To je bio srpski patrijarh

First topic message reminder :

Rođen kao Gojko Stojčević u slavonskom selu Kućanci,
patrijarh Pavle je imao veoma teško detinjstvo, bio je teško bolestan u
mladosti, ali je doživeo da ga proglase naslednikom Svetog Save


Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle ostavio je nemerljivo značajan trag u
vremenima jako teškim za srpski narod, crkvu i državu.
Od slabašnog dečaka, za čije zdravlje je rodbina palila sveću, preko školovanja,
monaškog života i naučnog rada, stigao je dotle da ga proglase naslednikom
Svetog Save i živim svecem. Rođen kao Gojko Stojčević u slavonskom selu
Kućanci, patrijarh Pavle je imao veoma teško detinjstvo, u mladosti je bio
bukvalno na samrti, ali je doživeo da ga, za života, proglase naslednikom
Svetog Save!

Dvojka
iz veronauke!
Rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci (tada Austrougarska, sada
Hrvatska), u porodici siromašnih zemljoradnika. Rodnu kuću patrijarhovu u
poslednjem ratu srušili su Hrvati. Kuća je minirana i srušena samo zato što se
u njoj rodio srpski patrijarh, u Kućancima, naime, nikakvih borbi i ratnih
sukoba nije bilo. Gimnaziju je završio u Beogradu, a šestorazrednu Bogosloviju
u Sarajevu. Bogoslovski fakultet je studirao u Beogradu.
Patrijarh Pavle je rano ostao bez roditelja. Otac mu je bio na radu u Americi, gde je
dobio tuberkulozu i vratio se kući samo da umre. Gojko je tada imao tri godine.
Ubrzo mu i majka umire. Srpskog patrijarha je odgajila tetka. Shvatila je da je
on slabašno, bolešljivo dete, pa ga je oslobodila teških seoskih poslova i
omogućila mu da se školuje.
Tokom školovanja iz veronauke je imao dvojku i više je voleo matematiku i fiziku, a
tek pod uticajem rodbine upisuje bogosloviju. Dok je studirao na Bogoslovskom
fakultetu, uporedo je vanredno završio i gimnaziju samo da bi mogao da upiše
Medicinski fakultet. Stigao je do druge godine medicine, a bogosloviju je
sticajem ratnih okolnosti diplomirao tek 1942, pa se kasnije na listi
diplomiranih za tu godinu našao zajedno sa Svetozarom, ocem Slobodana
Miloševića. Kasnije su neki i u SPC tvrdili da su patrijarh i Miloševićev otac
bili prijatelji, ali patrijarh je bio kategoričan da "Miloševićevog oca
nikada nije sreo"

Више на небу, него на хлебу

Патријарх српски господин Павле лежао је на дипломатском одељењу 12. спрата Војномедицинске академије у Београду. По незваничним сазнањима нашег листа, био је покретан до јуна ове године. Последњих годину дана, живео је, што би наш народ рекао, више на небу него на хлебу. Дневно би појео једну банану и две урме. У животу су га одржавале инфузије које је свакодневно примао. Патријарха Павла, док је био покретан, било је могуће видети на свим спратовима и одељењима ВМА.

Причешћивао је и благосиљао и запослене и пацијенте. Био је омиљен међу особљем ове престижне болнице и, како сазнајемо, на дан његовог упокојења, плакали су и лекари и медицински радници и болесници. Иначе, кажу да је патријарх волео да поприча са свима, а посебно с обичним грађанима које је сретао у ВМА. Није зазирао од друштва галамџија, па чак ни од оних који су умели да опсују. Испред његовог апартмана често је био ред, а сачињавали су га они који су чекали његов благослов. Све је постизао и никада нико није отишао без топле речи и благосиљања.

