlog za ravnopravnost cirilice i srpskog imena u Hrvatskoj a na zasedanjima narodno-crvenog sabora u Sremskim Karlovcima(1869-71) istupao je protiv svemoci crvene hijerarhije.
U Zemun se doselio 1884. godine i tu je proveo poslednje godine zivota.Sahranjen je na zemunskom groblju,a u porodicnoj grobnici su mu sahranjeni kasnije i supruga i sinovi i neki njihovi potomci.U knjizevnosti se dr Subotic ogledao kao pesnik,liricar, dramaticar,pripovedac,romanopisac,pisac filoloskih i estetskih spisa i antologija,no danas njegova dela nemaju vecu vrednost.....

Nedelja:8
U julu 1920. godine u zemunskoj gimnaziji se zaposlio Milos N. Djuric (1897-1967),koji je tu radio do 1923. godine.U to vreme on je bio samo mlad gimnazijiski profesor,ali se kasnije proslavio kao nas najistaknutiji helenista, knjizevni istoricar,esteticar,profesor klasicne filologije na Beogradskom univerzitetu i akademik,istaknuti prevodilac antickih autora,posebno Homera, i pisac nekoliko zapazenih studija o helenskoj knjizevnosti,filozofiji i kulturi.
Za vreme sluzbovanja u Zemunu,Milos Djuric je bio veoma aktivna na "serklovima" koji su redovno organizovani u kuci dr Petra Markovica i okupljali najvece zemunske i mnoge beogradske intelektualce toga doba....

Nedelja:9
U Zemunu je 26. marta 1894. godine umro Ignjat Sopron, najslavniji zemunski knjizar,stampar i izdavac i jedan od najvecih intelektualaca svoga doba.Izmedju ostalog,Sopron se bavio i knjizevnoscu,pisuci istoriske skice o Zemunu beleske o kulturnom zivotu u gradu,rasprave,putopise reportaze i pripovetke,kao i kapitalno delo "Monographie von Semlin und umgebung" izdato 1890. godine,obimno delo pisano sa naucnim pretenzijama.
Zanimljivo je da je Sopron,iako uglavnom na prosrpskim pozicijama,sva svoja knjizevna ostvarenja napisao na nemackom jeziku,mada je srpski jezik odlicno i govorio i pisao,o cemu svedoce njegovi mnogobrojni prevodi srpskih autora na nemacki jezik.Po Sopronovoj smrti jedna afera je uzburkala citav Zemun.
Kada je,naime,Sopron,po smrti svoje prve zene Pauline,1883. Godine ozenio njenu rodjenu sestru Lujzu,zemunski zupnik Korajac je za taj brak izradio papim blagoslov,ali pod uslovom da se vencanje obavi u rimokatolickoj crkvi.Uprkos tome,Sopron se vencao po evangelistickom obredu jer je Lujza bila cerka evangelistickog pastora Bebera iz Stare Pazove.Zato je,po Sopronovoj smrti,Karajc odbio da je oglasi zvonima i i zvrsi obred sahrane u ime katolicke crkve. Na to je srpsko svestenstvo naredilo da za vreme sprovoda zvone zvona na pravslavnim crkvama,a Srpska pravoslavna zanatlijska prosvetna i pevacka zadruga je u povorci pojala pravoslavne pogrebne pesme,dok je opelo citao Sopronov sogor Svalm,evangelisticki pastor iz Panceva.
Masovnim ucescem u sprovodu,zemunski Srbi su se oduzili Sopronu za Sve zasluge koja je ucinio srpskoj knjizi i pisanoj reci.

Nedelja:10
Poznati knjizevnik starije generacije Danilo Medic imao je buran zivot sve dok se nije skrasio u Zemunu gde je i umro 28. juna 1879. godine.
Rodjen u selu Doljani, u Lici,,1844. godine,rano je stupio u vojsku i vec 1859. godine ratovao u Italiji, a kasnije je ziveo neko vreme i u Rusiji.Cesto je menjao boravista i zanimanja, ali i politicka uverenja i licne simpatije,pa je tako od zestokog protivnika slovenske orijentacije pred kraj zivota postao vatreni Slovenofil,a od zestokog protivnika rezima,postao je veran sledbenik drzavne politike.
U Zemun je dosao pocetkom sedamdesetih godina XIX veka i tu je stvorio najznacajniji deo svog knjizevnog opusa.Kao pesnik je bio temperamentan i retorican,ali neoriginalan,ugledajuci se na Zmaj Jovu Jovanovica i Djuru Jaksica.Bavio se i prevodjenjem.....

Nedelja:11
I ako podanici Habsburske monarhije,zemunski Srbi su sve do pocetka prvog svetskog rata javno obelezavali sve znacajne datume vezane za istorijske dogadjaje ili za velikane srpske istorije i kulture,a austrougarske vlasti su se prilicno blagonaklono prema takvim proslavama odnosile.
Tako je i 10. aprila 1911. godine sva srpska inteligencija u Zemunu obelezila stogodisnjicu smrti Dositeja Obradovica.Posle liturgije u Bogorodicinoj crkvi,u sali Srpskog doma je gornjevaroski ucitelj Dusan Letic odrzao prigodan govor,a svecanost je zavrsena programom u kome su ucenici "deklamovali" i pevali.......

Nedelja:12
Poznati zemunski advokat,politicar i javni radnik i gradonacelnik Zemuna od 1920. do 1925. godine,dr Vladimir Nikolic rodjen je 7.novembra 1853. godine u selu Dobrica,u Banatu.Skolovao se u Pancevu i Sremskim Karlovcima,a prava je doktorirao u Gracu.
Osim politickog rada bavio se i knjizevnoscu,pa je jos 1895. godine sa ocem Lazarom,inace poznatim slikarom,objavio knjigu "Srpski slikari", a zatim slede njegove samostalne,mahom istrorijske studije.Napisao je i nekoliko putopisnih reportaza i vise clanaka iz istorije srpskog naroda,objavivsi ih u raznim listovima i casopisima.
Za vreme prvog svetskog rata dr Vladimir Nikolic je od 1916. do 1918. godine boravio u izbeglistvu u Rimu i Parizu,gde je po bibliotekama sakupljao gradju za jednu obimnu istoriju srpskog naroda,koju na zalost nikad nije objavio,ali je ipak deo tog materijala iskoristio za svoje kapitalno delo "Istorija cara Stefana Dusana",objavljeno u Zemunu 1928. godine.
Sa stanovista lokalne istorije,najznacajnija mu je knjiga "Znameniti zemunski Srbi XIX veka"(1912). Dr Vladimir Nikolic je umro u Zemunu 1931. godine i sahranjen je na groblju na Gardosu.......

Nedelja:13
Ubrzo po okoncanju drugog svetskog rata,1945. godine u Zemunu je osnovana privatna Gradska muzicka skola s pravom javnosti u Zemunu,kako joj je glasio pun naziv.Skola je imala jednogodisnji pocetnicki tecaj,trogodisnji pripravni tecaj i trogodisnji srednji tecaj,sto znaci da je ukupno skolovanje trajalo sedam godina.
Pocetkom 1948. godine,medjutim ukinut je status privatnih muzickih skola,pa ovu zemunsku 13. maja iste godine preuzima opstina.Ime joj je promenjeno u Muzicka skola Narodnog odbora Zemun i ustrojena je kao sestorazredna.Novo ime-Muzicka skola Zemun-dobila je 1951. godine,a dve godine kasnije se iz prostorija u Bezanijskoj ulici 49 seli u Ulicu Nade Dimic 1.
Od 1954. godine naziv joj je Niza muzicka skola "Kosta Manojlovic".Godine 1957. skola se preselila u Dom kulture,a 10. februara 1972. godine se uselila u novoizgradjenu, namensku zgradu u Nemanjinoj 9,cime je pocela nova etapa u radu ove ustanove, vec dugo jedne od najboljih nasih muzickih skola.....

Nedelja:14
U Vukovaru je 5. decembra 1867. godine rodjen Nikola Andric,naucnik,pisac, izdavac i pozorisni radnik. Slavistiku i romanistiku je studirao u Becu i Parizu, a 1897. godine je u Becu doktorirao.
Sluzbu je poceo 1891. godine kao gimnazijski profesor u Zemunu,gde je ostao do 1894. godine,a u Zemunu se i ozenio Stefanijom baronesom Jovic.Iz Zemuna je dr Andric premesten u Zagreb gde je imenovan za dramaturga Hrvatskog narodnog kazalista.Ogledao se u mnogim knjizevnim zanrovima,a jedno od najznacajnijih njegovih dela je feljton "U vagonu",napisan u Zemunu 1892. godine.
Srbin poreklom,dr Nikola Andric je neobicno znacajan za hrvatsku knjizevnost,nauku i kulturu uopste.Umro je u Zagrebu 1942. godine..... .....

Nedelja:15
Josif Ce,dugogodisnji ucitelj pevanja u zemunskim srpskim osnovnim skolama u poslednjoj cetvrtini XIX veka,rodjen je 27. januara 1842. godine u ceskom mestu Turnovu.Muzicko obrazovanje je stekao na Orguljaskoj skoli u Pragu.Najpre je bio horovodja i dirigent u rodnom Turnovu,da bi od 1869. do 1873. godine bio horovodja Srpskog crkvenog pevackog drustva u Pancevu.
U Zemun je dosao 1873. godine kao ucitelj muzike i odmah se ukljucio u drustveni,narocito muzicki zivot grada i rad Srpske crkvene pevacke zadruge, koja je pod njegovim vodstvom dostigla veoma visok kvalitet.Iz Zemuna je 1895. godine otisao za nastavnika muzike u kragujevacku gimnaziju,gde je dve godine kasnije umro.
Veoma uspesno se bavio i komponovanjem,pa je za sobom ostavio oko 50 kompozicija,od kojih je najpopularnija "Orzo klikce" i "Mileticeva pesma"- posle prvog izvodjenja,29. avgusta 1870. godine u Novom Sadu,to je dugo vremena bila najcesce izvodjena pesma u Vojvodini.......... .....

Nedelja:16
Zarko Savic, sin omiljenog zemunskog svestenika Nikole Savica, rodjen je 20. avgusta 1861. godine.Rodni Zemun je napustio vrlo mlad, posle zavrsenih nekoliko razreda realke, a posle kratkotrajne vojnicke karijere, posvetio se glumackom pozivu.
U ceskom gradu Opavi zapazen je njegov pevacki kvalitet, pa je u Becu zavrsio skolu pevanja cuvenog profesora Rosa za samo godinu dana. Ubrzo potom postaje jedna od zvezda operskih scena sirom Evrope, a posebno je bio slavan u Nemackoj.Jedno vreme je bio upravnik novoosnovanog osijeckog Narodnog kazalista, a krajem 1909. godine je sa Branislavom Nusicem osnovao prvu operu u Beogradu, u adaptiranom zakupljenom hotelu "Bulevar".
Zbog bojkota od strane Narodnog pozorista i veoma nekorektnih kritika dela beogradske stampe, posle samo 13 meseci Savic je sa citavom trupom otisao u Novi Sad i jedno vreme tamo vodio Srpsko narodno pozoriste.U vreme najvece slave, Zarko Savic i njegova supruga, takodje cuvena operska pevacica Sultana-Cijukova Savic,cesto su gostovali u Zemunu, gde su uvek rado docekivani i burno pozdravljani.Posle prvog svetskog rata Savic je otisao u Ameriku, gde je i umro, u Cikagu pocetkom 1930. godine...... ......... .....

Nedelja:17
Po oslobodjenju 1945. godine je u Zemunu osnovano vise kulturno-umetnickih drustava ("Sloga", "Stevan Malbaski", "Stevan Rajic", "France Rozman" i Pobeda), a rad je obnovio i cuveni predratni hor JAPD.
Dekretom nove komunisticke vlasti, sva zemunska drustva objedinjena su 1948. godine u jedno, pod patronatom Narodnog fronta, ali ova vestacka simbioza nije imala perspektive, pa je to drustvo ugaseno posle cetiri godine zivotarenja.Tada su ponovo obnovljeni "Sloga" i Akademsko pevacko drustvo (APD), ali zbog odredjene avangardnosti APD, lokalni "kulturtregeri" neprestano insistiraju na fuziji ova dva drustva, kako bi ih lakse drzala na uzdi.
Ovakva politika negativno je uticala na oba drustva, pa je rad u njima gotovo zamro, da bi 1. juna 1961. godine konacno doslo do osnivanja novog kulturno-umetnickog drustva "Branko Radicevic".Novoosnovanom drustvu su pristupili folklorni ansambli "Sloge" i fabrickog drustva "Kozara", ali su clanovi APD to odbili,sto je bio i definitivan kraj ovog slavnog hora.Prebrodivsi pocetne teskoce, kulturno-umetnicko drustvo "Branko Radicevic" danas je jedno od najjacih u zemlji, sa oko 600 clanova u vise sekcija i sopstvenim ,namenski gradjenim prostorijama u koje se uselilo pre dve decenije....

Nedelja:18
U Dobanovcima je 23. decembra 1896. godine rodjen Nikola Cvejic, slavni pevac- bariton jugoslovenske muzicke scene koji je veci deo zivota proveo u Zemunu. Diplomirao je agronomiju, ali je citav zivot posvetio muzici.
Jos kao clan operskog hora u Zagrebu,1920. godine, uzimao je privatne casove solo pevanja, a zatim se usavrsavao u Milanu.Bio je solista i prvak opera u Ljubljani, Zagrebu,Brnu i Beogradu, a gostovao je i u operskim kucama u Becu,Pragu,Varsavi,Parizu, Sofiji i drugde.Bavio se i operskom rezijom, aod 1946. do 1970. godine bio je profesor solo pevanja na Muzickoj akademiji u Beogradu.U velikom repertoaru dramskog baritona ostvario je 87 znacajnih uloga, proslavio se i kao koncertni pevac, a napisao je i monografiju "Savremeni belkanto" (Beograd,1979). Umro je 1987. godine i sahranjen je na zemunskom groblju.... ....

Nedelja:19
U Beogradu je 1. oktobra 1970. godine umro nas cuveni kompozitor Petar Konjovic, koji je odigrao izuzetno znacajnu ulogu i u muzickom zivotu Zemuna u periodu pred prvi svetski rat.
Rodjen 1883. godine u Curugu, Konjovic je u Somboru zavrsio uciteljsku skolu, a u Pragu konzervatorijum, 1906. godine.Iste godine je dosao u Zemun kao nastavnik muzike, preuzevsi odmah kao horovodja i Srpsku crkvenu pevacku zadrugu, koja je pod njegovim vodstvom prebrodila dugogodisnju krizu i ponovo postigla veoma visok nivo.Bio je i nastavnik i ravnatelj prve zvanicne muzicke skole koja je pocela rad u Zemunu,1. oktobra 1908. godine.
Po izbijanju prvog svetskog rata, Konjovic je napustio Zemun, a kasnije je radio u Zagrebu, Osijeku, Splitu i Novom Sadu, a od 1939. godine u Beogradu, gde je bio profesor Muzicke akademije i upravnik Muzikoloskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.Kao kompozitor se ogledao u gotovo svim muzickim oblicima, ali najznacajniji deo njegovog opusa su solo pesme i opere, medju kojima je svakako najpopularnija "Kostana"..... ....

Nedelja:20
Uprkos jakoj muzickoj tradiciji,u periodu izmedju dva svetska rata u Zemunu dugo nije postojala muzicka skola, pa je veliki broj Zemunaca prelazio u Beograd i tamo pohadjao muzicke skole "Stankovic" ili "Mokranjac", ili je u svom gradu uzimao privatne casove kod renomiranih nastavnika muzike.
Pri Katolickom domu casnih sestara Svetog Franje Asiskog 1929. godine je otvorena i muzicka skola, ali je ona bila poluzatvorenog tipa.Konacno, u septembru 1939. godine, u Zemunu je otvoren ogranak muzicke skole "Stankovic", koji je imao cetiri razreda u nizem, tri u srednjem i tri u visem "odseku".Skola je imala prostorije u Bezanijskoj ulici 43 (danas je to zgrada broj 49), a direktor joj je bio Ljudevit Kis-Lalika, bivsi direktor muzicke skole u Somboru i dirigent cuvenog hora JAPD, pod cijim je okriljem skola, zapravo i radila.
Po izbijanju rata,skola je obustavila rad, a po oslobodjenju je obnovila rad kao privatna muzicka skola iz koje je kasnije izrasla danasnja poznata zemunska muzicka skola "Kosta Manojlovic"....

Nedelja:21
Dana 1. jula 1895. godine u hotelu "Central" priredio je koncert slavni ruski tenor Sarl Gordon u pratnji zemunskih horova Srpske crkvene pevacke zadruge i Nemackog muskog pevackog drustva (Semliner Mannergesangsverein).
Polovina cistog prihoda sa ovog koncerta bila je namenjena postradalima od poplave koja je te godine pogodila Zemun.Poseta je, medjutim, bila slaba, pa je tadasnja zemunska stampa kritikovala svoje sugradjane, prvo zbog nehumanosti, a zatim i sto ne cene pravu umetnost, isticuci da su Gordona u Srbiji slusali kralj i kraljica licno i bili odusevljeni njegovim pevanjem......