- Stranac
Datum upisa : 20.06.2010
Jedna moja pjesma
Ned Jun 20, 2010 3:01 am
Napisao bih ja i vise pjesma, mozda citavu zbirku, ali mi moja bolja polovina zabranila da pisem pjesme
НЕ ДАМ ЗАБОРАВУ
Не спавам,
уморне очи не затварам,
не дам сну да крилима заборава
додирне моје очне капке.
Будан сам јер знам,
да они који причају
успаванке за народе,
мом памћењу о глави раде.
У мени живе сјећања
На Косово и прије Косова,
На славу и цареве
На буне и ратове
У мени звоне звона грачаничка
Кроз мене тече Бистрица,
На прстима носим земљу с Косова
У њедрима срце Облића.
Не дам забораву да ми донесе мир,
не дам ни једно моје сјећање,
ни један ожиљак са моје душе
за сва блага њихова.
Ако бих дао,
да ми украду памћење,
звоњава да ми утихне,
Бистрица пресахне,
прах земље косовске
с’ прстију да спадне,
стало би ми срце у њедрима,
дах би нестао из мене.
И не бих био ја,
нестао бих у каљузи сивила
међу млионима сивих лица
која пристају на заборав.
Не дам, јер ја јесам
потомак Милошев, Лазаре,. Ðорђев,
Не дам, јер не могу и нећу да будем
Ничији и нечији, кад знам коме припадам.
Пријете ми да ће ми одузети мјесто,
укинути право на парче неба,
ако не заборавим ко сам
И зашто сам то што јесам.
А ја недам забораву,
Да помути моје памћење
Да избрише моја сјећања
Да угуши куцање у њедрима
Не дам по цијени да останем сам,
да се борим са нељудима - научио сам.
да робујем још пет вијекова,
али ћу да останем ја.
НЕ ДАМ ЗАБОРАВУ
Не спавам,
уморне очи не затварам,
не дам сну да крилима заборава
додирне моје очне капке.
Будан сам јер знам,
да они који причају
успаванке за народе,
мом памћењу о глави раде.
У мени живе сјећања
На Косово и прије Косова,
На славу и цареве
На буне и ратове
У мени звоне звона грачаничка
Кроз мене тече Бистрица,
На прстима носим земљу с Косова
У њедрима срце Облића.
Не дам забораву да ми донесе мир,
не дам ни једно моје сјећање,
ни један ожиљак са моје душе
за сва блага њихова.
Ако бих дао,
да ми украду памћење,
звоњава да ми утихне,
Бистрица пресахне,
прах земље косовске
с’ прстију да спадне,
стало би ми срце у њедрима,
дах би нестао из мене.
И не бих био ја,
нестао бих у каљузи сивила
међу млионима сивих лица
која пристају на заборав.
Не дам, јер ја јесам
потомак Милошев, Лазаре,. Ðорђев,
Не дам, јер не могу и нећу да будем
Ничији и нечији, кад знам коме припадам.
Пријете ми да ће ми одузети мјесто,
укинути право на парче неба,
ако не заборавим ко сам
И зашто сам то што јесам.
А ја недам забораву,
Да помути моје памћење
Да избрише моја сјећања
Да угуши куцање у њедрима
Не дам по цијени да останем сам,
да се борим са нељудима - научио сам.
да робујем још пет вијекова,
али ћу да останем ја.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Jedna moja pjesma
Ned Jun 20, 2010 5:41 am
Nadam se da će se bolja polovina predomisliti.
(ovde možeš uvek još)
(ovde možeš uvek još)
- Stranac
Datum upisa : 20.06.2010
Re: Jedna moja pjesma
Ned Jun 20, 2010 8:46 am
Ne vjerujem. Postavila mi je uslov, poezija ili ona, odabrao sam nju.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|