Centar za analizu snova-Dr. Ivan Nestorović

Ivan Nastović, doktor psiholoških nauka i psihoterapeut, specijalista za kliničku i dubinsku psihologiju, završio je jednogodišnju specijalizaciju na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beču, gde dolazi u lični kontakt sa tvorcem psihodrame Jakobom Morenom i učestvuje u njegovim psihodramskim seansama.
Na poziv Leopolda Sondija završava dvogodišnju specijalizaciju na njegovom institutu u Švajcarskoj /Cirih/, tako da stiče diplomu specijaliste za dubinsku psihologiju i eksperta za Sondijev test.
Pod Sondijevom supervizijom radi deset meseci na dubinsko-psihološkoj analizi Kainovog i Edipovog kompleksa. Rezultate tog rada Sondi objavljuje u svojoj knjizi o Kainovom kompleksu /1969/. U okviru tih deset meseci nalazi se u edukativnoj analizi kod Sondija.
U Švajcarskoj /Cirih/ pohađa i jedan semestar na Jungovom institutu, na kome sluša predavanja o snovima u svetlu analitičke psihologije, kao i poznata predavanja Mari Luize fon Franc o dubinsko – psihološkoj, odnosno jungovskoj analizi bajki.
Na institutu za primenjenu psihologiju u Cirihu završava kurs za Roršahov test kod Evalda Boma, svetski priznatog eksperta za tu metodu.
Društvo psihologa SR Srbije 1989. godine dodeljuje mu nagradu «Dr. Borislav Stevanović» za naučni doprinos u psihologiji.

Objavio sledeće knjige iz dubinske psihologije i dinamičke psihijatrije:

1. "Neurotski sindromi" /1981/, koja se bavi dubinskom psihologijom neuroza.
2. "Ego-psihologija psihopatije" /1982/, koja se bavi dubinskom psihologijom psihopatskog poremećaja ličnosti.
3. "Dubinsko-psihološki dijagnostički pratikum" /1985/, koji se bavi teorijom i praksom dubinske psihologije.
4. "Psihopatologija Ega" /1988/, koja se bavi Ego-psihologijom psihičkih poremećaja.
5. "Psihologija snova i njihovo tumačenje" /2000/, koja se bavi naučnim tumačenjem snova i predstavlja prvu knigu te vrste uopšte u kojoj se snovi posmatraju trodimenzionalno, odnosno u svetlu individualno /Freud/, kolektivno /Jung/ i familijarno /Szondi/ nesvesnog. Otuda podnaslov te knjige glasi: Trodimenzionalni pristup snovima.

Pored navedenih pet knjiga iz dinamičke psihologije i psihijatrije Nastović je napisao i tri knjige koje se bave dubinsko-psihološkom analizom književnih dela i njihovih autora:

1. "Arhetipski svet Desanke Maksimović",
2. "Anima Laze Kostića ili Lenka Dunđerska" i
3. "Zapisi o nesanici Ive Andrića u svetlu dubinske psihologije".

Dr Nastović se pored grupne analize snova bavi i individaulnim radom na snovima, odnosno tumačenjem snova izvan grupe, kao i tumačenjem snova preko telefona za one osobe koje se nalaze izvan Beograda, pa čak i u inostranstvu.
U okviru svoje profesionalne delatnosti se bavi i individualnom psihoterapijom integrativnog tipa uključujući Jungovu analitičku psihologiju, Freudovu psihoanalizu i Szondievu schiksal –analizu, koje predstavljaju jednu celinu i daju nam uvid u individualno, kolektivno i familijarno nesvesno.

Iz bogatog kliničkog, vankliničkog, individualnog i grupnog iskustva dr Nastovića sa snovima ovde će biti navedeni primeri kako se tumače ne samo snovi koji imaju svoje poreklo u individualnom, već i kolektivnom i familijarnom nesvesnom.

Okrugla soba
U cilju da pokažemo da dečiji snovi nisu tako jednostavni, kao što su smatrali Freud i njegova škola, odnosno da oni nisu samo kauzalno uslovljeni i da imaju svoje izvorište samo u individualno nesvesnom i da isključivo predstavljaju ispunjenje želja, kao i u cilju da napravimo uvod za jungovsko razumevanje i tumačenje dečijih snova, izložiću san jedne visoko inteligentne osobe srednjih godina koja je u četvrtoj godini svoga života sanjala dole navedeni san.

Ako bi taj neobičan i veoma originalan san pokušali da redukujemo samo na ispunjenje želja, kauzalnu determinisanost i na izvorište samo u individualno nesvesnom, on bi izgubio i svoju lepotu i svoj suštinski smisao, koji primarno bazira na arhetipskom i finalnom; a ono što je sigurno, u njemu nećemo naći ništa od infantilne, polimorfno perverzne seksualnosti na kojoj psihoanalitičko tumačenje dečijih snova i snova uopšte primarno insistira.

Vratimo se snu: devojčica od četiri godine nalazi se potpuno sama u veoma osvetljenoj okrugloj sobi i sedi za velikim radnim stolom, a soba je bez vrata i prozora, tako da postoji samo jedan jedini otvor, a to je otvor na podu koji služi isključivo za dostavljanje hrane. Već i sama ta pregnantna i impresivna slika upućuje na to da se, bez sumnje, radi o natprosečno nadarenom detetu, koje se nesvesno, negde duboko u sebi, već u svojoj četvrtoj godini života opredelilo za knjigu, simbol znanja, mudrosti i sveta i to u jednoj ekstremnoj formi, bez kontakta sa spoljašnjim svetom, osim kontakta za uzimanje hrane.

I sama činjenica da je soba okrugla, odnosno u obliku mandale, i jako osvetljena, ali bez vidljivog izvora svetlosti, govori o autentičnoj, možemo reći o arhetipskoj potrebi za saznanjem, i svetlom koje se nalazi u samoj snevačici, koje ima i po svom izvoru i po svom intenzitetu, kao i po ambijentu koji osvetljava arhetipski karakter.

Ovaj izrazito prospektivan san potvrđuje nam Jungovo mišljenje da ima dečijih snova u kojima je sadržana čitava sudbina deteta, odnosno čitav njegov budući život. Jer snevačica se potpuno posvetila nauci i vrlo je uspešna u svojoj univerzitetskoj karijeri i to u jednom pozitivnom smislu, budući da je sve što je postigla na polju nauke i na polju karijere autentični izraz njenih intelektualnih i moralnih kvaliteta, kojima odiše cela atmosfera sna: ona je potpuno sama za radnim stolom u sobi prepunoj knjiga koja ima oblik mandale, a koja je osvetljena svetlom koje se nalazi u samoj snevačici.

Međutim, nedavno se, posle tri i po decenije, kod iste osobe pojavljuje jedan veoma interesantan kompenzatorni san, koji je imao funkciju da koriguje jednostranost svesnog stava preinvestiranog u svet nauke i saznanja.

Sanja da putuje na odmor i pri izlasku iz voza primećuje da joj je nestao ruksak u kome su se nalazile njene najznačajnije i najvažnije knjige koje se više nikad ne mogu nabaviti, ali to saznanje ne prekida njen odlazak na višestruko zasluženi odmor niti pobuđuje u njoj, kao što bi se moglo očekivati, s obzirom na sadržaj navedenog sna iz detinjstva, snažne emocije na gubitak njoj veoma važnih knjiga, već se miri sa njim.

Bravo i snu, bravo i snevačici koja je napisala scenario za taj svoj san! Snu na njegovoj korektivnoj mudrosti, a snevačici ne samo što je imala hrabrosti da sanja i zapamti ovaj san, već i da shvati i prihvati i njegovu poruku i njegovu pouku i da ga poveže sa svojim snom o okrugloj sobi prepunoj knjiga. Jer svaka jednostranost, pa i najpozitivnija, remeti harmonično funkcionisanje ličnosti.

Međutim, bilo je potrebno nekoliko decenija dok snevačica nije potpuno zadovoljila svoju arhetipsku potrebu za znanjem i saznanjem i konačno smogla hrabrosti da izgubi svoje najznačajnije i najdraže knjige i da ode na odmor bez njih, što predstavlja metaforu za saznanje da svoju psihičku energiju, povremeno, barem kada ide na odmor, treba i mora da investira u sadržaje koji se nalaze izvan domena nauke i saznanja.

Sve nas ovo upućuje na zaključak da se svi dečiji snovi ne mogu i ne smeju tumačiti jednodimenzionalno, odnosno samo kauzalno i u svetlu isključivo individualno nesvesnog niti kao posledica ispunjenja želja, kao što to čini psihoanalitička škola, već ih treba posmatrati i finalno i u svetlu kolektivno nesvesno. Jer arhetipske snove srećemo kod dece daleko češće nego što se to obično pretpostavlja.

Gumica za brisanje

Snevač srednjih godina, fakultetski obrazovan, veoma inteligentan, sanja sledeći san:
Nalazim se u Parizu i u jednoj veoma luksuznoj robnoj kući kupujem gumice za brisanje koje su u najneverovatnijim oblicima, ali se tih oblika ne sećam, samo znam da ih namenjujem svojim prijateljima.
Svaki oblik gumice simbolizira šta bi ko od njih trebalo da obriše od svojih grehova.
Uzimam i za sebe jednu gumicu i to u obliku prstena u čijem je gornjem delu urezan lik neke osobe, ali ne znam da li je muška ili ženska. Budim se.

Ovaj san u svom manifestnom sadržaju nema seksualnih elemenata, a do kojih smo došli tek po završetku njegove interpretacije, koja ukazuje na to da gumica nije potrebna samo snevaču za brisanje sopstvenih grehova, već i njegovim prijateljima, pa stoga svakom od njih i kupuje po jednu gumicu neobičnog oblika koji je simbolizirao prirodu greha koji treba da bude izbrisan, ali se ne seća tih oblika, već samo oblika svoje gumice, koja predstavlja centralni simbol u snu, i koja nas upućuje na prisustvo biseksualnosti.

Zelena grančica

Sada ću izložiti jedan veoma osoben i veoma originalan san jedne moje pacijentkinje, koja se nalazila u jednom dugom i mučnom razvodu, pri čemu se potpuno zapustila i zbog depresije dugo bila na bolovanju.
Ovaj san predstavlja klasičan primer simbola koji transformiše u pozitivnom i konstruktivnom smislu.
Jedne noći je sanjala da se nalazi ispred ogromnog ogledala u svome stanu, koje u realnosti ne postoji. Videvši sebe tako zapuštenu i depresivnu sa gađenjem je u ogledalu pljunula na sebe, i pri tom je iznenada spazila na svome vratu, gde se nalazi žila kucavica, jednu lepu zelenu grančicu, koja je simbolizirala činjenicu da u njoj postoji realna mogućnost za novu vegetaciju, odnosno za nov život.
Jer nesvesno, kao što smo već istakli, često zna i više i bolje od svesnog dela ličnosti.

Ovu poruku i pouku svog sna pacijentkinja je sama, bez moje pomoći, i shvatila i prihvatila, a što je najbitnije: odmah je zaključila bolovanje, krenula na posao i u relativno kratkom roku okončala svoj mučan razvod, i posle dve godine zasnovala jedan uspešan novi brak sa čovekom, koji je, kao što sama kaže, bio njen zreo izbor.
Ovaj veoma jednostavan, mudar i konstruktivan san, koji se bazira na dva snažna, primarno arhetipska simbola: zelenoj grančici i ogledalu, zahvaljujući kome je snevačica i opazila zelenu grančicu, to jest postojanje mogućnosti za jednu novu vegetaciju, pokazao i dokazao nam je da u njemu ogledalo simbolizira preko potrebnu sposobnost istinske refleksije koja gleda unutar ličnosti.
Ili nešto drugačije formulisano: da u ovom snu ogledalo simbolizuje moć nesvesnog da pojedinca odražava objektivno, pružajući mu priliku da sebe vidi onako kako se možda nikada pre nije video (von Franz, 13); jer se samo putem nesvesnog, koje ne samo da zna više od svesti, već na nju deluje korektivno, može dobiti takav uvid koji u ovom snu, za razliku od većine snova u kojima se osoba posmatra u ogledalu, ne potresa i ne uznemirava ličnost, već je, naprotiv, stabilizuje i transformiše u jednom pozitivnom smislu.
Otuda možemo reći da je ogledalo ovde imalo konstruktivnu, a ne destruktivnu i destimulirajuću funkciju, jer je omogućilo snevačici da u sebi otkrije skrivenu mogućnost za jednu novu i kvalitetniju vegetaciju, odnosno za jedan nov i kvalitetniji život, koji je ona, kao što smo videli, i realizovala, jer je negde duboko u najsuštinskoj sebi bila spremna ne samo da shvati i prihvati poruku i pouku svog jednostavno mudrog sna, već i da je realizuje kroz akciju, a to je zapravo ono što protumačeni san čini realno upotrebljivim.

Histerično slepilo

Ovo je san pacijentkinje sa histeričnim slepilom kod koje sve dok nisam prešao na analizu snova nisam mogao otkriti smisao njenog slepila.
Naime, posle uzaludnog rada na analizi svesnih sadržaja, odnosno uzimanja svesne anamneze, to jest onoga što pacijentkinja zna o sebi, prešli smo na analizu nesvesnih sadržaja, odnosno uzimanja nesvesne anamneze, dakle onoga što pacijentkinja ne zna o sebi i to upravo putem analize njenih snova.
Kada sam je pitao šta sanja ona je odgovorila da već duže vremena ima jedan strašan san koji se često ponavlja, posle kojeg se budi u paničnom strahu, dugo ne može da se smiri i plaši se da ponovo zaspi.
Sanja da se nalazi u jednoj potpuno praznoj sobi koja nema ni vrata ni prozora, pri čemu se oseća «do bola» usamljena i uplašena, viče u pomoć ne bi li je neko čuo i pomogao da izađe iz te strašne sobe, ali je niko ne čuje.
Budi se u paničnom strahu koji je gotovo celog dana prisutan, tako da se uveče plaši da ponovo zaspi.
I upravo ovaj san me je naveo na trag da otkrijem smisao pacijentkinjinog histeričnog slepila, koje se pojavilo baš onoga dana kada su joj zet i ćerka saopštili da su dobili stan u koji će preći za nedelju dana, a ona će ostati sama u svom stanu u kojem su dotle svi zajedno živeli.
Ovo je za nju, kao što se može videti iz njenog sna, bilo nezamislivo i neprihvatljivo, pa je aranžirala histerično slepilo i na taj način indirektno, jezikom simptoma, saopštavala i ćerki i zetu da ne može da ostane sama u stanu.
Jer da je imala oduzetu ruku ili nogu, na primer, to bi bilo nešto drugo, ali ostaviti slepu osobu da živi sama u stanu bilo je nemoguće.
U radu na ovom snu pacijentkinja je vrlo brzo shvatila njegovu i poruku i pouku, tako da smo se dogovorili da porazgovaramo sa njenom ćerkom i zetom, da se njen i njihov stan zamene za jedan veći, što su oni odmah prihvatili.
I upravo ova njihova odluka je delovala lekovito. Kao u nekoj bajci pacijentkinja je progledala, i to ne zahvaljujući meni, već činjenici da je bio razrešen problem zbog koga je ona morala da oslepi, budući da joj je slepilo bilo najefikasniji mehanizam da se zaštiti od opasnosti da ostane da živi sama, što bi ona doživela potpuno isto kao što je to doživela u svom košmarnom snu.

Jaje na grobu

Mladić, veoma talentovan za slikarstvo, a talenat je nasledio od svog pokojnog dede, koji je bio poznati slikar, jedne noći sanja:
Nalazim se na grobu svoga dede, prekrasan sunčan, proletnji dan, zaprepašćen sam kako je grob zarastao u travu, i pri tom pokušavam da ga dovedem u red, ali odjednom u travi otkrivam veliko belo krupno jaje, uzimam ga i budim se sa ushićenjem.
Jaje je i po sebi i u kontekstu ovoga sna veoma pozitivan simbol, a posebno zato što ga snevač nalazi u travi zapuštenog groba svoga dede. Ono simbolizira talenat dede, koji snevač nosi u sebi u formi latentnih recesivnih gena; s napomenom, da je on i shvatio i prihvatio poruku ovog sna i, što je najvažnije, prešao u akciju, jer je konačno odlučio, na osnovu ovoga sna, da se posveti slikarstvu i da tako realizuje zahtev svoga pretka, koji će na taj način i dalje da živi kroz snevačevo bavljenje slikarstvom

Rim

Članica mog tima za grupnu analizu snova priča sledeći san:
Sanjam kao da se ispred mene nalazi stari televizor i na njemu piše: Rim, Rim, Rim, a onda odjednom ulazim u Rim.
Pored mene je jedna moja draga koleginica i prijateljica koja je oličenje mira, zrelosti i mudrosti.
Na putu nalazim tri novčića: marku, liru i dinar, veoma sam srećna i zadovoljna zbog toga. Sve odiše nekim mirom i u tom raspoloženju se budim.
Interpretacija ovog veoma interesantnog i instruktivnog sna nam je pokazala da Rim u snu predstavlja kalambur ili igru reči za mir, a za kojim je snevačica imala neodoljivu potrebu, tako da se na tom njenom putu u mir nalazi ne samo njena prijateljica koja je oličenje smirenosti, tolerantnosti i mudrosti, jer prihvata ljude onakvima kakvi jesu, uključujući tu i njenog supruga koji se po svom obrazovanju nalazi znatno ispod njenog nivoa, već i tri novčića koji su simboli za tri člana njene porodice: supruga i dva sina.
San ima veoma jasnu poruku i pouku: ako se snevačica ugleda na svoju prijateljicu i ako ne bude tražila da dinar bude marka ili lira, a što je ona često činila, na svom životnom putu će doći do mira koji joj je tako neophodan, što se moglo videti i iz nekoliko njenih prethodnih snova.
Snevačica je veoma brzo, već pri samoj interpretaciji ne samo shvatila, već i prihvatila mudrost poruke svog sna u kome se nalazi recept kako se dolazi do mira, a ubrzo tu poruku i realizovala kroz akciju, jer je pustila da dinar bude dinar, marka marka, a lira lira, odnosno da svaki od njena tri člana porodice imaju svoju vrednost i da ih stoga ne treba upoređivati, već im treba dopustiti da budu ono što jesu.
Uostalom, i dinar je platežno sredstvo miliona ljudi, odnosno i sa njim se može živeti.
Sve nam ovo govori da činjenica hoće li se i kada jedna poruka sna realizovati kroz akciju zavisi od niza faktora i to ne samo od složenosti i težine poruke, već pre svega od raspoložive pozitivne energije i hrabrosti snevača da realizuje promenu iniciranu porukom sna koja je neophodna u njegovom procesu sazrevanja, odnosno procesu individuacije.
Jer, kao što smo videli, promene ni u ličnosti ni izvan nje nema i ne može biti bez akcije, tako da ona predstavlja i preduslov i uslov svake promene.

Školska tabla

Ovo je san doktorke koja je bila u dilemi da li da se uključi u grupnu analizu snova:
Sanja da se nalazi ispred jedne školske table i na njoj rešava neke probleme, ali ne matematičke. Odjednom oseća da jedan deo nje odlazi na spavanje, a drugi ostaje da rešava problem.
Posle određenog vremena se "budi" i u snu i vidi da je onaj drugi deo nje iscrpljen i da još uvek rešava problem, a ona ga je rešila u snu, dok je njen drugi deo otišao da spava.
Ovaj san je snevačicu opredelio da se uključi u jednu od naših grupa za analizu snova, jer kao što sama kaže, hoću da rešavam svoje životne probleme kroz snove, pošto mi je moj san pokazao da je to daleko efikasnije nego rešavati ih u budnom stanju, a što se u toku njenog jednogodišnjeg rada u grupi i potvrdilo.
I upravo je ovaj san dao dve poruke: prva, da nesvesno, a time i naši snovi, zna više i bolje od svesti, i drugo, da u nesvesnom, kao što smo već istakli, psiha tka mogućnosti razrešenja naših životnih problema i to posredstvom naših snova koji nam često saopštavaju ono što svestan deo ličnosti i ne sluti, a ako je tolerantan i mudar on će ih prihvatiti. Ako to nije slučaj, potrudiće se da poruku sna ne shvati, a time i ne prihvati.

Hamlet - Otelo

Članica jedne od mojih grupa za analizu snova sanja veoma kratak san na tri godine pre nego što se uključila u grupu, a neposredno pred svoje venčanje.
Nalazi se sama u pozorištu u koje je došla da gleda Hamleta. Predstava počinje i na njeno veliko iznenadjenje, namesto Hamleta se na pozornici pojavljuje ljubomorom razgnevljeni Otelo.
Sa velikim čuđenjem se budi i ne shvata smisao poruke i pouke ovog neobičnog sna.
Analiza ovog telegrafski kratkog sna otkrila je sledeće: da je njen suprug bio hamletovski neodlučan pre ulaska u brak, a kada se konačno oženio, već na svadbenom putovanju je pokazao patološku ljubomoru Otela, tako da je brak trajao nepunih šest meseci.
Možemo pretpostaviti da se ova osoba uključila u grupu u vreme kada je sanjala ovaj san, odnosno pre venčanja, da bi izbegla to razočaranje, odnosno da se ne bi udala za tog patološki ljubomornog Otela.

San o nosu

Sada ću da demonstriram umeće tumačenja snova najvećeg autoriteta medju antičkim tumačima snova Artemidora iz Daldisa /134 – 200/, navodeći tri sna iz njegove prakse, koja je objavio u svojoj čuvenoj knjizi Simbolika snova, čijim se interpretacijama i smislom za tumačenje snova možemo i danas diviti.
Naime, jedan trgovac parfemima sanjao je tri puta, jedan za drugim, potpuno isti san: da nema nos.
Kada je prvi put sanjao taj san propala mu je radnja, što Artemidor objašnjava na sledeći način: On je izgubio svoj nos, putem koga je procenjivao svoje parfeme.
Nekoliko godina kasnije, kada je parfimer već odavno ponovo otvorio svoju radnju, sanjao je isti san. Odmah iza toga bio je optužen zbog falsifikata i morao je pobeći iz svoje domovine. Jer, prema rečima Artemidora: čovek deluje vrlo odbojno kada izgubi nos, koji predstavlja najupadljiviju tačku na njegovom licu.
Međutim, kada je posle izvesnog vremena ponovo sanjao isti san, on se uplašio od toga šta će mu se sada desiti. I stvarno, ubrzo je umro. Jer, kako komentariše Artemidor: Lobanja nema nos.
Na taj način, zaključuje Artemidor, pun žaljenja i razumevanja za svog klijenta, isti san za jednog trgovca imao je tri različita značenja: najpre mu je predvideo gubitak radnje, zatim gubitak časti i konačno - gubitak života.
Odavde vidimo, već i kod Artemidora, koji je živeo pre osamnaest vekova, da nos, kao što smatraju psihoanalitičari, ne mora uvek značiti samo seksualni simbol.
Da je Artemidor na taj način tumačio ta tri sna o nosu, sigurno bi pogrešio; ali, kao što smo videli, on je svaki simbol sna stavljao u kontekst životne situacije snevača, što srećemo i u modernom tumačenju snova, budući da jedan isti simbol kod različitih osoba ima i može da ima različita značenja.
Tako, na primer, više osoba mogu sanjati psa, pa da taj simbol, shodno njihovom iskustvu, može imati različita značenja, a da i ne spominjemo vrstu psa kao i okolnosti u kojima se pas u snu pojavljuje, kao što ćemo to videti u snu Desanke Maksimović o crnom psu koji joj se često ponavljao, u poglavlju Snovi i književnost.

Antibebi pilule

Veoma inteligentna, samosvesna i sa dobrim uvidima, članica jedne od mojih grupa sanja sledeći san koji i sama tumači:
Kao da upotrebljavam antibebi pilule i primećujem da u kutijici imamo još samo tri, a mislim da treba da imamo sedam – osam pilula.
Pomislim da je tata umesto svojih uzeo moje pilule i popio ih. Pri tome se glasno smejem.
Ovaj moj san govori o tome da ja za sada ne želim decu i zato pijem antibebi pilule, dok moj otac želi da me spreči u tome, svesno ili nesvesno krade moje pilule kako bih ja što manji broj popila. Jer za njega je potpuno normalno da svi imaju decu, pa i ja, ne vodeći računa o mojim željama i potrebama.

Ćerka i vožnja kola

Članica edukativne grupe iz Ljubljane posle jedne serije snova u kojima je bila jasno izražena dominacija njene majke, koja je sve do pojave ovog sna manipulisala njom, sanja poslednji san iz te serije iz kojega se vidi da je napravila uspešnu separaciju od majke.
Ona i njena majka se nalaze u putničkim kolima, snevačica je vozač, a majka se nalazi na mestu suvozača i pokušava da upravlja vožnjom automobila preko duplih komandi koje se nalaze u kolima za obučavanje vozača. Ćerka, čim je to primetila, energično se suprostavlja majčinom mešanju u vožnju.
I tu se sa osećanjem velikog zadovoljstva budi svesna činjenice da njena majka više ne može njom da manipuliše.
Ovaj san pripada onoj gupi snova koji sami sebe tumače, tako da bi svako tumačenje bilo suvišno, jer ne samo sadržaj sna, već i emocija sa kojom se budi snevačica, jasno nam otkrivaju smisao ovog sna.