Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:30 am
JA SAM ŽIVOT VOLELA KAO LASTA...
Desanka Maksimović 01_stara_skola
1898.16. maja, u selu Rabrovici kod Valjeva, rođena je potonja pesnikinja Desanka Maksimović, od oca Mihaila, učitelja rabrovič ke osnovne škole, i majke Draginje, kćerke sveštenika brankovinskog.

1905-1909.
Osnovnu školu uči u Brankovini, a potom u Valjevu, gde će nastaviti školovanje u gimnaziji. Prvi svetski rat prekinuć e školovanje.

1919.
Posle maturiranja u Valjevskoj gimnaziji, upisuje studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. (Zajedno s pesnikom Milošem Crnjanskim sluša predavanja iz istorije, književnosti i umetnosti.)

Desanka Maksimović 02_desanka

1920.
Krajem prethodne godine u Beogradu je počeo da izlazi književno-politički časopis Misao (petnaestodnevno), a već početkom ove godine urednici Sima Pandurović i Velimir Živojinović Masuka objavljuju prvu pesmu Desanke Maksimović Jedna smrt i Pitanje. Kasnije će postati stalni saradnik Misli, a zahvaljujući toj saradnji upoznaće najviđenija imena naše literature toga doba, kao što su Isidora Sekulić, Gustav Krklec, ali i saradnike Srpskog književnog glasnika, među kojima i Bogdana Popovića, a potom Vinavera, Rastka Petrović a i druge predstavnike modernih strujanja u književnosti.

1921.
Ulazi u prvu antologiju pesama - pesnik Sima Pandurović uzima jedanaest pesama Desanke Maksimović za ovaj izbor časopisa Misli. Objavljuje prvu pesmu u Srpskom književnom glasniku.

1922.
Privodi kraju studije - prihvata se privremeno rada u privatnoj gimnaziji u Obrenovcu (predaje istoriju, književnost i crtanje). Mirko Deanović i Ante Petrović unose tri njene pesme u Antologiju savremene jugoslovenske lirike, Split.

1923.
Diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu - postavljena je za suplenta u Trećoj ženskoj gimnaziji.

Saradnik je Venca, Ženskog pokreta, Raskrsnice i Srpskog književnog glasnika.

1924.
Svetislav B. Cvijanović, knjižar i izdavač na glasu, objavljuje prvu knjigu pesama mlade pesnikinje Pesme (naslovnu stranu uradio je Pjer Križanić). Ilustrovani list je izlazak ove knjige propratio kao značajan događaj u kulturi, jer - "izdavši zbirku ovih zaista ženskih pesma, kojih je kod nas očajno malo, g. Cvijanović je učinio jedan lep izdavački gest".

Krajem septembra izabrana je za pitomicu francuskog Ministarstva inostranih dela. Sredinom oktobra doputovala je u Pariz.

Prvi put četiri njene pesme izlaze na jednom stranom jeziku - na nemački ih prevodi Zlatko Gorjan i objavljuje u listu Belgrader Zeitung.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:33 am
Desanka Maksimović 03_desanka


1925.
U jesen se vraća iz Pariza, posle jednogodišnjih studija.
Dobija prvi orden u životu - Orden sv. Save.
Postavljena je za suplenta Učiteljske škole u Dubrovniku.
Štampa prvu pesmu u Letopisu Matice srpske.
Premeštena je za profesora Prve ženske gimnazije u Beogradu.

1927.
Misao štampa prvu knjigu pesama za decu Desanke Maksimović Vrt detinjstva.
U uskršnjem broju Politike objavljuje prvu pesmu u ovom listu, čiji će redovni saradnik biti narednih decenija.
Božidar Kovačević unosi tri njene pesme u Antologiju ljubavne lirike (Strepnja, Na buri i Devojačka molba), a Letopis Matice srpske, u jubilarnoj svesci, povodom stogodišnjice izlaženja, objavljuje njenu prozu Direktorove guske.

1930.
Misao objavljuje knjigu pesama Zeleni vitez (naslovni list nacrtao je Pjer Križanić).

1931.
Srpska književna zadruga objavljuje u svojoj biblioteci Savremenik njenu prvu knjigu pripovedaka Ludilo srca.
Za pesmu Umor dobija nagradu Cvijeta Zuzorić.

1932.
Objavljuje knjigu pesama u prozi Gozba na livadi, izdanje časopisa Misao, rešenje naslovne strane uradio je Pjer Križanić.
Aktivna je među članovima beogradskog Pen kluba.

1933.
Objavljuje knjigu za decu Srce lutke spavaljke, u izdanju najpoznatijeg i najmoćnijeg beogradskog knjižara i izdavača Gece Kona (ilustracije Vladimir Žedrinski).

Narodna prosveta štampa dve knjige Dostojevskog, a među prevodiocima s ruskog je i Desanka Maksimović (urednik je Isidora Sekulić).

Upoznaje Sergeja Slastikova, glumca i pesnika, i udaje se za njega.

Savez ruskih pisaca i novinara u Jugoslaviji objavljuje Antologiju nove jugoslovenske lirike (pesme su na ruski preveli i knjigu sastavili I. Goleniščev Kutuzov, A. Durakov i E. Tauber, a izabrani su stihovi jedanaest pisaca, među kojima i pet pesama Desanke Maksimović).
Krajem maja učestvuje u Dubrovniku na XI međunarodnom kongresu Pen kluba.

1935.
Posebno je zapažena njena saradnja u podlistku Politike za decu; jedan je od najrevnosnijih njenih saradnika.
Geca Kon objavljuje njenu drugu knjigu pripovedaka Kako oni žive.
Prevodi s bugarskog jezika pesmu L. Stančeva.
Za pesnički rad dobija nagradu Sedam umetnosti.

1936.
Srpska književna zadruga objavljuje Nove pesme Desanke Maksimović (biblioteka Savremenik).
Prevodi s bugarskog Jordana Stubela, dečje pesme.

1937.
Početkom decembra potpisuje pismo o potrebi osnivanja Udruženja umetnika, naučnika i pisaca.

1938.
Geca Kon štampa Raspevane priče, biblioteka Zlatna knjiga.

1939-1940.
Sarađuje u Srpskom književnom glasniku, Politici, časopisu Naša stvarnost, Godišnjaku Matice srpske; prevodi sa slovenačkog. Njene pesme objavljuje slovenački časopis Umetnost (prevodilac Miha Maleš). Prevodi Čehovljeve priče s ruskog.
Geca Kon štampa pozorišni komad za decu Dečja soba, u biblioteci Rodino pozorište. .
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:34 am
Desanka Maksimović 04_desanka
1941.
Piše u Politici, Srpskom književnom glasniku.

Penzionisana.

Pogođena streljanjem đaka u Kragujevcu piše prvu verziju poeme.

1942.
Iproz objavljuje knjigu Dečja soba i ostale priče, a Jugoistok - Zagonetke lake za prvake đake Jovanke Hrvaćanin i Desanke Maksimović.

1943.
Iproz objavljuje Paukovu ljuljašku i Šarenu torbicu, a Jugoistok - Srce lutke spavaljke i druge priče za decu.

1944.
Aktivirana je, odmah posle oslobođenja Beograda, i vraćena na rad u Učiteljsku školu.

1945.
Štampa poemu Oslobođenje Cvete Andrić, izdavač Narodni front Jugoslavije (izdanje AFŽ Jugoslavije), prevodi s ruskog, sarađuje u Pioniru i Dugi.

1946.
Prosveta izdaje zbirku pesama Pesnik i zavičaj Desanke Maksimović u proleće, a tih dana u Beogradu je počeo da izlazi i prvi književni časopis posle oslobođenja Naša književnost, a u uredništvu su bili: Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović i Čedomir Minderović.
U Bugarskoj izlazi iz štampe antologija srpskih pesnika, među kojima su i stihovi Desanke Maksimović.

1947.
Prevodi s ruskog. Odlazi na omladinsku prugu Šamac- Sarajevo.

1948.
Dobija nagradu Saveta za prosvetu i kulturu za poemu Reka pomoćnica.

1949.
Potpisuje odgovor jugoslovenskih književnika sovjetskim književnicima F. Glatkovu i N. Tihonovu i drugima, a povodom kampanje oko Rezolucije Informbiroa.
Nakladni zavod Hrvatske objavljuje plaketu Otadžbina u prvomajskoj povorci.

1950.
Zagrebačka Zora objavljuje Izabrane pesme (pogovor Novak Simić), a Novo pokolenje u Beogradu štampa poemu za decu Reka pomoćnica ("radi se o stupanju jedne porodice, jednog imanja, u seosku radnu zadrugu").

Član je uprave Udruženja književnika Srbije. Prevodi Dostojevskog (pripovetke). Dobija nagradu vlade NR Srbije za Reku pomoćnicu.

1951.
Prosveta objavljuje knjigu Otadžbino, tu sam.

1952.
U novopokrenutom književnom glasniku Mlada kultura govori o svom profesorskom radu. (...)

1953.
Kao profesor Prve ženske gimnazije u Beogradu penzionisana je.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:35 am
Desanka Maksimović Desanka_2


1954.
Minerva štampa prvi roman Desanke Maksimović Otvoren prozor, pripovetke Strašna igra objavljuje Prosveta. Zapaženi je saradnik Književnih novina, Borbe, Politike i Poletarca.

Jedan je od potpisnika Novosadskog dogovora o jeziku i pravopisu.

1955.
Prevodi sa slovenačkog i nju prevode na slovenački.
U novopokrenutom časopisu Savremenik, urednici Velibor Gligorić i Dušan Kostić, objavljene su tri pesme Desanke Maksimović.
Prosveta štampa zbirku pesama Miris zemlje.

1956.
U avgustu učestvuje na Plitvicama na prvom festivalu jugoslovenske poezije.

1957.
Poezija joj je zastupljena u antologiji jugoslovenskih pesnika objavljenoj u Pragu. Sarajevska Svjetlost objavljuje Bajku o kratkovečnoj. (Za ovo delo dobija nagradu za dečju književnost Svjetlosti u iznosu od 150.000 dinara.)

1958.
Jedan je od najobjavljivanijih pisaca u nas. Zagrebačka Školska knjiga objavljuje Izabrane pjesme.
Prevodi knjigu Vitomila Zupana Putovanje u hiljadita mesta (izdavač Kosmos).

Za celokupan književni rad dobija nagradu Mlado pokolenje.
Odlikovana Ordenom zasluga za narod I reda.

1959.
27. januara Desanki Maksimović je, na svečanoj sednici Matice srpske, uručena Zmajeva nagrada za 1958. godinu - za knjigu Miris zemlje.
Mlado pokolenje objavljuje knjigu priča Ako je verovati mojoj baki.

Izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

1960.
Svjetlost štampa Šumsku ljuljašku. Minerva izdaje roman Buntovni razred. U Moskvi izlazi Miris zemlje, u izdanju Državnog izdanja lepe književnosti, luksuzno opremljena, s predgovorom Vere Inber, a među prevodiocima su A. Ahmatova, V. Vinogradov, L. Martinova i drugi.
Svjetlost objavljuje Izabrane priče Branka Ćopića s predgovorom Desanke Maksimović Setni dečak i čovekoljubivi pisac.

1961.
U Književnosti sa oduševljenjem piše o Gruziji, kao zavič aju Ljermontovljeva Demona i Puškinovog Kavkaskog zarobljenika.

1962.
U Londonu izlazi antologija moderne jugoslovenske poezije (prevodioci Janko Lavrin i Alojz Lenarič) s pesmama Desanke Maksimović.

1963.
U Književnosti štampa odlomak "iz lirske diskusije s Dušanovim zakonikom" - Tražim pomilovanje.

Na Zmajevim dečjim igrama, čiji je redovni učesnik, govori o temi Nelogičnosti definisanja.

Desanka u Brankovini, sa Slobodanom Đukićem, predsednikom Skupštine opštine Valjevo, Mirom Alečković, Tanasijem Mladenovićem i Brankovčanima Dobija Oktobarsku nagradu grada Kragujevca za poemu Krvava bajka.
Miris zemlje izlazi na bugarskom, u Sofiji. Pesme, u izboru Stevana Raičkovića, štampa Prosveta.

Dobija bugarski orden Kiril i Metodij I reda.

1964.
Matica srpska objavljuje zbirku pesama Tražim pomilovanje.

Dobija Sedmojulsku nagradu, za osvedočene umetničke rezultate.

1965.
Na Zmajevim dečjim igrama u Novom Sadu govori o literaturi za decu, kao integralnom delu književnosti.

Izabrana je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (na osnovu referata Velibora Gligorića i Dragoljuba Pavlovića).

1966.
Tražim pomilovanje izlazi u Ljubljani i Skoplju. Po oceni kritike ova knjiga je pesnički vrhunac Desanke Maksimović.

1967.
Buntovni razred izlazi u Jerevanu, i u Vilnusu (SSSR). 21. septembra govori na Tribini Kulturnog centra Beograda povodom smrti Veljka Petrovića.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:36 am
Desanka Maksimović Desanka_portret



1968.
Maja meseca u Valjevu i Brankovini svečano je proslavljena pedesetogodišnjica rada i sedamdesetogodišnjica života Desanke Maksimović pod nazivom Pesničko proleće Desanke Maksimović. (Proslavi su prisustvovali, pored ostalih, i njoj draga dva pisca - Gustav Krklec i Branko Ćopić.) Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR odlikovao ju je Ordenom časti.

U vreme "junskih gibanja" na Beogradskom univerzitetu posećuje Filozofski fakultet, i pre nego što je pročitala svoje pesme, zapitala je: "Deco, hoćete li i kroz pet, kroz deset, kroz pedeset godina verovati u sve ovo u šta u ovom trenutku verujete?"

Putuje u Pariz.

Kazuje svoje stihove na prvim Dučićevim večerima poezije u Trebinju.

1969.
Nolit štampa Sabrana dela u sedam knjiga.

U novembru, prilikom boravka u Budimpešti, posećuje Sent Andreju. (Na knjizi Nove pesme, SKZ, 1936, zapisuje: "Sentandrejskoj biblioteci posvećujem iz ove knjige pesme Blaženstvo, Savin monolog, Glas monahinja... A na knjizi Nove pesme beleži: "Sentandrejskoj biblioteci uzbuđena dolaskom, teškom daljinom svoga nadanja...").

Minerva objavljuje roman Ne zaboraviti.

1970.
U Beogradu umire Sergije Slastikov, muž Desankin, s kojim je prevodila na bugarski, na ruski, ili, pak, s ruskog.

Dobija nagradu AVNOJ.

1971.
U Parizu, na francuskom jeziku, izlaze Izabrane pesme Desanke Maksimović, u prevodu Divne Denković-Bratić. (Prevodilac je poslao ovu knjigu jednoj od najvećih žena pisaca ovoga veka - Margarit Jursenar. Poznata spisateljica joj je, zahvaljujući se na daru, napisala: "Primite svu moju zahvalnost za vaše želje i za stihove Desanke Maksimović, čiji ste prevod bili ljubazni da mi pošaljete u lepom izdanju uporednih jezika. Neke od tih pesama veoma su lepe, naročito one vezane za zemlju, za moćno tlo vaše zemlje "Seljakova smrt, Voćnjaci, Za zemlju gde vojska prolazi", ili one koje izraž avaju smisao jedne prirodne antičke zakonitosti "Čovek sa Balkana", ili još u kojima je neizmerne samilosti za ljude uopšte "za one koji posrću...". Hvala na poslatoj zbirci.")
Završava knjigu putopisa Praznici putovanja i predaje je Slovu Ljubve (izaći će iz štampe naredne godine).

1972.
Tražim pomilovanje izlazi u Varšavi, a potom u Rigi.
Niška Gradina objavljuje njenu antologiju bugarskih pesnikinja, njih 15, od Dore Gabe i Jelisavete Bagrjanu, do LJudmile Isajeve i Vanje Petkov.

U maju je u Parizu, na Sorboni, održana nedelja jugoslovenske kulture, u okviru koje je posebno bilo predstavljeno pesništvo Desanke Maksimović.

U novembru na Filološkom fakultetu u Beogradu Ljubica Đorđević brani doktorsku disertaciju na temu Pesničko delo Desanke Maksimović (komisiju su sačinjavali: Velibor Gligorić, Dimitrije Vučenov i Slobodan Ž. Marković).

1973.
Najpoznatija srpska pesnikinja objavljuje novu knjigu stihova Nemam više vremena (Matica srpska, Novi Sad): Nemam više vremena za sitnice sad treba misliti na večno i neobuhvatno...

Đacima-prvacima upućuje poruku: "Sa poverenjem i radošću otvorite vrata škole kao što se otvara lepa nova knjiga. Sve što želite saznati, u školi će vas naučiti. U njoj će vam ispričati veliku priču o životu i svetu oko vas. Stvoriće pred vama kovčežić znanja. Nemojte kraj njega proći ne uzevši drago kamenje koje vam nudi..."

1974.
Savremenik objavljuje niz priloga o delu Desanke Maksimović (prilozi Velibora Gligorića, Dragana M. Jeremića, Nikole Miloševića, Ivana Šopa, Aleksandra Pejovića).
Treći program Radio Beograda objavljuje raspravu Radomira Konstantinovića Desanka Maksimović između naivnosti i samilosti.

Dobija Zmajevu nagradu Matice srpske za 1973. godinu za knjigu Nemam više vremena (po drugi put dobija ovo priznanje). Dobija i Vukovu nagradu.

1975.
Dobija Specijalnu Vukovu nagradu (ovo priznanje pre nje dobio je 1971. godine Ivo Andrić, a posle nje, 1984. godine, Pavle Savić).

1976.
Pesme Desanke Maksimović štampa Nolit dvojezično - na srpskohrvatskom i španskom jeziku (izbor su sačinile i prevele na španski jezik Zagorka Lilić i Nada Salas-Božić, ukupno 1.430 stihova).

Izabrana je u Odbor za obeležavanje 150-godišnjice osnivanja Matice srpske u Novom Sadu.

U Torontu izlazi zbirka njenih starih i novih pesama - dvojezično (na engleskom i srpskohrvatskom) Pozdravi iz starog kraja (uredio i predgovor napisao Milan Surdučki).
U Beogradu izlaze dve nove knjige - Pesme iz Norveške i Letopis Perunovih potomaka.

1977.
Izabrane pesme izlaze u Moskvi, a potom Zeleni vitez.

Posebno zadovoljstvo su joj putovanja - poslednjih godina bila je u Americi, onda u Kanadi, Norveškoj, Sovjetskom Savezu (obišla je skoro celu zemlju).

1978.
Krajem februara putuje u Australiju, na festival umetnosti u glavni grad Južne Australije - Adelaidi. Prigodno je obeležena 80-godišnjica Desanke Maksimović.

1979.
Njene pesme objavljene su u trotomnom izboru Poezija Evrope objavljenom u Moskvi.
Iz štampe izlazi knjiga Ničija zemlja.

1980.
Srpska književna zadruga objavljuje Pesme Desanke Maksimović.
Priče za decu objavljene su u Bukureštu, Izabrane pesme u Budimpešti, a Uspavanka u Hamburgu.

Na Nacionalnoj konvenciji Američke asocijacije za unapređenje slavističkih studija u novembru je u Filadelfiji održana panel diskusija o delu Desanke Maksimović (skupu je prisustvovala i sama pesnikinja, kojom prilikom je posetila i naše iseljenike i kazivala im svoje stihove).

Grafičko-izdavačka radna organizacija Milić Rakić u Valjevu pokreće biblioteku Pesnikovom rukom pisano i prvu svesku posvećuje Desanki Maksimović. ("Danas su mi ove pesme najbliže. Možda sutra ne bih iste izabrala.")

1981.
U sarajevskom Odjeku novinaru Ljubisavu Andriću izjavljuje: "Gde god stanem, tražim sličnosti sa zavičajem, da bih se mogla brže prilagoditi... U Valjevu smo stanovali u kući koja se nalazila na uglu bivše Pančićeve i Dušanove ulice. Ta kuća još postoji... "

U Bukureštu izlazi knjiga Pesnik i proleće, a u Hamburgu Mali pas.

Dobija diplomu počasnog člana Matice srpske - za rad u Upravnom odboru Matice i dugogodišnju saradnju u Letopisu i za izvanredno književno stvaralaštvo. (U spomen-knjigu je napisala: "U Novom Sadu me dočekuju pažnja, radost, priznanje, puno dragih prijatelja koji se zajedno sa mnom tome raduju.")

1982.
Književne novine objavljuju zbornik Kritičari o pesništvu Desanke Maksimović (priredili Milorad R. Blečić i Viktor Šećerovski).
U Berlinu izlaze Izabrane pesme. U oktobru učestvuje na pesničkim susretima Lazar Vučković u Prištini, kojom prilikom govori svoje stihove.
U Narodnom pozorištu u Beogradu 5. decembra održan je književni matine posvećen stvaralaštvu Desanke Maksimović pod nazivom Pesnikinja, zemlja starinska.

1983.
U Nemačkoj Demokratskoj Republici izlaze izabrane pesme Desanke Maksimović, s predgovorom Manfreda Janihena.

Učestvuje na Goranovom proleću, a potom kazuje svoje stihove u više mesta hrvatskog Zagorja.

U Kulturnom centru Beograda vajar Zdenko Pavić izlaže skulpture inspirisane stihovima Desanke Maksimović Tražim pomilovanje.

Prigodnim napisima u javnosti je obeležena 85-godišnjica rođenja Desanke Maksimović. U Valjevu prisustvuje otvaranju nove knjižare BIGZ-a.

Putuje u Kinu, kao šef delegacije jugoslovenskih pisaca, na poziv Ministarstva kulture NR Kine.

Srpska književna zadruga štampa Slovo o ljubavi.

14. novembra u velikoj dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta, povodom 150-godišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja, govori o Zmajevom delu.

1984.
Udruženje književnika Srbije predlaže je za Nobelovu nagradu.

26. marta umire Branko Ćopić. (U izjavi, tim povodom, ona kaže: "...Ne mogu da zamislim da, kada se vratim kući, da ga više neću na stepenicama sresti, niti na sednicama na kojima smo se zajedno nalazili. Nije mi zamislivo da Branka nema. Neki drugi čovek, drugačiji, mogla bih da pojmim, ali da njega nema, to mi je gotovo nemoguće.")

U aprilu odlazi u Veliku Britaniju, gde je posetila londonski univerzitet, zatim Oksford.

Za zbirku Slovo o ljubavi dobija Njegoševu nagradu. Udruženje književnika Srbije dodeljuje joj nagradu za životno delo - jednoglasno.

Turski književni časopis Denem (Razdoblje) u Izmiru objavljuje pesme naše pesnikinje. Moskovska Pravda objavljuje opširan tekst o njenom stvaralaštvu i razgovor.

U okviru Oktobarskog susreta pisaca održan je okrugli sto o delu Desanke Maksimović.

1985.1985.
Upućuje poruku IX kongresu književnika Jugoslavije u Novom Sadu: "...Prva moja želja, dragi drugovi, jeste da se složite, da se ne svađate. Narodu je teže čuti da se književnici glože nego političari..."

28. aprila na Cetinju joj je uručena Njegoševa nagrada, u svečanoj sali Vladičanskog doma. (Pesnikinja je došla iz Igala, gde je boravila na lečenju preloma kuka. Rekla je: "Oprostite što sam zbog duge bolesti tek danas u stanju da vam ovde, u Njegoševom zavičaju, izrazim zahvalnost za dodeljenu mi nagradu, koja nosi ime najvećeg jugoslovenskog pesnika...") U julu je, u okviru književnog susreta Pjesnička riječ na izvoru Pive, održan skup o delu Desanke Maksimović.

15. septembra otvorena je "Desankina škola" u Brankovini. (Zgrada je podignuta 1892. godine, a pesnikinja je poklonila svoje knjige, zatim porodične i lične fotografije, razna dokumenta, priznanja, umetničke slike, među kojima i portret koji je 1940. godine radila Liza Križanić, a koji je nakon četiri decenije, slučajno, pronađen u Koceljevi.) Na svečanoj sednici Skupštine opštine Valjevo Desanki Maksimović uručena je Zlatna plaketa opštine.

1986.
U prevodu Margarite Aliger julski broj Inostrane literature, mesečnika Saveza pisaca Sovjetskog Saveza, objavljuje deset pesama Desanke Maksimović iz knjige Slovo o ljubavi.
Književnost objavljuje ciklus pesama Desanke Maksimović, među kojima i Brankovinsko groblje.

1987.
Štampa dve nove knjige lirike: Sajam reči i Miholjsko leto.

22. oktobra u Valjevu je održano međunarodno književno veče Pesnici slovenskih jezika Desanki u čast - učestvovali su pisci iz Sovjetskog Saveza, Poljske, Čehoslovačke, Austrije i Jugoslavije, a u organizaciji grada Valjeva i Udruženja književnika Srbije.

1988.
Predsedništvo SFRJ odlikovalo je Desanku Maksimović Ordenom jugoslovenske zastave sa lentom, a na predlog Kulturno- prosvetne zajednice Srbije - za sedam decenija predanog književnog rada. (Vest o dodeli ovog priznanja, u septembru, pesnikinju je zatekla u Sovjetskom Savezu.)

Krajem oktobra Desanka Maksimović otvara Međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Izdavačka kuća Nolit objavljuje Sabrane pesme Desanke Maksimović u četiri knjige.

1989.
U Književnim novinama izjavljuje: "Obično pišem što moram. . . . "

U Valjevu je odlučeno da se najvećoj jugoslovenskoj pesnikinji za života podigne spomenik. Tim povodom Desanka Maksimović s nelagodom izjavljuje: "Milo mi je što moj zavičajni grad, u kome sam provela najlepše godine života, želi da mi podigne spomenik. Ali, ja sam pomalo starinska žena i nije mi osobito prijatno što se to radi za mog života. Ja sada zamišljam da moram umreti. Zahvalna sam, naravno, ali imam jednu nelagodnost. To izgleda kao da izazivaš prirodne sile da te smaknu. Ipak, ne mogu da uvredim svoje zemljake i da njihovu nameru sprečim. Verujem u vajara (Aleksandra Zarina) koji je napravio spomenik Branku Radičeviću, na Kalemegdanu, jedan od najlepših koji sam videla. Branko izgleda tamo kao poeta koji čeka da se stiša bura pa da zapiše stihove..."

28. juna prisustvuje svečanoj proslavi šest vekova od Kosovskog boja, u Prištini - na Gazi Mestanu i u manastiru Gračanica.

U oktobru, dočekuje voz "Bratstvo-jedinstvo" iz Slovenije u Srbiju.

Na večeri Pesnici slovenskih jezika Desanki Maksimović u Valjevu između ostalih učestvovao je i Vladimir Vojinovič, jedan od najpoznatijih ruskih pisaca disidenata koji živi u SR Nemačkoj.

U Politici, početkom decembra, izjavljuje: "Moja zemlja propasti neće..."

1990.
U Italiji je objavljena antologija najlepših ljubavnih pesama od antike do danas (Luna d'amore - Mesec ljubavi, a sastavljač je Lučiano Luizi, pesnik i publicista) - Desanka Maksimović je u društvu Elijara, Šelija, Kitsa, Bajrona, Jesenjina, Cvetajeve, Tagore, Bloka i drugih.

Početkom aprila prisustvuje proslavi 175-godišnjice Drugog srpskog ustanka u Takovu.

Član je Odbora za podizanje Spomen-muzeja pesniku Slobodanu Markoviću.

U junu je dobila nagradu za životno delo, koju joj je dodelila novoustanovljena manifestacija Pesnički susret na Kosovu Vidovdansko pesničko pričešće, a priznanje je nazvano "Zlatni krst kneza Lazara" i predato je pesnikinji u Gračanici.

Izabrana je u Odbor za podizanje spomen-obeležja Jovanu Dučiću i prenos pesnikovih posmrtnih ostataka iz Amerike u zavičaj.

27. oktobra u Valjevu je, u prisustvu velikog broja uglednih ličnosti iz našeg javnog i kulturnog života, otkriven spomenik pesništvu - u liku Desanke Maksimović, a govorio je pesnik Matija Bećković.

1992.
16. maja u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu prigodno je obeležen rođendan Desanke Maksimović: bio je to koncert u njenu čast.

Mesec dana u leto 1992. provela je u Brankovini, u zavičaju za koji je bila iskonski vezana.

U decembru je prisustvovala svečanoj proslavi 100-godišnjice Srpske književne zadruge - tom prilikom patrijarh srpski Pavle uručio joj je Orden Svetog Save, a akademik Radovan Samardžić, predsednik SKZ, nagradu Srpske književne zadruge za životno delo.

Zadruga je objavila i poslednju knjigu Desanke Maksimović (knjiga 564 u Kolu) Zovina svirala.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

taj Sre Jan 28, 2009 11:37 am
Desanka Maksimović 07_desanka
1993.
Jedna osnovna škola u Beogradu dobila je njeno ime. Prisustvovala je u Biblioteci grada Beograda predstavljanju svoje knjige Zovina svirala.

Bila je i na svetosavskoj proslavi.

Početkom februara osetila je prve znake prehlade. Najomiljeniji srpski pisac druge polovine XX veka Desanka Maksimović umrla je u svome domu (Ulica srpskih vladara 23, peti sprat) u četvrtak, 11. februara. Jednostavno se ugasila.

Patrijarh Pavle ispratio je njene zemne ostatke 13. februara, iz kapele na Novom groblju u Beogradu. Govorili su još Matija Bećković, Jovan Hristić i gradonačelnik dr Slobodanka Gruden. Valjevci su se od svoje pesnikinje oprostili na Trgu, u centru grada, pored spomenika koji su njoj za života podigli.

Sahranjena je u Brankovini, po lepom sunčanom danu, u subotu nešto posle 14 sati, a služilo je više vladika, dok su govorili akademik Antonije Isaković, predsednik valjevske opštine Milorad Ilić, a poslednji se od Desanke Maksimović oprostio akademik Dobrica Ćosić, predsednik Republike Jugoslavije:
"...Laka Ti zemlja tvoje Brankovine! Laka Ti noć, Desanka!"
Radovan Popović
Sponsored content

Desanka Maksimović Empty Re: Desanka Maksimović

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu