Strana 2 od 2 • 1, 2
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Kulturni vodič kroz Beograd
Čet Jun 03, 2010 9:25 am
First topic message reminder :
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.
Dakle, tako je o presto'nici pisao srpski nobelovac, a ova tema nas vodi kroz brojna zanimljiva dešavanja, festivale i manifestacije koje se održavaju u Beogradu. Cilj nam je da vas na vreme obavestimo ili podsetimo, te da vam pomognemo da svoju posetu pažljivo isplanirate i prilagodite vreme dolaska svojim kulturnim ili drugim interesovanjima.
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.
Dakle, tako je o presto'nici pisao srpski nobelovac, a ova tema nas vodi kroz brojna zanimljiva dešavanja, festivale i manifestacije koje se održavaju u Beogradu. Cilj nam je da vas na vreme obavestimo ili podsetimo, te da vam pomognemo da svoju posetu pažljivo isplanirate i prilagodite vreme dolaska svojim kulturnim ili drugim interesovanjima.
- Laura
- Datum upisa : 01.05.2010
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Ned Sep 19, 2010 1:13 am
Aleksandar Srećković Kubura (37) zaprepastio je članove ekipe beogradskog "Ateljea 212" kad se na snimanju plakata za novu predstavu pojavio u uniformi s beretkom na glavi i prepoznatljivom kubanskom cigarom u ruci. Sličnost sa čuvenim revolucionarom Ernestom Če Gevarom bila je zapanjujuća. Po tekstu Hozea Pabla Fajnmana predstavu je režirao Dušan Petrović, a premijera je zakazana za 23. septembar.
- Predstava "Rasprave sa Ernestom Če Gevarom" predstavlja zamišljeni intervju sa Če poslednjih 12 sati njegovog života pred samo streljanje. To je period njegovog života o kome se malo zna, osim onog što je servirala američka CIA.
- Predstava "Rasprave sa Ernestom Če Gevarom" predstavlja zamišljeni intervju sa Če poslednjih 12 sati njegovog života pred samo streljanje. To je period njegovog života o kome se malo zna, osim onog što je servirala američka CIA.
- bezobradjanka
Datum rođenja : 11.03.1969
Godina : 55
Lokacija : bg
Raspoloženje : uvek
Datum upisa : 26.07.2010
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Čet Sep 23, 2010 7:46 am
Vilijem Pol Jang u Beogradu
U subotu, 25. septembra, u knjižari Delfi SKC u Beogradu gostovaće autor svetskog bestslera „Koliba“, Vilijem Pol Jang.
Vilijem Pol Jang biće gost otvorene tribine koja će 25. septembra početi u 13 sati u kafe-galeriji knjižare Delfi SKC, i na kojoj će pored njega govoriti Aleksandar Gajšek (autor emisije „Agape“ na Studiju B), Žana Poliakov (glavni urednik časopisa „Sensa“), Dragana Pjanić (psihoterapeut) i prevodilac knjige Nenad Dropulić.
Tema tribine biće „Fenomen uspeha ’Kolibe’ – odgovor je u univerzalnosti ili u Bogu?“.
Istoga dana, u 19 sati, knjižara Delfi SKC svečano će otvoriti svoj novi, prošireni prostor – kafe-galeriju, a specijalni gost večeri Vilijem Pol Jang će potpisivati knjige i upoznati se sa čitaocima.
„Koliba“ je do sada prodata u tiražu od 10 miliona primeraka širom sveta, već 114 nedelja se nalazi na New York Times listi bestselera, od čega je 52 nedelje provela na prvom mestu top-liste. Treća je najprodavanija knjiga prošle godine (2009) u Americi.
Prevedena je na 34 jezika, i ultimativni je bestseler u Kanadi, Engleskoj, Južnoj Africi i Južnoj Koreji. U Brazilu je prodato million primeraka, a u Nemačkoj je trenutno na trećem mestu top-liste bestselera.
Svi kupci moći će da uživaju u Nescafé napicima.
Izvor: Laguna.rs
U subotu, 25. septembra, u knjižari Delfi SKC u Beogradu gostovaće autor svetskog bestslera „Koliba“, Vilijem Pol Jang.
Tema tribine biće „Fenomen uspeha ’Kolibe’ – odgovor je u univerzalnosti ili u Bogu?“.
Istoga dana, u 19 sati, knjižara Delfi SKC svečano će otvoriti svoj novi, prošireni prostor – kafe-galeriju, a specijalni gost večeri Vilijem Pol Jang će potpisivati knjige i upoznati se sa čitaocima.
„Koliba“ je do sada prodata u tiražu od 10 miliona primeraka širom sveta, već 114 nedelja se nalazi na New York Times listi bestselera, od čega je 52 nedelje provela na prvom mestu top-liste. Treća je najprodavanija knjiga prošle godine (2009) u Americi.
Prevedena je na 34 jezika, i ultimativni je bestseler u Kanadi, Engleskoj, Južnoj Africi i Južnoj Koreji. U Brazilu je prodato million primeraka, a u Nemačkoj je trenutno na trećem mestu top-liste bestselera.
Svi kupci moći će da uživaju u Nescafé napicima.
Izvor: Laguna.rs
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Uto Sep 28, 2010 9:19 pm
Akcija "Zato volim Beograd"
Tržni centar "Ušće" najavio je u septembru niz akcija sa ciljem da se predstavi duh glavnog grada, u okviru projekta "Zato volim Beograd", u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, Fondom Ana i Vlade Divac (HOD) i radio stanicom Radio 3.
Beograd je, po mišljenju mnogih turista,jedan je od najlepših i najinteresantnijih gradova u Evropi, pa je predviđen jednomesečni foto-literarni konkurs "Jedan grad, bezbroj priča" , izložba „Šetnja kroz antički Singidunum", izložba fotografija Beograda u saradnji sa HOD-om i tematska postavka Tražeći Beograd" o četiri grada koje nose ime Beograd u SAD-u.
Konkurs "Jedan grad bezbroj priča" traje do 4. oktobra, a zainteresovani svoju fotografiju ili priču mogu da pošalju na i sajt centra www.usceshoppingcenter.com .
Pobednike konkursa očekuju nagrade kao što su fotoaparat, mobilni telefon i slično.
Na prvom spratu centra posetioci mogu pogledati izložbu koja je svojevrsna istorijska šetnja gradom u vreme rimske vladavine - Singidunumom. Izložba je organizovana u saradnji sa TOB-om, i predstavlja najznačajnija obeležja grada iz tog doba.
Tu će građani moći da vide rimsku kartu sveta, rimske terme, prikaze ostataka antičkih bedema beogradske tvrđave, rimske dvorane kao i lapidarijume Narodnog Muzeja i Biblioteke grada Beograda.
Na izložbi o četiri mesta sa imenom Beograd u SAD-u, svi zainteresovani moći će da vide i postavku originalnih "Harli Dejvidson" motocikala kao i da se fotografišu pored još jednog simbola američke kulture - "Fordovog" oldtajmera, a biće i muzičkih iznenađenja.
Kao rezultat saradnje sa HOD-om održaće se prodajna postavka fotografija Beograda, koje je autor Sanja Knežević pretvorila u postere. Pored toga, majice sa fotografijama Beograda i natpisom „I love Belgrade" kao i druge suvenire Beograda, posetioci će moći da kupe na štandu HOD-a, a sav prihod ide u humanitarne svrhe.
Tržni centar "Ušće" najavio je u septembru niz akcija sa ciljem da se predstavi duh glavnog grada, u okviru projekta "Zato volim Beograd", u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda, Fondom Ana i Vlade Divac (HOD) i radio stanicom Radio 3.
Beograd je, po mišljenju mnogih turista,jedan je od najlepših i najinteresantnijih gradova u Evropi, pa je predviđen jednomesečni foto-literarni konkurs "Jedan grad, bezbroj priča" , izložba „Šetnja kroz antički Singidunum", izložba fotografija Beograda u saradnji sa HOD-om i tematska postavka Tražeći Beograd" o četiri grada koje nose ime Beograd u SAD-u.
Konkurs "Jedan grad bezbroj priča" traje do 4. oktobra, a zainteresovani svoju fotografiju ili priču mogu da pošalju na
Pobednike konkursa očekuju nagrade kao što su fotoaparat, mobilni telefon i slično.
Na prvom spratu centra posetioci mogu pogledati izložbu koja je svojevrsna istorijska šetnja gradom u vreme rimske vladavine - Singidunumom. Izložba je organizovana u saradnji sa TOB-om, i predstavlja najznačajnija obeležja grada iz tog doba.
Tu će građani moći da vide rimsku kartu sveta, rimske terme, prikaze ostataka antičkih bedema beogradske tvrđave, rimske dvorane kao i lapidarijume Narodnog Muzeja i Biblioteke grada Beograda.
Na izložbi o četiri mesta sa imenom Beograd u SAD-u, svi zainteresovani moći će da vide i postavku originalnih "Harli Dejvidson" motocikala kao i da se fotografišu pored još jednog simbola američke kulture - "Fordovog" oldtajmera, a biće i muzičkih iznenađenja.
Kao rezultat saradnje sa HOD-om održaće se prodajna postavka fotografija Beograda, koje je autor Sanja Knežević pretvorila u postere. Pored toga, majice sa fotografijama Beograda i natpisom „I love Belgrade" kao i druge suvenire Beograda, posetioci će moći da kupe na štandu HOD-a, a sav prihod ide u humanitarne svrhe.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Sre Okt 06, 2010 11:32 pm
51.Oktobarski salon "Noć nam prija"
51.Oktobarski salon održaće se od 08.10- 21.11 2010.godine. Zvanično otvaranje Oktobarskog salona je 08.oktobra u 19h u zgradi bivše vojne akademije, ulica Resavska 40b (Buduća zgrada Muzeja Grada Beograda).
Kustosi 51 Oktobarskog salona su Juan Puset i Silia Prado (Švedska). Koncept 51. Oktobarskog salona - ...Noć nam prija…Kustoska koncepcija bavi se filozofskim pitanjima vezanim za međuljudske odnose, percepciju, sećanje i to kako biramo način da predstavimo stvarnost. A takođe i za pitanje koje se čini posebno interesatnim u regionu Balkana, rekonstrukciju istorije i pojedinačna sećanja.
Radni naslov Nama prija noć potiče iz jednog eseja argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, a vezan je za pitanja kao što su samoća, percepcija, sećanje, rekonstrukcija, a nasuprot interpretaciji – komunikacija. Borhes, koji pesničkim okom tačno zapaža suvišno, daje destilat ovog univerzalnog stanja duha u dva reda teksta, koristeći noć kao metaforu za hodnik, za komoru koja se nalazi između različitih stvarnosti. Individualni izbor, kako reformulisati sećanje i strategije zaboravljanja su zajednički imenitelji kustoske koncepcije i umetničkih dela na ovogodišnjem Oktobarskom salonu. Ova izložba će vizualizovati konceptualni iskaz posredstvom selekcije relevantnih međunarodnih dela renomiranih umetnika, kao i onih koji tek dolaze. Na jedan senzibilan, dokumentaristički i filozofski način, ona će se usredsrediti na skorašnje globalne istorijske narative paralelne novijoj istoriji u regionu Balkana. Izložba treba da doprinese širokoj raspravi o tome da su događanja u istoriji retko izolovana već se ponavljaju, o rekonstruisanju prošlosti i o pojedinačnim sećanjima.
Erik Krikortz_Projekat Emotivni gradovi _Stockholm_Photo: Åsa Lundén
Emotivni gradovi, svetlosna instalacija i internet projekat Erika Krikorca iz Švedske. Kako se osecate danas? Erik Krikorc radi instalacije, intervencije i performanse – narocito projekte na javnom prostoru, koji neretko uključuju internet platforme i podrazumevaju učestvovanje publike. Bavi se pitanjima demokratije i javnog prostora. Prati ustanovljenu tradiciju u umetnosti tako što skreće pažnju na nedostatke i vrline grada, koristeći novu tehnologiju i njen interaktivni potencijal. Rad Emotivni gradovi jeste participativna svetlosna instalacija i veb-koncept koji vizualizator proučava, kao i osećanja pojedinaca i grupa. Krikorc poziva svoju publiku da pristupi veb-sajtu www.emotionalcities.com i da dan za danom beleži svoja emotivna stanja koristeći skalu od sedam lica, od namrštenog do nasmešenog, od kojih je svako obojeno tako da predstavlja jednu boju u spektru od ljubičaste (tužno) do crvene (srećno).
Kulturni centar Beograda - otvaranje pratećih izložbi: U 19h - Sigalit Landau (Izrael), nagrada KCB-a na 49. Oktobarskom salonu, u Likovnoj galeriji u Knez Mihailovoj ulici br. 6. Izložba izraelske umetnice Sigalit Landau predstavlja drugu u nizu izložbi nagrađenih autora na Oktobarskom salonu, a koju dodeljuje Kulturni centar Beograda kao organizator Oktobarskog salona. Sigalit Landau je dobila nagradu u okviru 49. Oktobarskog salona, za video rad Barbed Hula (Hula hop od bodljikave žice, 2000.) Ova multumedijalna umetnica je izlagala u Izraelskom paviljonu na 47. Venecijanskom bijenalu, izložbi Dokumenta X, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, a danas živi i radi u Tel Avivu. Na izložbi će biti predstavljeno nekoliko novijih video radova ove umetnice.
Mona Hatum, OVER MY DEAD BODY; Sanja Iveković, Sarka D.K.
Galerija Artget, Trg Republike 5/I 7. oktobra u 19:30h – Rene Blok (Nemačka), Love it or Leave it. Edicija Blok (Edition Block), koju je 1966. godine osnovao Rene Blok, uvek je bila usmerena na grafiku i razne grafičke tehnike, kao i na temu originalnih i umnoženih umetničkih dela. Pored svoje stalne delatnosti – objavljivanja ograničenih serija objekata i otisaka međunarodno priznatih savremenih umetnika – u poslednjih dvadesetak godina ova kuća je sačinila četiri mape otisaka koje obuhvataju dela izložena na četiri bijenala: Hamburg 1985, Sidnej 1990, Istanbul 1995. i Cetinje 2004. godine. Iako zasnovane na izrazito različitim konceptima (jedini zajednički imenilac im je isti kustos), te četiri izložbe grade jedinstven umetnički iskaz. Svaka od četiri mape odlikuje se osobenim pristupom pitanjima umetnosti i društva i obuhvata dela umetnika iz nekoliko generacija. Dijalog koji su one pokrenule ne samo što omogućuje poređenja i komplementarna stanovišta, vec i pruža pregled istorije umetnosti u poslednjim decenijama i time doprinosi jedinstvenom i trajnom značenju mapa. Izložba/mapa Love It or Leave It (Voli ili ostavi) jezgrovito predstavlja kustoski rad Renea Bloka i Nataše Ilić na istoimenom četvrtom Cetinjskom bijenalu održanom 2004. godine.
Zgrada bivše vojne akademije, ulica Resavska 40b (Buduća zgrada Muzeja Grada Beograda).
Svečano otvaranje 51. Oktobarskog salona 08. oktobra u 19h, Resavska 40b, zgrada bivše Vojne Akademije
Izlažu: Ana Adamović (Srbija), Maja Bajevi (Bosna i Hercegovina), Roza Barba (Italija), Tereza Habard i Aleksander Birhler (SAD / Švajcarska), Junas Dalberj (Švedska), Dušica Draži (Srbija), Tm Ecels (Velika Britanija), Amar Kanvar (Indija), Viljam Kentridž (Južna Afrika), Eva Kok (Danska) i Erik Krikorc (Švedska), David Maljković (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija), Stiv Mekvin (Velika Britanija/Holandija), Zoran Naskovski (Srbija), Harun Farocki (Nemacka), Omer Fast (Izrael), Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad (Švedska).
Roza Barba, Dug put, 2009, instalacija na filmu; Eva Kok, NoMad, 1998, video instalaciја
09. oktobar u zgradi bivše vojne akademije, Resavska 40b u 13h - Kroz izložbu vode kustosi Juan Puset i Selia Prado
Razgovori sa umetnicima:
12h - Roza Barba (Italija). Dug put proučava jedno ogromno privremeno trkalište u Juti, koje je bilo u upotrebi samo nekoliko nedelja pre no što je zauvek napušteno. Film je snimljen na 35mm iz ptičje perspektive. Raskol izmedu prošlosti i budućnosti prikazan je uz dvostruku zvučnu pozadinu koju čine muzika Jana St. Vernera i tekst koji govori Robert Krili. Rad ide tragom skorašnje prošlosti i pokazatelja minulih postupaka, otvarajući nesklade naturalizovanih sredina. Ističu se delovi skorašnje moderne istorije umetnosti, koji ne deluju kao monumentalni istorijski lokaliteti, već kao ostaci sveprisutne i stvarne prošlosti.
14h - Eva Kok (Danska). Česta tema u video-radovima umetnice iz Kopenhagena Eve Kok je anonimni pojedinac viđen iz perspektive zajednice. Ona se naročito vrti oko ljudskih prilika, komunikacije i zajedničkog imenitelja. U instalaciji NoMad, vidiljiv je uzani nasip koji se pruža izmedu neba i mora, gde koračaju ljudska obličja. Nasip, koji je ponekad vidljiv, a katkad prekriven vodom, predstavlja prelaz, mesto prelaska koje povezuje dva mesta. Nasip je ujedno i međuprostor. Jaz između ovde i tamo.
Oktobarski salon je reprezentativna manifestacija ostvarenja iz oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji, čiji je osnivač i pokrovitelj Grad Beograd. Osnovan je 1960. godine kao izložba najboljih ostvarenja iz oblasti likovnih umetnosti, da bi 1967. godine postao značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti. Svojom tradicijom dugom četiri decenije, Oktobarski salon predstavlja značajan segment u proučavanju moderne srpske umetnosti druge polovine 20. veka.
51.Oktobarski salon održaće se od 08.10- 21.11 2010.godine. Zvanično otvaranje Oktobarskog salona je 08.oktobra u 19h u zgradi bivše vojne akademije, ulica Resavska 40b (Buduća zgrada Muzeja Grada Beograda).
Kustosi 51 Oktobarskog salona su Juan Puset i Silia Prado (Švedska). Koncept 51. Oktobarskog salona - ...Noć nam prija…Kustoska koncepcija bavi se filozofskim pitanjima vezanim za međuljudske odnose, percepciju, sećanje i to kako biramo način da predstavimo stvarnost. A takođe i za pitanje koje se čini posebno interesatnim u regionu Balkana, rekonstrukciju istorije i pojedinačna sećanja.
Radni naslov Nama prija noć potiče iz jednog eseja argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, a vezan je za pitanja kao što su samoća, percepcija, sećanje, rekonstrukcija, a nasuprot interpretaciji – komunikacija. Borhes, koji pesničkim okom tačno zapaža suvišno, daje destilat ovog univerzalnog stanja duha u dva reda teksta, koristeći noć kao metaforu za hodnik, za komoru koja se nalazi između različitih stvarnosti. Individualni izbor, kako reformulisati sećanje i strategije zaboravljanja su zajednički imenitelji kustoske koncepcije i umetničkih dela na ovogodišnjem Oktobarskom salonu. Ova izložba će vizualizovati konceptualni iskaz posredstvom selekcije relevantnih međunarodnih dela renomiranih umetnika, kao i onih koji tek dolaze. Na jedan senzibilan, dokumentaristički i filozofski način, ona će se usredsrediti na skorašnje globalne istorijske narative paralelne novijoj istoriji u regionu Balkana. Izložba treba da doprinese širokoj raspravi o tome da su događanja u istoriji retko izolovana već se ponavljaju, o rekonstruisanju prošlosti i o pojedinačnim sećanjima.
Erik Krikortz_Projekat Emotivni gradovi _Stockholm_Photo: Åsa Lundén
Emotivni gradovi, svetlosna instalacija i internet projekat Erika Krikorca iz Švedske. Kako se osecate danas? Erik Krikorc radi instalacije, intervencije i performanse – narocito projekte na javnom prostoru, koji neretko uključuju internet platforme i podrazumevaju učestvovanje publike. Bavi se pitanjima demokratije i javnog prostora. Prati ustanovljenu tradiciju u umetnosti tako što skreće pažnju na nedostatke i vrline grada, koristeći novu tehnologiju i njen interaktivni potencijal. Rad Emotivni gradovi jeste participativna svetlosna instalacija i veb-koncept koji vizualizator proučava, kao i osećanja pojedinaca i grupa. Krikorc poziva svoju publiku da pristupi veb-sajtu www.emotionalcities.com i da dan za danom beleži svoja emotivna stanja koristeći skalu od sedam lica, od namrštenog do nasmešenog, od kojih je svako obojeno tako da predstavlja jednu boju u spektru od ljubičaste (tužno) do crvene (srećno).
Kulturni centar Beograda - otvaranje pratećih izložbi: U 19h - Sigalit Landau (Izrael), nagrada KCB-a na 49. Oktobarskom salonu, u Likovnoj galeriji u Knez Mihailovoj ulici br. 6. Izložba izraelske umetnice Sigalit Landau predstavlja drugu u nizu izložbi nagrađenih autora na Oktobarskom salonu, a koju dodeljuje Kulturni centar Beograda kao organizator Oktobarskog salona. Sigalit Landau je dobila nagradu u okviru 49. Oktobarskog salona, za video rad Barbed Hula (Hula hop od bodljikave žice, 2000.) Ova multumedijalna umetnica je izlagala u Izraelskom paviljonu na 47. Venecijanskom bijenalu, izložbi Dokumenta X, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, a danas živi i radi u Tel Avivu. Na izložbi će biti predstavljeno nekoliko novijih video radova ove umetnice.
Mona Hatum, OVER MY DEAD BODY; Sanja Iveković, Sarka D.K.
Galerija Artget, Trg Republike 5/I 7. oktobra u 19:30h – Rene Blok (Nemačka), Love it or Leave it. Edicija Blok (Edition Block), koju je 1966. godine osnovao Rene Blok, uvek je bila usmerena na grafiku i razne grafičke tehnike, kao i na temu originalnih i umnoženih umetničkih dela. Pored svoje stalne delatnosti – objavljivanja ograničenih serija objekata i otisaka međunarodno priznatih savremenih umetnika – u poslednjih dvadesetak godina ova kuća je sačinila četiri mape otisaka koje obuhvataju dela izložena na četiri bijenala: Hamburg 1985, Sidnej 1990, Istanbul 1995. i Cetinje 2004. godine. Iako zasnovane na izrazito različitim konceptima (jedini zajednički imenilac im je isti kustos), te četiri izložbe grade jedinstven umetnički iskaz. Svaka od četiri mape odlikuje se osobenim pristupom pitanjima umetnosti i društva i obuhvata dela umetnika iz nekoliko generacija. Dijalog koji su one pokrenule ne samo što omogućuje poređenja i komplementarna stanovišta, vec i pruža pregled istorije umetnosti u poslednjim decenijama i time doprinosi jedinstvenom i trajnom značenju mapa. Izložba/mapa Love It or Leave It (Voli ili ostavi) jezgrovito predstavlja kustoski rad Renea Bloka i Nataše Ilić na istoimenom četvrtom Cetinjskom bijenalu održanom 2004. godine.
Zgrada bivše vojne akademije, ulica Resavska 40b (Buduća zgrada Muzeja Grada Beograda).
Svečano otvaranje 51. Oktobarskog salona 08. oktobra u 19h, Resavska 40b, zgrada bivše Vojne Akademije
Izlažu: Ana Adamović (Srbija), Maja Bajevi (Bosna i Hercegovina), Roza Barba (Italija), Tereza Habard i Aleksander Birhler (SAD / Švajcarska), Junas Dalberj (Švedska), Dušica Draži (Srbija), Tm Ecels (Velika Britanija), Amar Kanvar (Indija), Viljam Kentridž (Južna Afrika), Eva Kok (Danska) i Erik Krikorc (Švedska), David Maljković (Hrvatska), Arnaut Mik (Holandija), Stiv Mekvin (Velika Britanija/Holandija), Zoran Naskovski (Srbija), Harun Farocki (Nemacka), Omer Fast (Izrael), Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad (Švedska).
Roza Barba, Dug put, 2009, instalacija na filmu; Eva Kok, NoMad, 1998, video instalaciја
09. oktobar u zgradi bivše vojne akademije, Resavska 40b u 13h - Kroz izložbu vode kustosi Juan Puset i Selia Prado
Razgovori sa umetnicima:
12h - Roza Barba (Italija). Dug put proučava jedno ogromno privremeno trkalište u Juti, koje je bilo u upotrebi samo nekoliko nedelja pre no što je zauvek napušteno. Film je snimljen na 35mm iz ptičje perspektive. Raskol izmedu prošlosti i budućnosti prikazan je uz dvostruku zvučnu pozadinu koju čine muzika Jana St. Vernera i tekst koji govori Robert Krili. Rad ide tragom skorašnje prošlosti i pokazatelja minulih postupaka, otvarajući nesklade naturalizovanih sredina. Ističu se delovi skorašnje moderne istorije umetnosti, koji ne deluju kao monumentalni istorijski lokaliteti, već kao ostaci sveprisutne i stvarne prošlosti.
14h - Eva Kok (Danska). Česta tema u video-radovima umetnice iz Kopenhagena Eve Kok je anonimni pojedinac viđen iz perspektive zajednice. Ona se naročito vrti oko ljudskih prilika, komunikacije i zajedničkog imenitelja. U instalaciji NoMad, vidiljiv je uzani nasip koji se pruža izmedu neba i mora, gde koračaju ljudska obličja. Nasip, koji je ponekad vidljiv, a katkad prekriven vodom, predstavlja prelaz, mesto prelaska koje povezuje dva mesta. Nasip je ujedno i međuprostor. Jaz između ovde i tamo.
Oktobarski salon je reprezentativna manifestacija ostvarenja iz oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji, čiji je osnivač i pokrovitelj Grad Beograd. Osnovan je 1960. godine kao izložba najboljih ostvarenja iz oblasti likovnih umetnosti, da bi 1967. godine postao značajna smotra aktuelnih tokova i u primenjenoj umetnosti. Svojom tradicijom dugom četiri decenije, Oktobarski salon predstavlja značajan segment u proučavanju moderne srpske umetnosti druge polovine 20. veka.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Uto Nov 16, 2010 2:25 am
9. Festival italijanskog filma
Od 22. do 29. novembra, u Jugoslovenskoj kinoteci će biti održan 9. Festival italijanskog filma.
U okviru festivalskog programa biće prikazano osam komedija italijanske produkcije.
Ovogodišnja selekcija je usmerena na komediju, jer je ovaj žanr u prvom planu italijanske nacionalne produkcije u poslednje vreme, navodi se u saopštenju Italijanskog instituta za kulturu.
Festival će otvoriti projekcija filma Strast (na slici) Carla Mazzacuratija, a tokom Festivala će biti prikazani i filmovi 18 godina kasnije Edoarda Lea, Ja, oni i Lara Carla Verdonea, Velma Piera Tomasellija, Basilicata coast to coast Rocca Papalea, Mračna ljubav Antonia Capuana i Vesti o iskopinama Emidia Greca.
Karte za projekcije se prodaju na blagajni Jugoslovenske kinoteke po ceni od 100 dinara.
Od 22. do 29. novembra, u Jugoslovenskoj kinoteci će biti održan 9. Festival italijanskog filma.
U okviru festivalskog programa biće prikazano osam komedija italijanske produkcije.
Ovogodišnja selekcija je usmerena na komediju, jer je ovaj žanr u prvom planu italijanske nacionalne produkcije u poslednje vreme, navodi se u saopštenju Italijanskog instituta za kulturu.
Festival će otvoriti projekcija filma Strast (na slici) Carla Mazzacuratija, a tokom Festivala će biti prikazani i filmovi 18 godina kasnije Edoarda Lea, Ja, oni i Lara Carla Verdonea, Velma Piera Tomasellija, Basilicata coast to coast Rocca Papalea, Mračna ljubav Antonia Capuana i Vesti o iskopinama Emidia Greca.
Karte za projekcije se prodaju na blagajni Jugoslovenske kinoteke po ceni od 100 dinara.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Pon Dec 13, 2010 1:27 pm
HUMANITARNA AUKCIJA ZA KRALJEVO
u organizaciji Galerije 212
aukcija će biti održana u Galeriji Progres, Knez Mihailova 27
sreda, 15.decembar 2010. u 19h
(Milan Blanuša)
(Milan Tucović)
Autori:
Moma Antonović,
Ratko Lalić,
Moma Antonović,
Ratko Lalić,
Danica Basta,
Stojan Pačov,
Stojan Pačov,
Milan Blanuša,
Milan Stašević,
Milan Stašević,
Nikola Žigon,
Milan Tucović,
Milan Tucović,
Ljubodrag Janković Jale,
Zorka Cerović
Zorka Cerović
Celokupan prihod bice upucen u svrhu otklanjanja posledica zemljotresa u Kraljevu.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Šerbedžija: Ponekad dolazim, ponekad odlazim
Uto Dec 14, 2010 5:42 am
Novi CD „Ponekad dolazim, ponekad odlazim" i karte za koncert Radeta Šerbedžije od 15. decmbra u Jugotonu
Od 15. decembra u Jugotonu mogu da se kupe karte za koncert Radeta Šerbedžije, koji se održava u Sava centru 30. decembra. Cena karata je 1190, 1950 i 2580 din.
Obožavaoci Radetove poezije moći će da čuju na koncertu i neke od njegovih najnovijih pesama.
Šerbedžija će i ovoga puta imati nekoliko gostiju na koncertu, među kojima će biti njegov verni saradnik gitarista Miroslav Tadić. Njih dvojica nedavno su izdali CD pod nazivom „Ponekad dolazim, ponekad odlazim" koji će se takođe od sutra naći u prodaji u Jugotonovim prodavnicama u Beogradu i Subotici.
Album "Ponekad dolazim, ponekad odlazim" najavili smo pesmom "Moja božićna", čiji tekst potpisuju Rade Šerbedžija i Lenka Udovički, a za muzički deo zaslužan je sam Rade. Osim ove pesme na albumu se nalazi još 12 pesama od kojih većinu autorski potpisuje sam Rade Šerbedžija. Kao i do sada, svoj jedinstveni aranžmanski potpis dao je Miroslav Tadić.
Nakon odličnog i izuzetno uspešnog albuma "Imam pjesmu za tebe" ,sigurni smo da su nam, i ovog puta, poznati glumac, interpretator i pevač Rade Šerbedžija i virtuoz na gitari Miroslav Tadić, pripremili odličan muzički projekat koji će u najmanju ruku imati sudbinu svog prethodnika.
Od 15. decembra u Jugotonu mogu da se kupe karte za koncert Radeta Šerbedžije, koji se održava u Sava centru 30. decembra. Cena karata je 1190, 1950 i 2580 din.
Obožavaoci Radetove poezije moći će da čuju na koncertu i neke od njegovih najnovijih pesama.
Šerbedžija će i ovoga puta imati nekoliko gostiju na koncertu, među kojima će biti njegov verni saradnik gitarista Miroslav Tadić. Njih dvojica nedavno su izdali CD pod nazivom „Ponekad dolazim, ponekad odlazim" koji će se takođe od sutra naći u prodaji u Jugotonovim prodavnicama u Beogradu i Subotici.
Album "Ponekad dolazim, ponekad odlazim" najavili smo pesmom "Moja božićna", čiji tekst potpisuju Rade Šerbedžija i Lenka Udovički, a za muzički deo zaslužan je sam Rade. Osim ove pesme na albumu se nalazi još 12 pesama od kojih većinu autorski potpisuje sam Rade Šerbedžija. Kao i do sada, svoj jedinstveni aranžmanski potpis dao je Miroslav Tadić.
Nakon odličnog i izuzetno uspešnog albuma "Imam pjesmu za tebe" ,sigurni smo da su nam, i ovog puta, poznati glumac, interpretator i pevač Rade Šerbedžija i virtuoz na gitari Miroslav Tadić, pripremili odličan muzički projekat koji će u najmanju ruku imati sudbinu svog prethodnika.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Noć reklamoždera“ u Beogradskoj areni
Čet Dec 16, 2010 2:09 am
Tradicionalna "Noć reklamoždera" biće održana u subotu, 18. decembra, u Beogradskoj areni, gde će ljubitelji reklama moći da uživaju u šestočasovnom programu i proglašenju "Najpopularnije reklame" u Srbiji za ovu godinu, najavljeno je danas na konferenciji za medije.
Ove godine 30 reklama ušlo je u nominaciju za najpopularniju reklamu u Srbiji za 2010. godinu, a građani će moći da na sajtu nadlanu.com glasaju do 18. decembra u 18 sati, rekao je Aleksandar Đorđević iz "Superstar Worldwide" koja organizuje "SBB Video Zona Noć Reklamoždera".
Ministarstvo odbrane Srbije dobiće posebno priznanje "Korak napred" za reklamu "Budi profesionalac", koja na inovativan način promoviše vojsku i odbranu, rekao je Đorđević.
Tema 11. "Noći Reklamoždera" je "Za moj grad" kojom se promoviše Beograd i njegove kosmoplitske vrednosti, a ove godine po prvi put biće dodeljena nagrada "Naj građanin", nekom ko je učinio značajno delo za grad i time dao primer za društvo, rekla je Gordana Grubješić iz "Superstar Worldwide".
Ona je dodala da svake godine jedna domaća reklama dobije nagradu "World tour" čime stiče mogućnost da uđe u krug najboljih svetskih reklama, a da će kao i svake godine i ove biti dodeljena nagrada "Brend Srbije", koju su prethodnih godina dobijali Novak Đoković, Milorad Čavić i Nađa Higl.
Dosadašnji pobednici "Naj domaće reklame" po ukusu publike su "To Kume" (2005), "Da ne čuje zlo" (2006), "Pije lekove" (2007), "U vezi sa Vama" (2008), a 2009. je prograšlena i reklama decenije "U vezi sa Vama" kompanije Telekom.
Pored velikog broja reklama, publika u "Areni" će moći da uživa u nastupima di-džejeva najpopularnijih svetskoh klubova - Le Baron (Pariz), Bar Tusend (Berlin), Splitz (Tokio), "Pain Au Chocolat Sound SystemsCrew", a ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama "Arene" i u tržnom centru "Ušće" po ceni od 1.000 dinara.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Čet Dec 16, 2010 5:19 am
Premijera: “Život pred tobom” u BDP-u
U subotu (18. decembra, 20.30) na sceni Beogradskog dramskog pozorišta je premijera predstave “Život pred tobom” rađen po romanu Romena Garija u režiji Vuka Mićunovića.
Pomenuto književno delo Romena Garija (1914-1980), jedinog dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade, uvodi nas na ironičan način u život četrnaestogodišnjeg Muhameda, koji odrasta na margini francuskog društva, okružen prostitutkama, transvestitima, azilantima, emigrantima, svima onima koji čine predgrađe Pariza u drugoj polovini 20. veka, dok je Francuska još uvek opterećena traumama iz rata u Alžiru. Opisujući svet malog Mome, pisac se bavi i odnosima među narodima, ljubavlju, siromaštvom, mržnjom, nadom....
Reditelj Veljko Mićunović (24) kaže da roman Romena Garija nije izgubio na aktuelnosti, naprotiv: ”Danas, deceniju od početka 21.veka, jednako živimo sred nacionalizma, verskog fanatizma, antisemitizma, terorizma… Svet u kome živimo je ksenofobičan. A mi - kao da pristajemo na to da su oni koji odrastaju - kolateralna šteta izvitoperenog sistema vrednosti. Zvuči didaktički isprazno, ali zapravo sve što smo dužni na ovom svetu jeste da štitimo život, da ne prepoznajemo zlo kao nužno, da se suprotstavimo mržnji. Zato je ovo priča o odrastanju i dobroti kao jedinom izazovu života uprkos svemu.”
Dramaturg Željko Hubač, između ostalog, napominje: ”Činjenica da pitanja tolerancije, odnosno verskih, rasnih i drugih prava koje jednom rečju nazivamo ljudskim, u komadu prikazana iz perspektive od pre skoro pola veka, još uvek deluje aktuelno, na rečit način govori o mnogim zabludama na kojima gradimo pogled na današnji svet”. Uloge tumače Anita Mančić, Nikola Rakočević, Slobodan Ćustić, Milan Čučilović, Dejan Matić Mata, Miljana Gavrilović.
U subotu (18. decembra, 20.30) na sceni Beogradskog dramskog pozorišta je premijera predstave “Život pred tobom” rađen po romanu Romena Garija u režiji Vuka Mićunovića.
Pomenuto književno delo Romena Garija (1914-1980), jedinog dvostrukog dobitnika Gonkurove nagrade, uvodi nas na ironičan način u život četrnaestogodišnjeg Muhameda, koji odrasta na margini francuskog društva, okružen prostitutkama, transvestitima, azilantima, emigrantima, svima onima koji čine predgrađe Pariza u drugoj polovini 20. veka, dok je Francuska još uvek opterećena traumama iz rata u Alžiru. Opisujući svet malog Mome, pisac se bavi i odnosima među narodima, ljubavlju, siromaštvom, mržnjom, nadom....
Reditelj Veljko Mićunović (24) kaže da roman Romena Garija nije izgubio na aktuelnosti, naprotiv: ”Danas, deceniju od početka 21.veka, jednako živimo sred nacionalizma, verskog fanatizma, antisemitizma, terorizma… Svet u kome živimo je ksenofobičan. A mi - kao da pristajemo na to da su oni koji odrastaju - kolateralna šteta izvitoperenog sistema vrednosti. Zvuči didaktički isprazno, ali zapravo sve što smo dužni na ovom svetu jeste da štitimo život, da ne prepoznajemo zlo kao nužno, da se suprotstavimo mržnji. Zato je ovo priča o odrastanju i dobroti kao jedinom izazovu života uprkos svemu.”
Dramaturg Željko Hubač, između ostalog, napominje: ”Činjenica da pitanja tolerancije, odnosno verskih, rasnih i drugih prava koje jednom rečju nazivamo ljudskim, u komadu prikazana iz perspektive od pre skoro pola veka, još uvek deluje aktuelno, na rečit način govori o mnogim zabludama na kojima gradimo pogled na današnji svet”. Uloge tumače Anita Mančić, Nikola Rakočević, Slobodan Ćustić, Milan Čučilović, Dejan Matić Mata, Miljana Gavrilović.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Početak sezone klizanja na "Olimpu"
Ned Dec 19, 2010 8:51 pm
Klizalište na Sportskom centru "Olimp" od danas počinje da radi. Svečano otvaranje uz program animacije na ledu i brojna iznenađenja za najmlađe biće održano u sredu, 22. decembra, u 16 časova, kada SC "Olimp" proslavlja 40. rođendan.
Ljubitelji ledenog sporta uživaće na otvorenom klizalištu u blokovima u trajanju od sat i po, koji počinju u 10, 12, 14, 16, 18 i 20 časova.
Tokom zimskog raspusta, od 3. do 16. januara, radnim danima ulaz će biti besplatan uz đačku knjižicu u terminu od 10 do 14 sati. Besplatni termini za đake aktuelni su i sredom od 10, 12, 18 i 20 sati. Za decu koja ne znaju da klizaju tokom raspusta organizovana je besplatna škola klizanja, radnim danima od 8.45 do 9.45 časova.
Dnevna ulaznica je 200 dinara, iznajmljivanje klizaljki 150 dinara, a oštrenje klizaljki 250 dinara.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Sre Dec 29, 2010 12:25 pm
Ulica otvorenog srca
Tradicionalna manifestacija Ulica otvorenog srca održaće se u subotu 1. januara, od 6 do 20 sati u Svetogorskoj i Makedonskoj ulici u Beogradu.
Saobraćaj će u ove dve ulice biti zatvoren od Decanske do Takovske ulice. U tom periodu neće saobraćati trolejbusi na linijama 28 i 41, a linija 40 biće pojačana.
Stajalište Politika biće ukinuto za sve linije pa će autobusi na linijama 65 i 77 u oba smera saobraćati izmenjenim trasama, Dečanskom, Braće Jugovića, Bulevarom despota Stefana, Džordža Vašingtona, 27. marta i dalje redovnom trasom u oba smera.
Na izmenjenom delu trase vozila sa ovih linija koristiće postojeća stajališta javnog gradskog prevoza, a redovni red vožnje biće uspostavljen posle završetka manifestacije.
Tradicionalna manifestacija Ulica otvorenog srca održaće se u subotu 1. januara, od 6 do 20 sati u Svetogorskoj i Makedonskoj ulici u Beogradu.
Saobraćaj će u ove dve ulice biti zatvoren od Decanske do Takovske ulice. U tom periodu neće saobraćati trolejbusi na linijama 28 i 41, a linija 40 biće pojačana.
Stajalište Politika biće ukinuto za sve linije pa će autobusi na linijama 65 i 77 u oba smera saobraćati izmenjenim trasama, Dečanskom, Braće Jugovića, Bulevarom despota Stefana, Džordža Vašingtona, 27. marta i dalje redovnom trasom u oba smera.
Na izmenjenom delu trase vozila sa ovih linija koristiće postojeća stajališta javnog gradskog prevoza, a redovni red vožnje biće uspostavljen posle završetka manifestacije.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Džo Koker u Beogradskoj areni
Čet Dec 30, 2010 2:20 am
Britanski muzičar Džo Koker posle četiri godine ponovo dolazi u Beograd, gde će održati koncert 29. maja u Beogradskoj areni, najavljeno je danas
Koker je jedan od najuspešnijih i najpopularnijih pevača više od 40 godina. Iza sebe ima 21 studijski i četiri "lajv" albuma, prodao je na milione primeraka albuma i vlasnik je mnogobrojnih hitova.
Dobitnik je nagrada Gremi, Zlatni globus i Oskar, a 2007. britanska kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je ordenom Britanske imperije za doprinos u oblasti muzike. Na turneji predstaviće novi album "Hard Knocks", a publika u Beogradskoj areni će uživati i u starim hitovima "When the Night Comes", "N'oubliez Jamais", "Feelin' Alright", "Unchain my Heart", "You Can Leave Your Hat On", "Up Where we Belong", "You are so Beautiful".
Obrada pesme grupe "Bitlsa" - "With A Little Help From my Friends" 1969. godine, probila je Kokera na muzičku scenu i donela mu nastup na čuvenom "Vudstok festivalu".
Kritičari i dalje ocenjuju njegov glas kao jedan od najboljih glasova svih vremena. "Neke stvari se nikada ne menjaju i čak vremenom postaju sve bolje i bolje, baš kao i Džo Koker", smatraju muzički kritičari.
Ulaznice za njegov beogradski koncert biće u prodaji od sutra po cenama od 2.900, 3.300, 3.500, 4.000, 4.500, 4.900 dinara.
Koker je jedan od najuspešnijih i najpopularnijih pevača više od 40 godina. Iza sebe ima 21 studijski i četiri "lajv" albuma, prodao je na milione primeraka albuma i vlasnik je mnogobrojnih hitova.
Dobitnik je nagrada Gremi, Zlatni globus i Oskar, a 2007. britanska kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je ordenom Britanske imperije za doprinos u oblasti muzike. Na turneji predstaviće novi album "Hard Knocks", a publika u Beogradskoj areni će uživati i u starim hitovima "When the Night Comes", "N'oubliez Jamais", "Feelin' Alright", "Unchain my Heart", "You Can Leave Your Hat On", "Up Where we Belong", "You are so Beautiful".
Obrada pesme grupe "Bitlsa" - "With A Little Help From my Friends" 1969. godine, probila je Kokera na muzičku scenu i donela mu nastup na čuvenom "Vudstok festivalu".
Kritičari i dalje ocenjuju njegov glas kao jedan od najboljih glasova svih vremena. "Neke stvari se nikada ne menjaju i čak vremenom postaju sve bolje i bolje, baš kao i Džo Koker", smatraju muzički kritičari.
Ulaznice za njegov beogradski koncert biće u prodaji od sutra po cenama od 2.900, 3.300, 3.500, 4.000, 4.500, 4.900 dinara.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Sre Jan 05, 2011 8:51 pm
Patrijarh srpski Irinej svetu arhijerejsku Liturgiju služiće u beogradskoj Sabornoj crkvi u 9 sati i večernje bogosluženje sa paljenjem badnjaka u 15 sati u hramu Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu.
Patrijarh će prisustvovati i večernjem bogosluženju u maloj crkvi Svetog Save i paljenju badnjaka ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će u ponoć služiti božićnu Liturgiju, koju direktno prenosimo na Prvom programu.
Poslanica patrijarha Irineja
Božić je praznik mira, ljubavi, praštanja, mirenja, sloge i jedinstva, poručio patrijah srpski Irinej u Božićnoj poslanici Srpske pravoslavne crkve i pozvao vernike da žive u duhu tih vrednosti i da budu verni Crkvi.
Patrijarh srpski Irinej poručio je u Božićnoj poslanici Srpske pravoslavne crkve da je Božić praznik mira, ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva i pozvao sve vernike da "žive u duhu tih darova i vrednosti".
Mir Božji, Hristos se rodi!
Blaga i najradosnija vest, braćo i sestre u Hristu Gospodu, počinje rečima svetog Jevanđelja po Mateju: „Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avramova sina" (Mt. 1, 1). Ta vest otkriva i svedoči nama i svima, nebu i zemlji, svim vidljivim i nevidljivim svetovima, dvojedinu tajnu i istinu.
Svedoči nam istinu o jedinstvenom dvojednom Rodoslovu u istoriji roda ljudskog. Svaki rodoslov navodi pretke i potomke po jednoj, čovečjoj liniji. Jedino ovaj Rodoslov čini neponovljivi izuzetak. On predstavlja ne samo Rodoslov čovečji nego i Božji. U njemu je sadržan rodoslov Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, to jest Bogočoveka Hrista.
Ovaj Potomak carske Davidove loze, iznikao iz svetog Avramovog korena, imenuje se imenom Isus, to jest Spasitelj, i imenom Hristos, što znači Pomazanik Božji, izabranom Narodu Božjem i svemu rodu ljudskom od Boga obećani Mesija, Iskupitelj i Izbavitelj od greha, smrti i demonskih sila. Ovo je, dakle, istovremeno Rodoslov Jedinorodnog Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, Rođenog od Duha Svetog i Presvete Djeve Bogorodice.
Tako nam se u Isusu iz Nazareta javlja i daruje savršeni Bog i savršeni Čovek. Otuda, ko Njega voli, ispunjava prvu zapovest Božju, zapovest o ljubavi prema Bogu svim srcem i svom dušom, ali ispunjava i onu drugu Njegovu zapovest o ljubavi prema bližnjem. Jer, On je Bog i Gospod naš, On je i najbliži bližnji naš. U Njemu prepoznajemo istinskog Boga, ali i istinskog Čoveka i uz to istinsku svečovečnost: saznajemo šta i kako da volimo u svakom ljudskom biću, nosiocu jedne i jedinstvene bogolike čovečanske prirode.
U Njemu, Bogočoveku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci.
Prvo, Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg otkriva nam se tajna večnog Oca i nebeskog očinstva. „Ko vidi mene", kaže Gospod, „vidi Oca koji me je poslao", a na drugom mestu u Jevanđelju dodaje: „Ja i Otac jedno smo". Istovremeno, On nas uči Molitvom Gospodnjom da Njegov Otac jeste i naš Otac: „Oče naš koji si na nebesima..."
Prema tome, zemaljsko očinstvo, samo kad je ukorenjeno u tom večnom nebeskom očinstvu, zadobija smisao, postaje svetinja: bez njega ne bismo imali pravo da na zemlji nazivamo ocem bilo koga. Samo Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg u večnosti i u vremenu rađanje od oca na zemlji postaje rađanje za večnost, a ne za prolaznost i ništavilo.
Drugo, proslavljajući Materice, proslavljamo svetinju materinstva, osveštanu bogomaterinstvom Presvete Bogorodice. Njenim rađanjem „predvečnog Boga" kao „Deteta mladog" osvećuje se i osmišljuje svako rođenje: „Srce svake majke", po pesniku, „postaje srce Bogomajke". Šta na zemlji ima svetije od majke i uzvišenije od materinstva? Toliko je ono sveto i uzvišeno da je i Sâm Bog zaželeo da se rodi od Bogomajke i da njenu utrobu učini „širom od nebesa"!
Treće, dete kao plod očinske i materinske ljubavi, rađano silom iskonskog Božjeg blagoslova, predstavlja sažetak i vrhunac svih dobrota i lepota kojima je Bog obdario svekoliku Svoju tvorevinu.
Tako nam se, sa jedne strane, Hristovim Rođenjem otkriva i daruje veličanstvena i nadumna tajna Boga kao večne Ljubavi u Ocu, Sinu i Svetome Duhu, a sa druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici i u porodici kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemna punoća svetotrojične Tajne ljubavi.
Kada se porekne, zaboravi i pomrači ta nebeska svetotrojična Tajna Boga kao Ljubavi, onda se neminovno gubi smisao porodice i dolazi do njenog raspada u ravni zemnog javljanja i ostvarenja božanske ljubavi, kao i do raspada ljudskog zajedništva uopšte. Što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je manje ljubavi u ljudskim odnosima; to je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu, između oca, majke i dece, i uopšte među ljudima. Bez Boga kao Ljubavi, čovečja ljubav gubi svoje merilo i svoju meru. Ona se svodi na biološku ravan, na samoživost, na obogotvorenje telesne pohote; hedonizam postaje vrhovna ljudska vrednost.
Ljudi našeg doba upravo su na tom putu obogotvoravanja pohote tela i telesnog mudrovanja, telesne pameti. A kad god je neko ljudsko društvo u istoriji kretalo tim putem, ono se neminovno nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije.
Jedno zlo u društvu prate hiljadu drugih zala i poremećaja. Tako, na primer, stavljanje hedonizma na pijedestal božanstva - a upravo to se događa u naše vreme - postaje uzrok masovnog čedomorstva i njegovog ozakonjenja, nezapamćenog u istoriji čovečanstva. Ne predstavlja li ozakonjenje abortusa zapravo obogotvorenje samoživosti i egoizma koje, u krajnjoj liniji, vodi raščovečenju čoveka, čovekovom stremljenju smrti i ništavilu? Ko ubija Boga u sebi i dete u majčinoj utrobi, uništava samoga sebe, ugrožava samo najdublje tkanje i neprolazni smisao života.
