Japanska mitologija

Хоори
Хоори （火遠理命 или 日子穂穂手見命 Хикохоходеми) је ловио на планинама, а његов брат Ходери се бавио риболовом на морима. Једног дана они заменуше своја оруђа и Хо-ори оде да пеца, а Ходери да лови. Међутим, Хо-ори не успе ништа да ухвати, а притом и изгуби братовљеву удицу, што му Ходери не опрости. Тада, један старац помогне Хо-орију да оде у подводно краљевство и нађе удицу. Тамо он упозна прелепу кћерку Бога мора, заборави на удицу и остане у краљевству. После 3 године, најзад се сети братовљеве удице и пронађе је уз помоћ Бога мора. И Ходери му опрости. Мисли се да је Хо-ори предак царева, а Ходери предак досељеника са југа.

Ходери
Ходери је био бог који се бавио риболовом на морима, а његов брат Хоори је ловио на планинама. Једног дана они заменуше своја оруђа и Хо-ори оде да пеца, а Ходери да лови. Међутим, Хо-ори не успе ништа да ухвати, а притом и изгуби братовљеву удицу, што му Ходери не опрости. Тада, један старац помогне Хо-орију да оде у подводно краљевство и нађе удицу. Тамо он упозна прелепу кћерку Бога мора, заборави на удицу и остане у краљевству. После 3 године, најзад се сети братовљеве удице и пронађе је уз помоћ Бога мора. И Ходери му опрости. Мисли се да је Хо-ори предак царева, а Ходери предак досељеника са југа.

Изанаки
Бог Изанаки и Богиња Изанами створили су Јапанска острва као и остале Богове. Богиња Изанами умрла је од опекотина док је рађала Бога ватре. Како је Изанаки мислио да неће моћи да издржи без жене кренуо је у подземни свет за њом. Када ју је видео она му рече: "Већ сам појела храну подземног света, те не могу ићи назад са тобом. Али кад си већ ту питаћу Бога подземног света да ли могу поћи са тобом. Само ми мораш обећати једну ствар. Не покушавај да ме погледаш док се на вратим овде." Изанаки није могао да чека и пратио ју је до дворане подземног света. Тамо је видео ужасно тело своје жене пуно црва који су гмизали по њој и Бога муње. Изанаки тада поче да бежи. Искористио је огромни камен да спречи жену која је трчала за њим да га стигне. То је сада камен који раздваја подземни свет и овај свет

Сусанох
Због своје дивље нарави Бог Susanoh беше истеран са неба и паде на Изумо. Тамо он чу да змија са 8 глава сваке године поједе по једну девојку. Ове године жртва је требала бити Принцеза Kusinada. Susanoh се тада договори са њеним родитељима да ће је оженити ако успе да је спаси, и њени родитељи то прихвате. Пративши Сусанахове инструкције људи из села направише ограду са 8 капија, и испод сваке капије ставише канту са алкохолом. Тада, змија дође - протури 8 глава кроз 8 капија и поче да пије. Ускоро змија се напила и заспала, а тада је Сусанох сасече. Тада се Сусанох и Кусинада венчаше

Amateras
Amateras-Ohmikami (Богиња која светли на небесима) је највећи Јапански Бог. Она представља Сунце. Њен брат, бог Susanoh, био је зао према њој. Једном се толико наљутила на њега да се сакрила иза једног великог камена. Тада, на целом свету настане мрак. Други Богови потом планираше како да поврате светлост. Одржаше они онда велику журку испред камена где се Аматерас крила. И она их упита шта се дешава, а један Бог јој одговори да се нова велика Богиња појавила и да славе у њено име. Тада, она помери камен да би видела шта се дешава, а један од богова извуче је скроз и на свет опет дође светлост.

Изанами
Бог Изанаки и Богиња Изанами створили су Јапанска острва као и остале Богове. Богиња Изанами умрла је од опекотина док је рађала Бога ватре. Како је Изанаки мислио да неће моћи да издржи без жене кренуо је у подземни свет за њом. Када ју је видео она му рече: "Већ сам појела храну подземног света, те не могу ићи назад са тобом. Али кад си већ ту питаћу Бога подземног света да ли могу поћи са тобом. Само ми мораш обећати једну ствар. Не покушавај да ме погледаш док се на вратим овде." Изанаки није могао да чека и пратио ју је до дворане подземног света. Тамо је видео ужасно тело своје жене пуно црва који су гмизали по њој и Бога муње. Изанаки тада поче да бежи. Искористио је огромни камен да спречи жену која је трчала за њим да га стигне. То је сада камен који раздваја подземни свет и овај свет.

Plutajući Svijet - japanski mit postanka
U početku Svijet nije bio ništa drugo do blatna kaljuža. Voda i zemlja bijahu izmiješani i nije bilo ničega osim goleme blatne močvare. Dakako da tu ništa nije moglo živjeti ni opstati. No, u šest nebesa, u visinama, u šest svjetova, na nizinama prebivahu bogovi, demoni i životinje. U zamagljenom nebu i u lebdećem nebu nižih nebesa prebivaše demoni. U zvjezdonosnim nebesima i u visokim, oblačnim nebesima prebivahu niža božanstva, a u nebesima najvećih visina živio je bog stvoritelj Kamui sa svojim slugama. Njegovo je carstvo bilo okruženo silnim zidinama od kovine, a kroz njih stupiti se jedino moglo kroz velika željezna vrata. Kamui je stvorio Svijet kao veliki okrugli ocean koji je počivao na kralježnici velike pastrve. Kad ova velika riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima. Kad se ta riba pomakne nastaju potresi. Kamui jednog dana sasvim slučajno baci pogled na svijet u nizini koji je bi blatna kaljuža, njemu se to ne dopadne, pa odluči da nešto poduzme. Pošalje on tako pticu vodenu plisku da izvrši njegove zapovijedi i svijet dovede u red. Kad je sirota pliska stigla nad blatnu kaljužu nije znala što bi prvo uradila nad tim beskrajem blata i vode. Ipak, lepršajući krilima i gazeći blato, te ga udarajući svojim repom ptica načini prvotne otočiće suhe zemlje. Pliska još i danas neumorno udara repom po tlu. Kad je Kamui poslao Sunce da sjaji iznad novostvorenog Svijeta, vrag odluči da ga u tom naumu spriječi. Tako vrag legne u zasjedu i širom otvori usta ne bi li u njih uletjelo Sunce. No, Kamui prezre naum vraga, pa pošalje crnu vranu koja uleti u usta vraga koji počne silno kašljati i zamalo se ugušio, pa on odustane od svog nauma da proguta Sunce. Vrana je od tog trenutka neustrašiva ptica koja se opet kasnije osokolila i radila svakakve nepodopštine, pa čak je i počela krasti ljudima hranu, a to opet čini još i danas. Kad su životinje koje su živjele na nebesima vidjele kako je novi svijet lijepo mjesto one zamole Kamuia da im dopusti da se presele u taj Svijet i tamo žive. Naravno da im je Kamui to dopustio, a pored njih na tom novom Svijetu stvorio je još bića i stvari. Tako je stvorio prve ljude, Ainu, koji su imali tijela od zemlje, kosu od mišjakinje, a kralježnicu od vrbova pruta. Zbog tog vrbovog pruta ljudi još i danas kada ostare hodaju pogrbljeno. Kamui pošalje svog božanskog čovjeka Aioina među Ainue da ih poduči korisnim stvarima poput lova i kuhanja. Kad se Aioin vratio na nebeska prostranstva, nakon što je podučio Ainue korisnim stvarima, nebesima se širio strašan smrad močvara iz kojih je nastao novi svijet. Bogovi potjeraju Aioina natrag među ljude i zatraže od njega da svoju odjeću, u koju se uvukao smrad, ostavi tamo dolje među ljudima. Aioin to doista i učini, a odbačena Aioina odjeća pretvori se u prve vjeverice.

Amaterasu - božica Sunca i plavog Neba
Amaterasu je glavna božica japanske mitologije (šintoizma), a Japanci još i danas vjeruju da od Amaterasu počinje njihova carska loza i od nje vodi podrijetlo svih japanskih careva. Još i danas milijuni Japanaca početkom proljeća hrle u grad Iseu gdje se nalaze hramovi podignuti u časti Amaterasu, a Japan se još i danas rado naziva - Zemlja izlazećeg Sunca.
Sada će Vam Athumanunh napisati kako je to bilo i ostalo zapisano u mitologiji drevnog Japana. Kad je bog Izanagi postao umoran od vladanja Svijetom, on pozove svoju djecu i razdijeli im svoje Nebesko kraljevstvo na slijedeći način: Susanowo dobije sva mora i oceane, Tsukuyami pripadne noćno Nebo sa Mjesecom i svim Zvijezdama, a Amaterasu dobije Sunce i plavo Nebo. Tako Amaterasu Svijetu donosi svijetlo i toplinu i zbog nje sve na zemlji raste i cvate. Susanowo postana poradi toga strašno ljubomoran na sestru Amaterasu, pa zapjeni mora, uzburka oceane i stvori oluje koje će Svijetu ubrzo donijeti nevolje. Vjetrovi su hujali zemljom i uništavali polja i stabla, te upropaštavali ljetine. Amaterasu se strašno razljuti i uznemiri, te se skloni u pećinu iz koje ne htjede nikako izaći. Bez Amaterasina svijetla i topline Svijet postane hladan i mračan, te njime zavladaju zlo i kaos. Sve to se nimalo ne dopadne drugim bogovima, pa oni na brzinu smisle kako da Amaterasu ponovno privole da izađe iz pećine. Najprije su pored ulaza u pećinu postavili čarobno ogledalo, potom na okolno drveće objesili mnoštvo dragulja i na kraju zapalili krjesove. Naposljetku, Uzume božica plesa izvede divlji i ludi ples kojemu su se grohotno smijali svi bogovi. Amaterasu je iz pećine pitala čemu se oni tako grohotno smiju, a bogovi joj u glas odgovore: 'Pronašli smo božicu sjajniju od tebe! Sada slavimo u njezinu čast.' Naravno, božica Amaterasu nije mogla odoljeti (ženska pretjerana znatiželja dakle postoji i kod božica), pa ona proviri iz pećine, te ugleda vlastiti odraz u ogledalu, što je u prvi mah zbuni. Tu Amaterasuinu zbunjenost iskoriste ostali bogovi koji zgrabe Amaterasu za zapešća i izvuku je van iz mračne pećine. Potom brzo zatvore zauvijek pećinu da se Amatersu tu više nikada ne bi skrivala. Amaterasu ponovno zauzme svoje mjesto među bogovima na Nebu, nanovo donoseći Svijetu toliku potrebitu toplinu i svijetlo novom životu na Zemlji. Nikada više Amaterasu nije otišla.