Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 11:55 am
Ho, ho, ho! reči su čuvenog starca u crvenom,
koji je simbol zimskih radosti i praznika i jedan od najpoznatijih
ličnosti na svetu. Naravno, reč je o Deda Mrazu! Da li ste se ikada
zapitali odakle potiče legenda o njemu?


Legende o Deda Mrazu Thumb_cb101762

U mašti sve dece sveta, pa i odraslih koji su mladi u srcu,
Deda Mraz je dobroćudni dedica, duge sede brade, s naočarima na vrhu
nosa, povećeg okruglog stomaka, uvek veseo, obučen u crvene haljine
opšivene belim krznom.
Deda Mraz seda u svoje leteće sanke koje vuče devet irvasa čiji je
predvodnik Rudolf crvenog nosa koji osvetljava put u mrkloj noći. Deda
Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci
poklone u čarapama. Legenda kaže da je Deda Mraz oduvek živeo na
krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje
nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih
Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza. Ideja je
postala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Deca iz svih krajeva
sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu,
čak i Eskimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je
finska pošta otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje
su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu. Deda
Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. Legenda je rođena,
a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred
Božić na aerodrom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000
posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i
razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje
danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500
miliona evra.

Sveti Nikola
Prema enciklopediji Britanika, postojanje svetog Nikole, biskupa od
Smirne (danas Izmir u Turskoj) nije potvrđeno nijednim istorijskim
dokumentom tako da se ništa sigurno ne zna o njegovom životu...
Darežljivost i dobrota po kojima je sveti Nikola bio poznat prerasle su
u legende o čudima koje je činio za siromašne i nesrećne.
Transformacija Deda Mraza počela je 1823. godine kada su jedne
njujorške novine objavile poemu „Poseta svetog Nikole", koju je napisao
Klark Mure da bi zabavio svoju kćerku. Pesma je brojnim Amerikancima
predstavila prijatnog sveca koji leti iznad krovova kuća u sankama koje
vuku irvasi. Američku sliku Deda Mraza razradio je krajem 19. veka
karikaturista Tomas Nast koji je objavio seriju ilustracija u magazinu
Harper vikli.
Nast je dodao takve detalje kao što su radionica na Severnom polu,
lista dobre i nevaljale dece... Deda Mraz se pojavljivao u odeći
različitih boja, da bi se crvena konačno ustalila kada se tako obučen
pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine. Urbana legenda kaže da je
kompanija „Koka-kola” izmislila Deda Mraza, kada je 1931. stavila
njegov lik na etikete svojih proizvoda. To, naravno, nije tačno, ali su
otad Deda Mraz i „Koka-kola” nerazdvojni, jer se Deda Mraz pojavljuje
na proizvodima ove kompanije pred svaki Božić.

Deda Mraz i vilenjaci
Deda Mraz se opisuje kao visoka, dostojanstvena religijska osoba koja
jaše belog konja kroz vazduh. U Severnoj Americi Deda Mraz je dobio
oblik debelog, veselog, starog gospodina koji nema nikakve religijske
atribute svetog Nikole. Moderni Deda Mraz živi na Severnom Polu i uz
pomoć vilenjaka dostavlja igračke dobroj deci širom sveta.
Jedna od karakteristika modernog doba, život u iluziji, ušla je u
sve sfere. Moćni mediji stvorili su svog sveca, Deda Mraza, koji pomera
granice između mašte i stvarnosti. Davanje poklona, ili ostavljanje
poklona u čarapu za to pripremljenu, postalo je sastavni deo života
skoro svih ljudi koji žive na Zapadu.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 11:57 am
On, glavom i belom bradom, omiljen je lik dece celog sveta. Ko ga ne zna?! Ko, od njeg, nije dobio poklon?!
Deda Mraz - kod Hrvata Djed Božićnjak - nije darivao decu od pamtiveka. Lik simpatičnog dedice velikog srca koji daruje one koji su bili dobri - nastao je iz Svetog Nikole.
Sveti Nikola - ili, na holandskom Sinter Klaas - bio je hrišćanski biskup u 4. veku. Pošto su holandski imigranti u 17. veku stigli u Ameriku i osnovali koloniju New Amsterdam - Nov Amsterdam - nastavili su da obeležavaju praznik Svetog Nikole koji deli darove.
Kad su Englezi preuzeli koloniju i preimenovali je u New York - i engleska deca su se zaželela svog dobrog darovatelja. Alio, kako protestanti ne obeležavaju svetačke dane - jednostavno su pomakli vreme darivanja. Tako je Sveti Nikola počeo na Badnjak da deci ostavljati poklone. S vremenom je preimenovan u Santa Clausa (Deda-Mraza ili Djed-Božičnjaka) pa se, iz godine u godinu, počeo pojavljivati u sve više i više domova. Postao je živopisna figura, a ljudska mu je mašta odeću obojala u crveno, dala belu dugačku bradu, sobove (da vuku sanke) i sanke kojima leti po svetu - a spušta se kroz dimnjak pa u čarape ili pod jelkom-borom ostavlja darove onima koji su proteklu godinu bili dobri.

FINSKA I SEVERNI POL

Dok jedni tvrde da Deda Mraz živi na Severnom polu, drugi veruju da živi u Finskoj bliže GMT zoni kako bi uspeo da poklone dostaviti u pravo vreme - velik je svet. Prošle godine je na Dedinu adresu u Fairbanks, na Aljasci, stiglo 120 hiljada pisama. Deca koja su stavila na poleđinu pisma povratnu adresu, dobila su natrag razglednicu sa žigom Severnog pola.

BAKA MRAZ I PATULJCI

U nekim zemljama, usvojeno je verovanje kako dedica ima suprugu Baku Mraz koja mu zajedno s njihovim prijateljima patuljcima pomaže odabrati i spakovati poklone koje raznosi po svetu.

DECA

Najveći obožavatelji dobroćudnog Deda-Mraza su deca. Ona veruju da se muškarac u crvenom odijelu i s dugačkom belom bradom spušta niz dimnjak ili kroz prozor ulazi u njihov stan ili kuću kako bi im pod jelkom-borom ostavio darove. Misle kako će biti darivana samo ako su protekle godine bila dobra i slušala majku i oca.
Divna legenda, nema šta! Da je više ovakvih - svet bi bio bolji - i mi u njemu!
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:00 pm
Grenland, Finska i Švedska ne mogu da se slože oko mitskog lika bele brade, kojeg svako od njih svojata kao originalnog, pravog i jedinog Deda Mraza. Prema legendi on živi negde na Severnom polu, na najvećoj santi leda na Grenlandu, tvrde stanovnici Grenlanda. Na kraljevskom imanju (Kongensgarden), smeštenom u skrovitoj dolini na severoistoku Grenlanda, pravi Julemand, sa zlatnim ključićem skladišta igračaka oko vrata, tvrdi da je on "jedini pravi", misleći pre svega na finskog i švedskog Deda Mraza.

Mit o belobradom, kaže legenda, potiče iz 4. veka, od lika Svetog Nikole iz Male Azije, koji je imao bradu i bio vrlo darežljiv prema deci. U starim knjigama spominje se njegov naslednik "Deda Mraz koji živi u samoći, vrlo daleko na severu u zemlji večne zime, a jedine komšije su mu beli medvedi i morževi"... Ili direktno rečeno - živi na Grenlandu!

Negirajući to finski Deda Mraz s laponskog brda Korvatunturi, pored ruske granice, tvrdi da je baš on pravi Santa Klaus. Više od pola miliona obožavalaca dolazi svake godine da ga vidi u tematskom parku pored glavnoga grada Laponije Rovaniemija. Na osnovu planetarne popularnosti laponski Deda Mraz već godinama pokušava da izbori titulu “pravog” na Svetskom kongresu Deda Mrazeva u Bakenu u Danskoj, najstarijem zabavnom parku na svetu.

I švedski belobradi deka je za svoju zemlju raži titulu domovine Deda Mraza, ali uzalud. Kod njega, u švedskoj Laponiji uz polarni krug, Jultomten prima poštu dece iz celog sveta, a u centru njegovog carstva, u Mori, krajem godine desetine hiljada dece posećuju zabavni park.

Bez obzira na to da li ga zovu Božić Bata, Santa Klaus, Deduška Moroz, Julemand, Jultomten ili Joulupuki, dobrodušni debeljko u crvenoj bundi sa sankama koje vuku leteći irvasi, krajem decembra je najpopularniji deka na planeti.

U hrišćanskom svetu Nova godina predstavlja samo kalendarski prelaz iz godine u godinu i simbolično se obeležava. Kritičari Deda Mraza tvrde da je u Srbiji njegovim kultom pokušano da se Novoj godini doda, a Božiću oduzme značaj i da je krajnje vreme da Deda Mraz ode zauvek u penziju i pusti Božić Batu da radi svoj posao sedam dana kasnije - na Božić.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:01 pm
Legenda o Deda Mrazu jedna je od retkih koje preživljavaju vekovima, i
to u svim krajevima sveta: na njoj su stasale generacije, a popularnost
belobradog dedice s dalekog severa koji za praznike igračkama daruje
svu decu sveta ni danas ne jenjava. Verovali ili ne u priču o veselom
starcu koji, na sankama koje vuku irvasi, obilazi zemaljsku kuglu i
ispunjava želje iz dečjih pisama, boravak u njegovom selu Rovaniemiju
pokazaće vam da je ova legenda živa i stvarna.
Legende o Deda Mrazu Laponija-1

Na
severu Finske je, naime, smešteno njegovo selo Rovaniemi koje Finci
nazivaju “Vratima Laponije”, a udaljeno je svega dve hiljade kilometara
od Severnog pola. Budući da se nalazi na samom rubu Arktičkog kruga -
kružnice na severnoj polulopti globusa unutar koje sunce zimi ne izlazi
barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi - atmosfera je
prirodno mistična. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine
decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna
do početka jula. Zbog položaja bliskog Severnom polu se, takođe, događa
fenomen šarenih nebeskih svetala: u predstavi polarne svetlosti, tokom
koje na noćnom nebu titra mreža zelenih, plavih, grimiznih, crvenih i
ljubičastih svetlosnih snopova, može se uživati dvesta dana godišnje. I
to samo u području blizu Zemljinih polova, jer upravo njihova privlačna
sila dovlači Sunčeve čestice u atmosferu gde nastaje igra svetlosti.
Legende o Deda Mrazu Deda-mraz


Uglavnom,
to dovoljno objašnjava zbog čega priča kaže da je nasmejani Dedica
izabrao upravo Laponiju za zemlju svog života. I sam Deda Mraz
objašnjava da je Rovaniemi, okružen mističnim gustim šumama, idealan
izbor zbog patuljaka koji mu pomažu pakovati darove: kaže da patuljci
ne vole vrućine, a ni irvasi, zbog čega se doselio u Rovaniemi.
Svetlucavo selo, na čijem ulazu stoji deset metara visok zlatni bor
Deda Mraza, nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu belobradi dedica živi
s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj
"kancelariji", smeštenoj u pećini dvanaest metara ispod zemljine
površine.
Legende o Deda Mrazu Dedamrazova-kancelarija

Kancelarija
mu je zatrpana pismima želja iz celog sveta, ali dedici, da se snađe u
svemu tome pomažu patuljci i vilenjaci, njegovi marljivi asistenti.
Budući da živi u skladu s trendovima vremena, čuveni dedica se služi i
Internetom i automobilima, ali najdraže prevozno sredstvo su mu ipak
irvasi kojih u Laponiji živi dvesta thiljada. Oni i plavooki haskiji
marljivo vuku sanke kroz bajkovite šume, a posetioci mogu položiti
vozački ispit za zapregu i dobiti dozvolu koja vredi pet godina. Dedica
posetiocima savetuje i da pređu crtu arktičkog kruga jer će za to
dobiti sertifikat: dokaz na kojem piše da su prešli s kraja sveta na
njegov početak. A, kad znatiželjni posetitelji dođu u Rovaniemi,
obavezno moraju videti i tradicionalne laponske šatore napravljene tako
da je u njima toplo i kad je napolju trideset stepeni ispod nule, pa sa
plavookim haskijima otići na safari arktičkim šumama. Sve to, kao i
iskustvo degustiranja laponskih specijaliteta ili spavanja u igluu, te
igra na farmi irvasa, može se doživeti tokom višednevnog boravka u ovom
selu.
Iako se zbog klime Laponija može posetiti tokom cele godine,
najpopularnija je, naravno, za vreme praznika - oko Nove godine i
Božića. Godišnje je, zbog sela Deda Mraza, poseti 500.000 turista iz
celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je Eleanor
Roosevelt, udovica američkog predsednika Franklina Delana Roosevelta. U
njega je doputovala u zimu, 1950. godine, želeći da vidi gde počinje
Arktički krug: povodom toga, domaćini su morali označiti granicu i na
njoj sagraditi drvenu kolibu u kojoj je uvažena gošća mogla odahnuti uz
topli čaj. Legenda kaže da se kolibica svidela Deda Mrazu te se on u
nju preselio. Dvadesetak godina kasnije je, oko kućice, poznata finsko
udruženje arhitekata Arrak Group proektovalo celo selo Deda Mraza, i
tako je bajka postala stvarnost.

Doživeti je vole deca i
odrasli: osvetljeno seoce u kojem prapore zvončići, a ležerno se
šećkaju irvasi i haskiji, iskustvo je radosti za sve koji vole
praznični ugođaj. Kada, na primer, Deda Mraz lično prima želje koje mu
gosti moraju pažljivo šapnuti u uho, dogodi se da mu u krilo pokušaju
sesti i odrasli - iako smeju samo deca. Zbog toga se kaže da veseli
Dedica donosi sreću svakom ko veruje u njega: zato je boravak u
njegovom selu idealan praznični dar za sve koji u dubini duše još uvek
veruje u blagoslove i – čuda.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:03 pm
Da
li ste već pisali Deda Mrazu šta želite da dobijete ove godine? Da li
ste kao dete uporno odbijali da spavate za novogodišnju ili božićnu
noć, ne biste li ga konačno, makar jednom "uhvatili na delu"? Da li ste ove godine bili dovoljno dobri da bi Vas bradati dekica posetio i ispunio Vam želje?
Legende o Deda Mrazu Santa_1
Legende o Deda Mrazu Santa_2
Legende o Deda Mrazu Santa_3
Puno lica Deda Mraza
Nastao od holandskog "Sinterklasa" Deda Mraz se u različitim kulturama odomaćio kao Santa Clause, Saint Nicholas, Kris Kringl...
U zapadnoj Evropi (Holandija, Švajcarska, Francuska, Luksemburg...)
Sveti Nikola ili Sinterklas je zaštitnik dece, koji posećuje decu 5. i
6. decembra i donosi im poklone.
Sveti Nikola
Sveti Nikola (Nikolas) potiče iz ranog hrišćanstva i nastao je po liku sveštenika Nikolasa koji je u 4. veku živeo na teritoriji današnje Turske.
Njegova najpoznatija dobra dela vezana su za davanje novca siromašnima,
a pre svega snabdevanje siromašnih devojaka mirazom, kako bi mogle da
se udaju.

U pravoslavnoj kulturi Sveti Nikola predstavlja sveca zaštitnika mornara, strelaca, trgovaca, studenata i dece.
U obe kulture, zbog već pomenutih dobrih dela, vezuje se za tajno
ostavljanje poklona i zato često poistovećuje sa Deda Mrazom.
Odin
Takođe, tradicija današnjeg Deda Mraza vezuje se i za germansko pagansko verovanje u boga Odina, koji je jahao letećeg konja sa osam nogu Slipnira,
a čija su današnja paralela čuveni Deda Mrazovi irvasi. Odin se u
narodu smatrao "Svecem prijateljem" i verovalo se da je izmislio staro
pismo - rune. U to vreme (13. vek) deca su pored odžaka u čizme
stavljala slatkiše, šargarepe ili slamu, kako bi nahranila Odinovog
letećeg konja.
Pokloni i poklonćići
U
mnogim zemljama Deda Mraz, Sveti Nikola i mali Isus dele poklone u
periodu oko Nove Godine. U Mađarskoj, na primer, Deda Mraz (koji se
naziva Mikulaš) deli deci poklone 6. decembra (prema tradiciji zapadne
Evrope) – i tada uglavnom donosi male poklone u vidu čokolada i
bombona. Veće poklone deca dobijaju tek za Božić, ali ne od Deda Mraza,
već od malog Isusa. U našoj kulturi pokloni za Božić su takođe odvojeni i deci ih ne donosi Deda Mraz, već Božić Bata.
Koka Kola Deda Mraz
Moderni
Deda Mraz nastao je u anglosaksonskoj kulturi, odnosno u SAD. Iako je
ranije, u skladu sa verskom tradicijom, u svim svojim vidovima bio
prikazivan u odelu sveca i sa kriptom, u 19. veku u Americi – ta
tradicija se menja. Njegovo odelo postaje crveno – belo, kripta i druga
crkvena obeležja se gube i on postaje mnogo više komercijalan i zahvaljujući svojoj univerzalnosti – prihvatljiv brojnim kulturama širom sveta.
Laponija, radionica, žena i patuljci
Legenda
kaže da moderni Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom
Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) pravi poklone, koje
deli dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić. Deca mu svake
godine pišu pisma u kojima opisuju kako su bila dobra i šta bi želela na poklon, pa on tako precizno zna kom detetu šta da donese.
Letenje sa irvasima
Širom sveta se vozi u letećim saonicama u koje je upregnuto 8 irvasa od kojih svaki ima svoje ime,
a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujući svom crvenom svetlećem
nosu, Deda Mrazu osvetljava put (očigledna sličnost sa Odinom i
njegovim letećim konjem sa 8 nogu). Deda Mraz obično čeka da svi zaspe,
a zatim ulazi kroz odžak i deci spušta poklone u čarape, čizme ili
ispod okićene jelke.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:03 pm
Američka štampa je zaslužna što je tako mnogo personifikacija o davaocu poklona za Božić sjedinjeno u jednom liku.
Poznata poema "Poseta svetog Nikole" Klementa Klarka Mura, objavljena 1823. u Americi, a zatim prevođena i štampana širom sveta, govori o darežljivom malom vilenjaku, koji se spušta niz odžak, putuje u letećim malim sankama koje vuče osam irvasa - Dešer, Denser, Prenser, Viksen, Komet, Kjupid, Donder i Blicen. Novi američki "heroj", darežljivi Deda Mraz, brzo je zamenio moralni ozbiljan lik Svetog Nikole, mada se i dalje zadržao običaj da se deci preti kako neće dobiti poklone ako ne budu dobra.

Ilustrator Tomas Nast, koji je radio za nedeljnik "Njujorške novine - Harperove ilustrovane", 1860. godine je prvi put obukao Deda Mraza u crveni kostim, oivičen belim krznom i pritegnut širokim kožnim kaišom. Sledećih 30 godina Nastove ilustracije su ocrtale svaki deo legende o Deda Mrazu, koji je frankofonima bio poznat kao Božić Bata. Posle 25 godina, 1885, Nast je ustanovio zvaničnu rezidenciju Deda Mraza na Severnom polu, kada je skicirao dvoje dece kako gledaju u mapu sveta, prateći Deda Mrazovo putovanje od pola do SAD. Sledeće godine Vebster preuzima ovu ideju, objašnjavajući da su fabrika igračaka Deda Mraza i "njegova kuća, tokom dugih letnjih meseci, sakriveni u ledu i snegu Severnog pola".

Za Božić je neizostavno vezano i tradicionalno kačenje čarapa. Prvi su ove čarape, koje su visile sa odžaka, pomenuli pomenuti ilustrator Tomas Nast i pisac Džordž Vebster u priči o poseti Deda Mraza.
U Kanadi su deca stavljala cipele blizu kamina, tako da bi mali Isus, kasnije Božić Bata pa Deda Mraz, mogao da stavi poklone za njih. U mnogim zemljama se više ne kače čarape na kamin, jer su ih deca stavljala na ram od kreveta, kako bi im bliže bili očekivani pokloni ali su kasnije, unošenjem jelke u kuću, pokloni dobili svoje mesto ispod ovog božićnog drveta.

Deda Mraz dobija sasvim novi izgled 1931. i to, ni manje ni više, nego reklamnom ilustracijom kompanije Koka-kola.
Hadon Sandblam mu je tada dao ljudskiji izgled, povećao mu stomak, napravio simpatično lice. Ova kompanija je skoro 35 godina koristila takav lik Deda Mraza za svoje reklamne kampanje.

Način na koji se slavi Božić širom sveta vrlo podseća i na neke delove indijske mitologije. Tako je bog Šiva poznat i kao onaj "koji je okrenut jugu", ali bog Šiva ima pet lica i da bi sva bila okrenuta jugu, morao bi da se nalazi na Severnom polu, "gde svaki put vodi na jug". Ili možda Deda Mraz i Šiva rade na istoj adresi!
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:05 pm
Deda Mraz najverovatnije živi na Islandu, ako je suditi po efikasnosti njegovih saradnika, što može pomoći toj ostrvskoj zemlji da preotme turiste od svojih arktičkih rivala - Finske, Norveške, Rusije, Danske, Švedske, Kanade i SAD.

Agencija Rojters je uoči Božića po gregorijanskom kalendaru u osam zemalja koje izlaze na Arktik uputila pisma Deda Mrazu, Božić Bati, odnosno Svetom Nikoli, sa pitanjem: "Gde stanuješ"?

Jedini odgovor stigao je na islandskom jeziku, sa internet linkom za adresu ....santaworld.is, gde se može pročitati da "Deda Mraz od pamtiveka živi u Dimuborgiru", na samom severu Islanda.
Odgovor, dostavljen zahvaljujući efikasnosti poštanske službe, mogao bi pomoći Islandu da pridobije srca turista i njihove dolare od ostalih zemalja koje tvrde da Deda Mraz živi baš kod njih.

Svake godine u vreme božićnih praznika, zemlje nordijskog regiona nastavljaju spor oko toga gde se nalazi dom Deda Mraza, iako Finska, odnosno Laponija, tradicionalno privlači najviše turista. Oko pola miliona ljudi svake godine dodje u mesto Rovaniemi, na arktičkom krugu kako bi posetili Deda Mraza.

Zbog rasprostranjenosti uverenja da Deda Mraz živi u Laponiji, ostali Deda Mrazovi donose neuporedivo manje novca nego finski.

U telefonskom razgovoru za Rojters, Deda Mraz iz Rovaniemija je rekao da se pitanje koje je agencija uputila najverovatnije izgubilo medju 30.000 pisama koja mu pristižu svakog dana.

"Živim u Laponiji i svako ko u to ne veruje, želim mu toplu dobrodošlicu da dodje, upozna me i vidi kako je ovde", rekao je Deda Mraz Rojtersu na engleskom jeziku, sa blagim finskim akcentom.

"Ovo je, naravno, domovina irvasa, a svi znaju da ja putujem sa irvasima", podsetio je.
Finski Deda Mraz kaže da deca nikada nisu sumnjala da je Laponija njegova postojbina. "Uvek su mediji ti koji pokreću ovo pitanje".

Cinici bi možda rekli da Island, sa samo 250.000 stanovnika, ima mnogo veće šanse da odgovori na pisma nego ostale zemlje oko Arktika.

"Deda Mraz više nije Norvežanin. On je Finac", nezadovoljno je zaključila norveška televizija u nedavnom izveštaju, u kome se ukazuje da "horde turista" koje čarter letovima stižu u Rovaniemi ponekad ometaju vazdušni saobraćaj preko Norveške.

U Kopenhagenu mnogi veruju da Deda Mraz živi na Grenlandu i da je Danac.

Mnogi Amerikanci smatraju da Deda Mraz živi na Severnom polu.

Prošlog meseca, šef finske diplomatije Erki Tuomioja uspeo je da nasmeje svoje kolege iz nordijskog regiona i Rusije kada ih je pozvao na sastanak na severu Finske, našalivši se da je to "mesto blizu onog gde živi Deda Mraz".

Svi se dakle upinju da osvoje bar deo unosnog "tržišta Deda Mraza".

Deda Mraz ili Božić Bata u arktičkim jezicima ima najrazličitija imena, od Djed Moroz na ruskom do Julenisen na norveškom jeziku, a najčešća su ona vezana za Svetog Nikolu, sveca zaštitnika dece koji je živeo na prostoru današnje Turske u trećem veku nove ere.

Rojters nije ni pokušavao da mu piše u Tursku, smatrajući da je legenda o Deda Mrazu previše vezana za irvase i sneg.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:11 pm
Legenda o svetom Nikoli

Sveti Nikola, zaštitnik dece, pomoraca, devojaka, siromaha, studenata, farmaceuta, pekara, ribara, zatvorenika, trgovaca, putnika, ostrva Sicilije, pariskog Univerziteta i mnogih gradova širom sveta, svetac je katoličke i pravoslavne Crkve i biskup. Rođen je u gradu Patara, u maloazijskoj pokrajini Liciji, između 255. i 270. godine (naše ere, naravno!).
Legenda o svetom Nikoli kaže kako je imao bogate roditelje koji godinama nisu mogli imati dece. Ipak, pošto su, to, da se "odetinje", od Boga usrdno molili, on im je poslao dete koje su nazvali Nikola, po njegovom stricu, biskupu u Miri.
Mali Nikola nije dugo uživao u roditeljskoj ljubavi jer majka i otac umiru, rano, a on, želeći širiti ljubav i dobrotu, postaje sveštenik. Nažalost, uskoro mu umire i omiljen stric iz Mire, što među narodom dovodi do pomisli kako će ga upravo Nikola naslediti. Za divno čudo, skroman mladić, ne želeći da živi u centru opšte pažnje, pobegne (setite se: i naš prelep princ Rastko - kasnije, Sava, tj., sveti Sava - je pobegao!) u Palestinu gde odluči da živi samačkim životom.
U Miru se vraća tek posle nekoliko godina, u trenutku kad umire tamošnji biskup.
Ali, sad, Nikola ne uspeva da se odbrani i biva postavljen za tamošnjeg biskupa. Od tog prelomnog trenutka - Nikola noći provodi moleći, a dane pomažući nesrećnima i siromašnima šireći svoju veru.
Legenda i narodna verovanja kažu kako Nikola čini čudesa, pa, kao Isus Hristos, smiruje uzburkano more čim postaje zaštitnik mornara. Zadivljujuće deluje na roditelje kojima nudeći svoj blagoslov spasava dete kom je zapela riblja kost u grlu. Ovim činom, mlad Nikola postaje i zaštitnik dece. Za njega se mora reći kako je život proveo u borbi protiv nepravde, ali i za veliku ljubav prema bližnjem.
Iscrpen pokornim životom i velikim radom, Nikola umire 19. decembra 327. godine. Pokapaju ga u Miri, gde se i danas nalazi sarkofag u koji je davno bilo položeno njegovo sveto telo.
Zbog turskih osvajanja, telo mu je preneseno u talijanski grad Bari gde se nalaze njegove svete čudotvorne mošti. Dan njegove smrti, otad je zabeležen kao njegov spomendan, kad roditelji darivaju svoju djecu, tad je slava Sveti Nikola...
Sveti Nikola daruje decu. Legenda govori o stavljanju poklona u čarape ili čizmice, kao i o Deda-Mrazu - mnogo kasnijeg porekla - koji poklone deli kroz dimnjak.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

taj Pet Nov 27, 2009 12:12 pm
Ilustrator Tomas Nast, koji je radio za nedeljnik "Njujorške novine - Harperove ilustrovane", 1860. godine je prvi put obukao Deda Mraza u crveni kostim, oivičen belim krznom i pritegnut širokim kožnim kaišom. Sledećih 30 godina Nastove ilustracije su ocrtale svaki deo legende o Deda Mrazu, koji je frankofonima bio poznat kao Božić Bata. Posle 25 godina, 1885, Nast je ustanovio zvaničnu rezidenciju Deda Mraza na Severnom polu, kada je skicirao dvoje dece kako gledaju u mapu sveta, prateći Deda Mrazovo putovanje od pola do SAD. Sledeće godine Vebster preuzima ovu ideju, objašnjavajući da su fabrika igračaka Deda Mraza i "njegova kuća, tokom dugih letnjih meseci, sakriveni u ledu i snegu Severnog pola".

Za Božić je neizostavno vezano i tradicionalno kačenje čarapa. Prvi su ove čarape, koje su visile sa odžaka, pomenuli pomenuti ilustrator Tomas Nast i pisac Džordž Vebster u priči o poseti Deda Mraza.
U Kanadi su deca stavljala cipele blizu kamina, tako da bi mali Isus, kasnije Božić Bata pa Deda Mraz, mogao da stavi poklone za njih. U mnogim zemljama se više ne kače čarape na kamin, jer su ih deca stavljala na ram od kreveta, kako bi im bliže bili očekivani pokloni ali su kasnije, unošenjem jelke u kuću, pokloni dobili svoje mesto ispod ovog božićnog drveta.

Deda Mraz dobija sasvim novi izgled 1931. i to, ni manje ni više, nego reklamnom ilustracijom kompanije Koka-kola.
Hadon Sandblam mu je tada dao ljudskiji izgled, povećao mu stomak, napravio simpatično lice. Ova kompanija je skoro 35 godina koristila takav lik Deda Mraza za svoje reklamne kampanje.

Način na koji se slavi Božić širom sveta vrlo podseća i na neke delove indijske mitologije. Tako je bog Siva poznat i kao onaj "koji je okrenut jugu", ali bog Siva ima pet lica i da bi sva bila okrenuta jugu, morao bi da se nalazi na Severnom polu, "gde svaki put vodi na jug". Ili možda Deda Mraz i Siva rade na istoj adresi!
Sponsored content

Legende o Deda Mrazu Empty Re: Legende o Deda Mrazu

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu