Nikola Kavaja

Никола Каваја ''Српски командос'', или ''ловац на капиталца Тита'', био је непознат читалачкој публици у отаџбини све до 1991. године, када сам припремио двотомно публицистичко дело ''Лов на Тита I-II'', које је штампано у издању београдског издавача ''Досије“, што је покушао да спречи Вук Драшковић да би после изласка књиге ''Лов на Тита'' и он почео у његовом страначком гласилу да пише о Каваји. У међувремену Никола Каваја је лежао у америчком затвору јер је био осуђен на 65 година робије, па имајући то у виду, покрео сам петицију ''Слобода за српског командоса'' коју сам објавио у двотомном делу ''Лов на Тита'', као и у многим листовима и часописима и ту петицију је потписало преко 350 хиљада Срба (мада је део штампе у отаџбини писао да је ту петицију потписало преко 2 милиона Срба, што уопште није тачно) и та петиција је предата америчком правосуђу преко америчке амбасаде у Бечу. После неколико година Никола Каваја је пуштен из америчког затвора и преко Атине испоручен Милошевићевој полицији. Касније је Никола Каваја добио стан и сада се налази у отаџбини. Никола Каваја је рођен 3. октобра 1932. године у Пећи од оца Митра, ондашњег жандармеријског капетана, и мајке Миље, рођене Чађеновић. Николин прадеда Мркоје Раславчевић, рођен у Добрском Селу код Цетиња убио је у двобоју ''Бега од Каваје'', злогласног Арнаутина, и од тада народ је целу породицу Мркоја Раславчевића прозвао: Каваја, а познато је да Шиптари Каваје живе у северном делу данашње Албаније, као и на Космету неке праве шиптарске породице из којих потиче и злогласни шиптарски сепаратиста Бурхан Каваја. Међутим, те чињенице ни мало не бацају сенку на самог Николу Кавају. Напротив. Иначе, преци Раславчевића у Добрском Селу код Цетиња, према истраживачима ''кавајевског круга'', доселили су се из Старог Раса после пропасти Рашке. Деда Николе Каваје Шпиро био је перјаник код Краља Николе I Петровића Његоша, а два Шпирова брата били су перјаници код црногорског књаза Данила Петровића који су, због повређеног поноса, емигрирали у Америку и никада се нису вратили у отаџбину. Њихов потомак Лабуд Каваја био је рвачки шампион у Мичигену. Отац Николе Каваје, жандармеријски капетан, учествујући у бројним потерама за качацима 1925. године ушао је у траг злогласном Муји Мемету, који је на зликовачкој души имао преко 70 невиних српских глава на Космету и ликвидирао га. Истражујући ''кавајевски круг'' долазимо до сазнања да су Каваје изнедрили и једног од најближих Лењинових сарадника Владимира Каваева, чији је брат Андрија рањен у Илинденском устанку 1903. године, док је трећи брат Томо био православни свештеник. Бавећи се овом темом долазимо до податка да је у војци царске Русије, која је 1877. године ослободила Бугарску, налазили Иво и Јоко Каваја, а да је неке руске чете по Бугарској тада предводио војвода Момчило Каваја, а у руском посланству у Цариграду срећемо се са Ђуром Кавајом. У Крајови живи огранак Каваја, као и у Банату. Стриц Николе Каваје био је драмски писац Марко Каваја, један од првих црногорских комедиографа чије су се комедије 1937. године играле у Скопљу. Умро је у Београду 1975. године. Никола Каваја је први пут ухапшен као деветогодишње дете 1941. године и одведен у логор Ћаф Пруше, касније у Куску, у Албанији и у тим шиптарским логорима Никола Каваја је дочекао 11 годину живота, да би 1943. године био ослобођен и пребачен у Недићеву Србију која је у то време била спасавала све Србе са свих страна, али није могла да спаси Србију од зла домаћега! Два старија Николина брата отишли су у ратном вихору на супротним странама. Један Николин брат отишао је у партизане, а други у четнике. Касније су Николина браћа, иако један од њих партизан, страдали на Голом Отоку, који је парадигма Брозовог обрачуна са Србима, без обзира што су били истомишљеници, јер тамо Броз није тамничио Словенце, Хрвате, Шиптаре, Мађаре, Бугаре и остале србождере, већ само и искључиво Србе! Страдање рођене браће на Голом Отоку била је она иницијална каписла побуне у младом Николи Каваји, младом ваздухопловном поручнику ЈНА. Групи официра који су у ЈНА припремали свргавање Јосипа Броза 1950. године придружио се Никола Каваја. Ова група официра је ухапшена и осуђена. Никола Каваја успева да побегне из воза приликом спровођења из затвора у затвор, да се домогне Аустрије и емигрира, најпре у Аустрији, а касније и у САД. У САД Никола Каваја, заједно са низом истакнутих српских националиста, не мирује, већ хоће антокомунистичке акције, што је изазвало низ контроверзних тумачења у самој српској политичкој емиграцији. После низа неуспелих покушаја да у САД ликвидира Јосипа Броза, Никола Каваја се одлучио да киднапује авион на чикашком аеродрому, натерао је ондашњу Картерову администрацију да му дозволи замену отетог авиона са путницима за други авион са пуним резервоарима керозина, што је и урађено на њујоршком аеродрому, ослободио је све путнике задржавши само поред себе два члана посаде, у намери да се са отетим авионом, у стилу камиказе, обруши на зграду централног комитета Савеза комуниста на Новом Београду, што је била Николина мета тада. Касније је Каваја слетео у Ирску да допуни резервоаре керозином, јер Ирска тада није имала уговор са САД о екстрадикцији, али за свега 5 минута у току слетања уговор је волшебно потписан и Никола Каваја је ухапшен у Даблину и враћен у САД где је осуђен на укупно 65 година робије. Све је ово било потпуно непознато читалачкој публици у отаџбини до појаве двотомног дела ''Лов на Тита'' које сам припремио и објавио 1991. године у издању београдског издавача ''Досије“. Сва остала апологетика у вези Николе Каваје следи касније са разних страна, гуслар Ранко Мастиловић објављује гусларску касету посвећену Николи Каваји, Кнежевић у РТС снима кратки документарац са истоветним називом као и претходна књига о Каваји, моју петицију из ''Лова на Тита'', као и у моногобројним гласилима 1991. и 1992. године потписује 350 хиљада Срба, та петиција завршава код америчког правосуђа преко америчке амбасаде у Бечу и после неколико година Никола Каваја је ослобођен. Сада живи слободно у поробљеној Србији. (Из књиге ''ЛОВ НА ТИТА'', коју је припремио Петар Милатовић Острошки и коју је објавио београдски издавач ''Досије'' 1991. године) У црним панталонама армије САД, црном џемперу, црним америчким војничким чизмама „магнум“, у соби коју је претворио у теретану, Никола Каваја, један од последњих српских митова, загрмео је: „Нико ми за 22 дана од иследника није дошао и рекао ми због чега сам затворен у подруму полицијске станице у Улици мајке Јевросиме“. Свој сребрни „магнум“ којим би могао да убије слона и стари „парабелум“ из 1938. године, ловац на Тита држи иза телевизора. Седамдесетогодишњак с фризуром маринца, спустио је и револвер и пиштољ на сто, извадио флашу лозе, испио једну на екс. На иду су портрети Ратка Младића, Радована Караџића, један женски акт, фотографије српских краљева, пејзаж манастира Острог. И урамљена насловна страна његове књиге „Командос“. Док говори о околностима својих затворских дана током ванредног стања, човек који је извео једну од најспектакуларнијих отмица авиона у САД и прелетео Атлантик у намери да се закуца у зграду ЦК на Новом Београду, врти око прста огромни сребрни прстен СС мајора Курта Мосера. Мосер, један од најелитнијих официра Хитлерових дивизија, био је командант батаљона Николе Каваје у француској Легији странаца. Повређен је у једној од тајних акција у Алжиру 1959. године и издахнуо на Кавајиним рукама. Први српски терориста У првој изјави „Политици“ после пуштања на слободу, он је рекао да су услови у притвору били „екстремно лоши“. Шта се, заиста, дешавало са „првим српским терористом“, који је увек истицао своју борбу против комуниста и плаћенички статус у Централној обавештајној агенцији? - Тог, 12. марта, спремао сам се на пут. Позвали су ме да дођем у Вишеград на парастос палим херојима и пратиоцима бесмртног генерала Драже Михаиловића - прича Каваја. У Вишеград је стигао 13. марта око 9.30 часова. Говорио је на парастосу и када је на енглеском језику почео да критикује америчку спољну политику, амерички транспортери повукли су се са брда. Из Вишеграда је кренуо у 20.30 часова. „Свратио сам на Златибор, до свог четвороструког кума и савезника из тешких дана у Америци, Бошка Радоњића. Остао сам пола сата. Кум ме заустављао да преспавам, али ја сам журио за Београд. На Дорћол сам стигао око 22.30 часова. Неко је зазвонио. Пред незване госте излазим са револвером. Али на вратима су била шесторица полицајаца. Позвао сам их да уђу. Рекли су ми да треба да с њима одем у станицу ОУП-а Стари град у Улици Мајке Јевросиме. Хтели су да знају где сам био 12. марта.“ Не замера им ништа, јер су службеници државе. Али замерио је штошта српским политичарима: очеви многих од актуелних политичара гонили су га као Титови официри и агенти Озне. Питали су га за Ђинђића, а он им је рекао да цени њега и Коштуницу, јер никада нису били чланови Комунистичке партије. Уосталом, с покојним Зораном се упознао на крсној слави Моме Капора, јануара 1998. године. Сретао се са Ђинђићем и на шишању, код Шоботе. Махнуо би му „Здраво, Зоране“. Ђинђић је узвраћао: „Здраво, Ник“. За њега је погибија српског премијера трагедија. - Не могу да говорим о његовој величини као политичара, све то остављам стиховима бесмртног владике Рада Томовог Његоша: „Покољења дела суде, што је чије дају свима“. Полицајац који га је ислеђивао, прича Каваја, био је унук попа Момчила Ђујића. „Унук највећег српског јунака и витеза што је могла да роди Српкиња Лике и Далмације, бесмртног војводе Момчила Ђујића“. Ник Каваја говори архаичним језиком гусала са америчким акцентом. Зазвонио му је мобилни телефон. Чује се електронска мелодија „Боже правде“. „Јес, сер“, каже Каваја. На другој страни је један од инструктора. Пита га како је, да ли је сад све у реду. Те ноћи су га пустили. Рекао им је: „Вратите ме назад“. У станицу полиције био је понео „магнум“. Од 13. марта до 1. априла, нису га звали, нису га ни уходили. - Откуд знате? - Читавог живота сам био шпијун - одговара Каваја. - Био сам обавештајац ЦИА пд 1957. до 1971. године, веровао сам у демократију и одрађивао сам прљаве послове по Латинској и Северној Америци, по Азији и Африци. Спремао се 1. априла на пут, на Цетиње, где га је чекао стари пријатељ митрополит Амфилохије Радовић. Требало је да му преда гусле јаворове. Стари познаници Али, 1. априла, на дан шале, око 22.30 часова, огласило се звоно на вратима. Упутио се опет са полицајцима ка станици у Улици Мајке Јевросиме. Кренули су као стари познаници. Опет је носио „магнум“ закачен на опасач црних панталона. Опет га је чекао унук војводе Ђујића. Каваја нам показује званични документ. У преводу, притворили су га због веза са Бошком Радоњићем. Каваја је рекао да нема никога ко може да му забрани да се виђа са кумом и саборцем, дражим од браће. Радоњић се, иначе, још увек налази у притвору у Ужицу. Предао је револвер и мобилни телефон Ђујићевом унуку, поштеном полицајцу. Сместили су га у подрум без прозора, поред гараже, па се нагутао издувних гасова полицијских возила. „Првих неколико дана био сам у друштву неког бизнисмена из Земуна, а онда су убацивали наркомане и сидаше. Један ми је говорио, а распада се човек: 'Господине Каваја, не бојте се, нећу прилазити близу'. Шта сам дочекао под старе дане, ја, српски националиста, човек који је хтео да убије Тита, ја, који сам био пријатељ са Рокијем Марћаном, ја, који сам био члан групе Омега 7 која је хватала Че Гевару. Зар да завршим у Србији са сидашима, везан лисицама? Петнаест ноћи су ми везивали руке за клупу. Инспектори су онда сишли у подрум и рекли: 'Престаните да везујете Кавају'. Храна је била као за време куге. Ваљда ја знам шта је робија. Био сам први Србин у Новом Алкатразу, провео сам толике године у федералним затворима Америке, где се трпају убице, битанге и прљави отпад ЦИА. Где су активисти Хјуман рајтс воча, где је Министарство правде?“ Никола Ник Каваја је, на крају разговора, устајући, помиловао тегове и рекао да у седамдесетој може да подигне 120 килограма из чучња. Навукао је јакну са амблемом УСА. „Презирем политику САД, али, последње речи које ћу изговорити судњег часа, биће - Србија и Америка“.
Александар Апостоловски

Nikola Kavaja je dugo vremena važio za “državnog neprijatelja broj jedan”. Njegovi prijatelji i svi oni koji su ga dobro poznavali opisivali su ga kao pravog patriotu, velikog borca za srpstvo i antikomunistu. Kavaja je bio i jedan od osnivača organizacije Srpski oslobodilački pokret otadžbina (SOPO), s kojim je pokušao izvršiti nekoliko atentata na Tita. Kavaja je sa SOPO izvršio bombaške napade na jugoslovenske ambasade u Vašingtonu i Otavi i konzulatima u Njujorku, San Francisku i Torontu. Nakon puštanja iz zatvora 1978. godine izvodi otmicu putničkog aviona “boing 727” (let 293 iz Čikaga za Njujork). Otevši avion, planirao je da odleti za Beograd i da se obruši na sedište Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Nakon otmice na njujorškom aerodromu, oslobodio je sve putnike i zadržao samo pilota, kopilota, a u posadi je bio i njegov advokat. Na advokatov savet odleteo je u Irsku, gde se nadao političkom azilu. Irci nisu imali sklopljen ekstradiconi sporazum sa Amerikancima, ali je on potpisan pet minuta po sletanju Nikole Kavaja i on biva uhapšen u Dablinu i vraćen u Sjedinjene Države.
Kavaja je nakon toga optužen za pokušaj ubistva Tita i za terorizam na teritoriji SAD i Kanade. Amerikanci su Kavaju i ostale teretili za simultano bombardovanje jugoslovenskih predstavništava širom Amerike i Kanade 1967, podmetanje eksploziva pred zgradom UN 1975. godine i u Vašingtonu 1976. Nikola je zbog toga osuđen na ukupno 83 godina robije, koje je izdržavao u zatvoru u Čikagu. Po nalogu CIA bio je, kako tvrde hroničari, pratilac kralja Petra II Karađorđevića prilikom svakog njegovog boravka u Americi, i to punih sedam godina. Od 1964. godine do kraljeve smrti 1971. Kavaja se saglasio na jedan od najvećih zadataka koje je imala CIA - da izvrši atentat na Josipa Broza!
Kavaja je 1971. godine špijunirao Kemp Dejvid, letnju rezidenciju američkog predsednika, prerušen u policajca države Merilend po naredbi CIA kako bi ubio Broza, koji je bio u poseti Ričardu Niksonu. Nakon toga Kavaja je bio u zatvoru od 1979. do 1997. godine i pušten je na uslovnu slobodu sve do 2019. godine. Ipak, kasnije odlučio da napusti Ameriku i vrati se u Srbiju. Po povratku u Srbiju održavao je veze sa dijasporom, ali nikad se nije vratio u Sjedinjene Države jer je znao da će biti uhapšen i ponovo vraćen u zatvor.

VEČITI ANTIKOMUNISTA
Nikola Kavaja je rođen u Peći. Prezime Kavaja nastalo je tako što je Nikolin pradeda ubio u dvoboju bega od Kavaje, Albanca koji je služio Turke, i od tada je narod celu porodicu Mrkoja prozvao Kavaja. U aprilu 1941. godine Nemci su njegovu porodicu poslali u različite logore u Albaniji.
Nikola je bio pitomac vazduhoplovne škole u Pančevu, koju je završio i proizveden bio u vazduhoplovnog potporučnika. Posle saznanja da su mu rođena braća uhapšena i poslata u logor na Golom otoku, pridružio se tajnoj antikomunističkoj grupi koja je bila organizovana u vojnoj bazi JNA u Somboru. Jedan od prvih ilegalnih zadataka Kavaje bio je da u vojnoj bazi napiše parolu “Smrt Josipu Brozu i Komunističkoj partiji Jugoslavije”.

Mislim da ću umreti. Sanjao sam noćas roditelje. Došao je čas mog poslednjeg putovanja. Odvezite me kući!
Bile su to reči slutnje, koje je izgovorio jedini srpski komandos Nikola Kavaja, dok je sa prijateljima sedeo u restoranu na Slaviji. Čim se potom vratio u svoj stan u Ulici cara Dušana, Kavaja je seo u omiljenu fotelju i prošaputao: - Sahranite me na Cetinju!
Tako je u 76. godini okončao burni život najpoznatiji srpski emigrant, komandos, antikomunista i "lovac" na Tita. Njegova želja posmrtno će biti ispunjena: posle komemoracije na Novom groblju u Beogradu, Nikola Kavaja je sahranjen pored roditelja na cetinjskom Gradskom groblju.

- Kavaja je, od kada je 1997. stigao iz Amerike u Srbiju, vodio uredan, sportski život. Trčao je svakog jutra i dizao tegove od 180 kilograma! Bio je, međutim, jako zabrinut, jer je potpisao ugovor sa američkim producentima za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Jer, njegov saborac i jedan od junaka tog filma, moj muž Blažo Božić je iznenada preminuo.
Njegova smrt ga je uplašila, pa je Nikola sve češće počeo da razmišlja i o svojoj smrti. Javljao se telefonom i pričao kako žuri da završi taj film i da se na velika vrata vrati u SAD iz kojih je proteran 1997. - opisala nam je neke od poslednjih Kavajinih zamisli Mira Božić, udovica preminulog četnika i Nikolina prijateljica.

Revolucionar
SRPSKA emigracija je posle Dragiše Kašikovića imala samo još jednog istinskog borca protiv komunizma - Nikolu Kavaju. Pred njim je drhtala cela Jugoslavija. Josip Broz Tito ga je zatvarao, CIA i FBI su za ovog Srbina govorili da je "jedan čovek cela armija!" Najpoznatiji srpski emigrant ušao je u svetsku istoriju kao antikomunista, koji je četiri puta pokušao da ubije Tita i koji je prvi oteo jedan putnički avion u SAD!
Iako u 76. godini, Kavaja se poslednjih dana u Beogradu ponašao kao mladi revolucionar. Nosio je svilene pilotske pantalone i kožnu jaknu, imao kratku oficirsku frizuru i oštar glas komandanta.
- Za njega mir nije postojao, jer je Kavaja još bio u ratu za oslobađanje Srbije od izdajnika, neprijatelja i okupatora. Živeo je sa idejom o slobodnoj zemlji srpskog naroda i tu ideju je prenosio mladim patriotama, sa kojima se susretao i razgovarao širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske - otkrio nam je njegov trostruki kum Boško Radonjić.
Pošto nije trpeo komunizam, Kavaja je kao podoficir Jugoslovenske armije pedesetih godina pobegao preko Austrije u Nemačku. Tamo se zaposlio, oženio Marijom Moser i dobio kćerku. Kćerka iz prvog braka Elizabeta Kavaja je novinarka i živi u Vankuveru.
Iz Nemačke je preko Afrike i Južne Amerike 1961. ušao u Njujork i pristupio četničkoj organizaciji Srpski oslobodilački pokret "Otadžbina" (SOPO).
- Bila je to jedina organizacija ravnogoraca koja je u Americi izvodila političke i diverzantske akcije protiv komunističke Jugoslavije i Josipa Broza. Bio sam mlad, bez posla i neprestano progonjen od Udbe i FBI. Tito je imao 200 agenata i 10 ubica u Americi. Sa ljudima iz SOPO organizovao sam kamp u Libertvilu, u kome sam vežbao gađanje iz puške. Meta je bila Titova slika. Na grobu vladike Nikolaja Velimirovića, u manastiru Sveti Sava, zakleli smo se da ćemo ubiti Josipa Broza.
Prva prilika se ukazala u Meksiku 1962, potom u Njujorku 1963. i napokon u Vašingtonu 1964. i 1967. godine, ali su agenti FBI sprečili atentatore. Sve to je zapisano u Kavajinim knjigama sećanja "Sinovi izdane Srbije" i "Komandos".
Imao je ideju i da se avionom obruši na zgradu CK SKJ na Ušću u Beogradu, ali je umesto toga odlučio da kidnapuje američki avion na liniji za Irsku, ne bi li iz zatvora izvukao uhapšene saborce. Zbog ove terorističke akcije, Kavaja je osuđen na 60 godina robije. U američkim zatvorima bio je od 1979. do 1997. godine.
- Demokratske promene i skidanja vela tajni sa Udbinih arhiva o političkim emigrantima, izbacili su lik Nikole Kavaje kao osvedočenog borca protiv komunističke diktature u prvi plan. Bio je to povod da Kavaja iz zatvora na Floridi promoviše svoju knjigu "Lovac na Tita", po kojoj smo moj suprug Slobodan i ja kao producenti i Milan Knežević kao režiser, napravili istoimeni film. Zahvaljujući tom filmu, Nikola je postao heroj nove Srbije i pre nego što je izašao iz zatvora "Lapok" - seća se producent Mirjana Pavlović iz Čikaga.
Kavajin povratak u otadžbinu nije, međutim, bio lak. Dve godine posle pomilovanja 1995. godine, proveo je u izbegličkom logoru SAD. Amerika ga je deportovala kao opasnog Srbina, ali nijedna zemlja, čak ni Republika Srpska, u koju je želeo da ode, nisu ga pozivale u goste. Samo mu je Srbija otvorila vrata. Doleteo je avionom tajno 7. decembra 1997. godine u pratnji agenata FBI, koji su ga predali inspektorima državne bezbednosti Srbije. Sedam sati su ga "debeovci" saslušavali na aerodromu u Surčinu:
- Ispitivali su me ko je ubijao emigrante u Americi, a ja sam odgovarao da su to činili ljudi Udbe. Ljutio sam se na njih što su mi uništili zemlju, jer su u temeljima prve i druge Jugoslavije sahranjene kosti najboljih sinova Srbije. Nisam im dozvoljavao da mi pričaju o Jugoslaviji, jer sam ja priznavao samo Srbiju - svojevremeno nam je objašnjavao Kavaja.

Slava
I kad se vratio među svoje Srbe, bio je nezadovoljan, jer ih je, kako je pričao, zatekao posvađane i nesrećne. Odmah je osetio da nikome nije potreban. Govorio je:
- A da sam mrtav, ušao bih već u legendu i proglasili bi me za sveca!
Neko vreme je stanovao u hotelu "Taš", jer mu je SPO prvi ponudio gostoprimstvo. Posle mu je Vuk Drašković poklonio stan u naselju Medaković, koji je Kavaja prodao, kupio drugi i preselio se na Dorćol. Prvo što je učinio bilo je da sa bratom Danilom okupi pleme Kavaja, a potom da formira novu patriotsku jedinicu sa kojom je želeo da brani srpstvo na Kosovu i Metohiji.
- U Pivi sam formirao kamp za srpske dobrovoljce i komandose, koje sam obučavao za borbu protiv šiptarskih terorista. Zahvaljujući donacijama dobrih Srba, vrlo brzo sam sakupio sredstva za obuku tridesetak momaka, koje sam lično odabrao među 2.000 kandidata. Posle obuke koja je trajala šest meseci, formirao sam "Bataljon smrti", ali nikad nisam dobio dozvolu za njegovo aktivno učešće u bitkama protiv Arnauta. Ja kao sin Kosova ne smem da dozvolim da moja zemlja krvari i da je neprijatelj okupira - žalio se svojevremeno Nikola Kavaja.
Zbog toga što se bavio obukom mladih patriota, bio je sumnjiv policiji, pa je posle ubistva premijera Zorana Đinđića hapšen i saslušavan. Kada se našao na slobodi nije želeo da tuži državu zbog tog neosnovanog hapšenja, već je tražio način da se opet dokaže kao patriota.
Takva prilika mu se ukazala kada je na TV kanalu Histori proglašen za trećeg najvećeg teroristu sveta, odmah iza Karlosa i Bin Ladena! Dobio je ugovor iz Holivuda za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Verovao je da će u američkom dokumentarnom filmu pokazati svetu da je bio najveći među najvećima:
- Kakav Karlos?! Najbolji je Nikola Kavaja - govorio je u svom stilu u poslednjem intervjuu Reviji 92. - Karlos je imao milione dolara. Iza Karlosa su stajale milijarde, moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara. Da sam ja imao milion i jednoga sebi ravnoga, nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike.

LEGIONAR "OBARAO" KASTRA
I mada ima mnogo emigranata koji sumnjaju da je Nikola Kavaja radio za Tita, Udbu i KGB, on je priznao da je bio američki čovek:
- Iz Nemačke sam krajem pedesetih prešao u Legiju stranaca i borio se u Africi. Tamo sam upoznao Kubance, pa sam sa njima pokušao da dižem revoluciju u Meksiku. Posle sam u okviru organizacije "Omega 7" radio za Kubance protiv Kastra i Aljendea. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971. godine pod lažnim imenom Adolf Miler.

PREZIME OD ŠIPTARSKOG GRADA
Čitav Kavajin život bio je revolucija, jer je to bio smisao života njegovih potomaka iz, kako je govorio, "Kavajskog kruga":
- Kavaje su sa Cetinja i dobili su ime kada je moj pradeda ubio u dvoboju bega od albanskog grada Kavaje. Deda mi je bio perjanik kralja Nikole, a otac žandarmerijski kapetan, koji se proslavio u borbama sa Kačacima. Rođen sam 3. oktobra 1932. godine u Peći, u porodici sa devetoro dece. Odrastao sam među Srbima i Šiptarima i uz gusle - pričao nam je svojevremeno Nikola Kavaja, koji je iza sebe ostavio suprugu Lenu i tri kćerke u Njujorku.

Младост
Никола Каваја је рођен у Пећи од оца Митра, жандармеријског капетана, и мајке
Миље, рођене Чађановић. Николин прадеда Мркоје Раславчевић рођен у
Добрском Селу код Цетиња убио је у двобоју Бега од Каваје, Албанца,
који је служио Турке, и од тада народ је целу породицу Мркоја
Раславчића прозвао Каваја. Иначе, преци Раславчића у Добрском Селу код
Цетиња, доселили су се из Старог Раса. Отац Николе Каваје,
жандармеријски капетан, учествујући у бројним потерама за качацима
1925. године ушао је у траг Муји Меметију и ликвидирао га. За Меметијем
била је расписана потерница јер је био одговоран за побуну у којој је
ликвидирано 70 српских цивила. Никола је као дете живео у Пећи, Косово,
Србија. У априлу 1941. године Немци су напали и окупирали Краљевину
Југославију, а његова породица била је раздвојена и послата у различите
затворске логоре у Албанији. Никола је одведен у логор Ћаф Пруше,
касније у Куску, да би по капитиулацији Италије 1943. године био
ослобођен и пребачен у Недићеву Србију. После рата, Каваја је
колонизован у Сомбор, где је завршио три разреда гиманзије. Био је
питомац ваздухопловне школе у Панчеву, коју је успешно завршио и
произведен у ваздухопловног потпоручника.

Војна и обавештајна каријера
Каваја је упућен на војну службу у Сомбор. После сазнања да су му рођена браћа
ухапшена и послата у логор на Голом Отоку, придружио се тајној
антикомунистичкој групи, која је била организована у војној бази ЈНА у
Сомбору. Један од првих илегалних задатака Каваје, који је успешно
извршио, био је да на спољнем зиду зграде Другог батаљона у војној бази
напише паролу Смрт Јосипу Брозу и Комунистичкој партији Југославије.
После ове акције у касарни је дигнута узбуна с циљем да се открију
починиоци овог дела против државе. Каваја, није био откривен. Јуна
1953. године, био је део групе одговорне за акције, саботирао је
складиште горива на аеородрому у Сомбору. Избегао је хапшење. Када је
командант ове тајне групе ухапшен, Каваја је дезертирао из авијације.
Био је ухапшен од југословенских власти када је покушао да пребегне
преко границе у Аустрију. После одслужене четири године од 18 и по
година казне, Каваја је побегао и нашао се у Аустрији. Био је ухапшен
од стране аустријских власти и пребачен у једну војну америчку базу.
Каваја је почео да извршава задатке у служби ЦИА против Југославије и
Совјетског Савеза, укључујући саботаже, шпијунирање, откривање двојних
агената и атентате.
По налогу ЦИА био је пратилац краља Петра II
Карађорђевића приликом сваког његовог боравка у Америци, и то пуних
седам година, од 1964. године до краљеве смрти 1971. Каваја се сагласио
на један од највећих задатака које је имала ЦИА био да изврши атентат
на Јосипа Броза, председника Југославије. Броз је путовао у Бразил,
Каваја га је пратио, али шансе да убије председника су осујећене пошто
је Броз остао у резиденцији током целог боравка. Каваја је пратио Броза
у Чиле, Мексико и у Сједињене Државе. После доласка у Америку, Каваја
је са својим друговима морао да буде на посебном опрезу зато што је био
тражен од стране ФБИ, који није увек делио изворе и информације са ЦИА.
Каваја је 1971. године присмотрио Кемп Дејвид, прерушен у полицајца
државе Мериленд, по наредби да убије Броза, који је био у посети
председнику Сједињених Држава Ричарду Никсону. Још једанпут био је
осујећен пошто је Броз и овог пута остао у резиденцији током целог
боравка.

Српски ослободилачки покрет Отаџбина
Каваја је био значајна личност и један од оснивача[1] групе Српски
ослободилачки покрет отаџбина - СОПО. Ова организација је извршила
бомбашке нападе на југословенске амбасаде у Вашингтону, САД и Отави у
Канади, и конзулатима у Њујорку, Сан Франциску и Торонту.
Године 1978. Каваја и око стотинак припадника СОПО-а, укључујући Стојиљка
Кајевића, били су ухапшени у Њујорку. Каваја је ослобођен по плаћању
кауције у висини од 250.000 долара, и после посете својој породици у
Њујорку, брзо је извео акцију отмице америчког путничког авиона боинг
727 (Лет 293 из Њујорка за Чикага). Планирао је да захтева Кајевићево
ослобађање, па да одлете за Београд, Југославију и да се обруше на
седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије, које се
налазило у небодеру под називом ЦеКа. Након што му је Кајевић путем
телефона саопштио да неће поћи са њим, пустио је путнике на слободу,
задржавши само пилота, копилота, а у посади авиона био је и још његов
адвокат. Принудио је посаду да одлете из Чикага до аеродрома Џ. Ф. К. у
Њујорку. Тамо је изнео свој велики план. Још увек се надавши да ће да
одлете за Београд, на савет свог адвоката одлетели су за Ирску, која
није имала екстрадициони споразум са Сједињеним Државама. Надавши се
политичком азилу, Каваја се предао у Ирској која га је испоручила
Сједињеним Државама.
Каваја је био у затвору од 1979. до 1997.
године и пуштен је на условни отпуст све до 2019. године. Прекршио је
условни отпуст вративши се у Србију, да је поново посетио САД, био би
ухапшен и враћен у затвор.

Хапшење 2003.
Никола Каваја био је ухапшен 1. априла 2003. године током истраге за антетат на Зорана Ђинађића.

Занимљивост
Филмски стваралац Милан Кнежевић снимио је документарни филм о Каваји под
називом Никола Каваја - ловац на Тита, који је приказан на филмском
фестивалу у Единбургу.
На топ листи најуспешнијих атентатора
свих времена, коју је направио ТВ канал Хистори, Никола Каваја налази
се на трећем месту изнад чувеног Иљича Рамиреса Санчеса познатијег као
Карлос Шакал.

„Najveći srpski nacionalista ili najpoznatiji srpski terorista“, tek Kavaja je otišao u istoriju. srpski Bin Laden,“državni neprijatelj broj jedan“ u bivšoj SFR Jugoslaviji, i četvorostruki neuspeli atentator na Josipa Broza Tita, „slavu“ čoveka koga je TV kanal „Histori“ označio kao trećeg na listi najuspešnijih terorista na celom svetu, „zaslužio“ je još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je u SAD oteo „boing 747“, pun putnika sa namerom da doleti u Jugoslaviju i sruči se na zgradu CK, „pošto je u njoj bilo mnogo komunista“. Kavaja je oslobodio putnike, a njega je pilot odvezao u Irsku, koja ga je isporučila SAD, gde je u zatvoru odležao osamnaest godina od 1979. do 1997. godine, kada je pušten na uslovnu slobodu. Po izlasku iz zatvora vratio se u Srbiju, a 1. aprila 2003. godine, u vreme akcije „Sablja“, ponovo je hapšen.
Prijatelji i poznanici smatrali su ga za „pravog patriotu, velikog borca za srpstvo i antikomunistu“. Jedan je od osnivača organizacije Srpski oslobodilački pokret „Otadžbina“ u Americi, a o njemu je snimljen i dokumentarni film „Nikola Kavaja - lovac na Tita“, koji je prikazan na filmskom festivalu u Edinburgu, u Škotskoj.
Sam Kavaja nije voleo da ga nazivaju teroristom i govorio je da Srbin ne može da bude terorista.
- Svi znaju da je Kavaja borac za slobodu. Znači, nisam terorista, učestvovao sam u ratovima u Alžiru. Čadu, Vijetnamu i drugim zemljama, a sve to kao američki čovek. Jer, ja sam uvek izvršavao naređenja svog pretpostavljenog. Podigao sam u vazduh šest jugoslovenskih predstavništava, ali CIA je za sve to znala. Jedino sam ih ponizio kad sam oteo „boing 747“ da bih spasao iz istražnog zatvora popa Stojiljka Kajevića - jedna je od poslednjih izjava Kavaje, date srpskim medijima. Tada je rekao da su za njega najveći zlikovci 20. veka oni „koji ne vide zločin“, već iz svojih aviona istresu tovar i brzo nestanu, a ne vide rasute mozgove, iskomadana tela, otkinute noge, glave, ruke...
- Ponavljam, ja sam i danas protiv te kurvine politike koju vode masoni i Amerikanci - govorio je Kavaja.
Kavaja osim što je bio poznat kao dugogodišnji lovac na Tita, smatrao se i agentom koji je radio za srpske emigrantske organizacije. Obučavala ga je i plaćala CIA, a verovatno je radio i za KGB. Iz Jugoslavije je nakon diverzantskih akcija pobegao već pedesetih godina, kao obučen vojni pilot i nastanio se u Americi gde je uspešno izmicao poterama FBI. Bavio se pretežno likvidacijama i bombaškim napadima po celom svetu, a uhvaćen je 1979. Osuđen je na 65 godina zatvora, ali je uslovno pušten 1997. nakon čega je pobegao u Srbiju.
Oni koji su ga poznavali kažu da je uvek izgledao „deset godina mlađi“, nego što je krštenica govorila. Pridržavao se do poslednjeg dana vežbi radi održavanja kondicije, svaki dan ustajao je pre izlaska sunca. Bio je čvrste građe i mišićav, sede kose podšišane vojnički. Uvek sveže obrijan, obično je nosio crne pantalone, majicu i crne vojničke čizme. NJegov dvosobni stan bio je škrto namešten: u jednoj sobi običan krevet i ormar, a u drugoj sto, kauč i klupa. Beli zidovi ukrašeni su slikama onih, koji u njegovoj ličnoj ikonografiji, zauzimaju najvažnija mesta: general Ratko Mladić, Sveti Sava, Džimi Karter, i slike dece i bivših žena... Ostali deo stana pun je starih vojnih puška i druge vojne opreme.
Nikada nije krio da je mrzeo Tita i da je zbog te mržnje postao član tajne antikomunističke organizacije.
- Tada počinje moj pravi život. Moj komandir, Milutin Abramović, bio je u vazduhoplovstvu sa mnom, u Somboru i ja, bili smo istih ubeđenja. Počeo mi je davati tajne zadatke. Prvi zadatak je bio da na zidovima kasarne napišem: Živeo Sovjetski Savez, Dole Tito, Dole Komunistička partija. Dan pošto sam to uradio, vojni obaveštajci istraživali su ko je to učinio. Bila je to velika uzbuna. Niko nije smeo da napusti kasarnu. Nakon tri dana ispitivanja počeli su da zatvaraju ljude. Uhapsili su majora koji je bio zadužen za sigurnost te večeri i on je dobio sedam godina. Dva moja druga su takođe uhapsili i strpali u zatvor. Ali mene nisu. Tako mi je Abramović dao sledeći zadatak. Trebalo je da odletim do austrijske i mađarske granice i ispustim hiljade letaka na kojima su bile ispisane poruke. Uzeo sam letke, prošvercovao ih u svoj avion u noćnoj smeni. Na njima je pisalo „Ustajte, ljudi! Borite se za svoju slobodu! Tito je prevario jugoslovenski narod. Radnici, seljaci, vratite ono što je vaše! - ispričao je Kavaja u pero pre tri godine jednom američkom novinaru.

RAKIJA
Kada je pre nekoliko godina novinar NJujork tajmsa, Kristofer Stjuart došao u Beograd da ga intervjuiše, Kavaja ga je dočekao rečima:
„Zapiši prvo tačno moje ime: N-i-k-o-l-a K-a-v-a-j-a. Možeš me zvati Nik. Jesi za rakijicu?“ Kada ga je ovaj odbio rekavši da pije samo vodu, Kavaja mu je uzvratio: „Voda je za p......“

DVE ŽENE, ČETIRI ĆERKE
Nikola Kavaja ženio se dva puta. S prvom suprugom Nemicom, koja je umrla, ima ćerku koja radi u Kanadi kao novinar. Druga žena Ruskinja sa njihove tri kćerke živi u Patersonu kod NJujorka. Kako nam je rečeno, niko od njih neće moći da dođe na sahranu zbog papirologije. Inače Kavajino telo biće danas izloženo u kapeli na Novom groblju u Beogradu od 13 do 15 sati.
Prvi „ozbiljan“ zadatak je dobio 1953. godine i trebalo je da digne u vazduh rezervoare sa gorivom na somborskom aerodromu.
- Te sam baze poznavao kao vlastitu sobu. Moj zapovednik dao mi je bombe s tajmerom i ja sam ih postavio pokraj rezervoara u kojima su bili milioni litara benzina. Učinio sam to noću. Postavio sam bombe oko rezervoara i odšetao. Kada su bombe detonirale, bila je to ogromna eksplozija. Bilo je to neverovatno. Ja sam već bio daleko, ali sam dobro vidio ogromne žute plamene eksplozije na noćnom nebu. Kad sam to vidio, bilo mi je jasno da to više nije bila zajebancija. Bilo je to veliko sranje. Milicija i istražitelji pročešljali su celu bazu i sva okolna mesta. Pohapsili su stotine ljudi. Znao sam ih sedmoricu. Jedan od njih je bio veliki heroj. On je dobio smrtnu kaznu. Ni za šta! Drugi su pocrkali po zatvorima....“ - zabeležio je novinar Kavajina sećanja.
Kada je uhapšen Abramović, Kavaja je znao da će ga povezati sa događajima u kasarni, pa je sa drugom Svetom, pokušao da se dokopa Austrije. Krenuli su preko granice ilegalno.
- Kretali smo se isključivo noću. Bili smo iscrpljeni...Planine i useci i puno snega. Spavali smo po šumi. U planini je bio neki tunel. Odlučio sam da reskiramo i krenemo. Ušli smo u vojnu zonu između Austrije i Slovenije. Tamo su se smeli kretati jedino ljudi sa specijalnim žutim dozvolama. Svi su bili naoružani puškama. Kad bi naišli na nekoga ko je pokušao prebeći, mogli su ga i ubiti. Na samoj granici neko je viknuo „Stoj“! A onda su i zapucali u našem pravcu. Bili smo na otvorenom. Bacili smo se na zemlju i uzvratili paljbu. Nekako smo se opet dokopali šume i povukli sve do naše granice. Upali smo u zasedu, tako da su nas opkolili s tri strane. Bila je to Jugoslovenska narodna armija, moja vlastita jebena armija. Imali su tri mitraljeza. NJihov nam je komandir prišao i pitao nas gde smo to krenuli. Rukom sam posegnuo u svoju kožnu jaknu... Posegnuo sam za pištoljem, prislonio mu ga o čelo i stisnuo okidač. S leđa me neko opalio automatom i izgubio sam svest. Kad sam došao k sebi, oko nas je bilo dvadesetak vojnika. Prebacili su nas u pogranični zatvor. Nakon nekoliko sati pojavio se neki vojnik i pitao, Koji je od vas Nikola Kavaja? Ja sam mu rekao da sam ja. A on mi reče, „Čekali smo te“ - ispričao je Kavaja u jednom od svojih intervjua