Volter: Kandid

FRANSOA MARI ARUE VOLTER (Kandid) Dokazano je, govorio je Panglos, da ništa ne može biti drukčije nego što je. Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvaoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare. Noge su nam očevidno date da nose čakšire, i mi imamo čakšire. Kamenje je načinjeno da bude tesano i da se od njega prave zamkovi; zato gospodar ima vrlo lep zamak: najveći baron u oblasti treba da sedi u njalepšem stanu. I kako su svinje stvorene da se jedu, jedemo svinjetinu preko cele godine. Sledstveno, oni koji su tvrdili da je sve dobro rakli su glupost: trebalo je reći da je sve ne može biti bolje. (...) Martin dođe do zaključka da je čovek rođen da živi u nemirnim trzajima ili u dosadnoj obamrlosti. Kandid se s tim nije slagao, ali sam nije imao nikakvog mišljenja. Panglos je priznao da je uvek užasno patio; ali pošto je jedanput tvrdio da sve ide "da ne može bolje biti", on je to tvrdio i dalje i dalje, a nije verovao ni reči. (...) Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i bedu.(...) Radimo i nersapravljamo, reče Martin. Samo tako možemo učiniti život snošljivim. Celo se malo društvo složi sa ovom pohvalnom namerom. Svako poče raditi što ume i taj mali komad zemlje davao je veliki prinos. Kunigunda je, istina, bila veoma ružna, ali je izvrsno pekla kolače. Paketa je vezla; starica se brinula o rublju. Svi su redom bili od neke koristi, pa i sam brat Žirofle: on se izmetnu u vrlo dobrog stolara, pa postade čak i pošten čovek. Panglos bi ponekad rekao Kandidu: "Svi su događaji povezani jedan s drugim u ovom najboljem mogućem svetu. Jer, svakako, da vi niste bili isterani s nekoliko dobrih udaraca nogom odostrag iz jednog lepog zamka zbog ljubavi prema Kuningundi, da vas nije stavila na muke inkvizicija, da niste pešice prešli Ameriku, da niste dobro tresnuli barona mačem, da niste izgubili sve svoje ovnove iz lepe zemlje Eldorada, ne biste sad ovde jeli ušećereni kedrat i morske lešnike."- Dobro je to rečeno, odgovori Kandid, ali ipak treba da obrađujemo svoj vrt.

Fransoa Mari Arue, zvani Volter, potiče iz buržoaske porodice. Studirao je kod Jezuita i saradjivao sa piscima slobodnog duha i razmižljanja. Zbog svoje slobode je dvaput bio izgnan iz Francuske i zatvoren u Bastilju. Posebno se divio Engleskoj i njenoj kulturnoj eliti.
Prvo delo koje je objavio bila su Filosofska pisma (1734) koja predstavljaju pohvalu engleskom liberalizmu i kritiku francuskih institucija. Kao i većina filosofa tog doba, Volter je smatrao da je njegov zadatak da prosvetljava, podučava i da ljude čini pravednijim. Prihvatio je poziv kralja Frederika II i odlazi u Prusku, gde nastaje njegovo delo Vek Luja XIV, istorijsko delo i Micromégas, filosofska priča. Otišavši iz Pruske, nastanio se u Švajcarskoj i pisao Pesmu o katastrofi u Lisabonu, u kojima postavlja problem postojanja zla u svetu i delo Kandid, njegovo remek delo u kojem takođe izlaže svoja filosofska stanovišta.
Afera Kalas
Dela Traktat o toleranciji i Filosofski rečnik su nastala zbog afere Kalas u koju se Volter umešao. Zahvaljujući njegovom učestvovanju u ovom slučaju, porodica Kalas je uspela da dokaže svoju nevinost. Slučaj Kalas je postao primer katoličke netolerancije i proganjanja protestanata. Naime, Kalas, protestant iz Tuluza je bio optužen da je ubio rođenog sina da bi ga sprečio da pređe u katoličanstvo.
Umro je 1791. i njegovi ostaci su smešteni u Panteon.
Volterova filosofska uverenja
Volter je verovao u boga i smatrao ga jedinim i religiju je smatrao jedinim načinom zavođenja reda u svetu, što je bilo neophodno. Zalagao se za pravednost, jednakost među svima i za univerzalne sisteme vrednosti, koji će važiti svuda i uvek.
Smatrao je da treba stalno napredovati i usavršavati se. Pridružio se enciklopedistima.
Čovek ima pravo na slobodu ličnosti; da ne bude rob, da bude fizički i psihički slobodan, da ima pravo da sobodno razmišlja o religiji, politici, da slobodno govori, piše, radi…
Volter je filosof od velikog značaja jer su njegove ideje utrle put dokumentima i zakonima koji će kasnije biti doneti. Vreme u kome je on živeo često zovu Volterov vek.