Norveška
Uto Jun 14, 2011 2:38 am
Норвешка
............. ................
Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.
Укупна површина: 324.220 km²
- копно: 307.860 km²
- море : 16.360 km²
- главни град: Осло
- valuta : Norveška Kruna (NOK)
Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m.
Само 2,28% тла је обрадиво.
Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету.
Има, што мањих, што већих 50.000 острва.
............. ................
Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова.
Укупна површина: 324.220 km²
- копно: 307.860 km²
- море : 16.360 km²
- главни град: Осло
- valuta : Norveška Kruna (NOK)
Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m.
Само 2,28% тла је обрадиво.
Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету.
Има, што мањих, што већих 50.000 острва.
Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.
Re: Norveška
Uto Jun 14, 2011 2:53 am
Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство 994. за време владавине Олафа Тругвасона.
Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.
Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.
Норвешка је 1397. године ушла у унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.
Re: Norveška
Sre Jun 15, 2011 3:44 am
Краљевска породица Норвешке
Краљ ( 21. фебруар 1937 ) Краљ Харалд V, син краља Олавa V/ог,
наследио свог оца као краљ Норвешке 17. јануара 1991.
Њ. В. Краљица Соња рођена Соња Харалдсен ( 4. јули 1937 )
Краљ ( 21. фебруар 1937 ) Краљ Харалд V, син краља Олавa V/ог,
наследио свог оца као краљ Норвешке 17. јануара 1991.
Њ. В. Краљица Соња рођена Соња Харалдсен ( 4. јули 1937 )
...........................................................
Њ.КВ Престолонаследник Хакон Магнус син Краљa Харалдa V и краљицe Соњe.
Принцеза Марта Луиз ХХ Ћерка Краљa Харалдa V и краљицe Соњe.
Norveška je ustavna monarhija. To znači da je kralj samo formalno šef države, ali da su njegove dužnosti uglavnom na ceremonijalnom i reprezentativnom nivou. Zakonodavne i izvršne vlasti leže na izabranim organima zemlje.
Harald je bio sin jednog od regionalnih vladara Norveške, potomak kraljevske Ingling porodice iz Švedske. On je ubedio druge vladare da se ujedine u jednu državu i tako postao prvi kralj. Nakon smrti Hakona V od Norveške, na vlast dolazi njegov unuk Magnus IV od Švedske. Godine 1937. Norveška,Danska i Švedska formiraju Kalmarsku uniju pod kraljicom Margaretom I Danskom, koja je bila udata za Hakona VI Norveškog i Švedskog, tako da je nezvanično vladala nad sve tri države sve do svoje smrti.
Švedska je izašla iz Kalmarske unije 1523.God.
Norveška je postala nezavisna 1905. Njihova vlada je krunu ponudila princu Karlu, drugom sinu Fridriha VIII Danskom. Karla je krunisao Hakon VIII Norveški,pošto je to odobreno narodnim glasanjem.
Re: Norveška
Čet Jun 16, 2011 1:09 am
Norveška - Stanovništvo i etnički sastav
Norveška ima 4.574.560 stanovnika, prosečna starost je 78 godin, i po naseljenosti je 116. zemlja na planeti. Pismenost u Norveškoj je 100%. Najveći broj Norvežana su Luterani, 86%, ostalih protestanata i katolika ima oko 3%, ostalo su neopredjeljeni. Ima dva službena jezika: bokmal i nynorsk.
Najveća autohtona nacionalna manjina u Norveškoj su Sami (Laponci) i ima ih oko 20 000.
Skoro 89% populacije čine Norvežani, dok ostalih više od 11% čine uglavnom emigranti iz gotovo svih delova Evrope i sveta. Veliki deo Norveške nacije su asimilovani pripadnici manjinskih nomadskih naroda kao što su Sami (Laponci), tradicionalni starosedeoci severne Norveške ali i severnih delova Švedske, Finske i Rusije kao i narod Kven koji potiče od plemena sa finskog govornog područja a tokom perioda od XVIII do XX veka naselili su severne delove Norveške.
Stanovništvo Norveške pripada protestantskoj Norveškoj Crkvi (evangelističko luteranstvo) koju zvanično čini oko 80 % populacije. Oko 9% stanovništva pripada hrišćanskim zajednicama odvojenim od Norveške Crkve a oko 5 % su ostale hrišćanske denominacije.
Od nehrišćanskih religija najzastupljeniji je Islam sa oko 1,5% dok su ostale religije zastupljene u malom procentu u doseljenim zajednicama. Norveška spada među najsekularnije zemlje na planeti. Po procentu populacije koji religiju ne smatra za bitnu, iza Norveške se nalaze samo Estonija, Švedska i Danska.
Re: Norveška
Čet Jun 16, 2011 2:00 am
HRANA I PIĆE NORVEŽANA
Norveška kuhinja se bazira uglavnom na morskoj tj. ribljoj hrani. Preovlađuju losos, haringa, bakalar, pastrmka, pripremljeni na različite načine – pravi specijalitet su dimljeni, usoljeni ili sušeni.
Tu su zatim i mlečni proizvodi, uglavnom sirevi od kojih je među najpoznatijim ljuti kravlji sir – gammalost, kao i kozji sirevi slatkog ukusa.
Gammelost
Brunost - slatki kozji sir
Meso se ne konzumira u velikim količinama, uglavnom se pripremaju razne vrste divljači.
Uz sva jela služe se crna peciva.
Veliku većinu tradicionalnih proizvoda karakteriše sposobnost da se dugo održe van frižidera u nepromenjenom stanju.
Nacionalno piće Norveške je akevit, žestoka rakija koja se dobija uglavnom destilacijom žitarica ili krompira – slično kao vodka, sa dodatkom anisa ili drugog aromatičnog bilja.
Re: Norveška
Čet Jun 16, 2011 2:10 am
U zavisnosti od geografskih karakteristika, Norveška ima nekoliko tipova klime.
Preovlađuje hladna klima sa blagim letima i veoma oštrim zimama koja se na severu zemlje kreće do subarktičke a na Svalbardu do prave arktičke. Najinteresantnija činjenica je da, uprkos severnoj geografskoj širini na kojoj se prostire, Norveška ima više prosečne temperature od očekivanih i to zahvaljujući toploj Golfskoj struji koja kroz Atlatnik zapljuskuje zapadne obale Skandinavije.
Takođe, zahvaljujući geografskoj širini, od kraja maja do kraja jula meseca, sunce ne zalazi potpuno tako da veliki deo Norveške ima do 20 časova dnevne svetlosti svakog dana, dok teritorije u blizini ili severno od arktičkog kruga imaju pojavu takozvanog „ponoćnog sunca“. Sa druge strane, od kraja novembra do kraja januara, skoro cela Norveška je u potpunom mraku.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|