Sveti Danilo II

Данило II, чије се мирско име не зна, био је властелинског порекла. Пре одласка у манастир био је у дворској служби краља Милутина, а одатле је попут Светог Саве побегао у манастир Светог Николе у Кончуљ, где га је игуман Никола замонашио и дао му име Данило. Као што је Свети Сава водио бригу о духовном животу Светог Арсенија Сремца, тако је о духовном животу Данила бругу водио архиепископ Јевстатије. На сабору, који је одржан у Срији, изабран је за игумана манастира Хиландара. У време док је био игуман хиландарски трајала је трогодишња разбојничка опсада Свете Горе. На челу одбране манастира Хиландара стајао је игуман Данило, који се више истакао као ратник и дипломата него ли као монах.
Након једне поверљиве мисије у Дебрцу, у другој половини 1310. године, игуман данило се вратио на своју дужност у Хиландар. Међутим, убрзо се повукао у испосницу Светог Саве у Кареји одакле је половином 1311. године изабран за бањског епископа. Новом епископу је краљ Милутин, који је започео изградњу храма Светог Стефана у Бањској, ставио у дужност да води бригу о завршетку храма.
Присуствовао је последњим тренутцима живота краљице Јелене и оставио детаљан и дирљив опис њене смрти и полазак погребне поворке из Брњака за Градац.
Када је завршено подизање манастира Бањска , епископ Данило се повукоу Хиландар у првој половини 1315. Године, а идуће године се вратио у Србију на позив краља Милутина који је желео да га види на месту архиепископа српског. Епископ Данило је после смрти архиепископа Саве III узе очешће у раду изборног сабора који се трипут састајао и изабрао за новог архиепископа Никодима који је био Данилов ученик. Претпоставља се да је епископ Данило много допринео да се страсти смире и да за архиепископа буде изабран Никодим.
С обзиром да се жеља краља Милутина није остварила, епископ Данило је изабран за епископа Хумског са седиштем у Бијелом Пољу при саборном храму Светих Апостола. Заслугом епископа Данила осликана је припрата и наос ове цркве. Пошто је био веома одан краљу Милутину, епископ Данило се нашао и крај краљеве самртне постеље и сахрани га у храму Светог Стефана у Бањској.
Половином 1322. Године Данило се поново повукао у манастир Хиландар. После смрти архиепископа Никодима епископ Данило је, 14. септембра 1324. године изабран за архиепископа српског.
Архиепископ Данило је дошао на трон Светог Саве са врло великим искуством. У његовом раду посебно су дошле до изражаја његове грађевинске способности, а које је он показао приликом градње манастира Дечана. За време његове управе Српском црквом подизане су нове и обнављане запустеле цркве. Подигао је у Пећи храм Богородице Одигитрије-Путеводитељнице, с два мала храмау њој. Саградио је и црквицу Светог Николе крај своје велике задужбине. Смислио је саградио и осликао испред пећких храмова прелепу припрату сапомостом. Саградио је пирг с црквицом Светог Данила.
Архиепископ Данило спада у ред најзаслужнијих наследника Светог Саве. Настављао је што су добри епископи започели и исправљао што су слаби покварили. Капитално дело архиепископа данила «Живот краљева и архиепископа српских» ушло је у најлепше бисере српске књижевности.
Архиепископ Данило управљао је Српском црквом четрнаест година и три месеца. Упокојио се 19. децембра 1337. године.