Preminuo Momo Kapor

Preminuo Momo Kapor




03. mart 2010. 15:02 > 17:58

U
Beogradu, na Vojno-medicinskoj akademiji, u sredu je preminuo jedan od
najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo
Momo Kapor.




Tanjugu je vest o smrti umetnika potvrdila njegova porodica.

Rođen je u Sarajevu 1937 . godine, a odmah po završetku Drugog svetskog
rata sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremena
izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni
hroničar.

Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih
umetnosti, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Od kako je 1975.
godine objavio "Folirante" napisao je veliki broj romana i zbirki
priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih
emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je i nekoliko
dugometražnih filmova, kao što su "Bademi s onu stranu smrti",
"Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli Džokej", "Kraj vikenda" i
drugi.

Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na
francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i
švedski jezik.

Saučešće porodici Mome Kapora uputili su predsednik i premijer Srbije
Boris Tadić i Mirko Cvetković, kao i ministar unutrašnjih poslova Ivica
Dačić.

Pesnik Matija Bećković rekao je da je Momo Kapor redak Srbin koji nije
pisao pesme, a sve što je radio i govorio, pisao i slikao, radosna je i
raskošna pesma, kojom je usrećio stotine hiljada čitalačkog čovečanstva

"U borbi s neizlečivom bolešću ovaj večni dečak se pokazao i kao veliki
junak. Svojom smrću je ujeo za srce i svoj Beograd i svoj narod. Ostao
sam bez jednog od najprisnijih i najmilijih prijatelja. Umesto da
izjavljujem saučešća, bilo bi logičnije da ih primam", rekao je
Bećković za Tanjug.

Rajko Petrov Nogo je u svojoj izjavi Tanjugu uporedio Kapora sa Čehovim.

"Poput mitskog grčkog kralja Mide, koji je sve što pogleda pretvarao u
zlato, Momo Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi,
pretvori u bestseler. Kapor je čovek renesansnih darova. On je, kao što
je poznato, pripadao bratstvu onih koji su čas pisali, čas slikali, pa
su pisac i slikar jedan drugom vreme potkradali. Jedan se od drugog
odmarali.

Njegova neutoljiva radoznalost, a onda i redak smisao da ovekoveči
sitnice, drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju, u kojoj su,
sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao liniju, lik, jezik,
priču, mirise, ukuse, atmosferu... Jer, on je svet, takoreći, kožom
osećao.

Kapor je čudesan sunđer, veliki upijač. Zato je njegov crtež seizmograf
duše, kardiogram i nade i beznađa. Kapor, zaista, svašta je znao, a šta
je znao umeo je da saopšti na mio, otmen, očaravajući način.

Svaka velika kultura bila bi srećna da ima pisca kakav je Kapor, tog
srpskog Čehova, koji je bio lak i prozračan, kako su voleli da kažu, u
džinsu ili maskirnoj, ali Čehov", rekao je Nogo Tanjugu u jednom dahu,
opraštajući se od Kapora.

Glumica Rada Đuričin, koja je godinama izvodila predstavu "011" po
tekstovima Kapora, na vest o njegovoj smrti rekla je da je ovo dan
velike tuge.

"Momo Kapor je bio skroman, a raskošan u svemu. Divili smo mu se i kako piše i kako slika i kako živi", rekla je ona Tanjugu.

Đuričin je dodala da je Kapor bio pisac koga je najradije tumačila.
"Bio je moj obožavani drug još od studentskih dana. Danas je dan velike
tuge", izjavila je ona.

Glumica Rada Đuričin, koja je godinama izvodila predstavu "011" po
tekstovima Kapora, na vest o njegovoj smrti rekla je da je ovo dan
velike tuge.

"Momo Kapor je bio skroman, a raskošan u svemu. Divili smo mu se i kako piše i kako slika i kako živi", rekla je ona Tanjugu.

Đuričin je dodala da je Kapor bio pisac koga je najradije tumačila.
"Bio je moj obožavani drug još od studentskih dana. Danas je dan velike
tuge", izjavila je ona.

Na vest o smrti Mome Kapora
Rajko Petrov Nogo, književnik: Momčilo Momo Kapor bio je
srpski Čehov. Poput mitskog grčkog kralja Midasa, koji je sve što
pogleda pretvarao u zlato, i Kapor je imao prokletstvo da sve što
napiše i objavi pretvori u bestseler. Kaporova neutoljiva radoznalost,
a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice, drugo je ime za jedinstvenu
kaporovsku erudiciju, u kojoj su, sem memorije, uposlena sva čula
kojima je vrebao, rimio – lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu.
Jer on je svet, takoreći, kožom osećao. Kapor je bio čudesan sunđer,
veliki upijač. Kapor je bio, kao što se zna, i slikar i pisac. Oni su
jedan drugome potkradali vreme, jedan se od drugog odmarali. Kapor je
imao stotine antena, zato je njegov crtež seizmograf duše, kardiogram i
nade i beznađa. Kapor je zaista svašta znao, a to što je znao umeo je
da saopšti na mio, otmen, očaravajući način. Svaka velika kultura bila
bi srećna da ima pisca kakav je Kapor. To je bio naš Čehov, mnogi su
govorili lak i prozračan, neki su govorili – u džinsu, nekima je
smetalo što je u maskirnoj, ali Čehov.
Emir Kusturica, filmski reditelj: Momo Kapor je u vreme mog
detinjstva bio naš Selindžer. Naš prvi tiražni pisac koji nam je
literaturu otvarao na način na koji je svetska popularna kultura
donosila pred nas najrazličitije stvari. Nije slučajno da je on bio naš
najčitaniji pisac na prostorima bivše Jugoslavije, zato što nas je
nepretenciozno – i kao autor sa šarmom i sa idejom da nas zabavi,
oslobađao teških vremena kada smo morali da čitamo literaturu preko
koje se nismo identifikovali sa velikim svetom. Mišljenja sam da kao i
mnoge značajne pojave u prošlim vremenima, nije dobio mesto kakvo je
zasluživao. Ako je za ikoga moglo da se kaže da je bio pravi
Beograđanin od glave do pete, u najlepšem smislu te reči, to je bio
Momo Kapor.
Radoslav Bratić, književnik: Kapor je bio najduhovitiji pisac
koga sam poznavao. Podupirao je časopis „Nova zora” svuda, a naročito u
brojnim televizijskim emisijama. Veliki slikar i čovek, moj najbolji
prijatelj. Obišao je svet uzduž i popreko, i znao je da sve okrene na
teme, i svemu udahne humor, kao što je znao da nevesele i očajnike
vrati na put i da im podari snage.
Matija Bećković, književnik: Momo Kapor je redak Srbin koji
nije pisao pesme, a sve što je radio i govorio, pisao i slikao, radosna
je i raskošna pesma, kojom je usrećio stotine hiljada čitalačkog
čovečanstva. Umesto renesansna, govori se „kaporovska ličnost”. U borbi
sa neizlečivom bolešću, ovaj večiti dečak pokazao se i kao veliki
junak. Svojom smrću ujeo je za srce i svoj Beograd, i svoj narod. Ostao
sam bez jednog od najprisnijih i najmilijih prijatelja, i umesto da
izjavljujem saučešća, bilo bi logičnije da ih primam.
Mihailo Miša Janketić, glumac: Ja sam se maltene ceo život
družio sa njim, mi smo takoreći ispisnici, drugari iz vremena studija i
posle, tokom celog života. Zatečen sam. Zaista zatečen. Otišao je jedan
od, svakako, najznačajnijih ljudi naše generacije.
Miloš Šobajić, slikar: Momo Kapor je imao u sebi sve ono što
bi čovek poželeo da ima: humor i šarm, čovečnost i lepotu, a nadasve
veliki talenat koji me je toliko puta dirnuo do suza.