Иако је испод Храма светог Саве, уз цркву светог Лазара, готово
довршена крипта намењена за српске патријархе, његова светост патријарх
Павле биће сахрањен у Светоарханђелском манастиру, у народу познатијем
као Раковички, и то по, сопственој, изричитој жељи.
У понедељак, припреме су биле у пуном јеку: уређивало се манастирско
двориште, а у том послу сестринству су помагали и верници. Игуманија
манастира мати Евгенија није желела да говори за новине правдајући се
болешћу, али се од калуђерица у дворишту могло дознати да ће патријарх
Павле бити сахрањен у врту, крај гроба првог српског патријарха
Димитрија (1846 - 1930), баш испод једне тује, уз манастирски храм.
Зашто је наш блаженопочивши патријарх пожелео да буде сахрањен баш у
Раковичком манастиру? По речима њему блиских људи, патријарх Павле је
размишљао о овоме још у време када је био при снази и здрављу, али
никад није помишљао на недовршену Светосавску крипту највероватније
зато што се то косило и са његовим, и с општим поимањем монашког
испосништва, као и са заветом на скромност који је дао пре више од шест
деценија, када се замонашио.

Манастир светих архангела у Раковици

Поред гроба патријарха Димитрија сахрањен патријарх Павле

Поглед из сенице у којој је најрадије седео, на месту где ће вечно почивати

Између неколико манастира у којима је боравио и којима се радо
враћао, избор је пао на Светоарханђелски највероватније отуда што је
село Раковица, некад, баш као и данашња београдска радничка Раковица,
настањена скромним и честитим људима, какав је и сам патријарх био.
Познато је да је Његова светост радо одлазио у манастире широм
Србије, а најрадије управо овамо, у Раковицу, где је, бар накратко,
проводио тренутке одмора од свакодневних обавеза.
Усред манастирског дворишта је лепа пространа сеница под којом је
волео да седи и води своје немуште разговоре с Творцем, да му шаље
усрдне молитве и од њега ишчекује одговоре. Да ли је зато пожелео да
баш овде почивају његови земни остаци? Ко зна.

Светац који хода
У лето 1992. године, прелазећи с краја на крај САД у мисији повратка
тамошњих отцепљених епархија у канонско јединство Српске православне
цркве, патријарх Павле је застао крај обале Пацифика, заврнуо мантију и
босоног загазио у воду. Стајао је тако неко време загледан некуд, сагао
се и из воде узео два малена облутка, пољубио их, прекрстио се и ставио
у џеп.
Један од људи из Федералног истражног бироа који је био у његовом
обезбеђењу, Американац, дакле, пришао му је, клекнуо и пољубио му руку,
рекавши гласно: “Ово је светац који хода.”
Тестамент
Патријарх Павле оставио је тестамент који је отворен само дан након
његовог упокојења, у понедељак увече. Сведоци који су присуствовали том
чину тврде да “одише скромношћу, баш онако какав је био патријарх”.
Његова светост је сву своју оставштину наменио Српској православној
цркви и најближој родбини, деци свог брата Душана. Синовцу Гојку
Стојчевићу и његовој сестри Нади оставио је свој ручни сат и будилник.Не пристајем на нечовештво
“Кад бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде
злочина... пристао бих да нестане не само велика, него и мала Србија и
сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво”:
патријарх српски господин Павле.
Глас наше савести
“Све указује на то да иде време када ће бити смисленије њему се
молити него о њему говорити”, каже професор Радован Биговић, продекан
Богословског факултета.
Протокол
Међу безброј изјава које су о патријарху Павлу дали многобројни
угледници, издваја се она коју је изрекао, односно прочитао, академик
Добрица Ћосић. Наиме, он је, с најдубљим поштовањем, о покојнику,
поглавару Српске православне цркве, говорио записано, а не “из главе”.
Љубављу против мржње
“Сведоци смо да је пред нама оваплоћено Јеванђеље, које је
пострадало од детињства, пострадало на Косову тридесет три и по
Христових година, тучен, гоњен, руган, понижаван, али никад није мржњом
одговарао, него је говорио о љубави и достојанству”, рекао је о
патријарху умировљени епископ Атанасије Јевтић.
О смеху и плачу
“Причали су ми, кад сам се родио, плакао сам, а сви су се смејали. А
најиспуњенији живот је онај кад одлазиш са овог света, а сви плачу,
само се ти смејеш“, причао је патријарх Павле.