Akcija magazina VIVA-

1. Zaječar

Grad sa novom filozofijom življenja. Shvatili su ovde da od čekanja da
se problemi reše sami može biti samo još teže. Krenuli su u akciju i za
kratko vreme preporodili čitav grad. Zato kada namernik posle 5, ili
posle 10 godina danas kroči u sam centar Timočke krajine biva u pravom
smislu reči očaran promenom. Pravi je utisak da se nalazi u nekom
evropskom centru. Hronike beleže da je pred 2. svetski rat Zaječar bio
4. po bogatstvu, a prvi po čistoći u Srbiji. Sankcije, krize, ali i
neka učmalost ljudi, uzele su svoj danak, postao je to sumoran grad. A
onda su počele da se zbivaju takve promene koje Zaječar velikim
koracima vode u krug evropskih gradova. Koliko do juče pravo smetlište
na obali Timoka - Popova plaža sada je jedan od najlepših sportskih
kompleksa u Srbiji. Zovu je s pravom Zaječarsko more.
Na samo kilometar od centra grada otvorena je prava ski staza,
decenijama već to je grad mladih, grad kreativnosti i kulture. Na 91.
mestu po visini prosečnih zarada među 170 gradova i opština u Srbiji,
sve je više on grad kome se ljudi vraćaju. Svesni da bez jake privrede
nema ni pravog uspona čelnici su posegli za mnogim rešenjima vođeni
time da "ono što imaš moraš i da pokažeš, jer kako će Evropa znati za
Zaječar ako se on sam ne potrudi da pokaže da postoji i da ima šta da
ponudi".

2. Vršac

Za divljenje svom gradu Vrščani su izabrali samo tri reči koje im je
zapisane ostavio njihov velikan Jovan Sterija Popović "Vršac lepa
varoš". Kula, grožđe i manastir Mesić obeležja su grada. I "Milenijum",
sportski centar koji je i samim simboličnim imenom uveo Vršac "pre
roka" u novi milenijum.
Grad umetnosti, sporta i biznisa. Smešten na površini od 10 km
kvadratnih, sa 180 ulica, 11 trgova i tri bulevara. Brojna stara zdanja
raznovrsnih stilova, crkve i kulturne institucije čuvaju tradiciju, ali
ga njegovi ljudi velikim koracima već dugo i pre svih vode u budućnost.
Grad pod Kulom jedan je od najstarijih u Vojvodini, a sa oko 40.000
stanovnika je na 8. mestu po veličini. Mnogo se ovde vodi računa i o
ekologiji, dobiće uskoro ovaj grad i industrijski tehnološki park na 27
hektara. Gradski park je poznat po svojoj lepoti, jedinstvena je i
"Apoteka na stepenicama" iz sredine 18. veka, zatim,Vladičanski dvor,
katedrala, vršačka Kula, Sterijina kuća. Pozorišna jesen, Berba grožđa,
književne večeri, dečja izložba za nagradu slikara Paje Jovanovića samo
su delić kulturnih zbivanja u ovom gradu. Sve što ima Beograd, kažu,
ima i Vršac.

3. Valjevo

Tek što se obrete u ovom gradu burne istorije, bogate kulture, sporta,
gradu zelenila u kome počinje da teče Kolubara, a krasi ga najbistrija
voda reke Gradac, najčistija u Evropi, uveravate se na svakom koraku u
otvorenost, neposrednost gostoljubivost domaćina. Kaže se da ovde ne
važi ona narodna - svakog gosta za tri dana dosta. A ni tri dana gostu
nije dovoljno da vidi Valjevo i okolinu, da mu oseti dušu, da se
nauživa u njoj. Vratiće se, a i sami domaćini će ga pozvati da ponovo
dođe. I ima mnogo povoda za dolaske i povratke, kao i mnogo razloga da
se bezrezervno veruje u odgovor gradonačelnika Zorana Jakovljevića na
pitanje da li je i koliko Valjevo zdrav i bezbedan grad: - Pozvao bih
odmah svakoga da dođe u Valjevo. Da živi u njemu. Izvanredan je ovo
grad za porodični život. Sve se rešava peške i biciklom. Zdrav je ovo i
bezbedan grad.
Nekada snažan industrijski grad Valjevo se suočilo i sa gotovo pravim
sunovratom i sa sijaset problema na svakom koraku koje nastoje da
rešavaju. Izgrađena je najsavremenija toplanu, dobiće ekološku mernu
stanicu, postoji plan upravljanja otpadom, predstoji izgradnja
regionalne deponije, ali su i velike muke s divljim deponijama. Težište
u ovom gradu je na školstvu, bezbednosti, sportu, jedan od najvažnijih
strateških dokumenata je lokalni plan akcije za decu. Nadaleko
prepoznatljiv po kulturi, po preventivi koja im je najbolje ulaganje u
budućnost.

4. Čačak

Krasi ga bogatstvo i lepota prirode, ali i spremnost da u mnogim
oblastima bude prvi, poznat je po privatnoj inicijativi, rekordnom
broju auto kuća, među prvima je objavio rat otpadu, prvi započeo
korišćenje solarne energije. To je, ali i mnogo više od toga, grad
Čačak, jedan od najstarijih gradova u Srbiji, opevan u pesmama, poznat
po burnoj istoriji i prebogatoj kulturi, prepoznatljiv po istaknutim
sportistima, znamenitim ljudima i znamenitostima, po gotovo
neverovatnom bogatstvu i lepotama kojima priroda obiluje, poznat po
kulturnom, društvenom životu. Po restoranima i kafanama. Grad je to u
kome se mnogo stvara, mnogo radi, mnogo toga dešava. Ima u njemu i
mnogo problema, ali ih ne guraju pod noge, nego strpljivo rešavaju ili
se spremaju da to učine.
Biti u Čačku a ne videti s Kablara čačansku kotlinu, grad na dlanu,
jedinstvene meandre, ne osetiti čari nedirnute prirode i duh srpske
Svete Gore - gubitak je to jedinstvenog doživljaja. I u samom gradu
mnogo je toga za oko i dušu - arhitektura starih zgrada, galerije,
spomenici, arheološki lokaliteti, restorani, čuvene pečenjare, čak ih
je 150. A tek raznih kulturnih i drugih manifestacija, grad je sporta..
Zaštitni znak kulture je manifestacija "Disovo proleće". Čačak se
razvija u više pravaca i nije klasičan industrijski centar, već grad u
kome je izuzetno razvijen sektor malih i srednjih preduzeća.

5. Vranje

Grad koji voli čoveka, jedan od najvažnijih i najinteresantnijih
gradova od Beograda do Soluna u kojem su se u oštrom kontekstu sudarili
Istok i Zapad, Sever i Jug. Moderan grad koji čuva sećanje na prošlost,
običaje, spomenike, pesmu, dijalekt, dušu, ali koji krupnim koracima
ide u budućnost i ka tome da koliko sutra bude najbolji ekološki grad.
U Vranju je, kažu, mesečina magična, poigrava se ljudskom dušom, umom.
U ovom se gradu tuguje pevajući, a raduje kroz jecaj i suze. Grad sa
dušom, stvoren da bude voljen.
- Da ubedimo nekoga da dođe u Vranje, pa to i nije teško. "Prva
lekcija" je upoznavanje s tradicijom, grad smo sa posebnim
mentalitetom, muzika, pesma, igra, pa naša hrana. Ovde su ljudi
otvorenoga srca. Imamo, govori gradonačelnik, razvijenu i
infrastrukturu, pre svega, rešili smo problem vodosnabdevanja za
narednih 100 godina, eksperti tvrde da nema potrebe da Vranjanci lutaju
za izvorima kad imaju fantastičnu vodu sa slavine. Prvi smo u Srbiji
rešili odlaganje smeća po evropskim standardima, imamo prvu uređenu
ekološku deponiju, sada sledi druga faza.
Grad je bio industrijsko čudo, poznat po nedirnutoj prirodi, puno ovde
čine da, kako kažu, Vranje bude primer, da bude najčistiji grad u
Srbiji. Prvi su doneli odluku o izbacivanju plastičnih kesa koja je
uzdrmala čitavu Srbiju. Poznat po Bori, Koštani, Mostu ljubavi, hamamu,
Simpu....

6. Kragujevac
Danas grad budućnosti, a do pre pet godina bio je besperspektivan. Lane
je proglašen za grad budućnosti. Mnogi investitori su ovde došli, poput
velikih tržnih centara, pa Fijat, na svakom koraku se zida, a ono što
je nesvakidašnje za naše prilike ljudi se vraćaju, ili dolaze iz drugih
krajeva da žive u Kragujevcu. Proglašen je za najbezbedniji grad.
I u sport se ovde maksimalno ulaže, a najviši skok je načinjen u
kulturi. Kragujevac je grad sa prestoničkim, antiratnim i mirovnim
karakterom, grad bogate istorije, kulturne baštine, industrije, grad
mladih, tradicije i grad okrenut budućnosti. Ko jednom dođe - zasigurno
će se još koji put vratiti. Po mnogo čemu je Kragujevac u istoriji bio
prvi, proglašen je 1818. prestonicom obnovljene Srbije, ovde je usvojen
prvi srpski ustav - "Sretenjski ustav", brojne institucije prvi put u
Srbiji osnivaju se baš u Kragujevcu- prve novine "Novine srbske", prvo
pozorište "Knjaževsko-srpski teatar", prva gimnazija 1833. godine, prvi
Licej - preteča srpskog Univerziteta, prvi sud, apoteka, muzej,
biblioteka, prvi orkestar "Kraljevsko-srpska banda", ovde je nastala i
srpska industrija kada je u Topolivnici 1853. izliven prvi top i
zasijala prva sijalica 1884.
I kao što je u svemu prednjačio Kragujevac je imao, nažalost, centralno
mesto i u tragičnim zbivanjima na ovim prostorima, Svake godine 21.
oktobra održava se pomen streljanima i antiratna manifestacija "Veliki
školski čas".

7. Pirot
- Naša deviza je ako ne podignemo kvalitet života u Pirotu mladi će
odlaziti ne samo iz grada nego iz čitavog ovog regiona, što nije dobro
ni za državu ni za ljude koji ostaju ovde. Zato i mnogo radimo, ono što
je postignuto to najbolje i potvrđuje, mnogo planova imamo - kaže
Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot.
Nazivaju ga kapijom Istoka i Zapada, bio je ćilimarska imperija,
prestonica zanatstva i tapiserije, nekada nazivan Mali Jerusalim zbog
brojnih manastira i crkava. Danas je, nije preterano reći, čitav grad
galerija.
Pravi je ovo i muzej prirode sa brojnim biljnim vrstama, tu raste i
najmanji bor u Evropi, sa kejom na Nišavi u centru Pirota i drvoredom
gotovo stoletnih lipa, prelepim šetalištem kakvo je prava retkost i u
svetu. Između ljudi i voda u ovom kraju veze su duboke, kej je deo
pirotske mitologije, svedok ljubavi, posebno na samom mostu ljubavi.
Pored ćilima nadaleko je čuven pirotski kačkavalj, svima su znane šale
i vicevi o pirotskoj škrtosti, poznat ne samo po gumenom opanku nego po
gumarskoj industriji.
Pirot je platio danak krizi mnogo pre drugih, nestale su čitave
privredne grane poput drvene industrije, ugašena mnoga preduzeća. Ali
je lepota i duša grada ostala, kao i spremnost da se čini sve, pa i
više od toga, da grad očuva, da povrati sjaj.

8. Subotica

Uspela je Subotica da sačuva sve stare vrednosti i jednu finu meru
poštovanja jednih prema drugima. To je nešto što traje i što nikakvi
mešetari, a bilo ih je različitih, nisu uspeli da pokvare. Dugo se u
ovom gradu s dušom, koji odoleva vremenu i nekim novim trendovima, za
čiju se pešačku zonu slobodno može reći da je muzej secesijske, ali i
barokne i klasicističke arhitekture pod otvorenim nebom, koji je bio i
veliki privredni centar sa brojnim liderima u proizvodnji, ulagalo u
gradsku "fasadu". Sada je pred čelnicima glavni zadatak da ozbiljno
porade na jačanju temelja Subotice. Najveća investicija je novi
prečistač, od koje se očekuje i da reši najveći ekološki problem -
Palićko jezero.
Prvi su u Srbiji doneli lokalni ekološki akcioni plan, počinje ovde da
se organizuje i selektivno odlaganje otpada. U poslednje vreme na
velika vrata vraća epitet - grad sportova, jer gotovo da nema sporta
kojim se neko ovde ne bavi. turizam ima perspektivu, a kultura
ponašanja je nešto što daje pečat ovom gradu. Koliko je grad u tome jak
pokazuje i to da svako ko ovde dođe vrlo brzo postane pravi
Subotičanin. Poslovna i efikasna administracija, posebni popusti za
investitore, slobodna zona, dobro obučena radna snaga, odlični
turistički potencijali, obrazovne i naučne institucije, prijateljski
raspoloženi ljudi i savršena atmosfera za život, zabavu i odmor. I još
mnogo toga čeka svakoga u Subotici, koja je i grad festivala i brojih
kulturnih dešavanja.

9. Sombor

Ako je jedan grad voljen onoliko koliko je o njemu pesama ispevano,
koliko je na slikama oslikan onda je Sombor jedan od najvoljenijih
gradova. Grad koji ima nadaleko prepoznatljivo lice, nadasve, grad koji
ima dušu. S pravom ga nazivaju i drugim imenom - Zelengrad, "grad u
šumi, ili šuma u gradu". Poznat je kao grad kulture, čuven po
arhitekturi, istorijskim građevinama, po pozorištu, slikarima, bođošima
i kilometarskim drvoredima, mladosti, dobrim ljudima sa uzrečicom "Uvek
ima sutra", po okolnim salašima i tamburašima. Jedan od najpoznatijih
simbola Sombora su fijakeri i fijakeristi. Grad je ovo, kako je mnogo
puta zapisano, sa šmekom.
Brine se ovde dosta i o mladima, ulaže u sport, u zdravstvo. Posebno se
Somborci ponose i odnose prema svom mezimčetu Narodnom pozorištu, 127
godina je stara zgrada, skoro je bilo 150 godina Gradske biblioteke.
Još jedan epitet - sportski grad. Stari fijaker, somborski sir, stari
zanati, najveće ulje na platnu "Bitka kod Sente u svečanoj Sali
Županije, bođoši zasađeni u 121 km dugačkih drvoreda, deo su brojnih
simbola grada. A zbog velikog broja poznatih i talentovanih slikara
Sombor se može nazvati i malom Firencom. Grad je sa čistim vazduhom,
dobrom vodom za piće. Iako sa posustalom industrijom zbog, kako ovde
kažu, loše privatizacije, ipak je danas grad koji mami da se u njega
dođe i tu živi.

10. Niš

Carski grad, kome je geografski položaj određivao i pisao istoriju,
primamljiv za mnoge osvajače, kroz čije su kapije prošli mnogi vladari
Evrope, bio je druga prestonica Srbije, pa ratna prestonica, znan i
prepoznatljiv po Tvrđavi i po u svetu jedinstvenom spomeniku - Ćele
kuli, pravi grad - muzej. Inspiracija Stevana Sremca i mnogih velikana.
Privredni, obrazovni, kulturni, zdravstveni i sportski centar
jugoistočne Srbije. Još se pamti vreme kada su u njemu "carevali"
privredni giganti koji poslednjih godina gotovo nestaju, grad je to
sada sa najviše poništenih privatizacija, sa ogromnim brojem
nezaposlenih. Nišava i Tvrđava, po svemu sudeći, čuvaju grad mnogo
stamenije i brižnije nego što to čine mnoge Nišlije od kojih neretko
može da se čuje i to da je "ovde bilo careva, kraljeva i maršala, ali
nikada nije bilo bržeg umiranja grada". Sprema se, međutim, Niš da onaj
pridev od davnina - carski ponovo nosi.
Ima mnogo toga čime može da se pohvali. U socijalnu i zdravstvenu
zaštitu se ovde dosta ulaže, uskoro će lekarske ekipe jednom nedeljno
raditi u selima u kojima sada nema ambulanti, u oblasti ekologije je
dosta urađeno, prvi je počeo da ulaže u program vantelesne oplodnje, a
jedini pokrenuo akciju "Trudnoćom do posla", brine o školskom i
vrhunskom sportu, ima brojne nadaleko znane kulturne manifestacije.

11. Novi Sad

Izreka kaže da zbog tradicionalnog gostoprimstva, čuvenog gurmanluka,
dobrog vina, muzike i mnogo restorana u Novom Sadu nije lako biti gost.
Kaže se, takođe, da je dva sata dovoljno da grad prepešačite ali ne i
da nabrojite sve zbog čega ga vredi videti. Ni mali, ni preveliki grad,
ni prebrz ni prespor već, kako Novosađani vole da kažu, grad po meri
čoveka - taman.
Nazivan je Srpskom Atinom, sa "Gibraltarom na Dunavu"- Petrovaradinskom
tvrđavom na kojoj se već 10 godina održava najveći muzički festival
istočne Evrope - EXIT, sa nacionalnim parkom Fruška Gora, sa brižno
čuvanim tragovima prošlosti koji još traju i zrače, grad za koji je
važilo da se u njemu sve odvija nekako sporije, opuštenije, uglađenije.
To je Novi Sad bio juče, a danas i sutra sa svim svojim lepotama i
dostignućima, uveliko uz rame sa drugima, po mnogome i ispred drugih,
osvaja budućnost.
Novi Sad je jedan od najrazvijenijih gradova u jugoistočnoj Evropi, na
ključnim vodenim i kopnenim saobraćajnicama, prepoznat kao sigurno,
zdravo i podsticajno mesto za život, rad i investiranje. Lider u
sektoru informacionih tehnologija, razvoja zdrave hrane i eko sektora,
inkubator informacija, moderan univerzitetski, turistički, sajamski i
kongresni centar regiona, tradicijom bogat festivalski grad
međunarodnog značaja, grad s perspektivom i prepoznatljivim statusom
dvosmernih urbanih vrata Evrope.. Izgradnja mostova, bulevara i
obilaznica oko Novog Sada, rešavanje problema vodosnabdevanja i
prečišćavanja otpadnih voda, borba za zdravu životnu sredinu planovi su
kako bi se grad što brže razvijao i napredovao.

Beograd
Uzbudljivo lice naše prestonice

U želji da otkrijemo koji deo glavnog grada pruža svojim
stanovnicima najoptimalnije uslove za kvalitetan, zdrav, ispunjen i
dobro organizovan život - posebno sa aspekta ekologije, zdravstva,
kulture, sporta, obrazovanja…- posetili smo trinaest beogradskih
opština. Sada, kada je akcija privedena kraju, podsetimo se gde smo sve
bili i šta smo videli…

"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo;
i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja
kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim
vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad
izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od
jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj
varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo
da bude".

Ima li lepšeg uvoda za priču o našem glavnom gradu i njegovim urbanim
celinama od ovih Andrićevih reči, koje se nalaze i na zvaničnom sajtu
prestonice. Tragom Vivine akcije "Biramo najzdraviji grad u Srbiji" u
okviru koje smo kao posebnu "takmičarsku grupu" izdvojili beogradske
opštine - posetili smo 13 od ukupno 17 lokalnih samouprava koje čine
velegradski milje Beograda tako bogatim, zanimljivim, različitim.
Velike su razlike između centralnih gradskih zona, koje muku muče sa
zagađenjem, bukom, saobraćajnom gužvom i nedostatkom čistog vazduha, i
onih prigradskih i seoskih, koje su okružene zelenilom, ali nemaju kako
valja rešen vodovod, kanalizaciju, puteve, telekomunikacije. Zajednički
imenitelj ipak postoji: i jednima i drugima najčešći problem
predstavljaju divlje deponije, koje niču preko noći, a komunalne službe
i savesni građani se dovijaju, kako znaju i umeju, da ih otklone.
Ne želeći da dajemo subjektivnu ocenu onoga što smo videli, da bilo
koga promovišemo ili kritikujemo i tako prejudiciramo odluku žirija, u
ovoj retrospektivi ćemo se osvrnuti na neke opšte utiske, zajedničke
probleme i pravce razvoja, kao i na specifičnosti određenih opština,
koje ih ne čine "boljim" ili "gorim" u odnosu na druge, već jednostavno
- drugačijim. Predstavićemo ih redosledom, kako smo ih i posećivali.
Vračar - Teritorijalno najmanja (samo 292 ha) ova opština ima
najstarije stanovništvo i najmlađe rukovodstvo koje se iz sve snage
trudi da sačuva zdravu životnu sredinu, koliko je to moguće, imajući u
vidu sve ostale faktore: manjak zelenih površina, višak automobila,
buke, zagađenja. Na jednom od vračarskih krovova biće postavljena prva
solarna elektrana kod nas, niklo je i prvo ekološko obdanište,
organizuju se akcije za najlepše dvorište, balkon, prozore, čini se
mnogo da se od asfalta otme svaki kutak i preuredi u oazu kiseonika i
zelenila.
Zvezdara - Opština koja je ime dobila po Astronomskoj
opservatoriji, jedinstvenoj u ovom delu Balkana. Od 32 km2 površine na
kojoj se prostire, čak 100 hektara je pod Zvezdarskom šumom, gde je
vazduh, tvrde, kao na planini, a mikroklima izvanredna za život.
Zvezdara ima i najdužu ulicu u Srbiji, Bulevar kralja Aleksandra, koja
je prava meka za kupce jeftine robe, i sav otpad koji prati prodaju sa
tezgi.
Novi Beograd - Grad budućnosti, najveće gradilište, najviše
solitera (200) najviše stanovnika: blizu 300.000! Ponikao na pesku pre
više od šest decenija, najpre je bio "spavaonica", danas deo grada u
koji se najviše ulaže, pa otuda su u njemu svoje sedište smestile
gotovo sve veće kompanije, banke, trgovački lanci. Otuda ovde i najviše
prosečne plate u Srbiji, a stopa nezaposlenosti tek za jedan odsto
iznad evropske! Zemlja oteta od peska, postaje uređena oaza za život po
meri čoveka.
Palilula - Teritorijalno najveća beogradska opština, sa
perspektivom vrlo intenzivnog razvoja naselja na levoj obali Dunava
(Borča, Ovča, Krnjača..), gde je trenutno i ekološka situacija najteža.
Upućeni najavljuju da će tamo narasti "treći Beograd", a sa očekivanom
izgradnjom novog mosta od Borče do Zemuna ova prognoza zvuči realno. Za
razliku od ovih pridunavskih naselja centar Palilule, pogotovo deo oko
Tašmajdana i crkve Sv. Marka pravi je primer uređene urbane celine.
Stari grad - Jezgro prestonice, centar većine najvažnijih
dešavanja, turističkih poseta, kulturnih manifestacija. Ovde je
skoncentrisano najviše znamenitosti, trgova, kafića, restorana, muzeja,
zaštićenih građevina. Odavde je Beograd krenuo da se širi i razvija. To
je i prednost i mana Starog grada, koji žarko želi da reši i svoj deo
priobalja i na najlepši mogući način iskoristi svoj fantastičan položaj
na ušću dveju reka.
Savski venac - Administrativni, diplomatski i medicinski centar
prestonice. Ovde je najviše ministarstava, ambasada, i čak 80 odsto
zdravstvenih kapaciteta Beograd, uključujući Klinički centar Srbije i
brojne institute i bolnice. Saobraćajno izuzetno opterećen, sa nekim od
najprometnijih ulica i petlji, Savski venac ulaže najviše u socijalnu
politiku, ali i održive izvore energije - imaće prvu geotermalnu pumpu.
Najviše dece rodi se upravo u ovoj opštini, jer tu su tri najveća
gradska porodilišta!
Čukarica - Sa svojom Adom, Košutnjakom i ostalim atraktivnim
lokacijama (Hipodrom, ski-staza) kao stvorena je za sport i rekreaciju.
Tu je i Makiš, mesto odakle Beograđani dobijaju vodu za piće, a manje
je poznato da se na ovoj opštini nalazi i jedno od ukupne pet kraških
jezera u Srbiji - Rakina bara, koju treba očuvati. Veliki problem ove
opštine - azbestno naselje - konačno je rešen i stanari su smešteni u
"zdrave" stanove.

Zemun - Grad sa tradicijom, atmosferom, istorijom. Pripada
Beogradu, ali je ostao svoj, multietnički, multiverski,
multikulturalan. Zemunci obožavaju svoj grad i svoj deo dunavske obale,
planiraju da na Keju posade hiljadu ruža, da obnove Kulu i čitav
Gardoš, Veliki trg uskoro će umesto klasične dobiti pijacu sa mobilnim
tezgama. Planira se i nova veća marina i (konačno) sređivanje Lida. U
njemu je i jedina beogradska opera, Madlenianum.
Rakovica - Nekada poznata kao "radnička" danas je ova opština
prava zelena oaza, u kojoj nema velikih zagađivača, jer je industrija
ovde zamrla, ali ima velikih pošumljenih oblasti i uređenih parkova..
Velika pažnja posvećuje se najmlađima, njihovoj bezbednosti, ali i
razvoju informatike na svim nivoima.
Surčin - Najmlađa beogradska opština, takoreći još u povoju.
Razvoj turizma je jedan od prioriteta, jer ima divnih predela netaknute
prirode, kao što je ribnjak u Bečmenu. Opština ulaže u poljoprivredu i
podstiče uzgoj svinja mangulica, kao i proizvodnju povrća u
plastenicima. Uskoro će Surčin dobiti i pozorište.
Voždovac - Već dve godine ima eko-patrolu koja interveniše tamo
gde je to najpreče, pre svega u otklanjanju divljih deponija. Obuhvata
i gradsku i prigradsku zonu i brojna podavalska sela. Na Avali se od
nedavno ponovo uzdiže toranj, a Voždovčani planiraju i rekonstrukciju
nekad kultnog bioskopa Voždovac.
Grocka - "Srpska Kalifornija" poznata po kvalitetnom voću i
povrću, utočište brojnih Beograđana koji su ovde, na obali Dunava
podigli svoje vikendice. Odlikuje je divna priroda i plodna zemlja, a
uskoro će, kako smo čuli, dobiti marinu i akvapark. Samo da ima bolje
puteve i infrastrukturu, bilo bi i više turista, posebno što je tu i
važno arheološko nalazište - Vinča.
Sopot - Po broju stanovnika najmanja opština, ali vrlo aktivna
na svim poljima. Ovde je davno pre drugih, podstican razvoj privatnog
preduzetništva, na kojem danas i počiva privreda ovog kraja. Od
filmskog festivala skromnih ambicija, uspeli su da naprave pravi
"holivudski" spektakl, ali nedostatak turističkih kapaciteta otežava
smeštaj brojnih gostiju, kojih bi, da imaju gde da prenoće bilo i mnogo
više.
Ovo je samo kratka skica Beograda, kakav smo, realizujući akciju
"Biramo najzdraviji grad u Srbiji" (i najzdraviju opštinu u Beogradu)
imali prilike da upoznamo i da predstavimo našim čitaocima, uvek sa
željom da promovišimo ono što je pozitivno, dobro, kvalitetno, ceneći
napore lokalne vlasti, ali i samih građana da urede svoj deo grada i
učine ga mestom što lepšim za život, za stvaranje porodice i podizanje
dece.

Sopot
Šumadijski ambijent, velegradski duh

Nastao početkom 19. stoleća, Sopot je kraljevskim ukazom iz 1893.
proglašen je za varošicu. Taj varoški duh je očuvao i do danas pa
Sopoćani žive mirno i bez svakodnevnog stresa koji nameće ritam
velegrada, dok s druge strane imaju mogućnosti da uživaju u brojnim
prednostima koje pruža urbana sredina

Iako smeštena u zaleđini glavnog grada, na blagim šumadijskim
obroncima, opština Sopot zapravo je deo grada Beograda, od čijeg jezgra
je udaljena četrdesetak kilometara. Za razliku od Beograđana koji žive
u sred gradske vreve i buke, Sopoćani uživaju u miru, tišini i
nezagađenom vazduhu, daleko od saobraćajne gužve i velikih
industrijskih zagađivača. S druge strane, imaju bogat kulturni život,
standard koji je i u ovim kriznim vremenima na zadovoljavajućem nivou,
dobre puteve i uglavnom rešene komunalne probleme.


Na čelu ove opštine već više od dvadeset godina je isti čovek, Živorad
Milosavljević, koji ima najduži staž na mestu predsednika opštine u
Srbiji, što svakako govori o tome koliko ga njegovi sugrađani
uvažavaju.
-Kada sam prvi put izabran na ovu funkciju Sopot je imao brojne
nerešene probleme, a jedan od najvećih je bio nedostatak telefonskih
priključaka, kaže gospodin Milosavljević. - Pre dvadeset godina na
celoj našoj teritoriji bilo je samo 2000 telefonskih brojeva, ali smo
do 1996. uspeli da uvedemo telefonske linije u još 7000 domaćinstava.
Kada je 1999. godine srušen toranj na Avali, sve ove linije su
"zanemele". Kako ne bismo bili odsečeni od sveta postavili smo, i to u
rekordnom roku za ratne uslove, optički kabl u dužini od 10 km od
Sopota do auto-puta i obezbedili našim sugrađanima telefonsku
komunikaciju.


Od 16 sela, koja čine opštinu Sopot, danas samo jedno, Guberevac, nema
vodovod, dok ostala domaćinstva imaju uredno snabdevanje vodom preko
Javnog komunalnog preduzeća Sopot i vodozadruga Slatina i Babe. Problem
je što veliki deo vodovodne mreže čine azbestne cevi, koje ne samo što
često pucaju, već su i ekološki i zdravstveno neprihvatljive.
-Polako menjamo ove cevi novim, tako da ćemo za koju godinu
rekonstruisati kompletnu mrežu, ističe Živorad Milosavljević. - Od
prošle godine nadležnost nad saobraćajnicama je preuzeo Grad, a
prethodno je o tome brinula Opština i moramo se pohvaliti da smo samo
tokom 2008. izgradili 40 km asfaltnog puta, tako da gotovo sva sela
imaju dobre puteve. Problem su, međutim, regionalne saobraćajnice koje
su pune rupa i zakrpa. Ponosni smo i na javnu rasvetu koja osvetljava
ne samo centar Sopota već i sva sela i veliki deo puteva, sa ukupno
3000 sijalica.
U Sopotu je već odavno započet projekat gasifikacije, koji se, sa
manjim zastojima i brojnim poteškoćama polako razvijao tako da su sada
postavljene glavne cevi u gotovo svim selima, a hiljadu domaćinstava
već su korisnici ovog izvora energije. Među njima su i sva javna
preduzeća, uključujući zgradu Opštine, Dom zdravlja, Dom kulture...



Duga tradicija malog biznisa

-Jedna od stvari po kojima je naša opština specifična jeste veliki broj
preduzetnika koji su upravo ovde registrovali svoja preduzeća, čak i
ako nisu žitelji Sopota, kaže predsednik Opštine. - Mi smo još pred
dvadeset i više godina prepoznali značaj privatizacije i omogućili
privatnim licima da uz značajne poreske olakšice ovde započnu svoj
biznis, jer smo u tome videli šansu da i Sopot, kao tada relativno
nerazvijena opština, popuni svoju kasu, i privuče eventualne
investitore. Mi danas nemamo ovde velike industrijske gigante, ali
imamo više od dve hiljade preduzetnika, i blizu 400 malih i srednjih
preduzeća, i zahvaljujući tome naši žitelji su uspeli da očuvaju
solidan standard, odnosno imamo manje socijalnih problema od mnogih
drugih lokalnih zajednica u okruženju.
U Opštini Sopot očigledno imaju sluha za aktuelne potrebe, pa su jedan
deo opštinskog zemljišta, takozvano Svetlo polje, isparcelisali u
placeve od 6-7 ari i dali ih na prodaju zainteresovanim kupcima po ceni
od 600 evra za ar.


-Tu je već počela izgradnja porodičnih kuća, a prednost ove lokacije je
što je sprovedena voda i struja, i sve je to uračunato u navedenu cenu,
kaže gospodin Milosavljević. - Očekujemo da će osim Sopoćana, ovde
svoje kuće podići i mnogi Beograđani koji žele da pobegnu od gradske
vreve i da se nastane u jednom lepom i mirnom naselju, koje ima sve
uslove za komforan život.
Pre desetak godina Opština je privukla i lekare koji su nedostajali u
Domu zdravlja, tako što je obezbedila stanove za njih. Jedini uslov bio
je da pedijatri, otorinolaringolozi i ostali specijalisti koji su bili
preko potrebni ovom kraju, provedu najmanje 15 godina u Domu zdravlja
Sopot, i samim tim su postali vlasnici stanova.
-Svi ovi mladi stručnjaci i danas su ovde, a naš Dom zdravlja više nema
kadrovskih problema, zaključuje predsednik Opštine. - Inače, u njemu je
ukupno 150 zaposlenih i obezbeđena je osnovna zdravstvena zaštita za
naše sugrađane.
Zanimljivo je da je Opština uložila deo sredstava u obnovu i izgradnju
kapela na groblju, kako bi porodice pokojnika, u skladu sa običajima,
mogle tamo da organizuju sahranu i prateću ceremoniju služenja hrane i
pića, ali pod savremenim, civilizovanim uslovima. Sve kapele imaju
grejanje, struju, vodu.



Zeleni tepih za filmske zvezde

Sa svojim prirodnim lepotama, pre svega planinom Kosmaj koja je idealna
za šetnju, biciklizam i obilazak starih srednjovekovnih manastira
(Tresije, Kastaljan i drugi) i crkvi. Sopot ima izuzetne turističke
potencijale, ali na žalost ne i dovoljno smeštajnih kapaciteta. U
stvari, od četiri nekadašnja hotela i odmarališta na Kosmaju i Trešnju,
danas ne radi nijedan. Jedini ugostiteljski objekat u kojem gosti mogu
da borave je luksuzni Country klub Babe i nekoliko privatnih pansiona.
To je velika šteta, kako za samu lokalnu zajednicu, tako i za posetioce
koji bi se možda i duže zadržali na obroncima Kosmaja, samo kada bi
mogli negde da prenoće po povoljnim cenama i u pristojnim uslovima.
Ovaj problem je posebno izražen tokom trajanja čuvenog SO - Festa,
kulturnog događaja koji je od pre par godina svrstan među najvažnije
manifestacije grada Beograda.
-Festival je ustanovljen 1971. godine pod nazivom Slobodarske filmske
svečanosti, i od tada nekoliko puta menjao ime, ali je iz godine u
godinu postajao sve popularniji objašnjava Suzana Anastasov-Marković,
direktor centra za kulturu Sopot. - Održava se prve nedelje u julu i
Sopoćani svoje planove uvek prilagođavaju ovoj izuzetnoj kulturnoj
manifestaciji, trudeći se da svi tada budu u svom gradu, da prisustvuju
projekcijama filmova, da dočekaju i pozdrave filmske zvezde i ostale
goste.
Svima koji prate kinematografiju poznato je da je SO-Fest postao mali
«srpski Kan», vrlo glamurozna manifestacija kojoj prisustvuju mnoga
čuvena imena iz sveta filma. Umesto crvenog, pred njih se prostire
zeleni tepih, kao simbol ekološkog opredeljenja Sopota i samog Kosmaja
koji je od 2005. godine pod zaštitom države kao prirodno dobro izuzetne
vrednosti.


- Sala u kojoj se prikazuju filmovi je mala, prima oko 300 posetilaca,
ali je izuzetno dobro opremljena, a uskoro će dobiti i dolbi saraund
sistem i projektor za digitalne filmove, naglašava gospođa
Anastasov.-Marković i najavljuje da će do sledeće sezone napraviti i
letnju pozornicu. - Osim ovog festivala Sopot ima i druge kulturne
sadržaje na koje smo svi skupa izuzetno ponosni. U Domu kulture stalno
radi galerija u kojoj se godišnje postavi petnaestak izložbi naših i
stranih eminentni umetnika, a u tom prostoru izlažu i lokalni
slikari-amateri koji se okupljaju u Klubu umetnika Sopota. Planiramo da
napravimo i stalnu arheološku i etno postavku, a trudimo se da i
mladima ponudimo zanimljive sadržaje. Organizujemo razne radionice:
novinarske, glumačke, vajarske... i uvek nastojimo da im kao predavače
dovedemo zaista kvalitetne umetnike i stručnjake. Imamo i svoj dizajn
centar, snimamo dokumentarne filmove i dobili smo već i brojne nagrade
za kinematografska ostvarenja.



Američki fudbal na obroncima Kosmaja

Osim brojnih kafića i klubova, mladi Sopoćani svoje vreme očigledno
mogu da provedu i na vrlo kvalitetan i kreativan način. Mnogi od njih
bave se sportom, a za ovaj segment zadužen je Zoran Đuričić, sekretar
Sportskog saveza Sopot.
-Na našoj opštini postoji 15 fudbalskih klubova, jedan košarkaški i dva
karate kluba, kaže on. - Stariji osnovci, od petog do osmog razreda,
okupljaju se i takmiče u okviru turnira «Sportiše», gde su zastupljeni
mali fudbal, odbojka, rukomet i košarka. Problem je što nemaju sve
škole adekvatne sportske sale, ali zato u Sopotu postoji hala koja može
da primi i do hiljadu posetilaca, i u kojoj se tokom zimskog raspusta
organizuje sportsko-rekreativni kamp za dečake i devojčice.
Najveći kros se u Sopotu održava 27. maja na Dan izazova i tada veliki broj uglavnom mladih Sopoćana uzima učešće u ovoj trci.

-Uskoro ćemo osnovati i klub američkog fudbala i to će biti prava poslastica za ljubitelje sporta, kaže gospodin Đuričić.

Dobrih ideja i prave inicijative u Sopotu ima na pretek, a to je,
izgleda i glavni pokretač razvoja ove prigradske zone Beograda, koja u
ne baš ravnopravnoj utakmici sa drugim gradskim opštinama stiče sve
više poena.

Lična karta
Opština Sopot je administrativni deo Beograda,
prostire se na 270 km2, i graniči sa Voždovcem na severu, Barajevom i
Lazarevcem na zapadu, Aranđelovcem na jugu i Mladenovcem na istoku.
Ukupno ima 21.625 stanovnika, koji su raspoređeni u 16 naseljenih
celina: Sopot, Nemenikuće, Đurinci, Babe, Mali Požarevac, Popović, Mala
Ivanča, Ralja, Parcani, Guberevac, Stojnik, Slatina, Dučina, Sibnica,
Drlupa, Rogača. Na ovoj opštini nalaze se četiri osnovne i dve srednje
škole: Ekonomsko-trgovinska i Mašinska. Od prirodnih lepota izdvaja se
planina Kosmaj, visoka 626 metara, poznato izletište, prekriveno
bukovom i hrastovom šumom. Jedna je od prvih opština koja je podsticala
privatno preduzetništvo, pa je danas u Sopotu registrovano oko 2300
preduzetničkih radnji i između 300 i 400 malih i srednjih preduzeća.

Stari konak i vodenica potočara
U samom centru Sopota nalazi se doksat, odnosno Konak kneza Mihajla, kuća
koja potiče iz 1838. godine a koja je služila kao mesto za odmor i
prenoćište trgovcima i državnim činovnicima na putu za prestonicu. Ovo
zdanje, poznato u Sopotu i kao han, divan je primer stare srpske
arhitekture, ali u vrlo lošem stanju. Planovi su da se kuća renovira i
ustupi na korišćenje Biblioteci Sopota, koja nema svoje prostorije, već
koristi deo zgrade Doma kulture.
-U Sopotu i okolini nalazi se još
niz drugih verskih i svetovnih spomenika, ističe Zorica Tripković, viši
stručni saradnik za turizam. - Među značajnijima je manastir Tresije,
na severozapadnoj strani Kosmaja, podignut početkom 15. stoleća, koji
je, po narodnom predanju vezan za ime despota Stefana Lazarevića, a
posvećen Sv. Arhangelu. U selu Nemenikuće su i ostaci manastira
Kastaljan, koji je podignut na temeljima rimskog utvrđenja, a nedaleko
odatle i Borikića vodenica izgrađena još 1884. godine. Ovakvih potočara
je na Kosmaju nekada bilo mnogo više, a ova je jedna od očuvanih, koja
je radila sve do 1993. godine, a zatim je obnovljena i danas se u njoj
održavaju kulturne manifestacije. Na vrhu planine Kosmaj nalazi se i
grandiozni spomenik podignut u čast borcima poginulim u Drugom svetskom
ratu, oko kojeg se rado okupljaju izletnici i planinari.

Prijateljstvo mladih
Sopoćana i Francuza
Na inicijativu Doma kulture u Sopotu i u saradnji sa osnovnim školama
nedavno je ovde organizovana i razmena učenika, sopotskih
srednjoškolaca i njihovih vršnjaka iz Francuske.
-Ovaj projekat smo
započeli sa idejom da se promeni slika o nama i našoj zemlji, koja
poslednjih decenija nosi često negativnu konotaciju, kaže Suzana
Anastasov-Marković, direktorka Kulturnog centra Sopot. - Najpre su
učenici, i naši i francuski, dobili zadatak da napišu sve što znaju o
Francuskoj, odnosno o Srbiji, da prepoznaju sličnosti i razlike. Potom
je došlo do razmene mejlova, a potom je sedmoro mladih Francuza
boravilo u Sopotu i bili su smešteni u porodice svojih vršnjaka.
Pokazali smo im sve lepote ovoga kraja, vodili ih na izlet u Beograd,
Aranđelovac, na Oplenac. Uskoro će naša delegacija, srednjoškolci i
nastavnici, otići u Francusku u uzvratnu posetu. Ova saradnja je naišla
na izuzetno dobar odziv kod mladih Sopoćana.