O Dunavu se vazda štogod dogadja ~ Aktuelnosti

Košava sa Dunava


Košava koja od prekjuče duva na području naše zemlje tokom jučerašnjeg dana dostigla je olujnu jačinu. Udari vetra dostižu brzine od 80 km/h, a u Vršcu i do 110 km/h.
Ovakvi vremenski uslovi onemogućavaju plovidbu, ali nautičarima stvaraju i mnoge druge probleme.
Tokom jučerašnjeg dana, oko 13h, košava je otrgla sa sidrišra iznad pančevačkog mosta dve ukrainske barže za prevoz nafte, a kada su nekontrolisano krenule u plovidbu niz Dunav samo su srećom promašile potporne stubove pančevačkog mosta. Nasukale su se nizvodno od mosta ka Višnjici, a do izlivanja i zagađenja reke nije došlo jer su bile već ispražnjene.



Upozoravamo sve nautičare da obiđu marinu, provere vezove svojih plovila, ukoliko ih već nisu izvadili iz vode. Obavezno pogledajte i kako stoji ponton za koji ste vezani. Ako vam je plovilo već na suvom obavezno proverite i njegovo stanje jer inprovizovane prikolice, podupitači i tende mogu da popuste pri ovakvim udarima vetra. Pogledajte i komšijin brod jer ako on padne može lako oštetiti i vašeg ljubimca. Dešavalo se i do sada da kad padne jedan, kao domine poruši ceo red.
Splavovi su posebno ugroženi jer reka ozbiljno nadolazi već 7 – 8 dana pa su sajle i vezovi jako opterećeni, ako ih već niste popuštali. Jak vetar lako može da ih otrgne sa veza, pa da i oni nekontrolisano zaplove. Obavezno gledajte kako stoji i komšijin splav.

„Vreme praćeno košavom olujne jačine očekuje nas do utorka kada sledi njeno slabljenje, a potom i promena pravca vetra. Olujnim vetrom inače nazivamo onaj vetar čija je brzina 18 metara u sekundi, a kod nas je ovih dana bio oko 20 metara u sekundi“ napomenuo je Nedeljko Todorović, meteorolog iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije

Splav „Blek pantersi“ na Adi ciganliji izgoreo je u potpunosti juče oko 16.00 časova. Do požara je najverovatnije došlo zbog neispravnih instalacija i za sada nema naznaka da je bio podmetnut.

U trenutku izbijanja požara, na splavu se nalazio samo čuvar, koji je vatru najpre primetio na tavanu i odmah obavestio vatrogasce.

Prema rečima vlasnika „Blek pantersa“, požar je najverovatnije izbio zbog neispravnih instalacija, iako, kako kažu, u skorije vreme nisu imali problema i uvek su se trudili da sve održavaju u najboljem redu. Takođe, misle da nema razloga da sumnjaju da je neko podmetnuo požar.

Iako je vatrogasna služba brzo reagovala, dok su došli na lice mesta splav je već u potpunosti izgoreo. Intervenisalo je oko 20 vatrogasaca, a prema njihovim rečima, vatra je najverovatnije planula u gornjem delu i brzo se proširila. Od visoke temperature deformisali su se i metalni stubovi konstrukcije. Splav „Blek pantersi“, koji je istoimeni romski orkestar otvorio krajem 80-ih godina, po mnogima je bilo najveselije mesto u gradu. Vlasnici su bili vidno potreseni ovim događajem, posebno zbog toga što je orkestar sledeće nedelje trebalo da promoviše svoj novi album na splavu.

Znajući kakve su mere bezbednosti na mnogim splavovima, osiguravajuća društva izbegavaju da izdaju polise klubovima na vodi. Nekoliko puta su se i oni opekli na požarima koji su zahvatali splavove. Kako su im okolnosti pod kojima je izbila vatra bile sumnjive, odbili su da isplate odštetu, pa su ih rečni ugostitelji tužili i uvukli u procese koji se razvlače godinama.

– Kao plovila, splavovi moraju imati posadu u svakom trenutku. Međutim, vlasnici ne poštuju to pravilo i požari su im se nekako isuviše „zgodno” dešavali uvek u vreme kada nikoga nije bilo na objektu. Pošto nismo isplatili polisu, izveli su nas pred sud i sada imamo nekoliko, ne mogu da kažem koliko, takvih sporova koji nikako da se završe – nezvanično kažu u jednoj od najvećih kompanija za osiguranje.

Poučeni takvim iskustvom, oni prihvataju da izdaju polise samo registrovanim splavovima, što podrazumeva da su ta plovila prošla tehnički pregled koji garantuje da su na njima preduzete mere predostrožnosti od požara i ostalih nedaća. Tako je pod zaštitom ovog društva pet splavova, od ukupno 14 registrovanih. Vlasnici nekih poznatih splavova nezvanično objašnjavaju da gosti ne moraju da se brinu za bezbednost kada dođu u velike klubove na vodi, već su problem oni na brzinu sklepani objekti.

Do polise osiguranja, barem za goste, lakše dolaze brodovi za prevoz putnika, jednostavnije nego do registracije. U Beogradu postoji samo pet brodova koji imaju dozvolu za prevoz putnika, dok ostali koji reklamiraju krstarenja rade protiv pravila. Propisi su, međutim, doneseni još pre nekoliko decenija i očekuje se usvajanje novog zakona. U međuvremenu, privatnici u nautičarskom biznisu žale se da njihova plovila prolaze tehnički pregled ali Lučka kapetanija bez razloga oteže upis u registar.

– Zastarela pravila kažu da čamac može da prevozi samo 12 ljudi, ali naši katamarani, koje smatraju čamcima, imaju potvrdu Jugoslovenskog registra brodova, koji obavlja tehnički pregled, da mogu da prevoze i po 50 osoba. Isti takav čamac prodao sam u Hrvatskoj, gde su ga odmah registrovali za prevoz 60 ljudi – navodi Petar Đorđević, vlasnik Jahting kluba „Kej”.

On tvrdi da putnike ne ugrožava ni kada katamarani prime više od 50 ljudi. Nije njihova namera da probijaju ograničenje ali, kada neko od onih koji su rezervisali brod dovede više ljudi nego što je najavio, oni ne odbijaju klijente.

– Vozimo u pojasu od pet kilometara, na svega dva minuta udaljenosti od obale. Da nešto krene po zlu, svaki kapetan bi mogao da se približi kopnu i iskrca putnike na vreme. Kada bi bili tako strogi i na kopnu, nijedan autobus ne bi prošao pregled. Niko ne zaustavlja ljude kada pretrpavaju autobus i niko se ne plaši da će to izazvati nesreću, samo su brodovi pod sumnjom – objašnjava Đorđević.

I posle tehničkog pregleda, Kapetanija traži gomilu dodatnih potvrda i sertifikata – kaže Stevan Micić iz „Metroa na vodi”.

– Ne kažem da ti papiri nemaju svrhu ali gradski brodovi su vozili čak i bez protivpožarnog sistema i opet su prvi dobili registraciju – rekao je Micić.

U Jugoslovenskom registru brodova, na čiji pregled se lađari pozivaju kada uveravaju u bezbednost svojih plovila, uzvraćaju da je razlika između velikog čamca i malog broda „odavde do večnosti”. Čamac može da ponese i više od 12 ljudi ali od njega se ne zahtevaju mere bezbednosti predviđene za brod koji prevozi putnike, pa vlasnik može da prištedi. Plovilo zato registruje kao čamac da bi se kasnije setio da se žali kako bi mogao njime da prevozi turiste i izletnike. On njime zaista može, ako je potrebno, da preveze i više od 12 ljudi i da ne potone, ali mere predostrožnosti za takvu plovidbu, kakvu obavljaju brodovi, nije preduzeo.

– Nedopustivo je tvrditi da su svi oni ljudi koji će krstariti takvim plovilima savršeno bezbedni jer je to, tobože, brod, samo što nadležni neće tako da ga nazovu. Ako plivate oko čamčića, voda će vas povući pod trup, pa zamislite koliko je veća snaga koja bi vas uvukla pod brod. Bolje i da ne zamišljate šta bi se desilo da veliki brod počne da tone jer ni vrhunski plivač ne bi imao šanse da se izvuče na površinu – upozorava Slobodan Milivojević, direktor Jugoslovenskog registra brodova.

Ni žalbe brodovlasnika i čamdžija da se postupak upisa oteže mesecima i godinama nisu potkrepljene, tvrde u Registru. Kapetanija traži samo ono što joj nalažu zakoni i međunarodne konvencije, koje su izglasane na najvišem mogućem nivou, u Ujedinjenim nacijama. Nacionalni propisi mogu biti prilagođeni ali to znači samo da će biti jači od tih standarda. Novi zakon o unutrašnjoj plovidbi biće, dakle, još stroži od postojećeg, ubeđeni su čelni ljudi Registra.

– Upis je, čujemo, brži u drugim gradovima, ali to zavisi od trgovinskih sudova, koji odlučuju o registraciji. Trgovinski sud u Beogradu je zagušen, ali to je problem svih, ne samo lađara – ocenjuje Mišo Macura, tehnički direktor Registra.

Sa Politika ONLINE

Autor: V. Vukasović

[objavljeno: 29/12/2008]

NIŠ - Institut za energetiku u Stokholmu predložiće inženjera Dušana Ilića (54), švedskog državljanina, rodom iz okoline Ćuprije, za Nobelovu nagradu za fiziku jer je došao do revolucionarnog otkrića u vodenom saobraćaju. On je izumeo način na koji se propeler u svim plovilima izbacuje iz upotrebe, a njegov eksperiment za pokretanje čamaca, jahti ili kruzera štedi gorivo za čak 30 odsto od dosadašnje potrošnje.



Ovaj skromni naučnik koji je i fakultet završio u Stokholmu, na ovom projektu je naporno radio punih 20 godina.

- Moj izum se zasniva na tome da voda svojim potiskom pokreće plovilo. Ključ mog izuma je što sam izmislio kako da stvorim jači potisak na čamac koji logično štedi gorivo kada „lakše“ plovi po vodi. Otkriće je da iza plovila, nezavisno od težine ili veličine, stoji jedna komora nalik kutiji kroz čiju sredinu je postavljana rotirajuća spirala. Ta spirala je pričvršćena na motor i okreće se zdesna nalevo. Na taj način izbacuje vodu iz kutije, ali u isto vreme voda koja ulazi stvara duplo veći potisak. Kutija je, normalno, otvorena s jedne strane gde ulazi voda i pod pritiskom okreće spiralu, a koja daje snagu plovilu da se kreće. Gorivo tu služi da okreće motor. Švedska mnogo para ulaže u inovacije tako da smo tamo na Institutu napravili prototip koji je dao izvanredne rezultate na mirnoj reci jer je motor uštedeo 30 odsto goriva. Sada su potrebne analize na nemirnim vodama i većim plovilima kao što su brodovi, ali pretpostavljamo da neće biti problema jer bi se tada koristila veća spiralna aparatura. Postoji mogućnost i da se na plovilo stave dve ili više aparatura - priča Ilić.



On kaže da su kolege sa Instituta bile oduševljene pronalaskom jer Ilićev izum ne samo da štedi energiju već ubrzava plovilo, zavisno od toga koliko kapetan to želi. Ilić je već zaštitio ovaj patent, i to i u Švedskoj i u Beogradu. Na pitanje šta ga je nateralo da dođe u rodnu grudu i ponudi ovo revolucionarno otkriće, on kaže „da želi da proizvodnja ove senzacionalne sprave potekne iz Srbije“.

- Želim da naša zemlja i naš narod od spirale ima koristi. U svetu ima oko 800 miliona plovila. Svakako da je u Švedskoj bilo investitora zainteresovanih da krenu sa proizvodnjom ovog aparata, ali meni je želja da se spirala lansira iz Srbije jer bi zarada bila ogromna, najmanje 70 milijardi dolara, ako pretpostavimo da bi svi stavili moj izum na plovila. Najmanji propeler za jahte košta oko 700 dolara, dok bi ovaj izum iste veličine koštao za jednu trećinu manje, a ne bi mogao nikako da se ošteti, što je kod propelera moguće - kaže Ilić.

Preneto sa: Blic ONLINE

Autor: M. Smiljković | 10.10.2008. - 05:00

U dane izuzetno niskog vodostaja Dunava, kažu, kod Tekije je u vodi moguće videti krst i deo tornja crkve potopljene u avgustu 1967. godine. Tri godine od početka izgradnje hidroelektrane na Đerdapu, tada je zbog brane pod vodom na rumunskoj strani ostala Oršava, i još devet sela, a na našoj Tekija, Sip, Malo i Veliko Golubinje, Donji Milanovac i Dobra.

Pričaju da u upravi Hidroelektrane postoji dvadesetominutni dokumentarni filmski zapis o tim danima. Oni koji su film videli, tvrde da je reč o potresnom svedočanstvu, jer odrasli su ljudi plakali, milicija je grubo intervenisala i vukla žene... a voda je neumoljivo nadirala, ulazeći u dvorišta i kuće.

Tekijanci, a da taj film nisu gledali iako su i njihovi likovi, četiri decenije mlađi, možda tamo zabeleženi, pričali su mi o vlasniku kafane kome ni milicija nije mogla ništa - nije dozvolio da se iz kafane bilo šta iznese, na sto u dvorištu stavio je pušku, seo, i čekao vodu. Trajalo je ceo dan, a na kraju je samo vrtlog nosio papirni novac... A na novoj obali, na nekadašnjem brdu ispod ogranka Miroča, podignuta je nova Tekija. Poslednji put kad je brojano, bilo je 997 stanovnika. Duško Lazarević (34), jedan je od njih.

Na Dunavu između Golupca i Brze Palanke poznat kao Dule Muva, počinje da radi pre nego što osvoji dan. U njegovom poslu podjednako su važni i znanje i sreća, a ova, poznato je, ne boluje od tačnosti. Treba joj dati vremena da naiđe... Dule Muva je ribar.



Kilogram smuđa nakupci mu plaćaju 300 dinara, tolstolobika 150, a sitnu belu ribu, kaže, niko neće... Za dozvolu za ribarenje daje 80.000 dinara godišnje. „Samo uzmu te pare, a ništa ne dobijemo: ribokradice ne jure, reku ne poribljavaju...” I još: isto toliko plaćaju dozvolu i beogradski, novosadski... alasi, a oni, kaže Muva, „imaju dve obale, i mogu da ribare i danju i noću”.

U Đerdapu, druga polovina reke pripada Rumunima, a zbog granice, izlazak na reku noću je zabranjen. Desi se da čamac pređe u rumunske vode. Tada se na ribara ustreme brzi patrolni čamci - među ribarima se priča da je cela ta strana pokrivena radarima, ali teško da je ko od njih te uređaje video - ... i onda: privođenje, zaplena čamca i mreža, i zatvor dok se ne plati kazna od 500 evra. A granica je nevidljiva, nema je na vodi...

Počeo je kao dvanaestogodišnjak, sa bratom. „Imali smo neku mrežu da te bog sačuva, i izvezemo se čamcem na vesla...” Pradeda Duletov - i njega su zvali Muva - bio je ribar, dedu i oca je preskočilo, pa sad on...

Iz čamca, spretno rukujući motorom, jer važan je pravac u odnosu na tok vode... izbaci najlonsku mrežu dugu sto, a „duboku” 14 metara, koju ispod površine održavaju dobro podešeni plovci od plastičnih flaša, a ka dnu je šire metalni tegovi... i onda je tako raširenu, vodeći računa o struji vode, vuče rekom. Sat, dva... i to se zove „balanje”. Dobar, uspešan, dan je kad uveče donese 10-15 kilograma smuđa.

Dule Muva ne izlazi na reku samo kad je jak vetar. Za kišu i sneg ima kabanicu, a za ledenu vodu... za ledenu vodu nema ništa, pa se voda sa mreže, dok je izvlači, sliva u mlazevima koji seku kao žileti na ruke. Sto metara mreže - sto puta tako prilikom jednog vađenja. Gleda me sa nerazumevanjem dok se raspitujem za ovo.

Obična stvar za Duleta iz Tekije...

Preneto sa BLIC Online

Autor: Momčilo Petrović
Foto:D.Grubin
25.12.2008. - 05:00

Još jedna ledena sedmica u Srbiji

– Mrazni dan je kada je minimalna temperatura ispod nule, a ledeni kada je maksimalna temperatura ispod nule. Odstupanja od prosečnih dnevnih maksimalnih i minimalnih temperatura iznosila su i do minus deset stepeni Celzijusovih. Analize metodom percentila, što je statistički metod za jednoobraznu ocenu klimatskih elemenata preporučen od Svetske meteorološke organizacije čija smo mi članica, pokazuje da su u ovom periodu i minimalne i maksimalne dnevne temperature na svih 30 svakodnevno analiziranih glavnih meteoroloških stanica bile uglavnom u domenu „veoma hladno” – objasnila je za „Politiku” Jasminka Smailagić, šef odseka za klimatske analize i prognoze u nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.

Na Badnji dan, 6. januara ove godine, temperatura u Sjenici je pala čak do 25. podeoka ispod nule, a apsolutni minimum temperature vazduha u januaru u Srbiji zabeležen je 13. januara 1985. kada se u Sjenici temperatura spustila do minus 39,5 stepeni Celzijusovih. Najniža januarska temperatura od minus 26,2 stepena u Beogradu je izmerena 10. januara 1893. godine. U drugim krajevima Srbije najniža januarska temperatura kretala se od minus 25 do minus 30 stepeni.

Kako je najavljeno, maksimalna temperatura u Beogradu danas će biti minus četiri stepena, a minimalna očekivana je minus jedanaest. U Novom Sadu se očekuje još hladniji dan, pa je najavljena maksimalna temperatura od minus pet i minimalna od minus dvanaest stepeni Celzijusa. U Nišu će se temperatura kretati od minus dva do minus šest stepeni. Očekivane biometeorološke prilike imaće, kako navodi Hidrometeorološki zavod, nepovoljan uticaj na hronične bolesnike. Očekivane su meteoropatske reakcije u vidu glavobolje, razdražljivosti i reumatskih bolova. Učesnicima u saobraćaju se, zbog ovakvih klimatskih uslova, preporučuje maksimalan oprez.

Politika Online - Autor: B. Mališ

[objavljeno: 09/01/2009]



Led okovao i Tisu

Novi Sad – Na jučerašnjem sastanku u Javnovodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine” proglašena je redovna odbrana od zagušenja leda od državne granice sa Mađarskom do ušća u Dunav, odnosno na celom toku kroz našu zemlju. Debljina leda na Tisi dostigla je desetak centimetara, što uslovljava obustavu rečnog saobraćaja. Led je zahvatio od 50 do 80 odsto vodene površine (najviše kod Novog Bečeja) i mnoga plovila su do daljeg okovana ledom.

Tisa je četvrta reka u Vojvodini na kojoj je proglašena odbrana od leda. Pored nje, odbrana je proglašena i na Tamišu, gde je obuhvaćenost rečnog toka uglavnom stopostotna, a debljina leda do 15 centimetara. Slično je i na Starom Begeju i Plovnom Begeju.

Odbrana od leda realizuje se na ukupno 350 kilometara rečnih tokova u Vojvodini. Na sve četiri reke mere odbrane se sprovode od ušća do državne granice: na Tisi na 164 kilometra, na Tamišu na 118 kilometara, Starom Begeju na 37 kilometara i Plovnom Begeju 32 kilometra.

Novosadsko preduzeće „Heroj Pinki”, koje jedino kod nas ima ledolomce, pripremilo je i ovog puta razbijače leda na rekama i to još prvog decembra 2008, o čemu je blagovremeno izvestilo „Vode Vojvodine”. Međutim, odatle se ni do danas niko nije odazvao da bi potpisao ugovor o korišćenju ledolomaca – tegljača „Čakor” i „Vučevo” i ledolomca – gurača „Petrovaradin”.

Kako je „Politici” juče rečeno u preduzeću „Heroj Pinki”, i pored toga sva tri ledolomca su spremna da dejstvuju. Inače, na Dunavu za sada nema leda.

Politika Online - Autor: S. Živković

[objavljeno: 09/01/2009]

Čamci bez sigurne luke

Ćudljivo zimsko vreme može da bude opasno za čamce i manje brodiće koji se na vreme nisu „udomili“ u nekom sigurnom zaklonu rečnog priobalja.
Kao i prethodnih godina, na Savi i Dunavu opet nema dovoljno savremenih marina gde bi vlasnici mogli da sklone plovila. Jedini koji, bar za sada, mogu da budu mirni jesu vlasnici splavova i klubova na vodi, koji se tek na proleće mogu nadati konkursu za razmeštaj splavova. Grad inače većgodinama najavljuje kako će rešiti problem splavova koji su bez ikakve urbanističke i komunalne logike razbacani priobaljem. Raspored mesta je odavno utvrđen, ali konkurs na kojem bi ona bila podeljena ni danas nije raspisan. U Upravi za vode kažu da je sada neophodno revidirati dokumentaciju koju je ostavila prethodna komisija i tek tada će grad biti spreman da pozove splavare da se prijave za mesto na reci. Uklanjanje pojedinih splavova bilo je najavljeno radi oslobađanja pristaništa za javni rečni saobraćaj, ali, s obzirom na mršave rezultate tog vida prevoza, neizvesno je da li će ubrzanje hidrobusa i dalje biti podsticaj za sređivanje priobalja.
Mnogobrojne čamce i brodiće koji su ostali na rekama, njih oko 20.000, ne očekuje spokojan zimski san. Beogradske marine su, sem nekoliko izuzetaka, najobičniji pristani bez vode i struje, sa nesigurnim privezima koji ne mogu uvek da odole naletima vetra, talasa i leda, bez čuvara koji bi barem pripazili da brod ne odluta van kontrole. Na rekama je inače svega 48 pristana i skoro nijedan nema propisanu dokumentaciju. Doduše, konkurs za izgradnju marina odavno je najavljivan, uslovi su utvrđeni, ali ništa do sada nije urađeno.
Nema ni procena koliko bi moglo biti zainteresovanih na konkursu, kad god da bude objavljen, ali zna se da ulaganje u modernu marinu mnogo košta. Za pravu, veliku marinu, kakva Beogradu nedostaje, teško je pretpostaviti koliko je novca potrebno, ali teško da je svota manja od nekoliko miliona evra. U gradu sigurno ima ljudi koji raspolažu tim parama, ali teško je poverovati da bi ih uložili u neizvestan biznis sa marinama.

Od ranog jutra Dunavom, pored Zemuna, počele su da pristižu sante leda. Pojedini komadi veličine i preko 60 kvadratnih metara, koji zalutaju u rukavac ka hotelu Jugoslavija, lagano se slažu na marine koje nisu blagovremeno uklonejene. Led postaje sve deblji, zaustavlja se i nagomilava uz karakterističan šum i povremenu škripu, kako se sante podvlače jedna pod drugu.





Razbijanje čakljama očito ne daje preterane rezultate, posebno ne sa jednom čakljom i jednim čovekom, pa će sve veća količina biti i sve zahtevniji test za sajle i alate koji drže trenutno najugroženiju Bond marinu.
Otkidanje prve marine, koje je sve izvesnije, moglo bi da izazove domino efekat kod svih marina nizvodno, a u tom slučaju bi bili ugroženi i splavovi duž obale.

Zemun 10/01/09

Sajle su izdržale, a marina sklopljena u "minut do 12". Led i dalje nadolazi pa je začepljenje u rukavcu od vezova vojske u rukavcu već stiglo do marine 4. juli.

Led na dunavu kod Zemuna sve gušći. Danas je ledena barijera začepila rukavac do marine Nautec u Zemunu. Na sajtu Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije izveštavaju da je slično stanje, ali ledohod na Dunavu od Bačke Palanke do Velikog Gradišta, odakle nam EraVG šalje današnje slike Dunava kod Velikog Gradišta i sa Srebrnog jezera.

Zemun 11/01/09 13:00



Lido pod ledom



Kod hotela "Jugoslavija"

Od 9. januara, kad se prvi put ove godine pojavio u rukavcu, za svega 4 dana led je potpuno okovao Dunav u rukavcu do Lida. Stanje koje meteorolozi opisuju kao ledohod iz sata u sat se pretvorilo u ledostaj. Više se ni jedna santa ne pomera, a jata ptica pomalo zbunjeno šetaju tražeći vodu.

Zemun ~ 13/01/09;

Izgradnja Centra za vodene sportove na Savskom jezeru trebalo bi da počne na proleće kako bi radovi i opremanje bili završeni do početka sezone kupanja. Ovaj centar će zauzeti prostor na delu jezera gde je sada gejzir, to jest na mestu gde se iznajmljuju bicikli. Tu će biti premeštena i Hitna pomoć kako bi intervencije i koordinacija svih spasilačkih službi bile brže i efikasnije.
Gradsko more je, zahvaljujući položaju i infrastrukturi, idealno za bavljenje svim vodenim sportovima pa će na jednom mestu biti okupljeni veslači, ronioci, jedriličari, ali i ribolovci najavio je Zoran Gajić, direktor preduzeća „Ada Ciganlija”.
– U ovoj godini biće izuzetno poboljšan kvalitet rada naše spasilačke službe. U februaru ćemo potpisati ugovor o saradnji sa italijanskom nacionalnom službom za spasavanje. Razmena iskustava i sticanje novih znanja biće osnova za otvaranje neke vrste škole za spasioce, ali i održavanje visokog nivoa bezbednosti posetilaca u toku cele godine – kaže Gajić.
Govoreći o najvažnijim planovima za 2009. godinu, on je najavio prilagođavanje kupališta i njegovih sadržaja osobama sa invaliditetom.
– Prikupljamo novac za ovaj projekat čija će realizacija biti završena do početka leta. Osobe sa invaliditetom za sada imaju pristupne pešačke rampe, staze ka Savskom jezeru i prilagođene javne toalete – dodao je Gajić.
U planu je i izgradnja parkirališta duž starog Obrenovačkog puta sa 320 parking mesta. Tako će u sezoni biti omogućen neometani prolaz vozilima javnog gradskog prevoza.
Na Adi će biti otvoren i info-pult Turističke organizacije Beograda. To preduzeće će aktivnosti uskladiti sa ponudom TOB-a kako bi Ada Ciganlija bila jedna od glavnih turističkihdestinacija u prestonici. Za nekoliko meseci, kako planiraju čelnici „Ade Ciganlije”, biće završen i Park za venčanja na otvorenom, koji će za mladence biti besplatan.
Politika ONLINE
Đ. A. [objavljeno: 17/01/2009]

Beograd nema višenamenski bokser, koji se koristi kao ledolomac

Led se gotovo otopio sa ulica. Temperatura je porasla, pa je komunalcima i šetačima bilo lako da lopatama i žustrim koracima rasture pokoricu koja se stvorila prethodnih dana. Na rekama, gde je uvek hladnije, malo je komplikovanije. Led na Dunavu, neviđen na toj reci već godinama, sporije se topi dok rečne službe nemaju čamac koji bi mogao da ga prolomi. Pojedini brodari i vlasnici pristaništa i marina žalili su se da je led stegao plovila, krckao im trupove, kidao lance kojima su bili privezani i odnosio ih van sidrišta. Većina njihovih kolega ipak nije imala takve probleme.
– Naš objekat je bio bezbedan. Led jeste bio debeo desetak centimetara, ali to nije dovoljno da ugrozi pravi brod poput našeg. Muke su imali oni sa slabim trupovima i objekti na burićima, kad se led tu zavuče, ume da postane gadno – kaže Petar Dančuk, šef restorana „Mag klub” na Keju oslobođenja.
Led oko njegovog radnog mesta razbijali su običnim batovima iz čamca koji je oplovljavao veće plovilo. Tako su postupali i na drugim mestima koja je okovao led. Na nekim od njih, požalili su se „Politici”, očekivali su da ledolomac prođe niz reku i pomogne im. Takav čamac, međutim, rečna policija u Beogradu ne poseduje, ali u lučkoj kapetaniji objašnjavaju da on u ovoj prilici nije ni bio neophodan. Ali potreban jeste u toku cele godine u raznim neprijatnim slučajevima koji mogu da iskrsnu na reci, naročito nepredvidivoj kao što je Dunav.
– Ukoliko su neophodni, ledolomce angažuje republički štab za odbranu od poplava, ali tako kritičnu situaciju nismo imali od 1987. godine. Led sada nigde nije prekrio više od 20 odsto reke. U svakom većem gradu na Dunavu postoje pristanišne organizacije koje poseduju višenamenske boksere. Oni se koriste za lomljenje leda, premeštanje plovnih objekata, hvatanje plovila koja otrgne nevreme, uopšte, tu su da priskoče u pomoć kada su hidrometeorološki uslovi nepovoljni. Na žalost, mi takav bokser nemamo, mada u zemlji postoje četiri koja bismo mogli da pozovemo. Nisam siguran koliko bi koštalo da kupimo jedan i za Beograd, ali lokalna uprava bi morala da ima u vidu da nam je on neophodan – rekao je Jovica Golubović, republički inspektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, na dužnosti u beogradskoj lučkoj kapetaniji.
Vlasnici plovila su, kako Golubović navodi, dužni da na njima neprekidno drže posadu, dakle ljude obučene da uklone led oko objekta. Doduše, naročita obuka za taj posao ne postoji, dovoljan je upravo onakav bat kakav beogradske čamdžije upotrebljavaju. Ako na vrhu nema metalnu ploču, kojom se završava pravi bat, sasvim dobro posluži obična dugačka i debela motka, što su ekipi „Politike” demonstrirali radnici marine „Hrabro srce”.

Politika Online
V. Vukasović [objavljeno: 17/01/2009]

Turističko-nautička sezona 2010. počeće dolaskom turističkog
broda „Johan Štraus”, prvog kruzera koji će 18. marta, sa 140 putnika,
uploviti u Luku „Beograd”.


Tim povodom, Turistička organizacija Beograda i Luka „Beograd” pripremili
su dobrodošlicu za goste koji će boraviti u našem gradu.
Pored pozdrava i srdačne dobrodošlice, na obali reke biće izveden i
tridesetominutni program, odnosno nastup duvačkog orkestra muzičke
škole. Svaki gost dobiće i poklon paket od TOB-a.

Manifestacije

Saradnja Beč - Beograd

Dve podunavske metropole nastavljajj intenzivne kontakte i saradnju. Zamenica gradonačelnika Beča i članica gradskog veća zadužena za finansije Renata Brauner, nalazi se u dvodnevnoj poseti Beogradu, sa privrednom delegacijom i predstavnicima srpske zajednice u Beču. Organizovan je niz susreta sa zvaničnicima Beograda i Srbije i niz pratećih manifestacija.
Između ostalog, predviđena je i prezentacija Beča kao lokacije za obrazovanje. Grad Beč u saradnji sa Beogradom organizuje i tri radionice u „Sava centru“, a koje imaju za cilj razmenu znanja o razvoju grada i komunalnim rešenjima i o finansiranja velikih projekata. U okviru gala večeri, između ostalog, nastupio je i čuveni hor „Bečki dečaci”.
Dve dunavske metropole već godinama imaju dobru saradnju u različitim oblastima, a Beograd je veoma zainteresovan za iskustva u izgradnji i eksploataciji bečkog metroa, jer Beč ima teški i laki metro, što bi najviše odgovaralo i Beogradu. Desetak godina održava se i manifestacija Dani Beča u Beogradu, a ova poseta bila je prilikam da se utvrdi i ovogodišnji program nastupa u Beču.

Dani Dunava
Više od 81 miliona ljudi u 14 zemalja obeležavaju Dan Dunava , kao zajednički napor u pokušaju afirmacije svih prednosti i oristi od ove moćne reke ali kao dan kada se nizom manifestacija ukazuje i na opasnosti koje mu prete. Više od 420 različitih organizacija zajedno rade na obeležavanju ovog ovog dana već 16 godina.
Inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, koju čine predstavnici 14 zemalja podunavskog regiona. Misija ove komisije je da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda u cilju dobrobiti zemalja dunavskog sliva i njihovih stanovnika. ICPDR i Coca-Cola ozvaničile su partnerstvo početkom juna 2005. godine, pod nazivom „Partnerstvo za zeleni Dunav“, kako bi unapredili zaštitu i očuvanje ove reke.
Nacionalni koordinator svih aktivnosti pri ICPDR za Srbiju je Republička direkcija za vode, a osnovni cilj je poboljšanje i očuvanje dobrog kvaliteta voda u slivu Dunava. Pored ostalih, stalnih aktivnosti vezano za rad ICPDR-a, Republička direkcija za vode koordinira i pripremu obeležavanja Dana Dunava.

Dunavska biciklistička ruta u Srbiji
Dunavska biciklistička ruta u Srbiji održava se redovno već četvrtu godinu u prvoj polovini jula. Evropska biciklistička federacija (ECF) u 2007. godini na predlog Srbije, izmenila je raniju trasu svoje Euro Velo rute br. 6 (Atlantik - Crno more) na delu posle Budimpešte, koja je išla glavnim putevima prema Crnom moru. Od tada navedena trasa biciklističke rute ide uz srpski deo Dunava u dužini od 667 kilometara obeležena oznakom "Euro Velo 6". Sistem oznake i ostala obeležja Dunavske biciklističke rute (DBR) koji vodi kroz Srbiju je po mnogo čemu su originalne u odnosu na druge dunavske zemlje, a i za sada jedini internacionalno priznat.
Postavljanje putokaza u Srbiji deo je projekta "Donauradweg" koji je 1984. pokremula 2004. Nemačka vladina agencija za tehničku saradnju (GTZ), sa ciljem da biciklistimad duž Dunava konačno omogući optimalan mi veoma siguran put uz sve potrebne informacije na delu Dunava posle Budimpešte. Timovi pasioniranih ljubitelja biciklizma istražili su najbolje rute kroz Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Prvi veliki rezultat bio je set od osam štampanih karata kojim je 2005. predstavljena ruta od Budimpešte do ušća u Crno more. Bila je to prva takva karta za ovaj prostor pa je u inostranstvu postala veoma popularna, i stigla evo već do četvrtog izdanja.
Od ostalih rezultata projekta treba pomenuti i obimni web-vodič:
na matičnom sajtu projekta Donauradweg (www.danube-info.org) su njegova engleska i nemačka verzija, a srpska se nalazi na sajtu je na srpskom sajtu: www.ciklonaut.com