- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Ana Ahmatova
Čet Mar 11, 2010 10:38 am
(1889-1966)
Ахматова, Ана, право име Ана Андрејевна Горенко, рус. Песникиња; р. 1889, у. 1966. У књижевности пре Револуције носилац акмеизма. Изразито лирски талент. Поезија основана на јединству наивности и искусности, чувствености, снажних осећаја и патетике у суздржани и концизним облицима. Процват њене лирике пада у време Револуције, а послије настаје застој све до њезина новог успона, педесерих година. Збирке песама: Вечер; Бијело јато; Женска боквица; Анно Домини МЦМКСКСИ; Ива; Поема без хероја (1940-62).
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Ana Ahmatova
Čet Mar 11, 2010 10:44 am
НЕ ГЛЕДАЈ ТАКО
Не гледај тако, у љутњи не мршти се
Ја сам твоја љубљена, ја сам твоја
Нити пастирка, нити краљица,
Чак ни монахиња-богомољка
У овој сивој сам хаљини од траљама
У ципелама излизаних потпетица?
Али, као и прије, дајем врућ загрљај
И страх носим у великим зјеницама
Писмо моје не парају, мили
Не плачи због лажи истинске
И добро га, на само дно, сакриј
На дно своје торбе сиротињске
Не гледај тако, у љутњи не мршти се
Ја сам твоја љубљена, ја сам твоја
Нити пастирка, нити краљица,
Чак ни монахиња-богомољка
У овој сивој сам хаљини од траљама
У ципелама излизаних потпетица?
Али, као и прије, дајем врућ загрљај
И страх носим у великим зјеницама
Писмо моје не парају, мили
Не плачи због лажи истинске
И добро га, на само дно, сакриј
На дно своје торбе сиротињске
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Ana Ahmatova
Čet Mar 11, 2010 10:49 am
МЕСТО МУДРОСТИ ИСКУСТВО
Место мудрости искуство.Та храна
у безукусно стању.
Младост је била к'о молитва недјељног дана,
и зар да не мислим на њу?
Колико сам пустих путова прошла
с тим што ми не бјеше мио.
Колико се молила у цркви за оног
што је у ме заљубљен био.
Сад сам заборављива као нико на свету.
Тихо пролазе сати.
Непољубљене усне, ненасмијане очи
ко ће ми више дати!
Место мудрости искуство.Та храна
у безукусно стању.
Младост је била к'о молитва недјељног дана,
и зар да не мислим на њу?
Колико сам пустих путова прошла
с тим што ми не бјеше мио.
Колико се молила у цркви за оног
што је у ме заљубљен био.
Сад сам заборављива као нико на свету.
Тихо пролазе сати.
Непољубљене усне, ненасмијане очи
ко ће ми више дати!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Ana Ahmatova
Čet Mar 11, 2010 11:10 am
ЉУБОМОРАН, немиран ...
Љубоморан, немиран, али не од оних грубих
Волео ме је као своје кости
Али моју белу птицу уби
Да не пева о прошлости
О заласку уде у моју собицу:
''Воли ме, смeј се, пиши стихове!''
А ја закопа веселу птицу
Иза старог бунара, покрај Јове
Обећала сам да нећу плакати
Али срце претворих у стену
И, чини ми се да су моји сати
Испуњени песмом птице убијене
Љубоморан, немиран, али не од оних грубих
Волео ме је као своје кости
Али моју белу птицу уби
Да не пева о прошлости
О заласку уде у моју собицу:
''Воли ме, смeј се, пиши стихове!''
А ја закопа веселу птицу
Иза старог бунара, покрај Јове
Обећала сам да нећу плакати
Али срце претворих у стену
И, чини ми се да су моји сати
Испуњени песмом птице убијене
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Ana Ahmatova
Čet Mar 11, 2010 11:14 am
ВЕЧЕРЊИ САТИ
Вечерњи сати над столом мину
Неопозиво - бела страница
Мимоза мирише на Ницу и на врућину
Кроз месечину лети огромна птица
Чврсто сам косу ноћас сплеле
Као да ће ми требати коса
Кроз прозор, без туге, дуго гледам
На море пуно таласа ко откос
Колико снаге имају они
Што чак ни књижевност не моле!
Не подижу се капци уморни
Чак ни кад чујем да ме зове.
Вечерњи сати над столом мину
Неопозиво - бела страница
Мимоза мирише на Ницу и на врућину
Кроз месечину лети огромна птица
Чврсто сам косу ноћас сплеле
Као да ће ми требати коса
Кроз прозор, без туге, дуго гледам
На море пуно таласа ко откос
Колико снаге имају они
Што чак ни књижевност не моле!
Не подижу се капци уморни
Чак ни кад чујем да ме зове.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|