Novi dokazi o poreklu homo sapiensa

Tim izraelskih arheologa pronašao je krajem prošle godine, u pećini Kasem u centralnom Izraelu, zube stare oko 400.000 godina, dokaz koji bi mogao da pobije dosadašnje teorije o poreklu modernog čoveka, to jest homo sapiensa, saopštili su arheolozi.



"Ovo je jako uzbudljivo", kazao je arheolog Avi Gofer, čiji je tim sa Univerziteta u Tel Avivu skenirao zube rendgenom i datirao ih prema sloju zemlje u kojem su pronađeni, prenosi agencija AP.
Gofer je istakao da su potrebna dodatna istraživanja koja će pokazati da li se može reći da su pronađeni zubi najraniji dokaz o postojanju čoveka. “Ukoliko se ispostavi da jesu, to menja celu teoriju evolucije”.
Stručnjak za praistoriju sa Univerziteta u Kembridžu ser Pol Melars smatra da je, ipak, rano reći da su ti zubi ljudski. "Pre bih mogao da kažem da oni pripadaju precima modernog čoveka, neandertalcima", rekao je Melers i dodao da su zubi često nesiguran pokazatelj porekla i da bi o njemu više govorile kosti ili lobanja.
Pećina Kasem otkrivena je 2000, a iskopavanja su počela 2004. godine.



Prema dosadašnjoj teoriji, homo sapiensi i neandertalci potiču od zajedničkog pretka, homo erektusa koji je živeo u Africi pre oko 700.000 godina. Jedna grupa je emigrirala u Evropu i njihovi potomci su neandertalci, dok je druga grupa ostala na afričkom kontinentu i evoulirala u homo sapiensa.