Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Bukowski

taj Sub Jan 31, 2009 12:03 pm
Bukowski Ch_Bukowski
Carls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922 godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života.

Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu "Ham on Rye". Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona MekKulersa i D.H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac.

Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujići sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.

1947. godine upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa "Arlekin". U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u "Arlekinu" i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu "Post Office".

Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim "andergraund" časopisima. Svoju prvu zbirku pesama "Flower, Fist and Bastial Wail" Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće "Outsider" Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu "Outsider of the Year", a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu "Chicago Literary Times". Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča " All Assholes in the World and Mine" objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama "At Terror Street and the Agony Way" (1968) i "The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill" (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom "The Notes of the Dirty Old Man" u časopisima "Open City" i " Los Angeles Free Press" koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.

1970 godine Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće "Black Sparrow Press" Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman "Post Office". Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za "andergraund" pisca čija dela objaljuju mali , nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973 godine posle prikazivanja dokumentarnog filma "Bukovski" reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama.

1976 godine upoznaje Lindu Li Bejli ,vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985 godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa "U2" mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1983 godine snimljen je italijanski film "Priče o običnom ludilu" sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film "Barfly" koji je snimljen 1987 godine sa Mikijem Rurkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992 godine izlazi iz štampe zbirka pesama " The Last Night of the Earth Poems", poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca.

Čarls Bukovski je umro 9 marta 1994 godine od leukemije. Sahranjen je u "Grean Hills" memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

Danas su veoma popularni i njegovi romani:

* Holivud,
* Bludni sin,
* Žene,
* Zabeleške starog pokvarenjaka,
* Palp,
* Šekspir ovo nikad nije radio i drugi,

kao i zbirke kratke proze

* Đavo je bio vruć,
* Priče o običnom ludilu,
* Fotografije iz pakla,
* Ljubav i ludilo u LA...
Atahualpa
Atahualpa
Moderator
Moderator
Ženski
Vodolija Peto
Datum rođenja : 29.01.1970
Godina : 50
Lokacija : kojekude
Poso/dokolice : dream catcher
Raspoloženje : taman kako treba
Datum upisa : 22.05.2009

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Pon Jun 15, 2009 8:58 pm
Sasvim neopravdano zanemaren kao pesnik (ne ovde, nego inače), a pesme su mu sjajne!
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Pon Jun 15, 2009 9:33 pm
Kako mislis zanemaren, (ne ovde)?
I ja bas volim da ga procitam.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 3:50 am
Kada ga je otac izbacio iz kuce,Bukovski pocinje svoje dugogodisnje skitanje po Americi,od jedne daleke obale do druge.

"Sta sam radio pre svoje 35, kada sam poceo da pisem poeziju?umirao,dragi moj,umirao.Na neki nacin sam to i voleo.Poceo sam sa kratkim pricama,gladujuci po malim sobama sirom ove zemlje i pijuci previse jeftinog vina,slao te stvari casopisima, i kad bi mi ih vratili,cepao sam ih.Samo sam pisao te price i pio koliko god sam mogao... i onda je pice pobedilo.Pisanje je izgledalo imbecilno- kao prevara,igra za gnjavatore i ucitelje engleskog,igra za budale.Radio sam manji deo vremena,vrlo mali deo, i stvarno ne znam kako sam treao dalje.Pice je bilo bog.Nije bitno koji grad,koja godina,koje vreme...izbacivali su me iz jedne sobe za drugom zbog pijanstva i neplacanja kirije i dovodjenja zena kasno u noc.Tu nije postijao nikakav velikiplan,nikakva mudrost,nista nisam trazio.Bilo je samo sunce i kisa i sneg i kosmari i gluvarenje i pice ispred mene....
Mora da sam bio lud.Neobrijan.Majica puna rupa od cigareta.Jedina moja zelja je bila da imam vise od jedne flase u komodi.NIsam bio stvoren za ovaj svet i svet nije bio stvoren za mene, a nasao sam jos neke
slicne meni, i vecinom su to bile zene,zene sa kojima vecina muskaraca nikad ne bi pozelela da se nadje u istoj sobi,ali ja sam ih obozavao,one su me inspirisale da glumatam , kunem , sepurim se naokolo u gacama, govoreci im koliko sam veliki,ali samo sam ja u to verovao.One su se samo drale: Odjebi!Daj jos pica !... Te dame u paklu,te dame u paklu sa mnom...."
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 3:57 am
ODLOMAK IZ ROMANA »ŽENE«

Dva separea dalje, Čokolada je i dalje sedela s haljinom zadignutom oko dupeta. Imalaje roze gaćice. Nije presetajala da me fiksira pogledom. Kelnerica je stigla s pićima. Popismo ih. Video sam Čokoladu kako ustaje. Zateturala se prema našem separeu. Spustila je obe šake ravno na naš sto i nagunla se. Dah joj je bazdio na alkohol. Uperila je pogled u mene.
»Znači, to je tvoja majka, a, pička ti materina!«
»Majka nije mogla da dođe.«
Elzi je polgedala u Tanju. »Koliko naplaćuješ, draga?«
»Odjebi!«, reče Tanja
»Jel' dobro pušiš lušu?«
»Produži. Da ne budeš žuta nego modra.«
»Kako ćeš to da izvedeš? Sa kesom pasulja?«
Onda je Elzi otišla mešajući guzicom na nas. Jedva je stigla do svog separea i opet ispružila te slavne bandere. Što nisam moga da imam obe? Car Mongut je imao 9000 žena. Zamislite samo: 365 dana u godini podeljeno među 9000. Nema svađe. Nema menstruacije. Nema psihičke preopterećenosti. Samo gozba i gozba i gozba. Caru Mongutu bilo je svakako veoma teško da umre, ili veoma lako. Tu nema dileme.
»Ko je ta?« upita Tanja.
»To je Elzi.«
»Znaš je.«
»Probala da me upeca. Traži 50 dolara za rad na brzaka.«
»Boli me za nju... Srela sam dosta papaka, ali...«
»Šta je papak?«
»Papak je crnja.«
»A?«
»Nikad nisi čuo?«
»Nikad.«
»Video si. Papak ostaje papak.«
»Dobro.«
»Ima moćne batake, uostalom. Zamalo mene da naloži.«
»Tanja, noge su samo deo toga.«
»Koji deo?«
»Najveći.«
»Ajmo po prtljag...«
Kada smo krenuli, Elzi viknu: »Zbogom, majko!«
Nisam znao koga od nas dvoje pozdravlja.
Po dolasku kod mene, sedeli smo na kauču i pili.
»Jel ti krivo što sam došla?« upita Tanja.
»Nije mi krivo zbog tebe...«
»Imao si devojku. Pisao si mi o njoj. Jeste još zajedno?«
»Ne znam.«
»Hoćeš da odem?«
»Taman posla.«
»Znaš šta, mislim da si veliki pisac. Ti si jedan od par pisaca koje mogu da čitam.«
»Jel'? Ko su ti drugi mudraci?«
»Ne mogu sad da mislim kako se zovu.«
Nagnuo sam se i poljubio je. Usta su joj bila rastvorena i vlažna. Lako se podavala. Koji format: 43 kile. Kao slon i crkveni miš, nas dvoje.
Tanja je ustala sa svojim pićem, podigla suknju i raskrečila noge, gledajući me u oči. Nije imala gaćice. Počela je da trlja picu o moj kruti ud. Obgrlili smo jedno drugo i ljubili se, a ona se i dalje trljala. Bilo je to vrlo efektno. Vrckavo malo zmijino dete!
Tanja je otvorila moj šlic. Uzela mi je kurac i tutnula ga u svoju picu. Počela je da jaše. I umela je, sa sve 43 kile. Obeznanio sam se. Činio sam male nevezane pokrete, susrećući je tu i tamo. Povremeno smo se ljubili. Čista groteska: silovalo me je dete.Mešala je u krug na njemu. Saterala me je u ćošak, ulovila me. Bilo je suludo. Meso i samo meso, bez ljubavi. Punili smo vazduh zadahom čistog seksa. Moja devojčica, moja devojčica. Kako može tvoje malo telo da čini sve ove stvari? Ko je izmislio ženu? Za koju krajnju svrhu? Uzmimo ovu vrcku! A bili smo savršeni stranci! Kao da jebeš sopstveno govno.
Radila je na njemu kao majmn na žici. Tanja je bila veran čitalac svih mojih dela. Obarala me. To dete znalo je nešto. Osetila je moju teskobu. Mahnito je radila dalje, dirajući klitoris jednim prstom, glave zabačene unazad. Bili smo ulovljeni zajedno u najstarijoj i najuzbudljiviojoj od svih igara. Svršili smo istovremeno i to je trajalao sve dok nisam pomislio da će srce da mi stane. Pala je preko mene, sićušna i krhka. Dodirnuo sam njenu kosu. Tanja se znojila. Otisla se s mene i pošla u kupatilo.

Silovanje deteta okončano. Danas dobro uče decu. Silovani siledžija. Pravda na kraju. Da li je ona bila »oslobođena« žena? Ne, bila je samo jebulja.
Pojavila se. Popili smo još po jedno piće. Da ga jebeš, počela je da se smeje i ćaska, tako reći kao da se ništa nije desilo. Da, to je to. Za nju je to bila prosto neka vežba, kao trčanje ili plivanje.
Tanja reče: »Mislim da ću morati da se selim. Reks me opterećuje.«
»Jel?«
»Mislim, nemamo fizički odnos, nikada, pa ipak je toliko ljubomoran. Sećaš se noći kad si me zvao telefonom?«
»Ne.«
»Dobro. Kada sam spustila slušalicu, iščupao je telefon iz zida.«
»Možda je zaljubljen u tebe? Bolje budi dobra prema njemu.«
»Jesi li ti dobar prema ljudima koji su zaljubljeni u tebe?«
»Ne. Nisam.«
»Zašto?«
»Infantilan sam; ne mogu da se nosim s tim.«
Pili smo ostatak noći i pošli u krevet pred zoru. Nisam raspolutio te 43 kile. Ona se nosila sa mnom i još, mnogo više.
Kada sam se posle nekoliko sati probudio, Tanja nije bila u krevetu. Bilo je tek 9 ujutru. Našao sam je kako sedi na kauču i ispija flašu s viskijem.
»Isuse, rano ustaješ.«
»Uvek se budim u šest ujutru i ustajem.«
»Ja uvek ustajem u podne. Imaćemo problema.«
Tanja je nategnula viski a ja sam se vratio u krevet. Ustajanje u šest ujutru je ludilo. Živci su joj sigurno rastureni. Nije čudo da nema nikakvu težinu.
Ušla je. »Idem u šetnju.«
»Dobro.«
Ponovo sam zaspao.
Kad sam se nanovo probudio,Tanja je bila odozgo na meni. Kurac mi je bio krut i zakopan u njenoj pički. Jahala me ponovo. Zabacila je galvu unazad, povila telo unazad. Radila je sama sav posao. Ispuštala je kratke uzdahe i uzdasi su postajali sve češći. I ja sam počeo da odajem glasove. Postajali su glasniji. Mogao sam da osetim kako se bližim. Bio sam sasvim blizu. Onda se dogodilo. Dobar dugi teški orgazam. Zatim se Tanja skinula s kurca. Još mi je stajao. Tanja je spustila glavu naniže i, gledajući me pravo u oči, počela da oblizuje spermu s glavića moje kite. Postojala je neka sudopera u njoj.
Ustala je i otišla u kupatilo. Mogao sam da čujem vodu kako teče u kadu. Bilo je tek 10 i 15 ujutru. Ponovo sam zaspao.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 3:59 am
Bukowski BUKOVSKI86

Adolescentske bubuljice koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i samotnjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karson Mekalers i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje Siti koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine, posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. Prvu priču, Aftermath of a Lenghty Rejection Slip, objavio je 1944. godine u jednom časopisu. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja, ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles.
Poročan život
Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene poslove i sve više pije. Privremeno se zapošljava u pošti 1952. godine, ali posle tri godine odlazi u bolnicu zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida vezu sa Dženet, koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola, i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom književnog časopisa Arlekin. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u Arlekinu i objavljuje nekoliko svojih pesama u časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu Pošta.
Autsajder godine
Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznim tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim andergraund časopisima. Svoju prvu zbirku pesama Cvet, pesnica i zverski jauk Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. Godine 1960. upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće Autsajder Džona Veba, a tri godine kasnije dobija nagradu Autsajder godine, pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu Chicago Literary Times. Upoznaje Frensis Smit sa kojom provodi nekoliko godina i dobija ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča All Assholes in the World and Mine objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama i piše svoje kolumne pod nazivom Beleške starog pokvarenjaka u časopisima Open City i Los Angeles Free Press, koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima, a beleži i svoja prva javna čitanja poezije.
Burne godine jednog pisca
Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti 1970. godine kada mu vlasnik izdavačke kuće Black Sparrow Press Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za andergraund pisca čija dela objavljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na Zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu, uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma Bukovski reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom, naročito u evropskim zemljama.
Mirni život sa mačkama
Godine1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine, i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i, naravno, i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa U2 mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. Godine 1983. snimljen je italijanski film Priče o običnom ludilu sa Benom Gazarom i Ornelom Muti u glavnim ulogama, po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film Barska mušica, koji je snimljen 1987. godine, sa Mikijem Rurkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992 godine izlazi iz štampe zbirka pesama Poslednja noć na Zemlji, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u memorijalnom parku Grean Hills, blizu njegove kuće u San Pedru.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:02 am
(Godine 1986, glumac i pesnik Šon Pen, razgovarao je sa Carlsom Bukovskim, u prisustvu njegove žene Linde. Tekst koji sledi prepisan je sa diktafona Š. Pena. Recenice u zagradi pripadaju Penu, osim ako nije drugacije naznaceno.)

O BAROVIMA:
Više ne zalazim u barove. Oslobodio sam se te navike. Kad danas udem u bar, gotovo da mi je smešno. U životu sam bio u toliko barova da je to jednostavno previše za jednog jebenog coveka – to je za mlade ljude koji žele da se šibaju s nekim, izigravaju taj usrani maco stav, smuvaju neku ribu – a u mojim godinama to nije potrebno. Kad danas udem u bar, cinim to samo da bih pišao. Previše godina sam proveo u barovima. Toliko mi je muka od barova, da kad udem u jedan od njih ja se izbljujem.

O ALKOHOLU:
Alkohol je verovatno jedna od najvecih stvari koje su se ikada pojavile na zemlji – naravno pored mene. Pa da... To su dve najvece stvari koje su ikada obitavale na zemlji. Zbog toga se i slažemo. Alkohol je krajnje destruktivan za mnoge ljude. Ja sam samo jedan od njih. Svo moje stvaralaštvo potice od pijanstva. Cak sam i sa ženama, znaš, uvek bio sramežljiv kad dode do seksa, pa mi je alkohol omogucio, seksualno, da budem mnogo slobodniji. On me oslobada jer sam ja u suštini stidljiva, povucena osoba, a alkohol mi omogucava da budem heroj, da krupnim koracima gazim kroz vreme i prostor, da prihvatim sve izazove... I zato ga volim.

O PUŠENJU:
Ja volim da pušim. Pušenje i alkohol su protivteža jedno drugom. Pušim da bih se rastreznio, znaš, a kad se mnogo puši, obe ruke postanu žute, pa izgledaju kao rukavice... skoro braon boje... Pa onda kažeš sebi: ,,Kakvo sranje, kako li mi tek izgledaju pluca? Isuse!”

O TUCI:
Najbolji osecaj je kad išibate tipa koga nije trebalo da prebijete. Jednom sam se potukao s tipom koji mi je mnogo dosadivao. Rekao sam: ,,Okej, idemo.” Nije predstavljao nikakav problem – lako sam ga razbio. Ležao je skenjan na zemlji. Nos mu je bio krvav i bio je totalno sjeban. Rekao mi je: ,,Isuse, kreceš se tako sporo, covece. Mislio sam da ce biti lako. Ali kad je tuca pocela, uopšte nisam mogao da ti vidim ruke. Toliko brzo su letele kroz vazduh. Kako se to desilo?” Odgovorio sam: ,,Nemam pojma, covece. Prosto se desilo.” Štedeo sam. Štedeo sam za crne dane.

O MACKAMA:
Dobro je imati mnogo macaka oko sebe. Ako si depresivan, samo pogledaš u macke i odmah se osecaš bolje; one poznaju stvari onakve kakve one ustvari jesu. Ne treba se ni oko cega uzbudivati. One to jednostavno znaju. One su spasitelji. Što više macaka imaš, to ceš duže živeti. Ako imaš sto macaka, živeceš deset puta više nego što bi živeo da ih imaš deset. Jednog dana ce ovo biti otkriveno i ljudi ce imati na hiljade macaka i živece vecno. To je zaista komicno.Moj macak Biker je pravi bokser. S vremena na vreme ga teško ozlede, ali on uvek izlazi kao pobednik. Naucio sam ga svemu, znaš ono... levom lažnjak, a desnom aperkat.

O ŽENAMA I SEKSU:
Ja ih zovem mašine za pritužbe. Nikada im nije sve potaman kad su s momkom. A covek, sa svom tom histerijom oko sebe... zaboravi. Ja izadem napolje, sednem u kola i odem. Bilo gde. Svratim negde na kafu. Bilo gde. Sve samo ne još jedna žena. Pretpostavljam da su jednostavno drugacije napravljene, zar ne? (Sada se baš zahuktao.) A kad postanu histericne... onda potpuno polude. Prosto moraš da odeš, a one to ne razumeju. (Uobicajeni ženski vrisak:) ,,GDE SI POŠ'O?” ,,Odlazim u pizdu materinu, bejbi!” Govori se da sam ženomrzac, ali ja to nisam. Sve je to rekla-kazala. One jednostavno cuju ,,Bukovski je muška šovinisticka svinja”, ali ne provere izvor informacije. Naravno da cinim da se žene ponekad osecaju loše zbog mene, ali cinim i da se muškarci loše osecaju takode. Cinim i da se ja osecam loše. Ako stvarno mislim da je loše, onda kažem da je loše – muškarac, žena, dete, pas. Žene su toliko osetljive, da misle da su posebne. To je njihov problem.

PRVO PRAVO TUCANJE:
Prvo pravo tucanje je bilo najcudnije – tada to nisam znao – naucila me je da ližem ribicu i sve ostale jebacke majstorije. Bio sam potpuno neupucen. Secam se da je rekla: ,,Znaš, Henk, ti si veliki pisac, ali stvarno nemaš pojma o ženama!” ,,Kako to misliš? Jebao sam mnogo žena.” ,,Ne, veruj mi, nemaš pojma. Dopusti mi da te naucim par stvari.” ,,Okej”, rekao sam. ,,Odlicno uciš”, pohvalila me je kasnije. ,,Brzo kapiraš stvari.” To je sve. (Malo se postideo. Ne posebno zbog ovoga, vec zbog sentimentalnog prisecanja.) Ali lizanje i sve te ostale stvari, stavljaju coveka u nekako podreden položaj. Ja volim da ih zadovoljim, ali... Sve je to precenjeno, covece. Seks je znacajan jedino ako ga ne upražnjavaš stalno. bukowski zene
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:03 am
O SEKSU PRE AIDS-a (I PRE BRAKA):
Jednostavno sam uskakao i iskakao iz raznih kreveta. Ne znam baš, to je neka vrsta transa, jebenog transa. Jednostavno sam jebao, i jebao (smeh)... Jesam! (smeh)
A i žene su takve, znaš, kažeš im par reci, i onda ih zgrabiš za ruku: ,,Hajdemo, bejbi.” Odvedeš ih u sobu i karaš ih. A one se jednostavno pomire s tim, covece. Kad jednom uhvatiš taj ritam, covece, onda prosto piciš. Svet je pun usamljenih žena. One dobro izgledaju, ali jednostavno nemaju partnera. Came sasvim same, odlaze na posao, dolaze kuci... za njih je velika stvar da imaju momka koji ih uveseljava. A ako sedi pored njih, pije i prica, znaš, to je zabavno. Sve je to bilo u redu... i ja sam bio srecan. Moderne žene... one ne prazne tvoje džepove... zaboravi to.

O PISANJU:
Napisao sam kratku pricu iz prvog lica. Rec je o coveku koji siluje devojcicu. Ljudi su me odmah optužili. Cak su me i intervjuisali. Pitali su me: ,,Ti voliš da siluješ devojcice?” odgovorio sam: ,,Naravno da ne. Ja preslikavam život.” Imao sam probleme sa mnogim od svojih pisanija. S druge strane, skandali prodaju knjige. Ali, ako podvucem crtu, kad pišem, cinim to za sebe. (Povlaci dug dim svoje cigarete.) To je baš ovako. Dim je za mene, a pepeo je za pepeljaru... Tako stoji stvar sa objavljenim delima.
Nikada nisam pisao po danu. To je kao da trciš kroz tržni centar potpuno go. Svi mogu da te vide. Noc... to je vreme kad vežbaš trikove... stvaraš magiju.

O POEZIJI:
Uvek cu se secati dvorišta u osnovnoj školi i mališana koji su na pomen reci ,,pesnik” ili ,,poezija” pocinjali da se smeju i rugaju. A kapiram i zašto – zato što je poezija lažna. Ona je lažna i snobovska vekovima unazad. Previše je pateticna. I precenjena je. To je gomila smeca. Poezija je vec vekovima skoro totalno sranje. Cista prevara, lažnjak.
Ne bih želeo da me pogrešno razumeju, bilo je i nekoliko veoma dobrih pesnika. Kao onaj Kinez Li Po. (Cuveni kineski pesnik 701-762. Otišao je od kuce sa 19 godina i živeo sa taoistickim pustinjacima. Poznat je po raspusnickom životu i pijancenju. – Prim. prev.) On je bio u stanju da unese više osecanja, realizma i strasti u samo cetiri ili pet jednostavnih stihova nego što vecina pesnika može na cetrnaest ili petnaest stranica svog sranja. A i lokao je vino, takode. Obicavao je da plovi u camcu niz reku, zapali svoje pesme i pije vino. Vladari su ga voleli zato što su razumevali ono što je pisao... i naravno, spaljivao je samo loše pesme. (smeh)
Ono što ja pokušavam, izvinite me što sebe stavljam u prvi plan, je da prikažem život najamnih radnika, prostih ljudi... ženu koja vrišti na coveka kad se vrati kuci. Suštinu stvarnosti svakodnevnog življenja... nešto što se retko pominjalo u poeziji u prethodnim vekovima. Reci cu to jednostavno: poezija vekovima unazad je cisto sranje. I to je sramotno.

O SELINU:
Kad sam prvi put citao Selina, legao sam u krevet s knjigom i velikim pakovanjem Ric krekera. Poceo sam da ga citam i jedem Ric krekere, smejem se i jedem Ric krekere. Procitao sam ceo roman u dahu. I Ric krekeri su nestali, covece. A onda sam ustao i popio vodu. Trebalo je da me neko vidi. Nisam, jebote, mogao da se pomerim. To je ono što ti uradi dobar pisac. Skoro da te jebeno ubije... to takode cini i loš pisac.

O ŠEKSPIRU:
On je necitljiv i precenjen. Ali ljudi to ne žele da cuju. Znaš, ne smeš da napadaš svece. Šekspir se ucvrstio tokom vekova. Možeš da kažeš: ,,Taj i taj je loš glumac!” Ali ne smeš da kažeš da je Šekspir govno. Što je duže nešto prisutno, snobovi se lakše prilepljuju uz to, kao pijavice. Kad snobovi osete da je nešto sigurno, onda se prilepljuju. A cim im kažeš istinu, oni podivljaju. Ne mogu to da izdrže. To je napad na njihovu duhovnost. Gadim im se.

O SVOM OMILJENOM ŠTIVU ZA CITANJE:
Procitao sam u Nešonal Inkvajeru ,,Da li vaš muž homoseksualac?” Linda mi je jednom rekla: ,,Imaš glas kao peder!” Odgovorio sam: ,,Pa da. Uvek sam se pitao na koga podseca moj glas.” (smeh) U clanku je još pisalo: ,,Da li beci oci?” Pomislio sam, sranje. Ja to stalno radim. Sada znam ko sam zapravo. Ja becim oci... ja sam peder! Okej. Baš lepo od Nešonal Inkvajera što mi govori ko sam ja ustvari.
Bukowski Bbec27e090
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:05 am
O HUMORU I SMRTI:
Ima ih veoma malo. Verovatno je poslednji veliki humorista bio Džejms Turber. (Americki pisac i karikaturista koji je godinama radio za Njujorker seriju o liku s imenom Volter Miti – coveku koji ne razume urbanu sadašnjicu i beži u svet fantazije. – Prim. prev.) Ali njegov humor je bio toliko genijalan da su ga prevideli. Kad sa ove distance pogledamo, tip je bio ono što danas nazivamo psiholog/psihijatar epohe. Imao je ono muškarac/žena videnje – znaš, ljudi pronicu u stvari i pojave. Bio je panaceja. Njegov humor bio je tako stvaran da si morao da ugušiš svoj smeh da ne bi poludeo. Pored Turbera, ne mogu da se setim nikog drugog... Ja s vremena na vreme mogu da budem komican, ali ne kao on. Ono što ja posedujem ne mogu da nazovem pravi humor. To je pre satira. Ja skoro da sam navucen na satiru. Šta god da se desi... smešno je. Skoro sve je smešno. Znaš, mi kenjamo svaki dan. To je smešno. Zar ne? Moramo redovno da pišamo, stavljamo hranu u usta, punimo uši i mozak svim i svacim... Moramo da preživljavamo. A to je stvarno glupo i odvratno, zar ne? I sise su beskorisne, sem ako...
Znaš, mi smo cudovišta. Kada bismo to samo mogli da vidimo, možda bi i mogli da se volimo... Da shvatimo koliko smo smešni, sa svim svinjarijama koje sejemo unaokolo, govna se poprilicno natalože u nama kad pogledamo jedno drugo u oci i kažemo ,,volim te”; naša osecanja se ugljenišu i pretvaraju u govna, a mi nikad ne prdimo jedno pred drugim. Sve to je definitivno satira...
A onda umremo. Ali, smrt nas ne zaslužuje. Ona ne pokazuje nikakvu verodostojnost – mi pokazujemo svu verodostojnost. Da li sa rodenjem zaslužujemo život? Ne baš, ali smo definitvno ubaceni u igru... To me nervira. Smrt me nervira. Život me nervira. Nervira me da budem utamnicen izmedu tih polarnosti. Znaš li samo koliko puta sam pokušao samoubistvo? (Linda pita, ,,Pokušao?”) Daj mi vremena, bejbi. Imam tek 66 godina. Još uvek radim na tome.
Kad imaš kompleks samoubistva, ništa ne može previše da ti smeta... osim da izgubiš na trkama. To te nekako nasekira. Zašto je tako?... Zato što koristiš um [na trkama] a ne srce.
Nikad nisam jahao konja.
Ja se ne interesujem toliko za konje, koliko za nastajanje pravde i nepravde... selektivno.

O KONJSKIM TRKAMA:
Jedno vreme sam pokušavao da živim od kladenja na konje. Bolelo je. A i stimuliše. Sve je u igri – cak i kirija – baš sve. Ali, trudiš se da takode budeš oprezan... a to nije isto.

Jednom sam sedeo na tribinama kod krivine na hipodromu. Bilo je dvanaest grla u toj trci i svi su jurili u gomili. Sve što sam mogao da vidim su te konjske guzice kako poskakuju gore-dole. Bilo je divlje. Gledao sam u te konjske guzice i mislio: ,,Ovo je ludilo. Ovo je totalno ludilo!” Ali dese se i drugaciji dani kad dobiješ cetristo ili petsto dolara, jer pogodiš osam ili devet trka zaredom, i osecaš se kao Bog, kao da ti je sve potpuno jasno. Kao da razumeš sve na svetu.

(A onda meni:)
CB: Ti se svakog dana osecaš dobro?
ŠP: Ne.
CB: Ali neki od njih jesu dobri?
ŠP: Da.
CB: Mnogo njih?
ŠP: Da.
(Posle pauze iznenadan smeh.)
CB: Mislio sam da ceš reci ,,Retki su ti dani...” Kako razocaravajuce!

O LJUDIMA:
Ne posvecujem previše pažnje ljudima. To je uznemirujuce. Kažu da kad previše pocneš da paziš na nekoga, onda pocneš da liciš na njega. Jadna Linda.
Ja uglavnom mogu bez ljudi. Oni me ne ispunjavaju. S njima se osecam isprazno. Ja ne poštujem ljude. I to je moj problem... možda lažem, ali veruj mi, to je istina.
Blagajnik na hipodromu je okej. Ponekad, kad odlazim sa hipodroma on mi kaže, ,,Pa kako si, covece?” Ja odgovorim, ,,Sranje, covece, mogao bih nekom da polomim vrat... Podigni belu zastavu, prikane. Dosta mi je svega.” A on kaže, ,,Ma nemoj tako! Povadi se, covece! Sa' cu ti objasnim kako. Hajde da malo izademo veceras. Napijemo se. Pošibamo neke mangupe. Poližemo neke picice.” Ja mu kažem, ,,Daj mi malo vremena da razmislim o tome Frenk. A on kaže, ,,Znaš covece, što mi je život lošiji, to sam mudriji.” Ja kažem, ,,Ti mora da si poprilicno mudar covek Frenk.” A on, ,,Dobro je što se ti i ja nismo sreli dok smo bili mladi.” Ja kažem, ,,Znam šta hoceš da mi kažeš Frenk. Obojica bismo sada bili u Sen Kventinu. (Jedan od najozloglašenijih zatvora u Americi – Prim. prev.)” ,,Tacno tako!” kaže on.

O TOME KAKO GA PREPOZNAJU NA HIPODROMU:
Evo pre neki dan sedim na hipodromu i vidim kako bulje u mene. Znam šta sledi, pa zato ustanem i krenem da se pomerim odatle. Kapiraš? Ali on mi prilazi i kaže, ,,Izvinite?” Ja kažem, ,,Da, šta je bilo?” On kaže, ,,Vi ste Bukovski?” Ja kažem, ,,Ne!” On kaže, ,,Pretpostavljam da vas ljudi to stalno pitaju, zar ne?” Ja kažem ,,Da!” I odem dalje. Znaš, o ovome se govorilo i ranije. Ništa nije kao osamljenost. Znaš, ja volim ljude. Lepo je to što im se možda dopadaju moje knjige i to... ali ja nisam knjiga, razumeš? Ja sam tip koji ih je napisao, ali ne želim da ljudi bacaju ruže pod moje noge i slicno. Želim da me puste da dišem. Oni žele da se druže sa mnom. Misle da cu da dovedem neke kurve, divlju muziku i da cu nekog da prebijem... razumeš? Veruju u ono što piše u pricama! To je sranje, te stvari desile su se pre dvadeset ili trideset godina, bejbi!

O SLAVI:
Ona razara. Ona je kurva, kucka, razara u svim vremenima. Meni je zapao sladak deo jer sam ja slavan u Evropi a nepoznat ovde. Jedan sam od najsrecnijih ljudi ovde. Srecan džukac. Slava je stvarno grozna. To je mera na skali mediokriteta, svest koja funkcioniše na nižem nivou. A to je bezvredno. Odabrana publika je nešto mnogo bolje.

O USAMLJENOSTI:
Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osecao sam da želim da se ubijem. Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od tog što me muci... ili možda više ljudi. Ne. Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonjenost ka samoci. Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog necega – e onda mogu da se osetim usamljenim. Citiracu Ibzena: ,,Najjaci ljudi su najusamljeniji.” Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doci ce neka prelepa plavuša i dudlace mi kitu, lizace mi jaja i ja cu se osecati dobro.” Ne, to ne pomaže. Znaš one tipicne ljude, ,,Hej, petak je uvece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?” Pa da. Zato što nema nicega napolju. To je glupost. Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju. Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kad izadem uvece. Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama. Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe. Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam. Hajde da pijemo još vina!

O DOKOLICI:
Ovo je veoma važno – vreme dokolice. To je brz korak ka suštini. Bez potpune stajke i totalne dokolice za sve velike periode u svom životu, izgubicete sve. Bilo da ste glumac, domacica, ili bilo šta drugo... potrebno je da postoje velike pauze izmedu vrhunaca, gde necete baš ništa raditi. Jednostavno legnete na krevet i buljite u plafon. Veoma, veoma je važno da se ne radi totalno ništa... A koliko ljudi radi ovo u modernom društvu? Veoma malo. Zato su totalno ludi, frustrirani, besni i puni mržnje. U starim vremenima, pre nego što sam se oženio, ili znao mnogo žena, jednostavno bih spustio sve roletne i ležao u krevetu tri ili cetiri dana. Onda bih se obukao i izašao napolje, i sunce bi bilo fenomenalno a zvuci odlicni. Osecao sam se mocno, kao da sam ponovo napunio baterije. Ali znaš koje bi mi bilo prvo zapažanje? Kad bih sreo prvu ljudsku njušku na trotoaru, izgubio bih svu svoju novu energiju. Ovaj monstrum; praznjikavi, glupavi, s bezosecajnim licem, napujdan kapitalizmom – ,,radoholik”. I onda kažeš ,,Oh! Skoro da me je skenjao”. Ali je ipak vredelo, jer nisam izgubio potpuno sve. Pa da, dokolica. I ne mislim o tome da se covek baci u duboko razmišljanje. Mislim da nema nikakvih misli uopšte. Bez razmišljanja o napredovanju, samorefleksija ili promišljanja o buducim potezima. Samo... kao razbijen. To je predivno.

O LEPOTI:
Nijedna stvar na svetu nije kao lepota, posebno lepota ljudskog lica... mi to zovemo fizionomija. Sve to je matematicko i zamišljeno postavljanje crta u sklad. Kao, ako nos ne štrci previše, obrazi su u modi, ako uva nisu previše velika, ako je kosa dugacka... To je jedna vrsta varke generalizacije... Ljudi misle o odredenim licima kao divnim, ali uistinu, u konacnom odmeravanju, ona to nisu.
To je matematicko izjednacavanje s nulom. ,,Prava lepota”, naravno, dolazi od karaktera. A ne ako su obrve lepo pocupane. Toliko mnogo žena kojima sam rekao da su lepe... dodavola, to je kao da gledaš u tanjir supe.

O RUŽNOCI:
Ružnoca ne postoji. Postoji ono što se naziva deformitet, ali spoljašnja ružnoca ne postoji... Rekao sam.
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:06 am
O ŠTAMPI:
Ja nekako volim da me napadaju. ,,Bukovski je odvratan!” To mi je veoma smešno, jer, znaš, ja volim to. ,,Oh, on je užasan pisac!” Još glasnije se smejem. Time se poprilicno hranim. A kad mi je jedan tip rekao, ,,Hej, znaš li da te izucavaju na tom i tom univerzitetu”, ja zinem. Nemam pojma... biti prihvacen od svih je zastrašujuce. Osecaš se kao da si uradio nešto loše.
Uživam u lošim stvarima koje su recene o meni. To povecava prodaju knjiga i predstavlja me kao zlocu. Ne svida mi se da se osecam kao dobar zbog pozitivnih stvari koje govore o meni. Ali loš? Da, to mi otvara novu dimenziju. (Podiže mali prst svoje leve ruke...) Vidiš li ovaj prst? (Prst je iskrivljen i podseca na slovo ,,L”) Jedne noci sam ga pijan slomio. Ne znam kako, ali... Pretpostavljam da se jednostavno nije uklapao. Ali, odlicno se uklapa za slovo ,,a” (na pisacoj mašini) i... ma dodavola... uklapa se u moj karakter. Vidiš, sada imam karakter i dimenziju. (Smeje se.)

O HRABROSTI:
Vecini tzv. hrabrih ljudi manjka mašta. Mada oni ne mogu da razumeju šta ce se desiti ako nešto pode loše. Istinski hrabri prevazilaze svoju maštu i cine ono što moraju da ucine.

O STRAHU:
Ja nemam pojma o tome. (Smeje se)

O NASILJU:
Mislim da se nasilje obicno pogrešno tumaci. Izvesno nasilje je neophodno. Postoji, u svima nama, energija koja zahteva da bude izbacena. Mislim da ako se energija ogranicava, mi poludimo. Krajnji mir koji svi želimo nije poželjna teritorija. Nekako je u našoj suštini odredeno da tako ne bude. Zbog ovoga volim da gledam boks-meceve, i zbog ovoga sam, kada sam bio mladi, stalno pribegavao tucama na raznim mestima. Nasilje se nekad naziva ,,casnim izbacivanjem energije”. Postoji ,,zanimljivo ludilo” i ,,odvratno ludilo”. Postoje dobri i loši oblici nasilja. Pa, u suštini... taj termin se može veoma slobodno tumaciti. A ako nije mnogo nauštrb drugih, onda je u redu.

O FIZICKOM BOLU:
Kad sam bio klinja, drilovali su me. Imao sam te velike izlive besa. Fizicki bol ojacava coveka. Kad sam bio u bolnici trpeo sam veliki bol. Jedan bolnicar je ušao u moju sobu i rekao: ,,Nikada nisam video da neko podnosi ubode iglom tako hladnokrvno.” To nije hrabrost – ako pretrpiš dosta fizickog bola, oguglaš – to je proces, privikavanje.
Na psihicki bol se ne može priviknuti. Držite se podalje od njega.

O PSIHIJATRIJI:
Šta dobija pacijent od psihijatra? Dobija racun.
Mislim da je problem izmedu psihijatra i pacijenta u tome što se psihijatar drži onog što je naucio iz knjiga, dok pacijent dolazi zbog problema koje je život zadao njemu ili njoj. I mada knjiga može da prodre u izvesne stvari, stranice u knjizi su uvek iste, a svaki pacijent se malo razlikuje. Mnogo je više individualnih problema nego stranica. Kapiraš? Postoji previše ludih ljudi koji ce pristati na ,,deset dolara po satu, a kad se oglasi zvono, gotov si.” Samo to može da dovede problematicnu osobu do ludila. Tek što su krenuli da se otvaraju i osecaju dobro, kad psihic kaže, ,,Sestro, zakažite mu sledecu terapiju”, i oni zaborave da prate troškove, što je takode abnormalno. Sve to je belosvetski smrad. Tip je tu da te obmane. On nije tu da bi te izlecio. On želi svoj novac. A kad se zvonce oglasi, uvedite sledeceg ,,ludaka”. Osetljiviji ,,ludak” ce shvatiti da je zajeban kad se oglasi zvono. Nema granica u lecenju ludila, a nema ni racuna za to. Mnogi psihijatri koje sam video su tako blizu ivice. Ali oni su previše komforni... Ja mislim da su svi previše komforni. Mislim da pacijent želi da vidi malo ludila, ali ne previše. Ahhhh! (dosadno) PSIHIJATRI SU TOTALNO BESKORISNI! Sledece pitanje?

O VERI:
Vera je odlicna za one koji je imaju. Samo nemojte da me opterecujete njom. Imam više vere u mog vodoinstalatera nego u vecni život. Vodoinstalateri dobro obavljaju posao. Oni cine da govna odu.

O CINIZMU:
Uvek sam bio optuživan da sam cinik. Ja mislim da je cinizam kiselo grožde. Mislim da je cinizam slabost. On kaže, ,,sve je pogrešno. SVE JE POGREŠNO!” Znaš? ,,Ovo nije dobro! Ono nije dobro!” Cinizam je slabost koja nas udaljava od prilagodavanja onome što nam trenutna situacija nalaže. Da, cinizam je definitivno slabost, baš kao što je to i optimizam. ,,Sunce sija, ptice pevaju, smejmo se.” To je sranje takode. Istina leži negde izmedu. Što je, to je. Pa ako nisi spreman da se s tim nosiš... jebiga.

O KONVENCIONALNOM MORALU:
Možda pakao ne postoji, ali oni koji sude mogu ga stvoriti. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve. Moraš da razumeš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moracu da upotrebim cudan termin... ,,dobrota”. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta ,,dobrota” neka vrsta unutrašnjeg svetla koja sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija; kao kad se nadete na zakrcenom autoputu, a stranac se pomeri u stranu da bi vas propustio u njegovu traku... to daje nadu.

O INTERVJUISANJU:
To je skoro kao da si sateran u ugao. Zbunjujuce je. Pa, ja ne govorim uvek potpunu istinu. Volim da malo vrdam i šalim se, pa tako izbacujem neke dezinformacije u cilju zabave i proseravanja. Pa ako želite da znate nešto u vezi sa mnom, nikada ne citajte intervjue. Ignorišite i ovaj.
Bukowski B3eb31f05a
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:17 am
Bukowski Bukowskigerbillsu6
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Bukowski Empty Re: Bukowski

taj Čet Jun 18, 2009 4:18 am
Bukowski Bukowskigraveyp2
Sponsored content

Bukowski Empty Re: Bukowski

Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu