Monika Beluči

Prelepa italijanska glumica, Monika Beluči, rođena je 30. septembra, 1968. godine, u malom italijanskom gradu, Ćita di Kastelo, u kome je odrasla obožavajući svetske filmske ikone kao što su Sofija Loren, Ana Manjani, Đina Lolobriđida i Klaudija Kadinale. Sa 18 godina je počela da studira pravo na Univerzitetu u Peruđi, kada ju je prijatelj nagovorio da se okuša u manekenstvu. Ova profesija pokazala se unosnom za Belučijevu zbog čega je napustila studije i preselila se u Mila no, odakle je za veoma kratko vreme njena karijera krenula uzlaznom putanjom. Pohađajući istovremeno i časove glume, Monika je 1990. godine dobila svoju prvu filmsku ulogu u filmu Dina Rizija «Život sa sinovima».

Posle nekoliko glumačkih ostvarenja u italijanskim filmovima, primetio ju je Frensis Ford Kopola koji joj je dodelio prvu američku ulogu; igrala je jednu od Drakulinih nevesti, u njegovoj adaptaciji Brem Stokerovog «Drakule» (1992), u kojima su takođe glumili Kijanu Rivs i Vinona Rajder. Odmah posle snimanja vratila se u Italiju i zaigrala u filmu «Heroji», a godinu dana kasnije i u dečjem filmu «Grudva». Međutim, kako je vreme odmicalo, Belučijeva je postajala sve nezadovoljnija neuspesima i letargičnošću italijanske filmske industrije u promovisanju svojih projekata. Pre nego što je potražila posao u francuskoj kinematografiji, pojavila se kao žena Faraona, pored Bena Kingslija u američkom televizijskom filmu «Josif» (1995).

Za svoj filmski debi na francuskom jeziku 1996. godine nominovana je za nagradu Cezar (francuski ekvivalent američkom Oskaru), u filmu «Apartman», i počela da se zabavlja sa kolegom, mačo-zvezdom, Vinsentom Kaselom. Par (koji se nekoliko godina kasnije i venčao) ponovo se pojavio pred kamerama, u romantičnoj komediji «Kakvu me želiš» (1996) i ozloglašenom trileru Jana Kounena o krvoločnim pljačkašima banke, «Dobermanu» (1997).

Tri godine kasnije, reditelj Stiven Hopkins je na prekookeanskom letu odgledao «Apartman» i ponudio Moniki ulogu lepe ali otuđene žene Džina Hekmana, u filmu «Pod sumnjom». Iste godine, glumica je zasluženo dobila svetsko priznanje za svoje ostvarenje u filmu «Malena». Pod rediteljskom palicom nagrađivanog reditelja Đuzepea Tornatorea, film govori o smernoj mladoj nevesti koja tokom II svetskog rata ostaje sama u malom sicilijanskom gradu pošto njen muž odlazi u rat. Očaravajuće lepa, ona se bori da zadrži svoje dostojanstvo dok je žene iz sela preziru i omalovažavaju, a muškarci nasrću.

Posle ovog uspeha, Belučijeva prihvata ulogu u još jednom internacionalnom hitu, Kristofera Gansa «Pakt s vukovima» (2002). Ovaj stilski prelaz između istorijskog i kung-fu žanra (u kome takođe glumi sa Kaselom) bio je četvrti najuspešniji film te godine u Francuskoj. Pošto je osvojio Evropu i Ameriku, Belučijeva je nominovana za najbolju sporednu žensku ulogu od strane Američke Akademije za naučnu-fantastiku i horore.

Posle ovoga sledi uloga zavodljive kraljice sa Nila u adaptaciji stripa Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra. 2001. godine, pridružuje se Kijanu Rivsu u drugom i trećem nastavku Matriksa. Iste godine snima i kontroverzni film sa svojim suprugom, Kaselom «Odpozadi». Ubrzo posle toga, Brus Vilis lično bira Moniku za ulogu humanitarnog doktora, koga on spasava iz ratom razorene Nigerije u filmu «Jecaji sunca».

2004. sledi uloga Marije Magdalene u kontroverznom blokbasteru Mela Gibsona, «Stradanje Isusovo», koji govori o poslednjih 12 sati života Isusa Hrista, ali se ponovo vraća francuskom filmu ulogom u «Tajnama agenata» (sa Vinsentom Kaselom).

Kao rezultat uspeha tog filma, Belučijeva započinje saradnju sa dva renomirana reditelja, Terijem Gilijamom i Spajkom Lijem, u filmovima «Braća Grim» i «Ona me mrzi». Njenoj filmografiji dodaju se i filmovi: «Seti me se, ljubavi», «Kao riba na suvom», «Gospodar rata» (sa Nikolasom Kejdžom)...

Sa više od 20 filmova za sobom, Monika je ipak svetsku slavu stekla zahvaljujući evropskom filmu, ne profitirajući od Holivudske mašinerije onako kako se moglo očekivati. Iako je zli jezici (kritičari) olako poistovećuju sa nekadašnjim italijanskim lepoticama, Monika Beluči predstavlja sopstveni brend senzualnog stila.

Ovog meseca, Yellow Cab ima čast da vam predstavi Moniku Beluči, talentovanu glumicu i jednu od najpoželjnijih žena na svetu.

Rođeni ste u italijanskom gradu Ćita di Kastelo. Kako je devojčica iz malog grada odlučila da postane glumica i osvoji Holivud?

Nisam zapravo 'odlučila' da postanem glumica, iako su mi idoli u detinjstvu bile velike italijanske glumice poput Manjanijeve, Sofije Loren, Klaudije Kardinale, i dr. Dobila sam svoju prvu ulogu pukim slučajem. Počela sam da se bavim manekenstvom tokom studija kada je Fransis Ford Kopola video moju sliku i dodelio mi ulogu u 'Drakuli'.

Vaše prvo pojavljivanje na TV-u bilo je 1990. godine, a ubrzo zatim, 1992., već ste glumili rame uz rame s Entonijem Hopkinsom, Gerijem Oldmanom i Kijanu Rivsom, u Brem Stokerovom 'Drakuli'. To je bio brz put do vrha. Koja je tajna vašeg uspeha i kakav savet možete dati mladoj devojci iz Srbije koja deli vaše ambicije?

Ne postoji neka posebna tajna. Moj savet bi bio da ostane verna sebi i ne pokušava da bude nešto što nije. Naravno, uspeh je kombinacija sreće, talenta i teškog rada.

Režiser Žil Mimuni snimio je svoj izvanredan film 'Apartman' 1996. godine u kome ste vi glumili. Posle toga, prestao je da režira. Po vašem mišljenju, šta se krije iza 'nestanka' tako neverovatno velikog talenta?

To je pitanje na koje samo Žil može dati odgovor.

Takođe, za vašu ulogu u 'Apartmanu', nominovani ste prvi put za francusku Cezar. Da li nagrade menjanju život jedne glumice?

Nagrade posebno menjaju način na koji vas drugi posmatraju i mogu vam pružiti mogućnost da birate između više projekata. Težak deo je napraviti pravi izbor.

Uzdrmali ste mnoge tabue vašim ulogama u filmovima poput «Odpozadi» i «Stradanje Isusuovo». Po vašem mišljenju, da li je pomeranje granica jedna od najvažniji misija u filmu kao umetnosti i zašto?

Kao glumicu, posebno me zanima isprobavanje novih i različitih stvari koje mi dopuštaju da razvijem delove sebe koje ranije nisam poznavala. Nije mi posebno namera da rušim tabue i pomeram granice.

Kako ste se osećali prilikom snimanja nagih scena s vašim suprugom Vinsentom Kaselom u istom filmu?

Kada kamera počne da snima, mi smo samo dva glumca – a ne muž i žena.

Koji su vam režiseri s kojima ste dosad radili bili najbliži kada je senzibilitet u pitanju? Da li je bliskost važna za snimanje filma i da li se ona može osetiti na velikom platnu?

Do sada sam imala sreće jer sam uspela da uspostavim poseban a ipak različit odnos sa svakim režiserom s kojim sam radila. Ne mogu da kažem da sam bila 'bliža' s jednim nego što je to bio slučaj s drugima.

Pojavili ste se u TV reklami za Dolce & Gabbana. Da li uglavnom nosite njihove kreacije ili ste izabrali da uradite reklamu zbog režisera Đuzepea Tornatorea?

Stalno nosim Dolce & Gabbana – ne samo da su neverovatno talentovani, nego ih ubrajam i među svoje bliske prijatelje. Uradila sam reklamu iz nekoliko razloga – zato što se divim njihovom radu i radu režisera Đuzepe Tornatorea.

Kakav je osećaj biti najseksepilnija žena na svetu?

Ja nisam najseksepilnija žena na svetu, tako da ne znam...

Prvo ste nam dokazali svoj talenat kao glumica a zatim ste, 1998. godine, uradili kalendar s nagim fotografijama za italijanski časopis Max, i u 2000. za GQ. Da li je to na bilo koji način uticalo na vašu karijeru?

Ne.

'Doberman' je film koji je doživeo znatan uspeh u Srbiji. Šta nam možete reći o produkciji, i kada možemo očekivati nešto novo od Jana Kounena?

Bilo je zabavno – ali i tako davno! Jan je režirao dokumentarac 'Daršan' koji je prikazan ove godine na Kanskom festivalu, a upravo se sprema da režira novi film.

Da li ste ikada bili u Jugoslaviji?

Nažalost, nisam, ali sam čula da je to veoma lepa zemlja.

Samo da znate, vi ste jedna od najpoželjnijih žena u Srbiji.

To je veoma laskavo.

Da li ste upoznati sa srpskim filmom i, ako jeste, kakvo mišljenje imate o njemu?

Nažalost, nisam.

Imate poprilično iskustva u glumi s obe strane Atlantika. Koje se prednosti i mane snimanja u Evropi, kao i u Americi?

Ne postoje mane – postoje samo različita iskustva.

U kom biste filmskom žanru želeli da glumite i da li i dalje vidite sebe kao glumicu u budućnosti?

Zainteresovana sam da radim stvari koje ranije nisam, ali me ne zanima neki određeni žanr. Nadam se da ću glumiti još dugo, ali ne pravim nikakve dugoročne planove jer se nikad ne zna šta nam sutrašnjica nosi

U kojim novim projektima možemo da vas vidimo?

Imam dva filma koji izlaze u narednih nekoliko meseci – «Koliko me voliš» koji je režirao Betrand Blier, i 'Braća Grim' koji je režirao Teri Gilijam.

YC tim: Mina, Milica V., Milica Ž. i Saja.