Beogradska ka5anija
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ići dole
MustraBecka
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Radjard Kipling Empty Radjard Kipling

taj Pet Feb 06, 2009 5:42 am
Radjard Kipling Rudyard_Kipling
Priča o prvom Englezu koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost i to još davne 1907. puna je pohabanih stereotipa, kao i mnoge biografije velikana. Najveći je, razume se, onaj o omiljenosti kod čitalačke publike a istovremeno i opštem odijumu književne kritike, ali je taj navodni paradoks, samo na prvi i površan pogled paradoks, do te mere postao pravilo naročito kod najpopularnijih, ili, kako se već danas kaže, bestseler-pisaca da je prosto začuđujuće kako se tome već odavno niko ne čudi. Doduše u Kiplingovom slučaju ima i jedno malo, privatno čudo, a to je njegov rival po svesvetskoj slavi i veličini na prelazu između dva prethodna veka Somerset Mom, koji je umeo da patetično ustvrdi da je Kiplingova “Stalki i komponija” najogavnija knjiga iz žanra tzv. dečačkog, školskog i(li) omladinskog romana, a nekoliko godina kasnije isti taj Mom sklopi izbor iz Kiplingove proze i proprati ga obimnim i ozbiljnim esejem. Pohvalnim, naravno.
Ipak, malo je pisaca koje su toliko kudili i osporavali i istovremeno toliko hvalili, kao što je bio Kipling u godinama kad su se arbitri u Nobelovoj fondaciji tek uhodavali i češće nego što je ukusno nagrađivali slavno ime, a ne veliko delo. Ruku na srce, teško da bi se i danas našao žiri koji je baš operisan od sličnih iskušenja. Veliki pesnik i isto tako dobar prozaist, Kipling je na sve plotune osporavanja odgovorio sa pet obimnih romana, dvesta pedeset kratkih priča, hiljadu stranica stihova i još nekoliko knjiga svakojake proze, od putopisa do eseja i sećanja. A najjači je bio u onome što se u njegovom, anglosaksonskom svetu najviše ceni: kratka priča.
Radjard Kipling je rođen u Bombaju 1865, a već sa šest godina ukrcan je na brod koji ga je dovezao na školovanje u zemlju njegovih predaka. Tu je ostao taman koliko se moralo, ni dana ni meseca duže, i već sa 17 leta eto ga opet u Indiji, gde sledećih osam godina radi kao novinar. Potom će živeti i u SAD, Južnoj Africi i Francuskoj, da bi se tek u krajnjoj nuždi (ili je i to mimetičko podražavanje stvarnosti, dakle još jedna lepa i funkcionalna, književna laž) skrasio u Engleskoj. On zapravo i nije evropskom Zapadu otkrio Indiju, jer kako bi i mogao kad su tamo već decenijama vladali Englezi. Dakle, desetine hiljada engleskih kolonijalnih vojnika i trgovaca držalo je na ularu 350 miliona Indijaca. I to na kratkom, sasvim kratkom povodcu. Što se lako može saznati iz obimnog i ozbiljnog, gotovo naučnog dela DŽavaharlala Nehrua “Otkriće Indije”, pa i iz Gandijeve “Autobiografije”. Ne, on je samo prvi važniji engleski pisac koji je kroz stotine kratkih, ali snažnih i uverljivih priča proslavio englesko kolonijalno prisustvo i iskustvo na čudesnom Indijskom potkontinentu, toliko velikom da je zapravo i jedini sa tom geografskom karakteristikom na planeti. Sve ostalo su, u prirodnjačkoj i političkoj hijerhiji geografije našeg sveta – ostrva i kontinenti.
Ali da bi se razumela tolika popularnost jednog osrednjeg engleskog književnika, trebalo bi makar i malo oslušnuti i udahnuti književnu atmosferu na prelazu između dva protekla veka. Na kraju viktorijanske epohe, uz sva velika ostvarenja Henrija DŽejmsa i Tomasa Hardija i romane-prvence Golsvordija i Moma, a sasvim u polemici (sukobu) sa tom vladajućom strujom, nastaju i dela koja donose neku vrstu neoromantike, mašte, uzbudljivih pustolovina, egzotiku sa pojednostavljenim odnosima i osećanjima primitivnih ljudi, te slavljenje odlučnosti, hrabrosti, pronicljivosti i otkrivanju zagonetki iz najstarije istorije i misterija – natprirodnog. To je, ne treba propustiti, i doba Roberta Luisa Stivensona i ne samo njegovog “Ostrva s blagom”, tog stožera omladinskog pustolovnog romana, nego i “Dr DŽekila i mister Hajda”… A isto tako i doba Rajdera Hagarda i njegovih “Rudnika kralja Solomona” i ser Artura Konana Dojla, tvorca najslavnijeg detektiva Šerloka Holmsa. Doba Lafkadija Herna, ranih naučnofantastičnih dela H. DŽ. Velsa i prvih romana DŽozefa Konrada. U tom duhovnom ambijentu Kipling prosto nije mogao da izbegne slavljenje Britanske imperije, monarhije i kolonijalnih ratova u kojima se divi svemu što predstavlja konzervativnu vrlinu, neophodnu za imperijalnu koheziju i proširenje Carstva: muškost, red, disciplina, odanost… Kako u ranim zbirkama, na primer “Jednostavne priče sa brda” u kojima literata još nije preklopio novinara, ili u “Salkiju” (već pomenutoj “ogavnoj knjizi”), a isto tako i u prvim romanima “Svetlost se ugasila” i “Hrabri kapetani”. Uz veliki, mada i previše fragmentarni roman “Kim” slavu su mu donele “Knjiga o džungli” i njen nastavak “Kako je kamila stekla grbu i druge priče”, gde se upadljivo, pa pomalo i naivno i nevešto, nastoji da se odnosi među životinjama uporede sa društvenom hijerarhijom i koegzistencijom u Britanskom carstvu. Pa se tako hrabrost, pouzdanost i požrtvovanost malog mungosa Riki-Tiki-Tavija ili veština zapovedanja i bespoštedne pravičnosti dečaka Moglija prosto pokazuju kao jedini način za održanje života i sveopšteg reda i bezbednosti u džungli. Rekli smo “nevešto” i “naivno”, ali zar isti plan, istu zamisao, pa maltene i iste prizore nemamo i u Orvelovoj “Životinjskoj farmi”, gde se to isto uglavnom prašta jer se, zaboga, radi o jetkoj satiri i razobličavanju totalitarnog društva. Stara priča o sredstvu i cilju, dabome.
Prvi engleski nobelovac je posle Prvog svetskog rata bio pomalo i zapostavljen, ali kad mu je kritika priznala nenadmašno majstorstvo u kratkoj priči, pa kad je lično Tomas Stern Eliot seo da piše o njegovoj istorijskoj imaginaciji i kad su kritičari najzad shvatili da i mimo ustaljenih navika i puteva viktorijanskih manira i estetskih vrednosti postoje i drugi pravci, koji donose nemir svesti i raznolikost individualnog izraza u 20. veku, Kipling je ponovo stekao mesto u samom vrhu engleske književnosti.
(Đorđe Randelj)
Nazad na vrh
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu