Prijem
Portal
Galerija
Traži
Registruj se
Pristupi
MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Kuća ljubavi
Ned Okt 25, 2009 6:41 am
 Na Azurnoj obali, u brdima iznad grada Kana, nalazi se seoce Oribo-na-Sijanj. U njemu zdanje poznato ljubiteljima najoriginalnijih hotela na svetu Dvorac & Hôtel “La Vignette Haute” Zaogrnuto bršljanom ispod koga proviruju prozori i vrata u srednjovekovnom stilu, pokriveno mediteranskim krovima, okruženo mirisinim baštama, nalazi se zdanje koje nosi laskavu titulu najpitorsknijeg hotela u Francuskoj. Šesnaest soba, tri restorana, ogromna terasa s koje puca pogled na obronke Alpa, bazen, teren za kuglanje, muzej “La Curiosa”, štala sa belim ponijem, pet hiljada originalnih predmeta sakupljenih iz svih delova Fransuke, skrivene staze, romantične lođe i pet stotina uljanih lampi koje daju tajnovitu atmosferu ovom prostoru-sve je to “La Vignette Haute”! Generalni direktor hotela koji pripada Luxembourg holding grupaciji, gospodin Serž Povinjak, kaže da je prava radost boraviti na ovakvom mestu: “Dvorac & Hôtel “La Vignette haute”(Vinjet Ot-“mali vinograd na visokom terenu”) je jedinstven koncept hotela koji ne podseća ni na jedan drugi na svetu! Sobe liče na sobe u nekom srednjevekovnom dvorcu, ali su prilagođene prirodi. Okolina netaknuta, za ljubitelje prirode neizmerna radost; nema saobraćajne gužve, nadomak je sela sa sačuvanom arhitektonskom celinom iz XIV veka, nema vlage kao u priobalju.. A opet, gost se nalazi nadomak mora, Monte Karla, Sen Tropea, Kana...Upravo je taj grad bio srećna zvezda našem hotelu!”  Rusi dolaze Priča počinje 1947.godine kada se, na blagim padinama koje nadvisuju Kan, Madleni I Seržu Gribofu pokvario automobil. Nervozno čekanje I otkrovenje! Podno minijaturnog seoceta, u tišini zelenih šuma, smestila se nevelika krčma. Gospodin Gribof, Rus poreklom, u tom trenutku jedan od pionira francuske televizije, odlučio je da je za male pare kupi krčmu, a zatim pozove u goste svoje “filmske” prijatelje i saradnike koji su upravo stigli na svečanost otvaranja prvog Filmskog festivala u Kanu. Restoran je imao samo dve prostorije u prizemlju I jednu sobu na spratu u kojoj je živeo bračni par Gribof. Zimi su dolazili lovci, jela se divljač. Naravno, nije bilo telefona, nije bilo struje! Postavljene su sveće I uljane lampe koje se I danas tradicionalno upotrebljavaju. Godine prolaze, dolaze novi vlasnici. Dva zaljubljena momka kupiše krčmu. Nameštaja nije bilo. Sedelo se na slami ili na kožnim prostirkama. Pravi folkorni ambijent koji je zaintrigirao, pre svega umetnike, zatim I lokalno stanovništvo. Prostorije su se I dalje osvetljavale svećama I lampama na gas. Svirala se gitara, pevalo se i mezetilo sve što bi stiglo na trpezu.  Godine 1969., izvesni Alfonso rešio je da, zahvaljujući velikom požaru koji je skoro uništio drvenu krčmu I novcu koji je dobio od osiguravajućeg društva, izgradi veću salu za obedovanje. Tako su u eri televizije I početaka moderne tehnologije, radoznalci otkrili neuobičajeno mesto u kome su mogli da uživaju u opuštenoj atmosferi. Vrhunac je bio kada se u restoranu pojavila princeza Gracija od Monaka! Za njom su došle druge krunisane glave, poznati glumci I umetnici, kojima je prijala jednostavna ali odlična hrana u “La Vignette Haute”. Strašan požar 1986.godine opustošio je seoce Oribo-na-Sijanj. Srećom, nije bilo ljudskih žrtava, a Alfonso se manuo gastronomije... Jedan otišao drugi došao Gospodin Izan, biznismen iz Pariza, rešio je da kupi ovaj “vinogradčič na brdu” i podigne kuhinju na viši nivo. Pozvao je, tada malo poznatog šefa kuhinje, Alena Dikasa. Danas najpoznatiji gastronom Francuske, ovenčan Legijom časti, pokušao je da od krčme napravi elegantno mesto za gastronomsko uživanje izbirljivih posetioca. Nije uspeo u tome: klijentela, naviknuta na jednostavnu hranu predhodnog vlasnika u stilu mezetluka, nije prihvatila strogu etikeciju koju je uveo, danas slavni,Dikas.  Godina 1986.bila je katastrofalna za Oribo-na-Sijanj. U novom požaru nestala je i krčma “La Vignette Haute”. Za starog vlasnika krah ali za novog sreca! Inžinjer Žan-Žak Mejer, umetnik u duši, oducio je da kupi ovo zgarište s velikim terenom koji se spušta sve do reke Sijanj. “Ja, ludi Parizanin, nisam nista znao o dizajnu enterijera ali su zato tajne zidanja bile kec u mom rukavu. Bio je to za mene veliki izazov. Rešio sam da kupim ruinu. Rečju, ruinirao sam se zbog ruina! Želelo sam da vratim stari sjaj ovom slavom mestu, ali I da uvedem prave hotelske usluge.” Četvrtog oktobra 1986.godine postavljen je kamen temeljac, a restoran otvoren 27.maja 1987. Ipak, nestrpljivi gosti morali su da čekaju na hotelske sobe, jer Mejer nije žurio. Sam je osmislio jednu sobu, zatim drugu, a uselio u prvu. Tako su se godinama dograđivale sobe, a on stalno selio iz jedne u drugu. Nazad je 16 soba bilo završeno a interesovanje za “La Vignette Haute” počelo je naglo da raste. Naime, pročulo se da nijedna soba u ovoj zgradi nije ista- retkost u svetu hotelijerstva. Puna je srednjovekovnih detalja sa upotrebom najnovije tehnologije, savršeno skrivene kako ne bi remetile mir gosta.  Podovi su prekriveni pločicama, kamenim ili drvenim. U starim francuskim dvorcima na podovima su postavljanje pločice od mermera s četvrtastim komadom drveta umetnutim na spojevima. Gospodin Mejer je obrnuo sistem: u svim sobama je postavio pločice od drveta i spojio ih s komadom četvrtastog mermera. Ivice drvenih pločica, dimenzija 30x30 cm, zaoblio je po ivicama što je podovima dalo zatalasanu površinu. Televizijski prijemnici, kao i telefoni nalaze se u ormanima za koje gost u početku misli da su garderoberi. Slavine u kupatilima su iz raznih epoha tako da gost mora dobro da se pomuči I otkrije kako se otvaraju. Na jednoj sobi vrata su konkavna(blago udubljena), originalna iz XVIII veka. Da bi mogla da se otvaraju, zid koji deli sobu od kupatila je u istom maniru zakrivljen. U drugoj sobi na zidu kamena vrata od tesanika koje je Mejer našao u nekom starom dvorcu. Gost ima utisak da su to, u stvari, tajna vrata koja vode u mračni podrum. Nameštaj, slike, figure...tadašnji vlasnik je nalazio putujući po celoj Francuskoj: slike s lovom na jelene, hrišćanske relikvije...Pored velikih kliznih prozora, na oba njihova kraja podignuti su zidići koji su odmaknuti od zida sobe za 50cm. Zašto? Da bi se tu smestile zavese i store kako bi gost mogao da uživa u potpuno otvorenoj panorami koje nude zelena brda Azurne obale.  Životinjska farma Jedinstven hotel neizbežno privlači osobe u potrazi za najoriginalnijim prostorima. Tako su u ovo ljupko i tajnovito mesto stigli, oduševljeni novim gastronomskim specijalitetima, glumci Rodžer Mur, Džon Malkovič, njihova koleginica Sigurni Viver, režiser Frederiko Felini, slavni violončelista Rostropovič, tadašnji ambasadori Rusije i Kanade u Francuskoj(1971), kasnije princeza Stefani od Monaka i mnoge druge slavne ličnosti...Ovde su lansirani mirisi Gerlen, Bugati je predstavio najskuplji automobil na svetu, održan Rellay Harley Davidson itd. Sala za ručavanje je poseban kurozitet. Nekad jednostavna soba, danas je podeljena na tri dela. Prvi prostor naziva se “Štala”. U njegovoj sredini neprestano gori vatra koja, zajedno sa stotinama lampi na ulje, daje prostoru tajanstvenu atmosferu. U uglovima trouglasti stolovi I visoke svetiljke sa sedam sijalica, takođe u obliku trougla. Na stolovima pehari od kalaja u kojima su smeštene staklene caše. Zanimljiv detalj koji daje utisak da sedite za srednjovekovnom sofrom I pijete u društvu plemstva.. Na tavanici stare grede dimezija 50x50 cm, pronađene na starim farmama. Tu je i stari vergl na kome svako može da odvrti svoju pesmu s perforiranih “nota”. Iako sedate sami za svojim stolom neće vam biti dosadno: deo od 5 000 predmeta nalazi se upravo u ovoj trpezariji. Ma koliko puta dolazili u ovaj restoran uvek mozete naići na neki “novi” predmet. Ipak on je tu odavno samo vaše oko nije u stanju da primi toliko podataka, a svaki predmet ima svoju priču... Ljubav kroz vekove “Životinjska farma” je drugi restoran koji u sebi ima pravu farmu odeljenu od trpezarije velikim staklenim zidom. Tik uz gosta pase beli poni, dve ovce brste travu ili posmatraju goste, dok zečevi jure tamo amo... Treći restoran, u kome je nekad bilo dozvoljeno pušenje, zove se, “Kula”. Odavde se izlazi na veliku terasu, natkrivenu belim platnenim nastrešnicama.. Puca pogled na okolne zelene brežuljke, u daljini more…Nekada se na spratu “Kule” nalazila umetnička galerija. Ni pop ikona Madona nije odolela ovom zanimljivom prostoru. Godine 1991. prisustvovala je Filmskom festivalu u Kanu. “U okviru tadašnje postavke jedna stanovnica sela Oribo izlagala je slike s religioznim motivima,” kaže gospodin Mejer. “Kao što znamo, Madona je veoma religiozna i odmah je kupila jednu sliku. Nekoliko dana kasnije stiglo je ljubazno pismo u kome se ona zahvalila na prijatnom gostoprimstvu!” Danas je ovaj prostor pretvoren u Muzeju ljubavi, “La Curiosa”, u kome se nalazi kolekcija gravura, fotografija I mnogobrojnih predmeta erotske prirode koji pokazuju ljubav kroz vekove. Mnoga su originala ali se nađe i poneka kopija. Najstariji predmet datira od pre 2000 godina! Muzej je prava himna ljubavi u koji gosti svraćaju da uživaju u umetničkim delima slavnog Van Goga, Fragonara, Pikasa...  Terasu I bazen je izgadio sam gospodin Mejer. “Nisam želeo uobičajeni “plavi” bazen, tako čest na Azurnoj obali. Ovaj bazen mnogima liči na rimsko kupatilo ili na bazen u nekom dvorcu. Ali, bilo mi je drago kada gost pita da li je dozvoljeno kupanje u rimskom kupatilu!” Bazen je crvenkaste boje, boje zemlje Azurne obale. U ono vreme trebalo je hrabrosti da se za bazen upotrebi ova boja. Ispod arkada teren je plitak. Kako se primičete sredini voda je sve dublja, a najdublja je u samom centru. “Doterivanje vinograda” “Za sada, Dvorac & Hôtel “La Vignette Haute” je u kategoriji hotela 4**** Lux (treba znati da u Francuskoj ne postoji kategorija 5 zvezdica vec 4**** Lux!),” kaže Serž Povinjak. “Sada imamo za posebne goste, usred samog seoceta Oribo-na-Sijanj, još tri sobe. Kako je interesovanje za ovaj netaknuti deo francuske Rivijere veliko, planiramo izgradnju još čerdeset soba, velike konferencijske sale, pokrivenog bazena, spa, teniskog terena...” Kao direktor projekta, i sam arhitekta koji je u Parizu radio trideset godina kod najpoznatijih firmi kao što su Bouygues, Dumez, Batignolles, La Bourdette, gospodin Povinjak smatra da nove prostore treba dizajnirati u srednjevekovnom stilu kako bi se srećno spojili sa postojećom zgradom i to na način da "niko neće verovati da su izgrađeni danas". “Hotel poseduje mini bus koji je gostima na raspolaganju punih 24 sata. Svakih 20 minuta prevozi goste do Kana i nazad. Gosti koji žele da posete okolinu, obližnji Gras(poznat po laboratorijama čuvenih parfema), Sen Trope, Kan, Sen-Pol-Vence… imaju na raspolaganju mini bus za celodnevne izlete. Ljubitelji “modernog luksuza”i visokog standarda mogu da posete Monako i Sen Trope našom luksuznom jahtom “Aleksandar III” i da dožive jedinstven pogled, s mora, na Kan, Nicu, Antib... Investiraće se i u slikarsku koloniju koje može oplemeniti kraj, a selo postane specifična turistička atrakcija u ovom delu sveta . Dvorac & Hôtel “La Vignette haute” je idealno mesto za sve vrste uživanja u ambijentu koji ima idealnu klimu, tišinu, netaknutu okolinu i programe za sve one koji vole odličnu hranu, specifične hotelske sobe, “Rimsko kupatilo”, romantičnu atmosferu i, naravno, luksuz!” |
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