Šta je drugo sida, ta strašna bolest i pošast našeg vremena, ako ne, u najviše slučajeva, posledica obesvećenja svetinje braka i zloupotreba polnosti i polne ljubavi, a veoma često i posledica njihove protivprirodne upotrebe? Kao što zloupotreba bogodanih psihofizičkih sila izaziva mnogobrojna čovekova oboljenja, isto tako i zloupotreba prirode i prirodnih dobara oko nas, čovekova nezajažljivost i pohlepa, ugrožavaju samu prirodu, zagađuju vazduh i vodu, biljni i životinjski svet, a time i samog čoveka, koji živi i diše u takvom, zagađenom svetu.
Mnogi su i divni darovi kojima je Bog obdario čoveka. Čovek je prizvan da te darove upotrebljava na pravi način, ne da ih zloupotrebljava. Plod tih Božjih darova i stvaralačkih sposobnosti datih čoveku jesu i savremeni čovekovi izumi - na primer sredstva masovne komunikacije: elektrika, radio, film, televizija, novine, Internet. Ta i mnoga druga moderna sredstva opštenja među ljudima i prenošenja duhovnih, naučnih, životno praktičnih, moralnih, estetskih, kulturnih i drugih vrednosti i svečovečanskih iskustava, pored ne malih dobara koja donose čoveku i čovečanstvu, takođe, mogu biti i bivaju zloupotrebljena.
Korišćenjem reči, slike, igre i melodije ova dragocena sredstva doprinose čovekovom prosvećenju, duhovnom i moralnom preobražaju, negovanju i usavršavanju zajedničkog življenja ljudi, njihovom objedinjavanju i svečovečanskom sazrevanju u slobodi i u dobru, u vrlinskom uzrastanju prema bogodanoj bezmernoj meri čovekovog dostojanstva.
Ali, ako se ti darovi i sredstva zloupotrebe, kao i sve drugo u čoveku i oko čoveka kada se zloupotrebi, u opasnosti su da se pretvore u izvor čovekovog pomračenja i propasti. Namesto da budu izvor čovekovog prosvetljenja, preobraženja i ozdravljenja, u opasnosti su da se pretvore u pomračilište i trovačnicu ljudske svesti i savesti.
Svođenje čoveka na nagonsko, raspaljivanje slikom, rečju, igrom i muzikom čovekovih slepih instikata, propagiranje nasilja, zla i surovosti, ne vodi li sve to porobljavanju čoveka umesto njegovoj slobodi, umnožavanju zločina među ljudima umesto umnožavanju dobra i dobrote, jačanju samoljublja umesto istinske ljubavi? Tu se sve podređuje beslovesnom nagonu i profitu, trgovini; sve postaje roba za prodaju: Bog i čovek, otac i majka, očinstvo i materinstvo, dete i otadžbina!
Propagiranje razvrata i bestidnosti, koje preko tih sredstava danas dopire do najskrivenijeg kutka zemljinog šara, ne postaje li uzrok obesmišljenja bračne i porodične ljubavi, izvorište svakakvih perverzija, zločina i nasilja?
Zaista, ljudska sloboda i čovekova prava su neograničeni. Sve je čoveku slobodno i sve spada u oblast njegovih prava - tako ga je Bog stvorio. No da li je svaka sloboda istinska sloboda i da li je sve ono na šta čovek misli da ima prirodno pravo - istinsko i čoveka dostojno pravo? Dva su puta pred čovekom: put života i put smrti. Da li sloboda kojom čovek sebe i bližnjeg svog čini robom smrti i ništavila jeste istinska sloboda? Čovek je slobodan da izvrši samoubistvo i zločin svake vrste. Po meri naopako shvaćene slobode, čovek može da postane ljudožder, ubica, krvopija...
No, sloboda koja svojim nasiljem lišava bližnjeg slobode i način upražnjavanja svoga prava putem nasilja nad drugima, lišavajući ih njihovih prava i pravde - pretvaraju se u tiraniju i bezakonje. Jedno odstupanje sa puta dobra i života, rađa bezbroj zala, smrti i nepravdi.
Tako, na primer, u dobra svojstva savremenog čoveka i čovečanstva spada istrajna borba za ljudska prava i slobode. Ono, međutim, što pri tome nije dobro jeste mešanje dobra i zla, svetlosti i tame, greha i vrline, ljubavi i mržnje. Pogotovu nije dobro, u ime pravâ i slobodâ, poistovećivati zloupotrebu prirodnih i bogodanih sila čovekovih i njihovu upotrebu, saglasnu sa bogodanim ustrojstvom i ciljem čovekova bitisanja. Samo oni koji su obasjani svetlošću Hristovog Rođenja znaju da razlikuju upotrebu i zloupotrebu, lažnu slobodu od prave slobode, samoubilačko ljudsko pravo od njegovog upražnjavanja na način dostojan čoveka i ljudske zajednice, na graditeljski i životodavni način.
Preziranje zdravih, Bogom danih zakona ljudske prirode, preobraženih Hristovim Rođenjem u bezmernu „meru rasta visine Hristove", i obogotvorenje neprirodnog bluda i preljube ne mogu, po samoj prirodi i moralnom poretku stvari, a da ne završe demonizacijom i razaranjem čovečnosti u samoj njenoj srži.
Ne možemo i ne smemo, braćo i sestre, kao svedoci Hristove istine o Bogu, čoveku i svetu, svesni svog večnog i bogočovečnog zvanja pred Bogom, da ne ukažemo na ove i druge opasnosti koje danas prete čoveku i ugrožavaju njegovu istinsku slobodu i autentična prava, skrnaveći njegovo bogoliko dostojanstvo. Pored individualnih prava i sloboda postoje, kao što znamo, i kolektivna ili korporativna prava i slobode - prava Crkve, bilo koje zajednice, prava naroda i slično. Ni ona prva danas se ne poštuju, a šta tek reći o ovim drugima?
Najteži primer jeste, nažalost, odnos mnogih i premnogih moćnika prema pravu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na život, slobodu i budućnost. Pored svega ostaloga, strašni zločin trgovanja organima nevinih srpskih žrtava mržnje i terora odvijao se uz ledeno, ravnodušno, u mnogim slučajevima saučesničko ćutanje predstavnikâ međunarodne zajednice, ma šta taj izraz značio, a oni su itekako znali šta se stvarno dešava „na terenu". Štaviše, uključili su se u građenje nečije navodne nezavisnosti upravo na takvim temeljima! Ali istina i Božja pravda uvek imaju poslednju reč. To nam jemči Rođenje Hristovo, to već osećamo i znamo.
Božić je praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva. U ime tih božićnih, bogočovečanskih duhovnih darova i vrednosti pozivamo sve vas, draga naša deco duhovna, da živite i delate u duhu nepokolebive vernosti svojoj Majci Crkvi, njenom jedinstvu, vekovnom poretku i odlukama njenih najviših i jedino nadležnih jerarhijskih tela. Nemojte dozvoliti da ikog od vas zbunjuju neistine i zavode grube klevete pojedinaca i grupica koje, vođene svojim sektaškim zabludama, svesno ili nesvesno služeći neprijateljima Crkve i vere Hristove, pokušavaju da ospore duhovni autoritet Crkve i njene zakonite jerarhije i da ga zamene lažnim autoritetom samoproglašenih vođa. U isto vreme, svima nama je sveta dužnost da se molimo Bogodetetu Hristu, Suncu Pravde, za pokajanje i prosvećenje svih zabludelih i za život i spasenje svega sveta.
Na kraju, radujući se Bogu i Božiću i proslavljajući Hrista Bogomladenca kao „jedino novo pod suncem", zapevajmo svi, jednim srcem i jednom dušom, pesmu pastirâ i anđelâ:
„Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja!"
Patrijarh će prisustvovati i večernjem bogosluženju u maloj crkvi Svetog Save i paljenju badnjaka ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će u ponoć služiti božićnu Liturgiju, koju direktno prenosimo na Prvom programu.
Poslanica patrijarha Irineja
Božić je praznik mira, ljubavi, praštanja, mirenja, sloge i jedinstva, poručio patrijah srpski Irinej u Božićnoj poslanici Srpske pravoslavne crkve i pozvao vernike da žive u duhu tih vrednosti i da budu verni Crkvi.
Patrijarh srpski Irinej poručio je u Božićnoj poslanici Srpske pravoslavne crkve da je Božić praznik mira, ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva i pozvao sve vernike da "žive u duhu tih darova i vrednosti".
Mir Božji, Hristos se rodi!
Blaga i najradosnija vest, braćo i sestre u Hristu Gospodu, počinje rečima svetog Jevanđelja po Mateju: „Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avramova sina" (Mt. 1, 1). Ta vest otkriva i svedoči nama i svima, nebu i zemlji, svim vidljivim i nevidljivim svetovima, dvojedinu tajnu i istinu.
Svedoči nam istinu o jedinstvenom dvojednom Rodoslovu u istoriji roda ljudskog. Svaki rodoslov navodi pretke i potomke po jednoj, čovečjoj liniji. Jedino ovaj Rodoslov čini neponovljivi izuzetak. On predstavlja ne samo Rodoslov čovečji nego i Božji. U njemu je sadržan rodoslov Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, to jest Bogočoveka Hrista.
Ovaj Potomak carske Davidove loze, iznikao iz svetog Avramovog korena, imenuje se imenom Isus, to jest Spasitelj, i imenom Hristos, što znači Pomazanik Božji, izabranom Narodu Božjem i svemu rodu ljudskom od Boga obećani Mesija, Iskupitelj i Izbavitelj od greha, smrti i demonskih sila. Ovo je, dakle, istovremeno Rodoslov Jedinorodnog Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, Rođenog od Duha Svetog i Presvete Djeve Bogorodice.
Tako nam se u Isusu iz Nazareta javlja i daruje savršeni Bog i savršeni Čovek. Otuda, ko Njega voli, ispunjava prvu zapovest Božju, zapovest o ljubavi prema Bogu svim srcem i svom dušom, ali ispunjava i onu drugu Njegovu zapovest o ljubavi prema bližnjem. Jer, On je Bog i Gospod naš, On je i najbliži bližnji naš. U Njemu prepoznajemo istinskog Boga, ali i istinskog Čoveka i uz to istinsku svečovečnost: saznajemo šta i kako da volimo u svakom ljudskom biću, nosiocu jedne i jedinstvene bogolike čovečanske prirode.
U Njemu, Bogočoveku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci.
Prvo, Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg otkriva nam se tajna večnog Oca i nebeskog očinstva. „Ko vidi mene", kaže Gospod, „vidi Oca koji me je poslao", a na drugom mestu u Jevanđelju dodaje: „Ja i Otac jedno smo". Istovremeno, On nas uči Molitvom Gospodnjom da Njegov Otac jeste i naš Otac: „Oče naš koji si na nebesima..."
Prema tome, zemaljsko očinstvo, samo kad je ukorenjeno u tom večnom nebeskom očinstvu, zadobija smisao, postaje svetinja: bez njega ne bismo imali pravo da na zemlji nazivamo ocem bilo koga. Samo Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg u večnosti i u vremenu rađanje od oca na zemlji postaje rađanje za večnost, a ne za prolaznost i ništavilo.
Drugo, proslavljajući Materice, proslavljamo svetinju materinstva, osveštanu bogomaterinstvom Presvete Bogorodice. Njenim rađanjem „predvečnog Boga" kao „Deteta mladog" osvećuje se i osmišljuje svako rođenje: „Srce svake majke", po pesniku, „postaje srce Bogomajke". Šta na zemlji ima svetije od majke i uzvišenije od materinstva? Toliko je ono sveto i uzvišeno da je i Sâm Bog zaželeo da se rodi od Bogomajke i da njenu utrobu učini „širom od nebesa"!
Treće, dete kao plod očinske i materinske ljubavi, rađano silom iskonskog Božjeg blagoslova, predstavlja sažetak i vrhunac svih dobrota i lepota kojima je Bog obdario svekoliku Svoju tvorevinu.
Tako nam se, sa jedne strane, Hristovim Rođenjem otkriva i daruje veličanstvena i nadumna tajna Boga kao večne Ljubavi u Ocu, Sinu i Svetome Duhu, a sa druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici i u porodici kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemna punoća svetotrojične Tajne ljubavi.
Kada se porekne, zaboravi i pomrači ta nebeska svetotrojična Tajna Boga kao Ljubavi, onda se neminovno gubi smisao porodice i dolazi do njenog raspada u ravni zemnog javljanja i ostvarenja božanske ljubavi, kao i do raspada ljudskog zajedništva uopšte. Što je manje Boga i Božje ljubavi u ljudima, to je manje ljubavi u ljudskim odnosima; to je manje istinske ljubavi u braku, porodici, društvu, između oca, majke i dece, i uopšte među ljudima. Bez Boga kao Ljubavi, čovečja ljubav gubi svoje merilo i svoju meru. Ona se svodi na biološku ravan, na samoživost, na obogotvorenje telesne pohote; hedonizam postaje vrhovna ljudska vrednost.
Ljudi našeg doba upravo su na tom putu obogotvoravanja pohote tela i telesnog mudrovanja, telesne pameti. A kad god je neko ljudsko društvo u istoriji kretalo tim putem, ono se neminovno nalazilo u predvorju svoje katastrofe i pred propašću svoje civilizacije.
Jedno zlo u društvu prate hiljadu drugih zala i poremećaja. Tako, na primer, stavljanje hedonizma na pijedestal božanstva - a upravo to se događa u naše vreme - postaje uzrok masovnog čedomorstva i njegovog ozakonjenja, nezapamćenog u istoriji čovečanstva. Ne predstavlja li ozakonjenje abortusa zapravo obogotvorenje samoživosti i egoizma koje, u krajnjoj liniji, vodi raščovečenju čoveka, čovekovom stremljenju smrti i ništavilu? Ko ubija Boga u sebi i dete u majčinoj utrobi, uništava samoga sebe, ugrožava samo najdublje tkanje i neprolazni smisao života.
Šta je drugo sida, ta strašna bolest i pošast našeg vremena, ako ne, u najviše slučajeva, posledica obesvećenja svetinje braka i zloupotreba polnosti i polne ljubavi, a veoma često i posledica njihove protivprirodne upotrebe? Kao što zloupotreba bogodanih psihofizičkih sila izaziva mnogobrojna čovekova oboljenja, isto tako i zloupotreba prirode i prirodnih dobara oko nas, čovekova nezajažljivost i pohlepa, ugrožavaju samu prirodu, zagađuju vazduh i vodu, biljni i životinjski svet, a time i samog čoveka, koji živi i diše u takvom, zagađenom svetu.
Mnogi su i divni darovi kojima je Bog obdario čoveka. Čovek je prizvan da te darove upotrebljava na pravi način, ne da ih zloupotrebljava. Plod tih Božjih darova i stvaralačkih sposobnosti datih čoveku jesu i savremeni čovekovi izumi - na primer sredstva masovne komunikacije: elektrika, radio, film, televizija, novine, Internet. Ta i mnoga druga moderna sredstva opštenja među ljudima i prenošenja duhovnih, naučnih, životno praktičnih, moralnih, estetskih, kulturnih i drugih vrednosti i svečovečanskih iskustava, pored ne malih dobara koja donose čoveku i čovečanstvu, takođe, mogu biti i bivaju zloupotrebljena.
Korišćenjem reči, slike, igre i melodije ova dragocena sredstva doprinose čovekovom prosvećenju, duhovnom i moralnom preobražaju, negovanju i usavršavanju zajedničkog življenja ljudi, njihovom objedinjavanju i svečovečanskom sazrevanju u slobodi i u dobru, u vrlinskom uzrastanju prema bogodanoj bezmernoj meri čovekovog dostojanstva.
Ali, ako se ti darovi i sredstva zloupotrebe, kao i sve drugo u čoveku i oko čoveka kada se zloupotrebi, u opasnosti su da se pretvore u izvor čovekovog pomračenja i propasti. Namesto da budu izvor čovekovog prosvetljenja, preobraženja i ozdravljenja, u opasnosti su da se pretvore u pomračilište i trovačnicu ljudske svesti i savesti.
Svođenje čoveka na nagonsko, raspaljivanje slikom, rečju, igrom i muzikom čovekovih slepih instikata, propagiranje nasilja, zla i surovosti, ne vodi li sve to porobljavanju čoveka umesto njegovoj slobodi, umnožavanju zločina među ljudima umesto umnožavanju dobra i dobrote, jačanju samoljublja umesto istinske ljubavi? Tu se sve podređuje beslovesnom nagonu i profitu, trgovini; sve postaje roba za prodaju: Bog i čovek, otac i majka, očinstvo i materinstvo, dete i otadžbina!
Propagiranje razvrata i bestidnosti, koje preko tih sredstava danas dopire do najskrivenijeg kutka zemljinog šara, ne postaje li uzrok obesmišljenja bračne i porodične ljubavi, izvorište svakakvih perverzija, zločina i nasilja?
Zaista, ljudska sloboda i čovekova prava su neograničeni. Sve je čoveku slobodno i sve spada u oblast njegovih prava - tako ga je Bog stvorio. No da li je svaka sloboda istinska sloboda i da li je sve ono na šta čovek misli da ima prirodno pravo - istinsko i čoveka dostojno pravo? Dva su puta pred čovekom: put života i put smrti. Da li sloboda kojom čovek sebe i bližnjeg svog čini robom smrti i ništavila jeste istinska sloboda? Čovek je slobodan da izvrši samoubistvo i zločin svake vrste. Po meri naopako shvaćene slobode, čovek može da postane ljudožder, ubica, krvopija...
No, sloboda koja svojim nasiljem lišava bližnjeg slobode i način upražnjavanja svoga prava putem nasilja nad drugima, lišavajući ih njihovih prava i pravde - pretvaraju se u tiraniju i bezakonje. Jedno odstupanje sa puta dobra i života, rađa bezbroj zala, smrti i nepravdi.
Tako, na primer, u dobra svojstva savremenog čoveka i čovečanstva spada istrajna borba za ljudska prava i slobode. Ono, međutim, što pri tome nije dobro jeste mešanje dobra i zla, svetlosti i tame, greha i vrline, ljubavi i mržnje. Pogotovu nije dobro, u ime pravâ i slobodâ, poistovećivati zloupotrebu prirodnih i bogodanih sila čovekovih i njihovu upotrebu, saglasnu sa bogodanim ustrojstvom i ciljem čovekova bitisanja. Samo oni koji su obasjani svetlošću Hristovog Rođenja znaju da razlikuju upotrebu i zloupotrebu, lažnu slobodu od prave slobode, samoubilačko ljudsko pravo od njegovog upražnjavanja na način dostojan čoveka i ljudske zajednice, na graditeljski i životodavni način.
Preziranje zdravih, Bogom danih zakona ljudske prirode, preobraženih Hristovim Rođenjem u bezmernu „meru rasta visine Hristove", i obogotvorenje neprirodnog bluda i preljube ne mogu, po samoj prirodi i moralnom poretku stvari, a da ne završe demonizacijom i razaranjem čovečnosti u samoj njenoj srži.
Ne možemo i ne smemo, braćo i sestre, kao svedoci Hristove istine o Bogu, čoveku i svetu, svesni svog večnog i bogočovečnog zvanja pred Bogom, da ne ukažemo na ove i druge opasnosti koje danas prete čoveku i ugrožavaju njegovu istinsku slobodu i autentična prava, skrnaveći njegovo bogoliko dostojanstvo. Pored individualnih prava i sloboda postoje, kao što znamo, i kolektivna ili korporativna prava i slobode - prava Crkve, bilo koje zajednice, prava naroda i slično. Ni ona prva danas se ne poštuju, a šta tek reći o ovim drugima?
Najteži primer jeste, nažalost, odnos mnogih i premnogih moćnika prema pravu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na život, slobodu i budućnost. Pored svega ostaloga, strašni zločin trgovanja organima nevinih srpskih žrtava mržnje i terora odvijao se uz ledeno, ravnodušno, u mnogim slučajevima saučesničko ćutanje predstavnikâ međunarodne zajednice, ma šta taj izraz značio, a oni su itekako znali šta se stvarno dešava „na terenu". Štaviše, uključili su se u građenje nečije navodne nezavisnosti upravo na takvim temeljima! Ali istina i Božja pravda uvek imaju poslednju reč. To nam jemči Rođenje Hristovo, to već osećamo i znamo.
Božić je praznik mira i ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva. U ime tih božićnih, bogočovečanskih duhovnih darova i vrednosti pozivamo sve vas, draga naša deco duhovna, da živite i delate u duhu nepokolebive vernosti svojoj Majci Crkvi, njenom jedinstvu, vekovnom poretku i odlukama njenih najviših i jedino nadležnih jerarhijskih tela. Nemojte dozvoliti da ikog od vas zbunjuju neistine i zavode grube klevete pojedinaca i grupica koje, vođene svojim sektaškim zabludama, svesno ili nesvesno služeći neprijateljima Crkve i vere Hristove, pokušavaju da ospore duhovni autoritet Crkve i njene zakonite jerarhije i da ga zamene lažnim autoritetom samoproglašenih vođa. U isto vreme, svima nama je sveta dužnost da se molimo Bogodetetu Hristu, Suncu Pravde, za pokajanje i prosvećenje svih zabludelih i za život i spasenje svega sveta.
Na kraju, radujući se Bogu i Božiću i proslavljajući Hrista Bogomladenca kao „jedino novo pod suncem", zapevajmo svi, jednim srcem i jednom dušom, pesmu pastirâ i anđelâ:
„Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja!"
- Лоц
Lokacija : БЕОГРАД
Raspoloženje : Фантастично
Datum upisa : 03.07.2010
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Sre Jan 05, 2011 9:26 pm
Ваистину се роди!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Kulturni vodič kroz Beograd
Pon Jan 10, 2011 4:25 pm
VANESA MEJ U BEOGRADU!
Nekada poznata kao “čudo od deteta” a sada atraktivna violinistkinja koja zrači svojom pojavom i izvođenjem jedinstvenog spoja klasike i tehno muzike, VANESA MEJ (VANESSA-MAE) nastupiće u Beogradskoj areni 27. februara! Avalon produkcija i Arena Beograd sa velikim zadovoljstvom predstavljaju koncert ove super zvezde.
Džimi Hendriks na violini, Oluja na svetskoj turneji, Sirena žica, Rock superstar na violini, samo su neki od naslova koji prate pojavljivanje Vanese Mej.
Ova harizmatična, seksi umetnica muzičke granice pomerila je kada je imala samo 16 godina objavljivanjem svog prvog „pop” albuma „Violin Player” ne samo načinom sviranja formirajući neuobičajen miks klasičnog, pop, džez i tehno zvuka već i svojim scenskim izgledom. Njena „obrada” čuvene Bahove „Tokate i fuge” u d mollu i dalje je rado slušana i često kopirana.
Vanesa je rođena u Singapuru 27. oktobra 1978. godine a sa tri godine se sa majkom seli u London gde i dalje živi. Kao „čudo od deteta” Vanesa Mej je prvi solistički koncert imala već sa devet godina a u desetoj nastupila je i sa simfonijskim orkestrom. Počela je prvo sa tri godine da svira klavir a violinu sa pet godina.
Već do svoje 13 godine imala je tri objavljena albuma sa klasičnim kompozicijama i bila poznata u Britaniji nastupajući u brojnim televizijskim emisijama. Ušla je u knjigu Ginisovog rekorda kao najmlađi instrumentalista koji je snimio violinske koncerta i Betovena i Čajkovskog!
Sa pubertetom počinje da napušta tradicionalne klasične uticaje i 1996. godine objavljuje svoj prvi „pop” album na kome radi i kao kompozitor i kao instrumentalista. 1997. sarađuje sa Dženet Džekson a 1998. godine nastupa na Evroviziji u Birmingenu
Svojom harizmom, stilom oblačenja i atraktivnim nastupima kao i kompozicijama, brzo je očarala publiku izdvojivši se od tipičnih „klasičnih” izvođača. Album „Violin Player” počela je da radi sa četrnaest godina a odmah po objavljivanju, našao se na top listima u više od dvadeset zemalja! Za BRIT nagradu za „najboljeg ženskog izvođača” nominovana je već 1996. godine i time dobila titulu prvog instrumentaliste i klasičnog muzičara koji je ušao u izbor za ovu isključivo mainstrim pop nagradu.
U aprilu 2006. godine, Vanesa se našla na listi najbogatijih mladih izvođača sa zaradom od preko 32 miliona funti od koncerata i prodaje 10 miliona albuma širom sveta čime retko koji violinista može da se pohvali.
Vanesa je do sada objavila brojne klasične i pop albume a nedavno je izdala “Best of Vanessa-Mae” kolekciju koja uključuje i nikada ranije objavljenu pesmu “Art of War”. Pojedine pesme obogatila je i pevanjem dodavajući svoj glas na numere sa “Subject of Change” albuma iz 2001. godine. Na putu sazrevanja od “čuda od deteta” do nezavisne odrasle umetnice sazrevala je i njena muzika. Lična snaga, atraktivno i dinamično izvođenje izbija iz Vanese na svakom njenom nastupu.
Na svojim nastupima svira na dva tipa violina – klasičnom modelu Guadagnini iz 1761. godine i električnom Zeta Jazz. Guadagnini violinu čija se vrednost procenjuje na 150 hiljada funti, dobila je na poklon od roditelja. 1995. godine bila joj je ukradena ali srećom, vraćena posle dva meseca. Često kupuje violine i kasnije ih prodaje dajući novac u humanitarne svrhe.
Ulaznice za atraktivni nastup Vanese Mej naći će se u prodaji od srede, 12. januara po cenama od 3100, 3500, 3900 i 4500 dinara na sledećim prodajnim mestima: Beogradska arena, „Ušće“ Shopping centar, Dom omladine, knjižara Delfi (SKC), Eventim, Gigstix Novi Sad i preko sajta
Arena
Tikets
Kako je nekada zvučala i izgleda Vanesa Mej
„Toccata & Fuga”
Kako sada zvuči i izgleda
„Art of War”
Nekada poznata kao “čudo od deteta” a sada atraktivna violinistkinja koja zrači svojom pojavom i izvođenjem jedinstvenog spoja klasike i tehno muzike, VANESA MEJ (VANESSA-MAE) nastupiće u Beogradskoj areni 27. februara! Avalon produkcija i Arena Beograd sa velikim zadovoljstvom predstavljaju koncert ove super zvezde.
Džimi Hendriks na violini, Oluja na svetskoj turneji, Sirena žica, Rock superstar na violini, samo su neki od naslova koji prate pojavljivanje Vanese Mej.
Ova harizmatična, seksi umetnica muzičke granice pomerila je kada je imala samo 16 godina objavljivanjem svog prvog „pop” albuma „Violin Player” ne samo načinom sviranja formirajući neuobičajen miks klasičnog, pop, džez i tehno zvuka već i svojim scenskim izgledom. Njena „obrada” čuvene Bahove „Tokate i fuge” u d mollu i dalje je rado slušana i često kopirana.
Vanesa je rođena u Singapuru 27. oktobra 1978. godine a sa tri godine se sa majkom seli u London gde i dalje živi. Kao „čudo od deteta” Vanesa Mej je prvi solistički koncert imala već sa devet godina a u desetoj nastupila je i sa simfonijskim orkestrom. Počela je prvo sa tri godine da svira klavir a violinu sa pet godina.
Već do svoje 13 godine imala je tri objavljena albuma sa klasičnim kompozicijama i bila poznata u Britaniji nastupajući u brojnim televizijskim emisijama. Ušla je u knjigu Ginisovog rekorda kao najmlađi instrumentalista koji je snimio violinske koncerta i Betovena i Čajkovskog!
Sa pubertetom počinje da napušta tradicionalne klasične uticaje i 1996. godine objavljuje svoj prvi „pop” album na kome radi i kao kompozitor i kao instrumentalista. 1997. sarađuje sa Dženet Džekson a 1998. godine nastupa na Evroviziji u Birmingenu
Svojom harizmom, stilom oblačenja i atraktivnim nastupima kao i kompozicijama, brzo je očarala publiku izdvojivši se od tipičnih „klasičnih” izvođača. Album „Violin Player” počela je da radi sa četrnaest godina a odmah po objavljivanju, našao se na top listima u više od dvadeset zemalja! Za BRIT nagradu za „najboljeg ženskog izvođača” nominovana je već 1996. godine i time dobila titulu prvog instrumentaliste i klasičnog muzičara koji je ušao u izbor za ovu isključivo mainstrim pop nagradu.
U aprilu 2006. godine, Vanesa se našla na listi najbogatijih mladih izvođača sa zaradom od preko 32 miliona funti od koncerata i prodaje 10 miliona albuma širom sveta čime retko koji violinista može da se pohvali.
Vanesa je do sada objavila brojne klasične i pop albume a nedavno je izdala “Best of Vanessa-Mae” kolekciju koja uključuje i nikada ranije objavljenu pesmu “Art of War”. Pojedine pesme obogatila je i pevanjem dodavajući svoj glas na numere sa “Subject of Change” albuma iz 2001. godine. Na putu sazrevanja od “čuda od deteta” do nezavisne odrasle umetnice sazrevala je i njena muzika. Lična snaga, atraktivno i dinamično izvođenje izbija iz Vanese na svakom njenom nastupu.
Na svojim nastupima svira na dva tipa violina – klasičnom modelu Guadagnini iz 1761. godine i električnom Zeta Jazz. Guadagnini violinu čija se vrednost procenjuje na 150 hiljada funti, dobila je na poklon od roditelja. 1995. godine bila joj je ukradena ali srećom, vraćena posle dva meseca. Često kupuje violine i kasnije ih prodaje dajući novac u humanitarne svrhe.
Ulaznice za atraktivni nastup Vanese Mej naći će se u prodaji od srede, 12. januara po cenama od 3100, 3500, 3900 i 4500 dinara na sledećim prodajnim mestima: Beogradska arena, „Ušće“ Shopping centar, Dom omladine, knjižara Delfi (SKC), Eventim, Gigstix Novi Sad i preko sajta
Arena
Tikets
Kako je nekada zvučala i izgleda Vanesa Mej
„Toccata & Fuga”
Kako sada zvuči i izgleda
„Art of War”
Strana 2 od 2 • 1, 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu