Ajurveda - nauka o životu?

Ono što je zapadna nauka dokazala u poslednjih desetak godina – povezanost nervnog i imunološkog sistema – tradicionalna indijska medicina ajurveda znala je oduvek. Kao praktičan izraz rg vede, ajurveda predstavlja nauku o životu, što joj i samo ime govori: na sanskritu ajur znači život, a veda znanje. To je najstariji medicinski sistem na svetu, čiji spisi datiraju iz perioda od pre pet hiljada godina.

U ajurvedskim tretmanima istaknuto mesto zauzima prevencija, a kao kurativne mere koriste se telesne vežbe, korigovanje ishrane i fitopreparati. Uvek se vodi briga o fizičkom, mentalnom i duhovnom zdravlju čoveka. Ajurveda pojedincu pristupa kao skupu pet elemenata koji postoje u čitavoj prirodi, a to su: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Tih pet elemenata čini organe i iz njih proizlaze tri doše, životne sile, konstitucije: vata, pita i kafa. Različita tela imaju različite doše u različitoj količini, a bolest nastaje kad u telu nastane neravnoteža sve tri doše. Zbog toga se svakom pacijentu prilazi pojedinačno pošto svako od nas ima drugačiji telesni i mentalni sklop.

Telesne vežbe

U prirodi se neprestano ponavljaju različiti ritmovi i ciklusi: dan nakon noći, noć nakon dana, smenjivanje godišnja doba. Kada su ti ritmovi sinhronizovani, čovek ima osećaj harmonije i blagostanja. Međutim, kad ih stres ili bolest izbaci iz ustaljenog ritma, ljudi osećaju tegobe, nezadovoljni su, uznemireni i nesrećni. Takva osećanja utiču na način na koji čovek diše, dovode do promena u njegovom ponašanju i zato su vežbe disanja i joga veoma važne u ajurvedskoj terapiji, bila ona preventivna ili ne. Telesnim vežbama, masaži, sauni i pravilnom disanju pridaje se velik značaj.

Farmakon je o tome razgovarao sa B. Santošem Raom, višim predavačem u Fondaciji Umetnost življenja (Art of Living Foundation). Santoš je u novembru 2009. godine u Srbiji održao predavanja o tehnici disanja sudaršan krija koju je razvio Šri Šri Ravi Šankar, osnivač fondacije.

– Već jedanaest godina predajem antistresne tehnike koje uglavnom podrazumevaju disanje i jogu. U školi nas niko ne uči kako da prebrodimo stres u životu, stalno žurimo da uradimo nešto, a kad je naše zdravlje u pitanju, mislimo eh, ne mogu to sad, to ću kasnije, sad moram da obavim ovo, uradim ono... Međutim, kad dođe to kasnije, za šest godina na primer, telo više ne sluša, kasno je – objašnjava Santoš.

Zbog toga su tehnike disanja veoma važne jer je disanje povezano sa umom i osećanjima i od njega zavisi život. Kad smo ljuti na primer, disanje nam je kratko, a pravilnim disanjem mogu se kontrolisati misli, um, emocije. U tehnikama se uči da se koristi sto odsto plućnih kapaciteta jer na taj način ljudsko biće može lakše da funkcioniše u današnjem okruženju.

Prema njegovim rečima, i u Indiji kao i u celom svetu, u jednom periodu ljudi su želeli trenutni prestanak bolova i uzimali su pilule za to. Međutim, time se stvaraju neki novi problemi i umesto jednog, za koji ste popili lek, dobili ste nekoliko novih. U ajurvedi nije reč samo o leku već i o ishrani, tehnikama disanja, periodu spavanja (preporučljivo je ustajanje pre izlaska sunca), i sve to spada u terapiju.

– Uvek treba imati na umu da ajurveda na svakog čoveka gleda kao na individuu. Ono šta prija jednoj osobi, ne mora da prija drugoj, tako da se terapija razlikuje od pacijenta do pacijenta. Ipak, za svakog je dobra laka večera pred spavanje, uzimanje dosta tečnosti i salata, a preporučljivo je biti vegetarijanac, jer ne samo što mi ljudi nemamo oštre zube kao mesožderi i što su nam creva dugačka kao u biljojeda nego je i vegetarijanska hrana mnogo lakša za varenje. Ima određenih pravila za ljude koji jedu meso: uzimati mnogo tečnosti i postiti kad je pun mesec i kad nema mesečine. Isto tako treba pratiti sezone i jesti sezonsko voće, a voće koje ima crvene sokove uvek je dobro – kaže Santoš.

Masaža

Još jedan od vidova terapije u ajurvedi jeste masaža. Violeta Baloš, ajurvedska maserka i instruktorka joge, inače apsolvent na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, vlasnica je studija za relaksaciju „Satja“, u kome primenjuje ajurvedske masaže za oslobađanje od stresa nastalog usled savremenog načina života. Ona objašnjava da su za njen posao veoma važne doše, ali i agni (vatra varenja) i ama (otpadne materije, toksini), jer nagomilavanjem ame nastaju blokade u energetskom toku, a samim tim i bolest.

– Naše telo nije prosto fizičko već postoji pet slojeva, odnosno pančakoša, i svaki sloj suptilniji je od prethodnog: fizičko telo (anamaja koša), energetsko (pranamaja koša), naše misli i um (manomaja koša), osećanja (vignjajamaja koša) i blaženstvo (anandamaja koša). To nabrajam zato što je za ajurvedsku masažu karakteristično da deluje na svih pet slojeva, a ne samo na fizički. Cilj masaže jeste otklanjanje blokada u energetskom toku i dovođenje svih pet slojeva u ravnotežu. Na osnovu tri konstitucije, odnosno doše, određuju se tip masaže i ulje – objašnjava Baloševa.

U svim masažama stimulišu se marme, tačke na kojima se nadi (meridijani) završavaju na površini kože. U tim tačkama često je akumuliran stres i sve ajurvedske masaže zasnovane su na tome da aktiviraju marme.

– Radim nekoliko vrsta masaža. Abjanga je masaža celog tela toplim herbalizovanim susamovim uljem. Pokreti se izvode tačno utvrđenim pokretima i redosledom. Širodara je masaža u kojoj osoba leži na leđima, a posuda sa susamovim uljem postavlja se iznad glave i ono u kontinuiranom nežnom mlazu teče po njenom čelu dok ja usmeravam mlaz. Ta masaža dobra je protiv nesanice i duboko je relaksirajuća. Marma je dobra za osobe koje ne vole ulje jer pacijent može da ostane obučen. Tom masažom blago se stimulišu najznačajnije tačke, kojih ima 108 na telu. Pinda je masaža sa platnenim kesicama ispunjenim začinskim biljem u kombinaciji s uljem i dobra je za ljude koji imaju problema sa zglobovima. Inače, na masažama se ne razgovara, ljudi moraju da dođu u dodir sa samim sobom, dešavaju se duboka stanja, ima raznih iskustava – kaže Baloševa.

Fitopreparati

Osim po telesnim vežbama i masažama, ajurvedska medicina poznata je i po obilju potpuno prirodnih, biljnih preparata. Od prošle godine na našem tržištu mogu se kupiti proizvodi kompanije Sami Labs, čiji je ekskluzivni uvoznik i distributer Farmalogist.

– Imali smo želju da uvezemo prave ajurvedske preparate jer želimo da se bavimo preventivom, a ajurvedski proizvodi su bezbedni i neškodljivi, tako da smo došli u kontakt s preparatima kompanije Sami Labs osnovane u SAD-u 1984. godine. Njen osnivač i vlasnik dr Mažid bio je tamo profesor i naučnik i došao je na ideju da holističke principe ajurvedske medicine prilagodi savremenoj medicinskoj nauci Zapada. Aktivne supstance u tim proizvodima ajurvedskog su porekla i već su patentirane u SAD-u i većem delu Evrope. Preparati se prave u Indiji, nemaju veštačkih dodataka kako se ne bi narušila ravnoteža organizma i u njima se ne kombinuje previše biljaka da organizam ne bi bio opterećen s previše zadataka. U tim uslovima moguće je stavljati minimalne količine aktivnih principa, pa tako nema štetnosti i kontraindikacija – objašnjava dr Šošić.

Tipično za te proizvode jeste to što sadrže piperin i kombinuju se sa začinima azijskog porekla koji povećavaju njihovu bioiskoristljivost i podižu energetski nivo. Na srpskom tržištu mogu se naći preparati za regulaciju metabolizma, za ublažavnje predmenstrualnog sindroma, za žene u menopauzi, za poremećaje funkcija jetre.

Ipak, ti proizvodi ne leče bolesti već ublažavaju tegobe i mogu se uzimati uz određenu terapiju. Naša sagovornica ističe da je u ajurvedi veoma bitan pojam samoodgovornosti, što znači da pacijent ne može svoje zdravlje da prenese na lekara i apotekara, već mora da učini sve kako bi poboljšao način života.

– Prvo što vas kao studenta nauče na farmakologiji jeste da pacijentu ne dajete više od tri leka istovremeno jer niko ne zna šta se s njima dešava u organizmu i kakvi se nusproizvodi skupljaju u jetri. Zbog toga mislim da je veoma važno što se kod nas stvari polako menjaju nabolje. Integrativna medicina ipak je priznata, a studenti medicine i farmacije su radoznali i mogu da dođu do mnoštva informacija, tako da zaista polažem sve nade u njih – kaže dr Šošić.

Tekst: Bojana Ilić

Izvor: Farmakon