Betoven za pametne, Bijonse za glupe!?

Да ли коефицијент интелигенције и ниво образовања утичу на врсту музике коју слушамо?

Истраживање које је недавно спроведено на калифорнијском Институту за технологију донело је занимљиве резултате. По њима, љубитељи музике, у зависности од њиховог коефицијента интелигенције и нивоа образовања, разликују се и по врсти музике коју слушају.
Испитаници су током истраживања решавали тестове интелигенције, успут наводећи податке о свом образовању и врсти музике коју најчешће слушају. У понуди су се нашла имена 133 извођача, најразличитијих жанрова.
Добијени резултати изазвали су праву „буру” реакција.
И док је претходно истраживање (у коме се наводила омиљена литература испитаника) протекло прилично незапажено, ово је међу љубитељима пете уметности одјекнуло као медијска бомба. Разлоге вероватно треба тражити у негодовању дела испитаника, који резултате сматрају као својеврсну дискриминацију, засновану на музичком укусу.
Ако је веровати резултатима ових тестова, најпаметнији људи слушају класику. Поштоваоци Бетовена нашли су се на првом месту ове необичне листе. Љубитељи рока, алтернативне и инди музике су такође у врху листе. Тако су се поштоваоци Суфџана Стивенса, инди рок уметника из Мичигена, нашли на другом месту листе најпаметнијих. Међу првих десет су и љубитељи музике „Рејдиохеда”, арт рок групе „Гастер”, ирских ветерана U2, Бена Фолдса и Боба Дилана. Високо се котирају и фанови „Битлса”, Норе Џоунс, „Лед цепелина”, Дејвида Боувија, и бендова „Колдплеј” и „Ред хот чили пеперс”. Са друге стране, на зачељу листе налазе се особе које махом слушају реп, ритам и блуз и хипхоп музику. Друштво им праве поштоваоци регеа, госпела, и соке (врста традиционалне карипске музике, пореклом са Тринидада и Тобага). Од извођача, „најглупље” фанове имају Џеј Зи, Бијонсе и Лил Вејн, чији љубитељи имају незавидан статус ”фењераша” поменуте листе.
Истраживање је покренуо амерички хакер Вирџил Грифит, и сам студент Института за технологију. Грифит је као одговор на бројне нападе због овог, по многима, „дискриминаторског” пројекта, своју иницијативу образложио следећим речима:
– Оба пројекта сам направио да бих видео како заједница у којој живим функционише по питању музике и литературе. Није битно шта ја мислим о повезаности људске интелигенције и музике коју слушају. Статистика каже да постоји повезаност између људи који похађају одређене школе и тиме стичу одређено знање, њихове интелигенције и музике коју воле. Жао ми је, тако је испало.
Овај двадесетшестогодишњак привукао је пажњу светских медија у августу 2007. године. Наиме, Грифит је аутор „Викискенера”, програма који преко IP адресе корисника проналази и прикупља личне податке неидентификованих аутора највеће бесплатне онлајн енциклопедије, „Википедије”.
Да истраживања која се посредно или непосредно баве личним укусом људи нису увек релевантна показује и податак да су се при дну поменуте лествице нашли и љубитељи џеза, што је сасвим супротно увреженим мишљењима да је овај музички жанр „резервисан” за људе истанчаног укуса, високог образовања и интелектуалног потенцијала.