Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legenda o blagu popa Martina Empty Legenda o blagu popa Martina

taj Čet Nov 05, 2009 5:10 am
Pop Martin živeo je u selu Poganovu u vreme kada je Srbija bila potpala pod tursku vlast. Pored sela su stalno prolazili turski karavani koji su išli iz Carigrada ili se vraćali u njega. Za hajduke su posebno bili intersantni oni koji su išli za Carigrad jer su bili prepuni zlata i drugih dragocenosti sakupljenih od harača. Zbog toga je pop Martin odlučio da osnuje hajdučku družinu koja bi presretala turske karavane i uzimala "nazad" zlato oteto od naroda. Tako je i bilo. Presretali su karavane, obavezno ubijajući sve pratioce da se ne bi saznalo gde se karavanima gubi trag, sakupili zlato i krili ga po pećinama iznad sela. Govori se da to zlato čuva mehanizam u obliku zmije smuk, napravljene od zlata, koja bi nepoželjnog gosta velikom brzinom udarila u glavu i ubila na licu mesta. Da se ne bi odala tajna funkcionisanja tog mehanizma, pop Martin je ubio majstore koji su ga napravili.

Međutim, jednog dana nedaleko od sela hajducka druzina popa Martina presrela je do tada najbogatiju pošiljku sa tri kola prepuna zlatnika. Dobro organizovani pobili su sve pratioce, osim jednog: velikog čupavog psa. Mozda nisu obratili pažnju na njega, a možda su ga i namerno pustili, jer to je ipak samo životinja. Međutim, pas je bio dobro utreniran i nastavio je sam put prema Carigradu. Vrativši se sam, Turci su uvideli da se nesto desilo sa karavanom, sakupili vojsku i pustili psa da ih odvede do mesta na kom je karavan stradao. Tako je i bilo. Baš u trenutku kad je pas doveo Turke u blizini sela Poganova, bio je Veliki Petak i celo selo je išlo u crkvu. Turci su opkolili crkvu i tražili su od seljaka da odaju sklonište hajdučke družine, međutim niko nije o tome ni reč rekao - verovatno niko nije ni znao. Turci su zatim poubijali sve, samo su se spasili jedan momak i jedna devojka, koji su se malo zadržali u sumi (sta su tamo radili ne znam), kada su došli videli su stravičan prizor: muškarci, žene, deca... Sve je to bilo poklano. Selo je ostalo pusto, ali ne zadugo jer su ga opet naselili doseljenici sklanjajući se pred Tucima.

Sto se tiče sudbine popa Martina, on je ostao živ i nastavio da presreće karavane, sve do smrti. Na samrti je, kažu, rekao da njegovo zlato može naći samo čovek, koji je spreman da 2/3 svega pokloni Poganovskom manastiru, a 1/3 zadrži za sebe.

Danas mnogi traže to zlato verujući da postoji, ako ne to zlato onda sigurno neko jer je istorijska činjenica da je na ovom prostoru bilo hajdučkih družina.
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu