Prijem
Portal
Galerija
Traži
Registruj se
PristupiStrana 1 od 3 • 1, 2, 3 
MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:49 am
O Nušiću se govorilo i pisalo da je on odličan zabavljač šire pozorišne i čitalačke publike, da njegova dela nalaze mnogo više odjeka u
redovima te publike nego u ložama kritičara. U jednom pismu iz 1924. godine, koje je uputio svojoj kćeri Margiti Predić, Nušić je
ponovio neke ocene koje su kazivali neki njegovi kritičari, da on nema "dubinu jednog satiričara", da on u komediji pribegava "lakšoj
njenoj vrsti, komediji naravi, izbegavajući ili nemajući moći "da zađe u komediju karaktera". S druge strane, Nušić će ukazati na
razlike između humora i satire i upozoriće da postoji samo jedan pravi humor, i to onaj "koji izazivajući smeh na usnama ublažava
surovosti života". I, doista, ni u svojim najtežim časovima Nušić nije mrzeo nego je duboko voleo život i čoveka. On je živeo i
delovao relativno dugo, bio radoznali i aktivni svedok uzbudljivog razvoja srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže Nušić,
pritiskivala "petrificirana patrijarhalnost", pa do vremena kada uveliko rastu otpori prema kapitalističkim društvenim odnosima. Pri
tome, i sam Nušić prelazio je izvesne faze razvoja, ali je gotovo uvek, u raznim književnim žanrovima, a posebno u dramskoj vrsti
izražavanja, sputavao "bes smeha i podsmeha", spontano kritikovao i smejao se "prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe,
onome što je pred nama i onome što ide za nama". I ne samo to: on je zalazio i u prostore gde je video pojave i ljude, kako naznačuje
je-dan estetičar, kao "iznenađujuće male" ili "beznačajno velike", ali uvek kao realno verovatne. Tragično osećanje života ne samo da
je upoznao i doživeo nego je i sam stvarao tragične slike životnih borbi i njihove odjeke u ljudima. Melanholično osećanje prolaznosti
života nije ni njega mimoišlo. Ali, pre svega, humorno osećanje života i stvaranje komediografskih dela, u kojima dolazi do iz-ražaja
takvo osećanje života, najviše je odgovaralo Nušiću kao čoveku i piscu.
Nušićev dramski opus potpuno je bacio u senku ostali njegov prozni rad. Dobro je poznato da je on celo vreme svog delovanja pisao i
objavljivao raznovrsna pripovedačka dela. Neka od njih su sama po sebi značajna, a druga nam pomažu da bolje i svestranije
razumemo i sagledamo Nušića kao dramskog stvaraoca.
Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata (1886) prva je štampana knjiga Branislava Nušića. U ovoj knjizi pisac je objavio
devet "sličica", a posle toga napisao je još jedanaest i sve zajedno objavio u knjizi istog naslova (1895). Većina tih "sličica" su
pripovedački zapisi ili kratke priče u kojima autor, s nekoliko poteza, sugeriše atmosferu rata u pozadini, izvan bitaka, u tišini koju
šire ćutijive tragike malih, neznanih ljudi i koju duhovno obogaćuje ljudska solidarnost. Primetno je da je Laza Lazarević, a preko
njega i Turgenjev, uticao na Nušića suzdržanim realističkim osvetljenjem običnih ljudskih či-nova (neke svoje pripovetke, među njima
i pripovetku Sve će to narod pozlatiti, Lazarević objavljuje u "Otadžbini" između 1880. i 1882. godine). U nekim najboljim pričama
Nušić uspeva da diskretno realistički ocrta at-mosferu ratnih apsurda, katkad s izvesnim setnim tonalitetom, ponekad s blagim,
unutrašnjim patosom (vidi priče Bela zastava, Pusto ognjište, naročito Na razbojištu i Sprovod). Već u ovim pripovetkama moguće je
zapaziti da je Nušić dugovao ponešto našem kasnijem romantizmu, naročito u asociranju raspoloženja lica i izgleda pejzaža. Nije
slučajno Nušić drugovao s pesnikom Vojislavom Ilićem. I Nušić je morao da doživi sudar između jedne romantičarski idealizirane
prošlosti i kritički viđene stvarnosti. I on je čeznuo za slavnom i velikom prošlošću, za njenim legendama. U knjizi pripovedaka
Ramazanske večeri (1898) tradicionalno mirno i skladno veze anegdote o jednom prohujalom životu koji postaje svet legendi. Pisac
smerno, s nekom dalekom, suzdržanom ironijom, neretko melanholičnom, priča o nekim sudbinskim određenjima. Tajanstveno i
sudbinsko u čoveku i životu česte su teme i njegovih istorijskih drama i izvesnih drugih dela, koja je pisao u raznim fazama
književnog stvaralaštva. Bliski ili daleki odjeci romantizma javljaće se u njegovim delima prelomljeni, upravo često izlomljeni,
realističkim viđenjima prošlog i, naročito, savremenog života.
Kad je zbog jedne satiričke pesme uperene protiv dvora osuđen i zatvoren, Nušić piše feljtone, koje je po-sle objavio pod naslovom
Listići (1890). Nezadovoljan dobom polutana, jer "pred nama je bilo pokolenje odlučno u jdejama, istrajno u radu", a za nama "dolazi
pokolenje koje će sumnjičiti", Nušić šeretski, ironično pita: nije li njegovo pokolenje "koje treba da se smeje". U ovim feljtonima
Nušić se smeje i sebi i drugima. Isprva, on se smeje s izvesnim elegantnim humorom, da bi se, zatim, slobodno, spadalački, s maskom
naivnog lakrdijaša, smejao mnogo čemu što je asocirao kao životno i komično istovremeno. Ovi listići su, najvećim delom
humorističke improvizacije na aktuelne teme i na neka iskustva koja se danas teško mogu prepoznati. Istorijski posmatrano, ovi
feljtoni pokazuju Nušića kao radoznalog i veselog publicistu improvizatora, koji će kasnije, kao novinar, s nadimkom Ben-Akiba, s
velikim uspehom zabavljati čitalačku publiku (v. zbirke feljtona Ben-Akiba, 1907, po-tom 1932, 1935). Značajno je, pri tome,
spomenuti da samo tako radoznali i agilni duh, koji želi da se stalno smeje životu i društvu upravo radi nekih bitnih vrednosti života,
ima uslova da stvori dela u kojima će egzistirati je-dan novi komični život i smešna bića.
U pripovedačkim delima Branislava Nušića primetan je opširni i nekoherentni feljtonski način izražavanja. U humorističkom romanu
Opštinsko dete (1902) pisac je proširio anegdotu o jednom odojčetu koga je napustila majka i koje je postalo "opštinsko dete" tolikim
mnoštvom drugih, svakovrsnih epizodnih anegdota da su one postale važnije od same osnovne fabule. Ogromna komična građa nije
uobličena u neku celinu, kao, na primer, u takvu celinu koju daje Sremčevo poetsko-humorističko delo Pop Ćira i pop Spira. Ipak,
trebalo bi zapaziti autorov pokušaj da humoristički parodira Odiseju ovog nesuđenog malog junaka, piščevu sposobnost da
razdragano, veselo prikaže standardne tipove sela i varoši kada upadnu u komične situacije. Neki delovi romana pokazuju veliki dar
humoriste Nušića, na primer, u glavi petnaestoj, gde se naru-gao društvenim konvencijama kad nastupi samrtni čas, ili u glavi
dvadeset drugoj, gde pisac vijoglavo duhovito priča "o jednoj strašnoj noći" grešnog Tome, bogoslova, koji se zaljubio u pozorište i u
glumicu gospođicu Lenku i doživeo razne skale komičnih kontrasta stvarnosti i ideala. Vidi se uveliko da je ovo delo pisao već
poznati pisac, koji ume veselo, katkad ironično i sa satiričkim udarcima da improvizira priče što se nehajno uklapaju u jed-nu
slobodnu feljtonsko-kozersku celinu.
Kozerske sposobnosti Branislava Nušića, koji humoristički govori i slobodno asocira uspomene i zapažanja, najbolje se primećuju u
delu Autobiografija (1924). Bez ambicija da ostvari određenu umetničku strukturu, Nušić spontano parodira jedan mogući život i
jednu moguću autobiografsku formu. U ovom delu on je protejski šeret, na mahove čudesan parodičar i autoparodičar, i to se naročito
zapaža kada prevazilazi lokalne asocijacije, isku-stva vezana isključivo za njegovo vreme, kada, na primer, sjajno parodira stil nekih
članaka i studija, ili kada se ruga smrti, čoveku koji je očekuje i onima koji od nje žive! Autobiografija je značajno kozerskohumorističko
delo: u njemu Nušić spontano ćaskalački govori o raznim temama i daruje onaj smeh koji nas bar donekle oslobađa
surovosti života.
redovima te publike nego u ložama kritičara. U jednom pismu iz 1924. godine, koje je uputio svojoj kćeri Margiti Predić, Nušić je
ponovio neke ocene koje su kazivali neki njegovi kritičari, da on nema "dubinu jednog satiričara", da on u komediji pribegava "lakšoj
njenoj vrsti, komediji naravi, izbegavajući ili nemajući moći "da zađe u komediju karaktera". S druge strane, Nušić će ukazati na
razlike između humora i satire i upozoriće da postoji samo jedan pravi humor, i to onaj "koji izazivajući smeh na usnama ublažava
surovosti života". I, doista, ni u svojim najtežim časovima Nušić nije mrzeo nego je duboko voleo život i čoveka. On je živeo i
delovao relativno dugo, bio radoznali i aktivni svedok uzbudljivog razvoja srpskog društva od vremena kada ga je, kako kaže Nušić,
pritiskivala "petrificirana patrijarhalnost", pa do vremena kada uveliko rastu otpori prema kapitalističkim društvenim odnosima. Pri
tome, i sam Nušić prelazio je izvesne faze razvoja, ali je gotovo uvek, u raznim književnim žanrovima, a posebno u dramskoj vrsti
izražavanja, sputavao "bes smeha i podsmeha", spontano kritikovao i smejao se "prvo sebi, onda onom do sebe, pa onom više sebe,
onome što je pred nama i onome što ide za nama". I ne samo to: on je zalazio i u prostore gde je video pojave i ljude, kako naznačuje
je-dan estetičar, kao "iznenađujuće male" ili "beznačajno velike", ali uvek kao realno verovatne. Tragično osećanje života ne samo da
je upoznao i doživeo nego je i sam stvarao tragične slike životnih borbi i njihove odjeke u ljudima. Melanholično osećanje prolaznosti
života nije ni njega mimoišlo. Ali, pre svega, humorno osećanje života i stvaranje komediografskih dela, u kojima dolazi do iz-ražaja
takvo osećanje života, najviše je odgovaralo Nušiću kao čoveku i piscu.
Nušićev dramski opus potpuno je bacio u senku ostali njegov prozni rad. Dobro je poznato da je on celo vreme svog delovanja pisao i
objavljivao raznovrsna pripovedačka dela. Neka od njih su sama po sebi značajna, a druga nam pomažu da bolje i svestranije
razumemo i sagledamo Nušića kao dramskog stvaraoca.
Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata (1886) prva je štampana knjiga Branislava Nušića. U ovoj knjizi pisac je objavio
devet "sličica", a posle toga napisao je još jedanaest i sve zajedno objavio u knjizi istog naslova (1895). Većina tih "sličica" su
pripovedački zapisi ili kratke priče u kojima autor, s nekoliko poteza, sugeriše atmosferu rata u pozadini, izvan bitaka, u tišini koju
šire ćutijive tragike malih, neznanih ljudi i koju duhovno obogaćuje ljudska solidarnost. Primetno je da je Laza Lazarević, a preko
njega i Turgenjev, uticao na Nušića suzdržanim realističkim osvetljenjem običnih ljudskih či-nova (neke svoje pripovetke, među njima
i pripovetku Sve će to narod pozlatiti, Lazarević objavljuje u "Otadžbini" između 1880. i 1882. godine). U nekim najboljim pričama
Nušić uspeva da diskretno realistički ocrta at-mosferu ratnih apsurda, katkad s izvesnim setnim tonalitetom, ponekad s blagim,
unutrašnjim patosom (vidi priče Bela zastava, Pusto ognjište, naročito Na razbojištu i Sprovod). Već u ovim pripovetkama moguće je
zapaziti da je Nušić dugovao ponešto našem kasnijem romantizmu, naročito u asociranju raspoloženja lica i izgleda pejzaža. Nije
slučajno Nušić drugovao s pesnikom Vojislavom Ilićem. I Nušić je morao da doživi sudar između jedne romantičarski idealizirane
prošlosti i kritički viđene stvarnosti. I on je čeznuo za slavnom i velikom prošlošću, za njenim legendama. U knjizi pripovedaka
Ramazanske večeri (1898) tradicionalno mirno i skladno veze anegdote o jednom prohujalom životu koji postaje svet legendi. Pisac
smerno, s nekom dalekom, suzdržanom ironijom, neretko melanholičnom, priča o nekim sudbinskim određenjima. Tajanstveno i
sudbinsko u čoveku i životu česte su teme i njegovih istorijskih drama i izvesnih drugih dela, koja je pisao u raznim fazama
književnog stvaralaštva. Bliski ili daleki odjeci romantizma javljaće se u njegovim delima prelomljeni, upravo često izlomljeni,
realističkim viđenjima prošlog i, naročito, savremenog života.
Kad je zbog jedne satiričke pesme uperene protiv dvora osuđen i zatvoren, Nušić piše feljtone, koje je po-sle objavio pod naslovom
Listići (1890). Nezadovoljan dobom polutana, jer "pred nama je bilo pokolenje odlučno u jdejama, istrajno u radu", a za nama "dolazi
pokolenje koje će sumnjičiti", Nušić šeretski, ironično pita: nije li njegovo pokolenje "koje treba da se smeje". U ovim feljtonima
Nušić se smeje i sebi i drugima. Isprva, on se smeje s izvesnim elegantnim humorom, da bi se, zatim, slobodno, spadalački, s maskom
naivnog lakrdijaša, smejao mnogo čemu što je asocirao kao životno i komično istovremeno. Ovi listići su, najvećim delom
humorističke improvizacije na aktuelne teme i na neka iskustva koja se danas teško mogu prepoznati. Istorijski posmatrano, ovi
feljtoni pokazuju Nušića kao radoznalog i veselog publicistu improvizatora, koji će kasnije, kao novinar, s nadimkom Ben-Akiba, s
velikim uspehom zabavljati čitalačku publiku (v. zbirke feljtona Ben-Akiba, 1907, po-tom 1932, 1935). Značajno je, pri tome,
spomenuti da samo tako radoznali i agilni duh, koji želi da se stalno smeje životu i društvu upravo radi nekih bitnih vrednosti života,
ima uslova da stvori dela u kojima će egzistirati je-dan novi komični život i smešna bića.
U pripovedačkim delima Branislava Nušića primetan je opširni i nekoherentni feljtonski način izražavanja. U humorističkom romanu
Opštinsko dete (1902) pisac je proširio anegdotu o jednom odojčetu koga je napustila majka i koje je postalo "opštinsko dete" tolikim
mnoštvom drugih, svakovrsnih epizodnih anegdota da su one postale važnije od same osnovne fabule. Ogromna komična građa nije
uobličena u neku celinu, kao, na primer, u takvu celinu koju daje Sremčevo poetsko-humorističko delo Pop Ćira i pop Spira. Ipak,
trebalo bi zapaziti autorov pokušaj da humoristički parodira Odiseju ovog nesuđenog malog junaka, piščevu sposobnost da
razdragano, veselo prikaže standardne tipove sela i varoši kada upadnu u komične situacije. Neki delovi romana pokazuju veliki dar
humoriste Nušića, na primer, u glavi petnaestoj, gde se naru-gao društvenim konvencijama kad nastupi samrtni čas, ili u glavi
dvadeset drugoj, gde pisac vijoglavo duhovito priča "o jednoj strašnoj noći" grešnog Tome, bogoslova, koji se zaljubio u pozorište i u
glumicu gospođicu Lenku i doživeo razne skale komičnih kontrasta stvarnosti i ideala. Vidi se uveliko da je ovo delo pisao već
poznati pisac, koji ume veselo, katkad ironično i sa satiričkim udarcima da improvizira priče što se nehajno uklapaju u jed-nu
slobodnu feljtonsko-kozersku celinu.
Kozerske sposobnosti Branislava Nušića, koji humoristički govori i slobodno asocira uspomene i zapažanja, najbolje se primećuju u
delu Autobiografija (1924). Bez ambicija da ostvari određenu umetničku strukturu, Nušić spontano parodira jedan mogući život i
jednu moguću autobiografsku formu. U ovom delu on je protejski šeret, na mahove čudesan parodičar i autoparodičar, i to se naročito
zapaža kada prevazilazi lokalne asocijacije, isku-stva vezana isključivo za njegovo vreme, kada, na primer, sjajno parodira stil nekih
članaka i studija, ili kada se ruga smrti, čoveku koji je očekuje i onima koji od nje žive! Autobiografija je značajno kozerskohumorističko
delo: u njemu Nušić spontano ćaskalački govori o raznim temama i daruje onaj smeh koji nas bar donekle oslobađa
surovosti života.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:50 am
Branislav Nušić je objavio i mnoge, uglavnom kraće humorističke pripovetke (v, Sabrana dela, knjiga II, 1931, knjiga XVI, 1932,
knjiga XXV, 1936). Veliki deo tih pripovedaka pokazuje da ih je pisao kozer i feljtonist Ben Akiba, ili, u boljim slučajevima, pisac
epizodnih priča iz romana Opštinsko dete, Nušićevo razvijanje i komponovanje priče u osnovi je tradicionalističko i ne doprinosi
razvoju kratke humorističke pripovetke.
Posebno mesto u Nušićevom proznom radu pripada njegovom delu Devet stotina petnaesta (1921). To je delo memoarsko-reportažnog
i memoarsko-pripovedačkog ka-raktera, u kojem pisac potreseno svedoči o onome šta je doživeo u vreme tragičnog srpskog
povlačenja 1915. godine. Posebno je značajan prvi deo ovog dela, naročito nekoliko sugestivnih realističkih, katkad gorko ironično
intoniranih slika bežanja iz Skoplja, zatim slike umiranja jednog poznatog glumca u Prištini, plastični i dinamični prikazi borbi za
Čačak, potom slike poraza i satirički prikazani prizori "probijanja" beogradskih dama prema Pri-štini. U odnosu na svoja rana
pripovedačka dela Nušić je u Devet stotina petnaestoj, naročito u spomenutim delovima, dramatično snažno prikazao situacije u
kojima su ljudi primorani da budu sve ono što jesu ili ono što samo malo jesu. Nušićeva evokacija prošlosti nije, tada, obično
konstruktivistačka, nego spontana subjektivnim memoarskim pripovedanjem. U drugom delu ovog dela pisac nastoji da psihološki
svestranije i dublje prikaže tragiku pojedinaca, njihove patnje i žrtve, i da, preko toga, osvetli tragičnu epopeju stradanja srpskih
izbeglica koje se povlače putovima i stazama Crne Gore i Albanije. Pri tome Nušić je zanemarivao realistički način evociranja i
pri-kazivanja i sve više zastarelo romantičarski, sentimentalistički i patetično, govorio o ljudima i događajima. Nušić nije liričar i
epičar. Upravo kao realistički pisac zapam-ćenog i doživljenog, Nušić prethodi i utiče na one mnoge pisce koji će se pojaviti kasnije i
koji će svojim memoarsko-pripovedačkim i romanesknim delima zanimljivo i uzbudljivo svedočiti o stradanjima srpskog naroda u
vre-me Prvog svetskog rata.
Prevashodno Nušić je dramski pisac. Njegova vokacija je u tome što uspeva da prikaže životne situacije i likove u "neposrednoj
sadašnjosti", i to dijaloškim formama u kojima se životno sadašnje i prošlo vide bez po-sredovanja pripovedačeve evokacije i
opisivanja. Kao što saopštavaju njegovi biografi, Nušić je bio veoma rado-znala i dinamična ličnost, uvek u težnji da dejstvuje makar
starim idejama i načinima. Svoj dinamizam, svoje sposobnosti improvizatora i kozera, Nušić je najbolje usredsredio i sažeo u
dramskoj formi, posebno u komediji. Jer i za Nušića komično najbolje povezuje život i pozorište, ono je prava dinamična veza između
živog i umetnog, između zbilje i pozorišta. I on misli da komedija stremi, suštinom i fakturom, brzim, dinamičnim i koncentrisanim
čulno-konkretnim otkrićima života kao izvesnog komičnog pozorišta.
Poznata komedija u tri čina Narodni poslanik jeste prvi veći dramski rad Branislava Nušića (napisan 1883, igran 1896). Kao
devetnaestogodišnjak, on je ovu komediju čitao u bašti kuće Jovana Ilića, i to braći Vojislavu i Dragutinu Iliću, kao i Vladimiru
Jovanoviću i Kosti Arsenijeviću. Sam Nušić je zanimljivo opisao taj susret sa svojim prvim kritičarima, a potom svoje bezuspešne
pokušaje da beogradsko Narodno pozorište izvede ovo delo. Tek 1896, znači u vreme kad politička opozicija obrenovićevskom
režimu postaje jaka, unekoliko prerađen, Narodni poslanik je izašao na scenu Pozorišta. To je ko-medija o vlasti, i to ne o nekoj iz
legendi i iz dalje istorije, nego o savremenoj, konkretnoj vlasti. Iako ne sadrži oštre satiričke rezove, ona se ipak smejala nekim ružnim
i slabim stranama jednog režima - i, eto, odakle strah i otpor prema njoj kod onih koji su čuvali svetost režima i pozorišne ustanove.
Kosta Trifković je započeo da piše političke komedije o vlasti, Branislav Nušić je to nastavio i doveo do izvesnog pozorišnog
savršenstva. U predgovoru komedije Sumnjivo lice B. Nušić će kazati da je politika, u to vre-me kad je on počeo da piše komedije,
imala "jedan epidemičan karakter", da je tada, pored drugih ruskih pisaca, Gogolj "bio pisac cele dotadanje omladine, koja se njime
oduševljavala sa njegove oštre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju". Između 1880. i 1890. godine Nušić je
napisao tri komedije - Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija - sve tri političke komedije, sve tri na neki način "gogoljijade".
Narodni poslanik je, u stvari, komedija o palanačkom poimanju politike i o takvom politiziranju, o jednom trgovcu, gazda-Jevremu,
koji se kandiduje za poslanika, o nizu minornih smešnih lica koja se iznenada uzdižu i postaju činioci ili svedoci politikantskih igara.
U manjoj meri nego kod Trifkovića ali suštinski isto, ovi izleti u politiku posmatraju se kao prolazne bolesti ipak u biti vrlih građana
jedne varošice, koje će izlečiti poraz i vratiti ih na pravi put života i porodične sreće. Jer, na kraju, kćerka gazda-Jevrema udaće se za
njegovog političkog protivnika Ivkovića, kao što se to moglo i ranije očekivati. I na osnovu ovog moguće je videti da je ovaj komad
svojevrstan politički vodvilj: nekoliko ironičnih i satiričkih replika uklopljeni su u laku komičnu igru. Najbolji delovi komedije su oni
u kojima Nušić uspeva da razigrano, burleskno prikaže paralelne komične situacije i peripetije. Takvi su trenuci kada zbunjeni i
zaneseni Jevrem počinje da se nada da će postati poslanik, ali i čuje da mu je kćerka verena za političkog protivkandidata Ivkovića; ili,
kada, na kraju II čina, Jevrem prima delegaciju "ćornutih" građana i govori im, a tada upada gnevni Ivković, oklevetan, i viče:
"Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju plaća"; i, najzad, celi treći čin, ispunjen raznim peripetijama, u kojem ima i čudnih
preterivanja, kao kada Jevrem govori s jednog prozora okupljenim građanima koji slušaju Ivkovića, već izabranog poslanika, koji im
govori sa drugog prozora! Komedija Narodni poslanik označava datum u našoj književnoj istoriji: to je prvi zanimljiv, dinamično
izveden politički vodvilj, prvi komad u seriji Nušićevih komada u kojima on takozvane svete, političke pojave vodviljski-burleskno
prikazuje. Čak i intrigant Sreta, prizemni politički cinik, postaje adolescentno smešan u igrama koje on kobajagi zapliće i u koje on
nespretno i smešno uvlači Jevrema pa i samog sebe. I političke surovosti Nušić veselo razigrava i otkriva kao komično detinje u
čoveku i društvu. Proći će dugo vremena dok ovaj naš pisac ne počne duhovno dramatičnije prikazivati komiku i tragikomiku
političkog života.
Komad u dva čina Sumnjivo lice (napisan 1888, prvi put igran tek 1923) unekoliko podseća na Gogoljevog Revizora. Sličan je motiv:
traži se sumnjivo lice koje je došlo u jednu palanku. To je povod da se, u nekoliko situacija, prikaže komika palanačke gluposti i
trivijalni politički cinizam palanačke vlasti. Nušić je stvorio tip sreskog kapetana, imenom Jerotije, čiji suvi racionalni odnos prema
svemu, čiji neuki cinizam i moralna niskost stvaraju paradoksalne komične situacije. Već u Narodnom poslaniku B. Nušić je neke
situacije gradio ver-balnom komikom. U ovoj drugoj komediji verbalna ko-mika preteže, jer su igre rečima i doskočicama, pismima i
šifrovanim poruama od presudne važnosti za tok rad-nje i za obeležavanje tipova i lica. To je, zacelo, umanjilo šanse da dobijemo
"gogoljevsku", satirički intoniranu komediju o jednoj u biti groteskno viđenoj vlasti i ljudima u njoj i oko nje. Ako je prvi čin
obećavao tako nešto, naročito u predstavljanju Jerotija i lica njemu podređenih, onda je drugi čin pokazao da je Nušića do te mere
zavela verbalna komika da je uživao u plasiranju lokalnih burgijaških viceva i u takvim igrama reči, kao što to jasno ilustruje scena
gde Jerotije sa Vićom ispituje Đoku, nesuđeno sumnjivo lice, u stvari verenika svoje kćerke. Umesto velike, maštovito odigrane
burleskne scene dobili smo tromu, dosadnu sliku u kojoj doskočice i vicevi ne pomažu da ona ima potrebnu dinamiku i plastičnost.
Poznati sastav intriga, neočekivane promene koje dovode lica u komično-farsične situacije, pa zatim melodramski kraj komada -
karakteriše i komediju u pet činova Protekcija (napisana 1889, igrana iste godine). Kao i u nekim Trifkovićevim komadima, tako i u
ovoj Nušićevoj komediji nalazimo izvesne epizodične satiričke scene, ali su one podređene kovitlacu vodviljske igre koja stremi
operetskom završetku. Uvek aktuelni društveni i politički problem protekcije ovde je dobio izuzetno zabavne kombinacije raznim
veselim situacijama. Očekivani interesi i neočekivani pokreti, očekivani pokreti i neoče-kivani interesi stvaraju vrtešku uzbudljivih
smešnih scena. To je racionalno buržoasko pozorište, zabavljačko i melodramatično, ali i toliko ispunjeno smehom da nehotično
šeretski preti da se razlije preko tih nekih tradicionali-stičkih granica.
Komedija Protekcija je i poslednja uspela komedija koju je Nušić napisao u toku devetnaestog veka i u toku prvih godina dvadesetog
veka. Pri tome uočljivo je da je on prestao da piše "političke" komedije, a započeo je da piše dramu, takva pozorišna dela u kojima
nastoji da dramatično izrazi neke društvene, posebno porodične probleme. Samo povremeno on će dati oduška svojoj vokaciji
komediografa u ponekom zabavnom komadu, u onom što sam naziva "šala" i o onom što je mali vodvilj. Tako, na primer, Prva
parnica (napisana i igrana 1897) jeste simpatična porodična komedija situacije, kao i Običan čovek (napisan 1899, igran 1900). "Sala
u tri čina" Običan čovek sadrži motiv preciozne devojke koja misli da živi po uputstvima Šopenhauerove filozofije, koja odbija brak i
život u braku. Relativno komične metamorfoze ove de-vojke, Zorke, koje će na neki način usmeriti pesnik Damjanović, mlad,
razuman i "običan" čovek, Nušić će prikazati vodviljski i melodramatično obično, bez književnih iznenađenja - slično kao i u
jednočinci analogne teme i motiva Šopenhauer (igrane 1900). Pored humoreske u jednom činu" Naša deca (igrana 1903), Nušić će
napisati još Put oko sveta (1911), komičnu pozorišnu reviju o "čudnovatim događajima Jovanče Micića, Jagodinca", u kojoj nalazimo
dosta gegova, viceva i dosetki lokalnog karaktera, u kojoj su parodija i humor podređeni autorovoj želji da bez većih književnih
ambicija za-bavi publiku čudnim događajima i promenama situacija u kojima dominira tip svesno i nesvesno spretnog i sretnog
Jovančeta.
knjiga XXV, 1936). Veliki deo tih pripovedaka pokazuje da ih je pisao kozer i feljtonist Ben Akiba, ili, u boljim slučajevima, pisac
epizodnih priča iz romana Opštinsko dete, Nušićevo razvijanje i komponovanje priče u osnovi je tradicionalističko i ne doprinosi
razvoju kratke humorističke pripovetke.
Posebno mesto u Nušićevom proznom radu pripada njegovom delu Devet stotina petnaesta (1921). To je delo memoarsko-reportažnog
i memoarsko-pripovedačkog ka-raktera, u kojem pisac potreseno svedoči o onome šta je doživeo u vreme tragičnog srpskog
povlačenja 1915. godine. Posebno je značajan prvi deo ovog dela, naročito nekoliko sugestivnih realističkih, katkad gorko ironično
intoniranih slika bežanja iz Skoplja, zatim slike umiranja jednog poznatog glumca u Prištini, plastični i dinamični prikazi borbi za
Čačak, potom slike poraza i satirički prikazani prizori "probijanja" beogradskih dama prema Pri-štini. U odnosu na svoja rana
pripovedačka dela Nušić je u Devet stotina petnaestoj, naročito u spomenutim delovima, dramatično snažno prikazao situacije u
kojima su ljudi primorani da budu sve ono što jesu ili ono što samo malo jesu. Nušićeva evokacija prošlosti nije, tada, obično
konstruktivistačka, nego spontana subjektivnim memoarskim pripovedanjem. U drugom delu ovog dela pisac nastoji da psihološki
svestranije i dublje prikaže tragiku pojedinaca, njihove patnje i žrtve, i da, preko toga, osvetli tragičnu epopeju stradanja srpskih
izbeglica koje se povlače putovima i stazama Crne Gore i Albanije. Pri tome Nušić je zanemarivao realistički način evociranja i
pri-kazivanja i sve više zastarelo romantičarski, sentimentalistički i patetično, govorio o ljudima i događajima. Nušić nije liričar i
epičar. Upravo kao realistički pisac zapam-ćenog i doživljenog, Nušić prethodi i utiče na one mnoge pisce koji će se pojaviti kasnije i
koji će svojim memoarsko-pripovedačkim i romanesknim delima zanimljivo i uzbudljivo svedočiti o stradanjima srpskog naroda u
vre-me Prvog svetskog rata.
Prevashodno Nušić je dramski pisac. Njegova vokacija je u tome što uspeva da prikaže životne situacije i likove u "neposrednoj
sadašnjosti", i to dijaloškim formama u kojima se životno sadašnje i prošlo vide bez po-sredovanja pripovedačeve evokacije i
opisivanja. Kao što saopštavaju njegovi biografi, Nušić je bio veoma rado-znala i dinamična ličnost, uvek u težnji da dejstvuje makar
starim idejama i načinima. Svoj dinamizam, svoje sposobnosti improvizatora i kozera, Nušić je najbolje usredsredio i sažeo u
dramskoj formi, posebno u komediji. Jer i za Nušića komično najbolje povezuje život i pozorište, ono je prava dinamična veza između
živog i umetnog, između zbilje i pozorišta. I on misli da komedija stremi, suštinom i fakturom, brzim, dinamičnim i koncentrisanim
čulno-konkretnim otkrićima života kao izvesnog komičnog pozorišta.
Poznata komedija u tri čina Narodni poslanik jeste prvi veći dramski rad Branislava Nušića (napisan 1883, igran 1896). Kao
devetnaestogodišnjak, on je ovu komediju čitao u bašti kuće Jovana Ilića, i to braći Vojislavu i Dragutinu Iliću, kao i Vladimiru
Jovanoviću i Kosti Arsenijeviću. Sam Nušić je zanimljivo opisao taj susret sa svojim prvim kritičarima, a potom svoje bezuspešne
pokušaje da beogradsko Narodno pozorište izvede ovo delo. Tek 1896, znači u vreme kad politička opozicija obrenovićevskom
režimu postaje jaka, unekoliko prerađen, Narodni poslanik je izašao na scenu Pozorišta. To je ko-medija o vlasti, i to ne o nekoj iz
legendi i iz dalje istorije, nego o savremenoj, konkretnoj vlasti. Iako ne sadrži oštre satiričke rezove, ona se ipak smejala nekim ružnim
i slabim stranama jednog režima - i, eto, odakle strah i otpor prema njoj kod onih koji su čuvali svetost režima i pozorišne ustanove.
Kosta Trifković je započeo da piše političke komedije o vlasti, Branislav Nušić je to nastavio i doveo do izvesnog pozorišnog
savršenstva. U predgovoru komedije Sumnjivo lice B. Nušić će kazati da je politika, u to vre-me kad je on počeo da piše komedije,
imala "jedan epidemičan karakter", da je tada, pored drugih ruskih pisaca, Gogolj "bio pisac cele dotadanje omladine, koja se njime
oduševljavala sa njegove oštre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju". Između 1880. i 1890. godine Nušić je
napisao tri komedije - Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija - sve tri političke komedije, sve tri na neki način "gogoljijade".
Narodni poslanik je, u stvari, komedija o palanačkom poimanju politike i o takvom politiziranju, o jednom trgovcu, gazda-Jevremu,
koji se kandiduje za poslanika, o nizu minornih smešnih lica koja se iznenada uzdižu i postaju činioci ili svedoci politikantskih igara.
U manjoj meri nego kod Trifkovića ali suštinski isto, ovi izleti u politiku posmatraju se kao prolazne bolesti ipak u biti vrlih građana
jedne varošice, koje će izlečiti poraz i vratiti ih na pravi put života i porodične sreće. Jer, na kraju, kćerka gazda-Jevrema udaće se za
njegovog političkog protivnika Ivkovića, kao što se to moglo i ranije očekivati. I na osnovu ovog moguće je videti da je ovaj komad
svojevrstan politički vodvilj: nekoliko ironičnih i satiričkih replika uklopljeni su u laku komičnu igru. Najbolji delovi komedije su oni
u kojima Nušić uspeva da razigrano, burleskno prikaže paralelne komične situacije i peripetije. Takvi su trenuci kada zbunjeni i
zaneseni Jevrem počinje da se nada da će postati poslanik, ali i čuje da mu je kćerka verena za političkog protivkandidata Ivkovića; ili,
kada, na kraju II čina, Jevrem prima delegaciju "ćornutih" građana i govori im, a tada upada gnevni Ivković, oklevetan, i viče:
"Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju plaća"; i, najzad, celi treći čin, ispunjen raznim peripetijama, u kojem ima i čudnih
preterivanja, kao kada Jevrem govori s jednog prozora okupljenim građanima koji slušaju Ivkovića, već izabranog poslanika, koji im
govori sa drugog prozora! Komedija Narodni poslanik označava datum u našoj književnoj istoriji: to je prvi zanimljiv, dinamično
izveden politički vodvilj, prvi komad u seriji Nušićevih komada u kojima on takozvane svete, političke pojave vodviljski-burleskno
prikazuje. Čak i intrigant Sreta, prizemni politički cinik, postaje adolescentno smešan u igrama koje on kobajagi zapliće i u koje on
nespretno i smešno uvlači Jevrema pa i samog sebe. I političke surovosti Nušić veselo razigrava i otkriva kao komično detinje u
čoveku i društvu. Proći će dugo vremena dok ovaj naš pisac ne počne duhovno dramatičnije prikazivati komiku i tragikomiku
političkog života.
Komad u dva čina Sumnjivo lice (napisan 1888, prvi put igran tek 1923) unekoliko podseća na Gogoljevog Revizora. Sličan je motiv:
traži se sumnjivo lice koje je došlo u jednu palanku. To je povod da se, u nekoliko situacija, prikaže komika palanačke gluposti i
trivijalni politički cinizam palanačke vlasti. Nušić je stvorio tip sreskog kapetana, imenom Jerotije, čiji suvi racionalni odnos prema
svemu, čiji neuki cinizam i moralna niskost stvaraju paradoksalne komične situacije. Već u Narodnom poslaniku B. Nušić je neke
situacije gradio ver-balnom komikom. U ovoj drugoj komediji verbalna ko-mika preteže, jer su igre rečima i doskočicama, pismima i
šifrovanim poruama od presudne važnosti za tok rad-nje i za obeležavanje tipova i lica. To je, zacelo, umanjilo šanse da dobijemo
"gogoljevsku", satirički intoniranu komediju o jednoj u biti groteskno viđenoj vlasti i ljudima u njoj i oko nje. Ako je prvi čin
obećavao tako nešto, naročito u predstavljanju Jerotija i lica njemu podređenih, onda je drugi čin pokazao da je Nušića do te mere
zavela verbalna komika da je uživao u plasiranju lokalnih burgijaških viceva i u takvim igrama reči, kao što to jasno ilustruje scena
gde Jerotije sa Vićom ispituje Đoku, nesuđeno sumnjivo lice, u stvari verenika svoje kćerke. Umesto velike, maštovito odigrane
burleskne scene dobili smo tromu, dosadnu sliku u kojoj doskočice i vicevi ne pomažu da ona ima potrebnu dinamiku i plastičnost.
Poznati sastav intriga, neočekivane promene koje dovode lica u komično-farsične situacije, pa zatim melodramski kraj komada -
karakteriše i komediju u pet činova Protekcija (napisana 1889, igrana iste godine). Kao i u nekim Trifkovićevim komadima, tako i u
ovoj Nušićevoj komediji nalazimo izvesne epizodične satiričke scene, ali su one podređene kovitlacu vodviljske igre koja stremi
operetskom završetku. Uvek aktuelni društveni i politički problem protekcije ovde je dobio izuzetno zabavne kombinacije raznim
veselim situacijama. Očekivani interesi i neočekivani pokreti, očekivani pokreti i neoče-kivani interesi stvaraju vrtešku uzbudljivih
smešnih scena. To je racionalno buržoasko pozorište, zabavljačko i melodramatično, ali i toliko ispunjeno smehom da nehotično
šeretski preti da se razlije preko tih nekih tradicionali-stičkih granica.
Komedija Protekcija je i poslednja uspela komedija koju je Nušić napisao u toku devetnaestog veka i u toku prvih godina dvadesetog
veka. Pri tome uočljivo je da je on prestao da piše "političke" komedije, a započeo je da piše dramu, takva pozorišna dela u kojima
nastoji da dramatično izrazi neke društvene, posebno porodične probleme. Samo povremeno on će dati oduška svojoj vokaciji
komediografa u ponekom zabavnom komadu, u onom što sam naziva "šala" i o onom što je mali vodvilj. Tako, na primer, Prva
parnica (napisana i igrana 1897) jeste simpatična porodična komedija situacije, kao i Običan čovek (napisan 1899, igran 1900). "Sala
u tri čina" Običan čovek sadrži motiv preciozne devojke koja misli da živi po uputstvima Šopenhauerove filozofije, koja odbija brak i
život u braku. Relativno komične metamorfoze ove de-vojke, Zorke, koje će na neki način usmeriti pesnik Damjanović, mlad,
razuman i "običan" čovek, Nušić će prikazati vodviljski i melodramatično obično, bez književnih iznenađenja - slično kao i u
jednočinci analogne teme i motiva Šopenhauer (igrane 1900). Pored humoreske u jednom činu" Naša deca (igrana 1903), Nušić će
napisati još Put oko sveta (1911), komičnu pozorišnu reviju o "čudnovatim događajima Jovanče Micića, Jagodinca", u kojoj nalazimo
dosta gegova, viceva i dosetki lokalnog karaktera, u kojoj su parodija i humor podređeni autorovoj želji da bez većih književnih
ambicija za-bavi publiku čudnim događajima i promenama situacija u kojima dominira tip svesno i nesvesno spretnog i sretnog
Jovančeta.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:53 am
Na osnovu toga bilo je moguće tada govoriti da je komediograf Nušić najviše postigao svojim prvim komedijama i da je zatim izgubio
interesovanje za komediju, da se posvetio pisanju društvene, salonske i istorijske drame, činilo se da je humorist Ben-Akiba nadvladao
komediografa Nušića, a da je pisac drama i tragedija Branislav Nušić nastojao da uspostavi balans prema "sojtariji" Ben-Akibi, u
nameri da književno doprinese društvenim i nacionalnim naporima srpskog društva, posebno pre Prvog svetskog rata. Međutim, posle
tog rata, uprkos tome što je i sam proživeo veoma bolne časove (poginuo mu je sin), Nušić je beogradskom Narodnom pozorištu dao
da izvede njegove dve uspele male komedije: Dva lopova (1919) i Svetski rat (1923). Dramskom fakturom Svetski rat podseća na
poznatu Trifkovićevu jednočinku. Komad Dva lopova je originalnije, gotovo malo remek-delo komediografske literature. Dijalog je
prividno miran, radnja je suptilno gradirana, i to upravo ironično-satiričkim replikama jednog, za uske društvene norme, autentičnog
lopova. Te i druge aktovke bile su, zajedno s obnovom njegovih ranije napisanih i izvedenih kome-dija, pripremni činovi za novu
renesansu komediografa Branislava Nušića.
Scenskim prikazivanjem Gospođe ministarke (1929) počinje novi i najznačajniji period komediografske delatnosti Branislava Nušića.
Iako je već uveliko prešao šezdesetu godinu života, Nušić intenzivno stvara pozorišna dela, pokazuje mladalačku radoznalost i
vragolanstvo, izvanrednu lucidnost i težnje ka novim stvaralačkim putevima. On je doveo do izvesne zrelosti i perfekcije svoja
dotadašnja iskustva strukturiranja komedije, ali je, takođe, uspeo u nekim delima i da ih prevaziđe i da otkrije nove mogućnosti za
ostvarenje takozvanog totalnog komičnog pozorišta, koje objedinjuje sve poznate vidove komedije. Harlekin, ironičar i diskretni
satiričar Nušić prikazuje komične vidove ljudske egzistencije i sudbine. Pri tome, on ne apstrahuje životne manifestacije, niti se ruga
životu u ime nekog intelekta. Niko se kod nas nije tako veselo smejao i slabostima i surovostima života u ime jednog stvarnog, istinski
racionalnog i emocionalnog života.
U komediji Gospođa ministarka Nušić umešno i maštovito plete mrežu smešnih posledica iznenadnog događaja koji poremeti
"normalnu liniju života" jedne žene i njene porodice, i plastično oblikuje lik te žene, Živke, koja grubo ambiciozno nastoji da postane
velika gospođa. Kao u ranijim komedijama, u Narodnom poslaniku i Protekciji, Nušić je i sada veliki majstor komičnih situacija i
verbalne komike. Gotovo od samog početka, posebno od trenutka kada Živka postane "gospođa ministarka", zapljusne nas bogata
verbalna komika, koja i sama prouzrokuje smešne situacije, odnosno komične situacije dobivaju svoju punoću pomoću verbalne
komike. Neki kritičari govorili su da je verbalna komika u Nušićevim komadima, pa i u Gospođi ministarki, prizemna i gruba,
sastavljena katkad od banalnih viceva i gegova. Međutim, Nušić je u svojim boljim komedijama uspevao da vicevi i gegovi budu u
funkciji dijaloga, dramske situacije i radnje komedije. U Gospođi ministarki Nušić je, doista, majstor zapleta, ali takvih zapleta koji
odgovaraju naravima likova i neke društvene klase. Na primer: uzbud-ljivo smešni treći čin je vrhunac verbalne i situacione komike
zato što su spletke i zapleti koje uporedo pletu jedno protiv drugog Živka i njen zet Čedo, uz pomoć drugih, motivisani prvenstveno
njihovim karakterima, njihovim ambicijama i osećanjima. Zbog toga ova kome-dija izvrsno daje nekoliko smešnih likova. Dominira
lik Živke, pokondirene žene, koja nije smešna samo zato što su njene ambicije prevelike nego i zato što ona neumorno oporo i
ogoljeno, tako reći, čulno deluje kao ministarka i na taj način pokazuje izvesne smešne apsurdnosti dru-štva. Upravo zbog toga što
nehotično komično ruši neke društvene forme i sadržaje, ona diskredituje svog muža, ministra, i doživi poraz kao gospođa ministarka.
Treba istaći i likove kao što su ujka Vaso, komično opasni savetnik i kombinator Čedo, Živkin zet, koji cinično-mangupski zna mere
društva u kojem živi i na osnovu toga dela, Ninković, salonski karijerist i politikant, koji skorojevićima prodaje svoje više
skorojevićevsko umeće. Komedija Gospođa ministarka nije običan politički vod-vilj, nego je i komedija karaktera u kojoj veselo zrači
imanentna i eksplicitna moralna kritika izvesnih pojava buržoaskog društva. Začelo da bi ova komedija bila manje opterećena
lokalnim asocijacijama i umetnički uspelija da pisac nije, posebno na kraju komedije, vidljivije na-metao ideju da su glavni likovi u
svojoj suštini dobri čim se vrate, makar i pod pritiskom događaja, na nor-malnu liniju svog života.
Šta sve može da učini Nušić svojom dramaturškom, vodviljskom tehnikom i maštovitim komediografskim sagledanjima društvenih
grupa i pojedinaca koji ne biraju sredstva da se domognu novca i časti prema merilima buržoaskog skorojevićevskog društva -
pokazuju kome-dije Mister Dolar, Dr i Ujež. Tradicionalno usmeren, Nušić se smeje slabostima, a ne apsurdima ljudi i društva.
Trijumf razuma i smeha pomaže čak i moralnom ološu da postane svestan svojih slabosti i da koriguje svoje po-stupke. Ipak, ove
piščeve "racionalističke" usmerenosti ne pokrivaju i ne guše komičnu i burlesknu igru, vrto-glavo veselu, harlekinski ironičnu i
satiričnu.
Komedija Mister Dolar (igrana 1932) prvenstveno je komedija situacije s elementima komedije naravi. Razo-čarani i cinični
Matković, relativno bogat građanin, u želji da se osveti društvenoj grupi kojoj pripada i devojci koja ga je ostavila, uspeva da ih
moralno kompromituje vešto izvedenom varkom. Elitni klub skorojevićevskih buržuja poveruje da je konobar Žan postao bogati
naslednik i na mnoge načine udvara se "misteru Dolaru" i tako pokazuje svoje slabosti i poroke. Male ili čak veće naivnosti u
motivisanju radnje, izvesno prejako tipizi-ranje lica, konstruktivističko komponovanje komedije, na-ročito vidljivo na početku i na
kraju ovog dela, nedostaci su koje pisac nastoji da otkloni životvornim ritmom promena, nekim, zaista, uzbudljivim komičnim
scenama u kojima verbalna komika udružena sa situacionom komi-kom daje snažnija ironična sazvučja i značenja. Toj vrsti burleskne
komike koja imanentno sadrži eros i etos smeha pripada i komedija Dr (1936). U njoj savršeno dejstvuje nušićevski mehanizam
vodviljske dramaturgije. Čim iznenadno dospe jedno pismo u kuću gazda-Živote, započinje velika smešna pometnja, odmotava se
stara i gotovo istovremeno zapetljava nova komična priča o jed-noj porodici i njenom ocu. Čini se, nikad neće biti kraja tim pričama,
odnosno delovanjima istrajno samouverenog i "naivno" ciničnog Živote, koji bez ikakva zazora želi da sve kupi, svaku čast i počast.
Na kraju, on će se tako zapetljati u svojim nastojanjima da se otrese balasta pro-šlosti, i da se domogne novih časti i bogatstava, da će
morati da se pomiri s nužnim porazom. Lik Živote duguje mnogo toga ranijim likovima Branislava Nušića. On je, na izvestan način,
lik čoveka, trgovca, cinične filo-zofije da se sve može kupiti, ali on je komičan lik jer to radi uvek, i to na način neumeren i nespretan.
Nušićeva dramaturgija je parodično protejska: Života nikako da se preobrazi, u lik koji superiorno vlada drugima i so-bom, jer on
nikako ne može da izađe iz svoje kože, jer on ne može da pronađe metode koje bi razmrsile ono što on stalno mrsi. Kao u Gospođi
ministarki, tako i u Dr-u dobili smo nekoliko plastičnih, smešnih, spontanih likova, tipičnih za jednu građansku sredinu koja je stalno
u lovu za novcima bogatih udavača, za raznovrsnim častima i za provodima gde se novci rasipaju. To nisu karikirani li-kovi, nego
likovi koji su komični zbog situacija u kojima se nalaze, zbog nastojanja da se suprotstave nekom toku događaja, zbog toga što moraju
da rade ono što je su-protno njihovim ambicijama. Vodviljska dramaturgija dobiva, prema tome, agense od jedne realističke
komediografske dramaturgije. Verbalna komika u funkciji je ko-mike situacija, a ova dobiva podsticaje od komike naravi. Ipak, Dr je,
prvenstveno, izvanredna komedija situacije, a onda tek društvena komedija i komedija karaktera. To je veoma vesela komedija, kojoj
ironične i satirične rep-like, izvesna društvena i politička određenja, daju punoću izuzetnog komičnog života.
U komediji Ujež (1935) Nušić farsično prikazuje "dosadom zasićene buržujske žene" i uglavnom ruga se njihovim društvenim
ambicijama. Pri tome, vidljivo je piščevo nastojanje da male anegdote i viceve scenski aktuelizira i modernizira. Kao i u nekim
drugim kome-dijama iz tog vremena (npr. Svinja, 1935. i dr.), Nušić poznatim komediografskim i scenskim načinima zabavljački živo
deluje.
interesovanje za komediju, da se posvetio pisanju društvene, salonske i istorijske drame, činilo se da je humorist Ben-Akiba nadvladao
komediografa Nušića, a da je pisac drama i tragedija Branislav Nušić nastojao da uspostavi balans prema "sojtariji" Ben-Akibi, u
nameri da književno doprinese društvenim i nacionalnim naporima srpskog društva, posebno pre Prvog svetskog rata. Međutim, posle
tog rata, uprkos tome što je i sam proživeo veoma bolne časove (poginuo mu je sin), Nušić je beogradskom Narodnom pozorištu dao
da izvede njegove dve uspele male komedije: Dva lopova (1919) i Svetski rat (1923). Dramskom fakturom Svetski rat podseća na
poznatu Trifkovićevu jednočinku. Komad Dva lopova je originalnije, gotovo malo remek-delo komediografske literature. Dijalog je
prividno miran, radnja je suptilno gradirana, i to upravo ironično-satiričkim replikama jednog, za uske društvene norme, autentičnog
lopova. Te i druge aktovke bile su, zajedno s obnovom njegovih ranije napisanih i izvedenih kome-dija, pripremni činovi za novu
renesansu komediografa Branislava Nušića.
Scenskim prikazivanjem Gospođe ministarke (1929) počinje novi i najznačajniji period komediografske delatnosti Branislava Nušića.
Iako je već uveliko prešao šezdesetu godinu života, Nušić intenzivno stvara pozorišna dela, pokazuje mladalačku radoznalost i
vragolanstvo, izvanrednu lucidnost i težnje ka novim stvaralačkim putevima. On je doveo do izvesne zrelosti i perfekcije svoja
dotadašnja iskustva strukturiranja komedije, ali je, takođe, uspeo u nekim delima i da ih prevaziđe i da otkrije nove mogućnosti za
ostvarenje takozvanog totalnog komičnog pozorišta, koje objedinjuje sve poznate vidove komedije. Harlekin, ironičar i diskretni
satiričar Nušić prikazuje komične vidove ljudske egzistencije i sudbine. Pri tome, on ne apstrahuje životne manifestacije, niti se ruga
životu u ime nekog intelekta. Niko se kod nas nije tako veselo smejao i slabostima i surovostima života u ime jednog stvarnog, istinski
racionalnog i emocionalnog života.
U komediji Gospođa ministarka Nušić umešno i maštovito plete mrežu smešnih posledica iznenadnog događaja koji poremeti
"normalnu liniju života" jedne žene i njene porodice, i plastično oblikuje lik te žene, Živke, koja grubo ambiciozno nastoji da postane
velika gospođa. Kao u ranijim komedijama, u Narodnom poslaniku i Protekciji, Nušić je i sada veliki majstor komičnih situacija i
verbalne komike. Gotovo od samog početka, posebno od trenutka kada Živka postane "gospođa ministarka", zapljusne nas bogata
verbalna komika, koja i sama prouzrokuje smešne situacije, odnosno komične situacije dobivaju svoju punoću pomoću verbalne
komike. Neki kritičari govorili su da je verbalna komika u Nušićevim komadima, pa i u Gospođi ministarki, prizemna i gruba,
sastavljena katkad od banalnih viceva i gegova. Međutim, Nušić je u svojim boljim komedijama uspevao da vicevi i gegovi budu u
funkciji dijaloga, dramske situacije i radnje komedije. U Gospođi ministarki Nušić je, doista, majstor zapleta, ali takvih zapleta koji
odgovaraju naravima likova i neke društvene klase. Na primer: uzbud-ljivo smešni treći čin je vrhunac verbalne i situacione komike
zato što su spletke i zapleti koje uporedo pletu jedno protiv drugog Živka i njen zet Čedo, uz pomoć drugih, motivisani prvenstveno
njihovim karakterima, njihovim ambicijama i osećanjima. Zbog toga ova kome-dija izvrsno daje nekoliko smešnih likova. Dominira
lik Živke, pokondirene žene, koja nije smešna samo zato što su njene ambicije prevelike nego i zato što ona neumorno oporo i
ogoljeno, tako reći, čulno deluje kao ministarka i na taj način pokazuje izvesne smešne apsurdnosti dru-štva. Upravo zbog toga što
nehotično komično ruši neke društvene forme i sadržaje, ona diskredituje svog muža, ministra, i doživi poraz kao gospođa ministarka.
Treba istaći i likove kao što su ujka Vaso, komično opasni savetnik i kombinator Čedo, Živkin zet, koji cinično-mangupski zna mere
društva u kojem živi i na osnovu toga dela, Ninković, salonski karijerist i politikant, koji skorojevićima prodaje svoje više
skorojevićevsko umeće. Komedija Gospođa ministarka nije običan politički vod-vilj, nego je i komedija karaktera u kojoj veselo zrači
imanentna i eksplicitna moralna kritika izvesnih pojava buržoaskog društva. Začelo da bi ova komedija bila manje opterećena
lokalnim asocijacijama i umetnički uspelija da pisac nije, posebno na kraju komedije, vidljivije na-metao ideju da su glavni likovi u
svojoj suštini dobri čim se vrate, makar i pod pritiskom događaja, na nor-malnu liniju svog života.
Šta sve može da učini Nušić svojom dramaturškom, vodviljskom tehnikom i maštovitim komediografskim sagledanjima društvenih
grupa i pojedinaca koji ne biraju sredstva da se domognu novca i časti prema merilima buržoaskog skorojevićevskog društva -
pokazuju kome-dije Mister Dolar, Dr i Ujež. Tradicionalno usmeren, Nušić se smeje slabostima, a ne apsurdima ljudi i društva.
Trijumf razuma i smeha pomaže čak i moralnom ološu da postane svestan svojih slabosti i da koriguje svoje po-stupke. Ipak, ove
piščeve "racionalističke" usmerenosti ne pokrivaju i ne guše komičnu i burlesknu igru, vrto-glavo veselu, harlekinski ironičnu i
satiričnu.
Komedija Mister Dolar (igrana 1932) prvenstveno je komedija situacije s elementima komedije naravi. Razo-čarani i cinični
Matković, relativno bogat građanin, u želji da se osveti društvenoj grupi kojoj pripada i devojci koja ga je ostavila, uspeva da ih
moralno kompromituje vešto izvedenom varkom. Elitni klub skorojevićevskih buržuja poveruje da je konobar Žan postao bogati
naslednik i na mnoge načine udvara se "misteru Dolaru" i tako pokazuje svoje slabosti i poroke. Male ili čak veće naivnosti u
motivisanju radnje, izvesno prejako tipizi-ranje lica, konstruktivističko komponovanje komedije, na-ročito vidljivo na početku i na
kraju ovog dela, nedostaci su koje pisac nastoji da otkloni životvornim ritmom promena, nekim, zaista, uzbudljivim komičnim
scenama u kojima verbalna komika udružena sa situacionom komi-kom daje snažnija ironična sazvučja i značenja. Toj vrsti burleskne
komike koja imanentno sadrži eros i etos smeha pripada i komedija Dr (1936). U njoj savršeno dejstvuje nušićevski mehanizam
vodviljske dramaturgije. Čim iznenadno dospe jedno pismo u kuću gazda-Živote, započinje velika smešna pometnja, odmotava se
stara i gotovo istovremeno zapetljava nova komična priča o jed-noj porodici i njenom ocu. Čini se, nikad neće biti kraja tim pričama,
odnosno delovanjima istrajno samouverenog i "naivno" ciničnog Živote, koji bez ikakva zazora želi da sve kupi, svaku čast i počast.
Na kraju, on će se tako zapetljati u svojim nastojanjima da se otrese balasta pro-šlosti, i da se domogne novih časti i bogatstava, da će
morati da se pomiri s nužnim porazom. Lik Živote duguje mnogo toga ranijim likovima Branislava Nušića. On je, na izvestan način,
lik čoveka, trgovca, cinične filo-zofije da se sve može kupiti, ali on je komičan lik jer to radi uvek, i to na način neumeren i nespretan.
Nušićeva dramaturgija je parodično protejska: Života nikako da se preobrazi, u lik koji superiorno vlada drugima i so-bom, jer on
nikako ne može da izađe iz svoje kože, jer on ne može da pronađe metode koje bi razmrsile ono što on stalno mrsi. Kao u Gospođi
ministarki, tako i u Dr-u dobili smo nekoliko plastičnih, smešnih, spontanih likova, tipičnih za jednu građansku sredinu koja je stalno
u lovu za novcima bogatih udavača, za raznovrsnim častima i za provodima gde se novci rasipaju. To nisu karikirani li-kovi, nego
likovi koji su komični zbog situacija u kojima se nalaze, zbog nastojanja da se suprotstave nekom toku događaja, zbog toga što moraju
da rade ono što je su-protno njihovim ambicijama. Vodviljska dramaturgija dobiva, prema tome, agense od jedne realističke
komediografske dramaturgije. Verbalna komika u funkciji je ko-mike situacija, a ova dobiva podsticaje od komike naravi. Ipak, Dr je,
prvenstveno, izvanredna komedija situacije, a onda tek društvena komedija i komedija karaktera. To je veoma vesela komedija, kojoj
ironične i satirične rep-like, izvesna društvena i politička određenja, daju punoću izuzetnog komičnog života.
U komediji Ujež (1935) Nušić farsično prikazuje "dosadom zasićene buržujske žene" i uglavnom ruga se njihovim društvenim
ambicijama. Pri tome, vidljivo je piščevo nastojanje da male anegdote i viceve scenski aktuelizira i modernizira. Kao i u nekim
drugim kome-dijama iz tog vremena (npr. Svinja, 1935. i dr.), Nušić poznatim komediografskim i scenskim načinima zabavljački živo
deluje.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:54 am
Nušićev duh bio je kritički u tom smislu što komediografski razgolićuje ljudske slabosti smehom koji ne prestaje da bude uživanje, pa,
prema tome, koji ne pre-staje da bude melem za čovekove slabosti. Nušić nije imao velike ideje i vizije, nije bio revolucionar svojim
mišljenjima i svojim književnim delima. On nije rušio da bi nešto novo sazidao, nego je kritički, realistički, kat-kad i veoma oštro,
govorio o ljudskim i društvenim sla-bostima u duhu i prema normama tradicionalnog etosa. Uostalom, Nušić se formirao u doba našeg
realizma, i kao pisac on je imao sličnu sudbinu kao što su je imali Stevan Sremac i Radoje Domanović. Sremčeva emocionalnost i
Domanovićeva kritičnost objedinjeni su i preobraženi na poseban način u Nušićevom delu. Kao ovi njegovi savremenici, kao drugi
naši realistički pisci, Nušić je težio da ono što je realno i aktuelno deluje i u njegovim komediografskim delima. Transcendencija,
ontološka problemati-ka, problemi same egzistencije ne pripadaju komediji već tragediji. Ipak, u ovo vreme tridesetih godina, Nušić je
morao da iskusi i sazna stvari koje su mu omogućile da prekorači neka svoja iskustva i da se uhvati ukoštac kako sa savremenim
problemima društvene i ljudske egzisten-cije tako i sa nekim ontološkim problemima, koje nije samo obrađivala klasična tragedija
nego i velika klasična i moderna komedija. O tome svedoče njegove komedije Ožalošćena porodica i Pokojnik.
Obe komedije govore o smrti, o mogućim i stvarnim posledicama što ih donosi smrt, govore o društvu, o novcu i o bici za novčana
nasledstva i za društvene pozicije. Fenomen smrti nije na margini Nušićeva teatra, nije neka bogata mirazuša koja samo komično
zapetlja banalno klupko buržujskih navika i naravi, nego je ona i ironična sudbina koja izaziva eksplozije borbi i osveta prikazane
urnebesno-komično, ali i pritajeno satiričko-tragično. Do samog kraja života, čak i kad je teško bolovao - saopštavaju biografi - Nušić
se vragolasto, ali i hrabro, po-nosno smejao smrti. U ovim komedijama Nušić se smeje i komičnim posledicama i grotesknim
relativitetima što ih ona donosi.
Ožalošćena porodica (1934) izvanredno je zanimljiva komedija o jednoj "ožalošćenoj" grupi ljudi koja iščekuje nasledstvo i uveliko
deli blago koje nije dobila. U ovom komediografskom delu pisac je dao galeriju lica male pa-meti koji se takmiče lažima i cinizmom -
na čelu sa sjajno ostvarenim likom Agatona, koji je među njima najviše dinamična ličnost, što znači s najviše plastičnih osobina
hipokrizije i beskrupuloznosti kakve može imati jedna mala ali i lukava pamet. Upravo u ovoj Nusićevoj komediji došla je do punog
izražaja dramska i pozorišna "neposredna sadašnjost", postupno izvedena od jedno-stavnijih ka složenijim oblicima čulno-konkretnog
prikazi-vanja. Naime, grupa ljudi se kao grupa rasipa, lica se individualiziraju da bi sve više komično dominirao lik Agatona, koji od
tipičnog lica određenog društvenog sloja i te grupe izrasta u lik što se tako lukavo preobražava i prilagođava da izgubi mere svoje
lukave pameti i biva i sam zapanjen preteranošću svoje poslednje kombinacije! Ovu komičnu igru je dramaturški veoma uspelo izveo
naš pisac. U prvom činu prevladava duhovita verbalna ko-mika. Drugi čin ostvaren je prvenstveno situacionom ko-mikom, koja
osvetljava galeriju lica i izdvaja Agatona, koji se bori da postane "vođa" ožalošćene porodice. Kraj drugog čina je vrhunac te komike,
jer, paradoksalno, pojedinačni interesi vode lica jednoj grupnoj, "porodič-noj" svađi, u kojoj su reči, kao elementi hipokrizije i znakovi
interesa, svedene na razinu samih uzvika. Naj-zad, treći čin započinje saznanjem da ih je sve pokojnik prevario: grupa je prividno
ujedinjena, ali svaki pojedi-nac je već skinuo i skida masku sa svog lica, masku "oža-lošćene porodice". Relativno mirno, rezignirano,
s gorkim i osvetničkim, čak sarkastičnim rečima upućenim pokoj-niku, svaki od njih otkriva svoje pravo lice, moralno bedno. Samo
Agaton pokušava da pronađe nove puteve svom protejskom biću u žudnji da se domogne nasledstva, novaca i imanja. Verbalna i
situaciona komika podređeni su, sada, komici naravi Agatonova lika, grupe i društva. - Tradicionalni moralni balans uvođenjem
pozitivnih nasuprot negativnim licima - siromašne devojke, vanbračne kćerke pokojnika i mladog advokata nasuprot grupi i Agatonu -
nije bitno smetao ovoj komičnoj igri. Srećom, ove pozitivne ličnosti nisu u komediji da pouča-vaju, nisu ni da pokažu neke idealitete,
nego da, donekle, trpe i sami čulnost komične igre. Tragovi surovog života i senke tragike gube se u vrtoglavoj burlesknoj igri, u
duhovitim i lucidno ironičnim, čak satiričkim relacijama i asocijacijama, u kaskadama urnebesnog smeha kojem je u pozadini snažno
vrelo kritičkog, komičkog etosa.
U Pokojniku (1937) Nušić je komediografski zaošijao neke društvene i egzistencijalne relativitete. Stari svet slabih patrijarhalnih
domaćina, smešnih skorojevića i nepametnih ali ciničnih buržuja ustupa mesto do izvesne mere smešnim, opasno grotesknim ljudima
građanskog društva koje vodviljske životne promene ne mogu tako lako izbaciti iz njihovih ležišta. Oni znaju da na složeniji način
umnožavaju opljačkana dobra i bogatstva uz pomoć novca i vlasti. Tolstojeva etička drama (npr. Živi leš), Pirandelove dramske i
romaneskne igre s relativitetima egzistencije, kao i izvesna moderna socijalna drama doprinele su donekle Nušićevom opredeljenju da
ostvari na složeniji način egzistencijalne relativitete ljudi i, posebno, glavnog lika, Marića, posle njegove prividne smrti. Nušić je
želeo da komično i satirički prikaže aspekte relativitet ljudi i društva koji žive od laži - i sigurno je da je našao dovoljno materijala
svuda oko sebe. Inače, u biti Nušić ne napušta svoju komediografsku dramaturgiju. Verbalna komika, tipovi kao likovi, situaciona
komika sada su intenzivnije izvučeni visprenom ironijom i suz-držanim sarkazmom. Relativno novo u dramaturgiji je piščevo
unošenje retrospektivnih tokova dešavanja i sećanja na njih i razaranje tog sećanja. Predigra komada, gde upoznajemo prošlo vreme
jednog bračnog trougla, kao i neka epizodna lica, jeste mala bulevarska predigra, koju je moguće lako izostaviti u scenskom
izvođenju. Značajnije je odvijanje prošlih i razvijanje sadašnjih događaja, sukoba osećanja i ambicija već od prvog čina kad se
pojavljuje "pokojnik" Pavle Marić i kada on, svo-jim prisustvom, svojom ironijom i svojim pretnjama da će obelodaniti istinu, postaje
velika opasnost za ljude koji su ga nasledili na razne načine, najčešće lažima, falsifi-katima, krađama. Komično i, istovremeno, dublje
iro-nično i satirički deluju njihova priželjkivan ja i nasto-janja da Marić ostane ili ponovo postane "pokojnik". Isprva, Nušić gotovo
veselo stvara situacije usplahirenosti, straha i nemoćnog besa što obuzima grupu ljudi koja je iznenada dovedena u položaj da izgubi
privilegije, imanja i časti. Zatim, pisac postupno intenzivira sve više ironične i satiričke replike, situacije bivaju sve više na-bijene
oštrinom sukoba između grupe i Marića, da bi, naročito od kraja drugog čina i u trećem činu, autor za-počeo da tragikomično obrće
tokove radnje: od progoni-telja Marić postaje progonjen. Naime, pred realnom mo-gućnošću ne samo da izgubi ono što je prigrabila
nego i da ne stekne ogromne kapitale, grupa naslednika uz pomoć jednog gospodina visokih veza koji uveliko zna kako se uz pomoć
policije može upropastiti svaki čovek, uspeva da krajnje cinično politički i državotvorno namesti intrigu Mariću i da ga, potpuno
zapanjenog i rezigni-ranog, otera ponovo u anonimnost, daleko od prljavih rabota ovih naslednika, koje će im doneti nova bogatstva.
Poslednje obrte Nušić nije uvek dublje psihološki i so-ciološki motivisao i izrazio, nego i na način običnog kri-minalističkog pisca.
Ipak, u celini gledano, Nušić je u Pokojniku bitno komično i satirički ostvario izvesne egzi-stencijalne i socijalne relativitete, i to često
izuzetno du-hovito i zavidnom duhovnošću, sugestivnim tragikomič-nim, katkad i tragičnim akcentima.
Nušićeve drame danas se veoma retko spominju, a kamoli igraju. Nekad su, naročito u godinama pre Prvog svetskog rata, njegove
drame o beogradskom građanskom životu, o bračnim i porodičnim problemima, o ljudima s periferije tog života privlačili pažnju i
publike i kri-tike. Sam Nušić bio je veoma zainteresovan da scenski prikaže neke moralno-društvene i porodične probleme. On je
dobro poznavao beogradsku sredinu u kojoj dolazi do velikih promena i naglih pomeranja, jer stare građan-ske običaje lome novi
buržoaski odnosi. Podstaknut i pozorišnom literaturom, koju je izvodilo beogradsko Narod-no pozorište, delima pisaca kao što su,
između ostalih, Suderman, Šnicler, Ibzen i neki francuski dramatičari devetnaestog veka, Nušić je pisao drame koje dramatično
upozoravaju na krizu braka i porodice u složenijim odnosima građanskog društva. Ovo je naročito vidljivo u prvim njegovim
dramama.
Ideja drame Tako je moralo biti (igrana 1900, posle trideset godina prerađena) naznačuje da lakomisleni i na računu zasnovan brak
nužno se raspadne kad se pobrkaju novčane osnove takvog braka. Nušić je nastojao da kom-pleksni je psihološki prikaže moralne
dileme glavnih li-kova i tragiku njihovih preobražaja. Jela je žena što umorno i ponosno bespomoćno podnosi brak s čovekom koga ne
voli. Međutim, pod utiscima i doživljajima muževljevog stradanja i trpljenja ona ga zavoli i žrtvuje svoju čast i ponos da bi ga spasla.
Njen muž Đorđe, koji dugo podnosi posledice lakomislenosti njene porodice i svoju nemoć da se tome suprotstavi, u najtežim
trenu-cima spozna svoj pravi položaj u takvom društvu, ali neće shvatiti a kamoli prihvatiti ženinu žrtvu, odbaciće je u afektu u kojem
se sažima sva njegova gorčina i sav nje-gov dugo skupljani bes. Ove psihološke dileme i preobra-žaje Nušić je uglavnom razrešio
spoljnjim dramaturškim sredstvima, mnogim promenama i iznenađenjima.
prema tome, koji ne pre-staje da bude melem za čovekove slabosti. Nušić nije imao velike ideje i vizije, nije bio revolucionar svojim
mišljenjima i svojim književnim delima. On nije rušio da bi nešto novo sazidao, nego je kritički, realistički, kat-kad i veoma oštro,
govorio o ljudskim i društvenim sla-bostima u duhu i prema normama tradicionalnog etosa. Uostalom, Nušić se formirao u doba našeg
realizma, i kao pisac on je imao sličnu sudbinu kao što su je imali Stevan Sremac i Radoje Domanović. Sremčeva emocionalnost i
Domanovićeva kritičnost objedinjeni su i preobraženi na poseban način u Nušićevom delu. Kao ovi njegovi savremenici, kao drugi
naši realistički pisci, Nušić je težio da ono što je realno i aktuelno deluje i u njegovim komediografskim delima. Transcendencija,
ontološka problemati-ka, problemi same egzistencije ne pripadaju komediji već tragediji. Ipak, u ovo vreme tridesetih godina, Nušić je
morao da iskusi i sazna stvari koje su mu omogućile da prekorači neka svoja iskustva i da se uhvati ukoštac kako sa savremenim
problemima društvene i ljudske egzisten-cije tako i sa nekim ontološkim problemima, koje nije samo obrađivala klasična tragedija
nego i velika klasična i moderna komedija. O tome svedoče njegove komedije Ožalošćena porodica i Pokojnik.
Obe komedije govore o smrti, o mogućim i stvarnim posledicama što ih donosi smrt, govore o društvu, o novcu i o bici za novčana
nasledstva i za društvene pozicije. Fenomen smrti nije na margini Nušićeva teatra, nije neka bogata mirazuša koja samo komično
zapetlja banalno klupko buržujskih navika i naravi, nego je ona i ironična sudbina koja izaziva eksplozije borbi i osveta prikazane
urnebesno-komično, ali i pritajeno satiričko-tragično. Do samog kraja života, čak i kad je teško bolovao - saopštavaju biografi - Nušić
se vragolasto, ali i hrabro, po-nosno smejao smrti. U ovim komedijama Nušić se smeje i komičnim posledicama i grotesknim
relativitetima što ih ona donosi.
Ožalošćena porodica (1934) izvanredno je zanimljiva komedija o jednoj "ožalošćenoj" grupi ljudi koja iščekuje nasledstvo i uveliko
deli blago koje nije dobila. U ovom komediografskom delu pisac je dao galeriju lica male pa-meti koji se takmiče lažima i cinizmom -
na čelu sa sjajno ostvarenim likom Agatona, koji je među njima najviše dinamična ličnost, što znači s najviše plastičnih osobina
hipokrizije i beskrupuloznosti kakve može imati jedna mala ali i lukava pamet. Upravo u ovoj Nusićevoj komediji došla je do punog
izražaja dramska i pozorišna "neposredna sadašnjost", postupno izvedena od jedno-stavnijih ka složenijim oblicima čulno-konkretnog
prikazi-vanja. Naime, grupa ljudi se kao grupa rasipa, lica se individualiziraju da bi sve više komično dominirao lik Agatona, koji od
tipičnog lica određenog društvenog sloja i te grupe izrasta u lik što se tako lukavo preobražava i prilagođava da izgubi mere svoje
lukave pameti i biva i sam zapanjen preteranošću svoje poslednje kombinacije! Ovu komičnu igru je dramaturški veoma uspelo izveo
naš pisac. U prvom činu prevladava duhovita verbalna ko-mika. Drugi čin ostvaren je prvenstveno situacionom ko-mikom, koja
osvetljava galeriju lica i izdvaja Agatona, koji se bori da postane "vođa" ožalošćene porodice. Kraj drugog čina je vrhunac te komike,
jer, paradoksalno, pojedinačni interesi vode lica jednoj grupnoj, "porodič-noj" svađi, u kojoj su reči, kao elementi hipokrizije i znakovi
interesa, svedene na razinu samih uzvika. Naj-zad, treći čin započinje saznanjem da ih je sve pokojnik prevario: grupa je prividno
ujedinjena, ali svaki pojedi-nac je već skinuo i skida masku sa svog lica, masku "oža-lošćene porodice". Relativno mirno, rezignirano,
s gorkim i osvetničkim, čak sarkastičnim rečima upućenim pokoj-niku, svaki od njih otkriva svoje pravo lice, moralno bedno. Samo
Agaton pokušava da pronađe nove puteve svom protejskom biću u žudnji da se domogne nasledstva, novaca i imanja. Verbalna i
situaciona komika podređeni su, sada, komici naravi Agatonova lika, grupe i društva. - Tradicionalni moralni balans uvođenjem
pozitivnih nasuprot negativnim licima - siromašne devojke, vanbračne kćerke pokojnika i mladog advokata nasuprot grupi i Agatonu -
nije bitno smetao ovoj komičnoj igri. Srećom, ove pozitivne ličnosti nisu u komediji da pouča-vaju, nisu ni da pokažu neke idealitete,
nego da, donekle, trpe i sami čulnost komične igre. Tragovi surovog života i senke tragike gube se u vrtoglavoj burlesknoj igri, u
duhovitim i lucidno ironičnim, čak satiričkim relacijama i asocijacijama, u kaskadama urnebesnog smeha kojem je u pozadini snažno
vrelo kritičkog, komičkog etosa.
U Pokojniku (1937) Nušić je komediografski zaošijao neke društvene i egzistencijalne relativitete. Stari svet slabih patrijarhalnih
domaćina, smešnih skorojevića i nepametnih ali ciničnih buržuja ustupa mesto do izvesne mere smešnim, opasno grotesknim ljudima
građanskog društva koje vodviljske životne promene ne mogu tako lako izbaciti iz njihovih ležišta. Oni znaju da na složeniji način
umnožavaju opljačkana dobra i bogatstva uz pomoć novca i vlasti. Tolstojeva etička drama (npr. Živi leš), Pirandelove dramske i
romaneskne igre s relativitetima egzistencije, kao i izvesna moderna socijalna drama doprinele su donekle Nušićevom opredeljenju da
ostvari na složeniji način egzistencijalne relativitete ljudi i, posebno, glavnog lika, Marića, posle njegove prividne smrti. Nušić je
želeo da komično i satirički prikaže aspekte relativitet ljudi i društva koji žive od laži - i sigurno je da je našao dovoljno materijala
svuda oko sebe. Inače, u biti Nušić ne napušta svoju komediografsku dramaturgiju. Verbalna komika, tipovi kao likovi, situaciona
komika sada su intenzivnije izvučeni visprenom ironijom i suz-držanim sarkazmom. Relativno novo u dramaturgiji je piščevo
unošenje retrospektivnih tokova dešavanja i sećanja na njih i razaranje tog sećanja. Predigra komada, gde upoznajemo prošlo vreme
jednog bračnog trougla, kao i neka epizodna lica, jeste mala bulevarska predigra, koju je moguće lako izostaviti u scenskom
izvođenju. Značajnije je odvijanje prošlih i razvijanje sadašnjih događaja, sukoba osećanja i ambicija već od prvog čina kad se
pojavljuje "pokojnik" Pavle Marić i kada on, svo-jim prisustvom, svojom ironijom i svojim pretnjama da će obelodaniti istinu, postaje
velika opasnost za ljude koji su ga nasledili na razne načine, najčešće lažima, falsifi-katima, krađama. Komično i, istovremeno, dublje
iro-nično i satirički deluju njihova priželjkivan ja i nasto-janja da Marić ostane ili ponovo postane "pokojnik". Isprva, Nušić gotovo
veselo stvara situacije usplahirenosti, straha i nemoćnog besa što obuzima grupu ljudi koja je iznenada dovedena u položaj da izgubi
privilegije, imanja i časti. Zatim, pisac postupno intenzivira sve više ironične i satiričke replike, situacije bivaju sve više na-bijene
oštrinom sukoba između grupe i Marića, da bi, naročito od kraja drugog čina i u trećem činu, autor za-počeo da tragikomično obrće
tokove radnje: od progoni-telja Marić postaje progonjen. Naime, pred realnom mo-gućnošću ne samo da izgubi ono što je prigrabila
nego i da ne stekne ogromne kapitale, grupa naslednika uz pomoć jednog gospodina visokih veza koji uveliko zna kako se uz pomoć
policije može upropastiti svaki čovek, uspeva da krajnje cinično politički i državotvorno namesti intrigu Mariću i da ga, potpuno
zapanjenog i rezigni-ranog, otera ponovo u anonimnost, daleko od prljavih rabota ovih naslednika, koje će im doneti nova bogatstva.
Poslednje obrte Nušić nije uvek dublje psihološki i so-ciološki motivisao i izrazio, nego i na način običnog kri-minalističkog pisca.
Ipak, u celini gledano, Nušić je u Pokojniku bitno komično i satirički ostvario izvesne egzi-stencijalne i socijalne relativitete, i to često
izuzetno du-hovito i zavidnom duhovnošću, sugestivnim tragikomič-nim, katkad i tragičnim akcentima.
Nušićeve drame danas se veoma retko spominju, a kamoli igraju. Nekad su, naročito u godinama pre Prvog svetskog rata, njegove
drame o beogradskom građanskom životu, o bračnim i porodičnim problemima, o ljudima s periferije tog života privlačili pažnju i
publike i kri-tike. Sam Nušić bio je veoma zainteresovan da scenski prikaže neke moralno-društvene i porodične probleme. On je
dobro poznavao beogradsku sredinu u kojoj dolazi do velikih promena i naglih pomeranja, jer stare građan-ske običaje lome novi
buržoaski odnosi. Podstaknut i pozorišnom literaturom, koju je izvodilo beogradsko Narod-no pozorište, delima pisaca kao što su,
između ostalih, Suderman, Šnicler, Ibzen i neki francuski dramatičari devetnaestog veka, Nušić je pisao drame koje dramatično
upozoravaju na krizu braka i porodice u složenijim odnosima građanskog društva. Ovo je naročito vidljivo u prvim njegovim
dramama.
Ideja drame Tako je moralo biti (igrana 1900, posle trideset godina prerađena) naznačuje da lakomisleni i na računu zasnovan brak
nužno se raspadne kad se pobrkaju novčane osnove takvog braka. Nušić je nastojao da kom-pleksni je psihološki prikaže moralne
dileme glavnih li-kova i tragiku njihovih preobražaja. Jela je žena što umorno i ponosno bespomoćno podnosi brak s čovekom koga ne
voli. Međutim, pod utiscima i doživljajima muževljevog stradanja i trpljenja ona ga zavoli i žrtvuje svoju čast i ponos da bi ga spasla.
Njen muž Đorđe, koji dugo podnosi posledice lakomislenosti njene porodice i svoju nemoć da se tome suprotstavi, u najtežim
trenu-cima spozna svoj pravi položaj u takvom društvu, ali neće shvatiti a kamoli prihvatiti ženinu žrtvu, odbaciće je u afektu u kojem
se sažima sva njegova gorčina i sav nje-gov dugo skupljani bes. Ove psihološke dileme i preobra-žaje Nušić je uglavnom razrešio
spoljnjim dramaturškim sredstvima, mnogim promenama i iznenađenjima.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:55 am
Umesto psihološke i socijalne drame, kao što je obećavao
prvi čin, dobili smo ipak jednu melodramu, samo na momente s autentičnim akcentima jedne surove građanske drame. I u drami
Pučina (1901) upoznajemo ženu koja, kao lju-bavnica jednog ministra, želi da stvori veliku karijeru svome mužu i da obezbedi
građanski ugled svojoj poro-dici. Ona, međutim, doživi veliku tragiku: sve himere su raskinute, tragični užas "pučine" ostaje kao
memento. Mehanizam bulevarskog pozorišta ovde je presudan: sitne intrige i pisma useljavaju strah i ljubomoru, najzad uslovljavaju
melodramsko-tragični završetak ove drame. Mo-ralna kriVIĆA Jovanke započinje da se odvija kad je obuzima strah da će njena
preljubnička veza s ministrom biti otkrivena - a to je u velikoj nesrazmeri s bolom i kajanjem što će je zahvatiti na kraju. Zaista, ovu
vrstu dramskog i dramatičnog prikazivanja psiholoških i mo-ralnih kriza ljudi, koji žive u lažima i u himerama, Nušić je ostvario
prividno vesto raznovrsnim scenskim kombi-nacijama, a, u stvari, umetnički nepovezano i necelovito.
Uvek kada nastoji da izrazi krizne situacije u životu drame i lika, Nušić skreće ka melodrami, ka neprimerenom patosu. I u drami
Jesenja kiša (1909) neosnovani dramaturški obrti nisu mogli da sugerišu tragičnu sud-binu jedne žene. Isto tako, patetični i
melodramatični tokovi, raznovrsne neočekivane situacije karakterišu "sa-lonske" drame Knjiga druga i Žena bez srca, u kojima je
pisac želeo da na izvestan simbolistički način prikaže mistične veze ljubavi i ljudske sudbine. Drama Opasna igra sadrži zanimljivu
temu o vitalnosti ljubavi koju ne može ugušiti ni egzaktna askeza. Autorovo ironično i tra-gično viđenje naučnih i pseudonaučnih
eksperimenata o biti ljudske prirode i ljubavi fragmentarno je ostvareno, sugestivno samo u nekim manjim odlomcima i u nekim
replikama. Svoju visoku ambiciju da moderno preobrazi mit o Pigmalionu, Nušić nije otelotvorio u uzbudljivim duhovnim i
prostornim pejzažima, u dinamičnim scena-ma, u diferenciranim likovima.
Zanimljiv je Nušićev pokušaj da u drami Svet (1906) dramatično prikaže težnje jednog oca, trezvena i skromna čoveka, da sačuva
integritet i samostalnost svog života i života svoje porodice od "sveta", od svih onih malogra-đana i građana koji se lažno dobrohotno,
u stvari, gotovo pakosno i perverzno upliću u tuđi život. Uzbudljivo dram-ski, s izvesnim humorom, prikazani su sukobi koji
potre-saju ovu porodicu. Idilični početak, mimetički prikazi svakodnevnog života, kao i melodramatični završetak umanjuju znatno
vrednost ove drame.
Najzanimljivija i najuspelija drama Branislava Nušića jeste "komad u četiri čina" Iza božjih leda (igran 1909, rukopis zatim izgubljen,
mnogo kasnije rekonstruisan i prvi put objavljen 1964). Samo na prvi pogled iznenađujuće deluje tema ovog dela: beogradski život na
margini događaja, mali ljudi koji su gotovo na dnu ži-vota, "iza božjih leđa". Taj život, naime, opisivali su pripovedači S. Sremac, R.
Domanović i S. Matavulj. Socijalne drame G. Hauptmana (Tkači, drama igrana u beograd-skom Narodnom pozorištu 1903, Kiridžija
Henšel, 1905) i, naročito, drame Gorkog (Palančani, 1903, Na dnu, 1904) verovatno su donekle uticali na Nušića da napiše ovu
dramu. Najzad, neke kraće pripovetke samog Nušića po-kazuju da je on poznavao takav život, te na izgled beznačajne povesti malih
ljudi, prividno trivijalni ali i latentno dramatičan njihov život. Povest o jednom tra-gikomičnom ljubavnom trouglu - o mesaru Simi,
nje-govoj ljubavnici Juli i njenom mužu, nesrećnom i stalno pijanom Jovi - okosnica je veristične drame o sudbini malih ljudi koji žive
na periferiji grada, izvan njegovog velikog i često lažnog sjaja. Nušić je uzbudljivo prikazao latentno napete tokove svakodnevnog
života ovog palilulskog "ološa", isprepletenost malih događaja i sudbina, načinom jednog dobrog verističkog autora: komično i
tra-gično gube svoja autonomna značenja i postaju elementi složenog tragikomičnog, ironičnog dramskog postupka. Međutim,
melodramski patetičan kraj drame je u rasko-raku sa svim onim što mu je prethodilo, naročito sa re-lativiziranjem komičnih i
dramsko-tragičnih odnosa likova i događaja. Ipak, u našim književnim prostorima, ova Nušićeva drama bila je, i danas jeste, veliki
izazov našoj dramaturgiji, našoj književnosti.
Gotovo istovremeno kad je počeo da stvara drame moderne i društvene problematike, Nušić je započeo da piše istorijske drame
patriotskog sadržaja, koje su dugo vremena bile rado izvođene na našim profesionalnim i amaterskim scenama. Jednočinka Knez Ivo
od Semberije (napisana 1900, igrana 1900) dramski lapidarno transformiše našu narodnu i umetničku epsku poeziju, posebno deluje
gradacijama bola i žrtvi koje podnosi knez Ivo i drugi Srbi. Romantičarski izražene gradacije i hiperbole karakterišu i dramski
fragment u jednom činu Danak u krvi (igran 1907). Aktovka Hadži-Loja (1908) jeste, ten-denciozni rodoljubivi komad o grčevitim
junačkim nasto-janjima Hadži-Loje da se na čelu Muslimana i Srba suprotstavi austrijskoj vojsci. Neke scene i replike veoma su
aktuelno aludirale na savremenu političku situ-aciju, na austrougarsko anektiranje Bosne i Hercegovine. Patriotska drama Velika
nedelja (1925) na reportažno-pozorišni sentimentalističko-romantičarski način slika ono što je autor uspelije ostvario u nekim
delovima svog memoarskog dela Hiljadu devetstotina petnaesta.
U svojim istorijskim dramama Nušić nije krenuo putem kojim je pošao Milutin Bojić u dramatu Kraljeva jesen ili u drami Uroševa
ženidba, gde Bojić želi da sublimnije komično osvetli ono što je slabo u čoveku, nego se vratio iskustvima naše stare tragedije, u težnji
da uzvišeno i s blagim pathosom, samo povremeno humoristički, prikaže konflikte situacije i tragične sudbine. U tragediji Nahod
(1923) prvi čin obećavao je da ćemo dobiti istorijsku dramu koja je prirodno vođena, koja prikazuje ono što je povesno realno i
egzistencijalno. Ali, već u drugom činu Nušić kreće u avanturu prikazivanja složenih sud-binskih ukrštanj a interesa i strasti mnogih
likova, intriga i sukoba. Nušić je dramaturški vešto vodio radnju, efekt-no koncentrisao prizore, logično vezivao scene u jednu celinu.
Međutim, ono što je najvažnije: duhovne dimen-zije dramskih sukoba i likovi drame ostali su samo ski-cirani, u duhu naših
toržestvenih legendi i starih dobrih tragedija. Njegove drame Kneginja od Tribala i Tomaida pokazuju Nušićeve sentimentalne
sklonosti ka bajci i le-gendi, naročito kad želi poetski da govori o snažnim i sudbonosnim ljubavima iz stare viteške, plemićke istorije.
Prema tome, Nušić nije bitno doprineo razvoju naše isto-rijske drame, nego je poput raznih savremenika (Miloš Cvetić, Dragutin J.
Ilić i dr.) učestvovao u obnovi roman-tičarskog i čak predromantičarskog pozorišta.
Kao što smo videli, Nušić je sve do same smrti ne-umorno stvarao. Ostavio je mnogo nacrta novih komedija i drama, ostavio je i
nedovršenu komediju Vlast. Retko smo imali tako produktivnog i inventivnog pisca, posebno komediografa, kao što je Branislav
Nušić. Iz tog obimnog i raznovrsnog opusa, koji još nije objavljen kako bi tre-balo, kritički i precizno, vidljivo je da je Nušić zanimljiv
feljtonist u Listićima, divan humorist-kozer u Autobio-grafiji, da je sugestivan pripovedač u pričama Pripovetke jednog kaplara i u
nekim delovima memoarskog dela Devet stotina petnaesta. Ipak, pre svega, on je jedan od najistaknutijih srpskih dramskih pisaca.
Njegove psihološko-moralne i socijalne drame ne bismo smeli da zane-marimo, jer one, istorijski posmatrano, znače mnogo u
domaćem pozorišnom repertoaru: aktuelni moralni i so-cijalni problemi katkad su ostvareni uzbudljivo dramski. Nušićeva drama Iza
božjih leda jedna je od najuspelijih naših drama socijalne atmosfere, naročito svojom verističkom strukturom. - Komediograf Nušić
bio je stalno kritikovan što nije bio veći, nedostižniji. Zamerali su mu što je bio "prizeman", čulan i konkretan humorom i ko-mikom.
U stvari, Nušić je naš najuspeliji komediograf. Ljubav (porodica i sl.) i vlast (novac i sl.) postali su dva nepresušna motiva za farsičnoburleskne
igre u njegovim komadima. Uvek kada je uspeo da duhovito i duhovno transformiše mehanizam vodviljskih promena,
dobili smo interesantne i uspele komedije, kao što su Narodni poslanik i Protekcija, i, kasnije, sjajne burleskne komedije, kao što su
Gospođa ministarka, Mister Dolar i Dr, u kojima nalazimo zanimljivo sintetizirane komiku situacije, karak-tera i društvene naravi.
Nekoliko aktovki B. Nušića. posebno one komične kao što je jednočinka Dva lopova, pokazuju sposobnost njenog pisca da sažeto
humoristički, suptilnom ironijom, ostvari detalje jedne u osnovi šire, univerzalnije igre. Najzad, B. Nušić je napisao i dva zna-čajna
komediograf ska dela - Ožalošćena porodica i Po-kojnik, u kojima, pored znanih osobina, dolazi do punog izražaja i latentni etos
smeha, u Pokojniku i s elementima groteske i crnog humora. Sve to govori o veličini ovog pisca, kome nije bilo nimalo strano
pozorište kao život, a život kao svojevrsno pozorište, koji se nije plašio da živi ljudski i ljudski glumački: da iz jednog nesavršenstva
teži ka drugom, sve do poslednjeg otkucaja svog bića.
Slavko Leovac
prvi čin, dobili smo ipak jednu melodramu, samo na momente s autentičnim akcentima jedne surove građanske drame. I u drami
Pučina (1901) upoznajemo ženu koja, kao lju-bavnica jednog ministra, želi da stvori veliku karijeru svome mužu i da obezbedi
građanski ugled svojoj poro-dici. Ona, međutim, doživi veliku tragiku: sve himere su raskinute, tragični užas "pučine" ostaje kao
memento. Mehanizam bulevarskog pozorišta ovde je presudan: sitne intrige i pisma useljavaju strah i ljubomoru, najzad uslovljavaju
melodramsko-tragični završetak ove drame. Mo-ralna kriVIĆA Jovanke započinje da se odvija kad je obuzima strah da će njena
preljubnička veza s ministrom biti otkrivena - a to je u velikoj nesrazmeri s bolom i kajanjem što će je zahvatiti na kraju. Zaista, ovu
vrstu dramskog i dramatičnog prikazivanja psiholoških i mo-ralnih kriza ljudi, koji žive u lažima i u himerama, Nušić je ostvario
prividno vesto raznovrsnim scenskim kombi-nacijama, a, u stvari, umetnički nepovezano i necelovito.
Uvek kada nastoji da izrazi krizne situacije u životu drame i lika, Nušić skreće ka melodrami, ka neprimerenom patosu. I u drami
Jesenja kiša (1909) neosnovani dramaturški obrti nisu mogli da sugerišu tragičnu sud-binu jedne žene. Isto tako, patetični i
melodramatični tokovi, raznovrsne neočekivane situacije karakterišu "sa-lonske" drame Knjiga druga i Žena bez srca, u kojima je
pisac želeo da na izvestan simbolistički način prikaže mistične veze ljubavi i ljudske sudbine. Drama Opasna igra sadrži zanimljivu
temu o vitalnosti ljubavi koju ne može ugušiti ni egzaktna askeza. Autorovo ironično i tra-gično viđenje naučnih i pseudonaučnih
eksperimenata o biti ljudske prirode i ljubavi fragmentarno je ostvareno, sugestivno samo u nekim manjim odlomcima i u nekim
replikama. Svoju visoku ambiciju da moderno preobrazi mit o Pigmalionu, Nušić nije otelotvorio u uzbudljivim duhovnim i
prostornim pejzažima, u dinamičnim scena-ma, u diferenciranim likovima.
Zanimljiv je Nušićev pokušaj da u drami Svet (1906) dramatično prikaže težnje jednog oca, trezvena i skromna čoveka, da sačuva
integritet i samostalnost svog života i života svoje porodice od "sveta", od svih onih malogra-đana i građana koji se lažno dobrohotno,
u stvari, gotovo pakosno i perverzno upliću u tuđi život. Uzbudljivo dram-ski, s izvesnim humorom, prikazani su sukobi koji
potre-saju ovu porodicu. Idilični početak, mimetički prikazi svakodnevnog života, kao i melodramatični završetak umanjuju znatno
vrednost ove drame.
Najzanimljivija i najuspelija drama Branislava Nušića jeste "komad u četiri čina" Iza božjih leda (igran 1909, rukopis zatim izgubljen,
mnogo kasnije rekonstruisan i prvi put objavljen 1964). Samo na prvi pogled iznenađujuće deluje tema ovog dela: beogradski život na
margini događaja, mali ljudi koji su gotovo na dnu ži-vota, "iza božjih leđa". Taj život, naime, opisivali su pripovedači S. Sremac, R.
Domanović i S. Matavulj. Socijalne drame G. Hauptmana (Tkači, drama igrana u beograd-skom Narodnom pozorištu 1903, Kiridžija
Henšel, 1905) i, naročito, drame Gorkog (Palančani, 1903, Na dnu, 1904) verovatno su donekle uticali na Nušića da napiše ovu
dramu. Najzad, neke kraće pripovetke samog Nušića po-kazuju da je on poznavao takav život, te na izgled beznačajne povesti malih
ljudi, prividno trivijalni ali i latentno dramatičan njihov život. Povest o jednom tra-gikomičnom ljubavnom trouglu - o mesaru Simi,
nje-govoj ljubavnici Juli i njenom mužu, nesrećnom i stalno pijanom Jovi - okosnica je veristične drame o sudbini malih ljudi koji žive
na periferiji grada, izvan njegovog velikog i često lažnog sjaja. Nušić je uzbudljivo prikazao latentno napete tokove svakodnevnog
života ovog palilulskog "ološa", isprepletenost malih događaja i sudbina, načinom jednog dobrog verističkog autora: komično i
tra-gično gube svoja autonomna značenja i postaju elementi složenog tragikomičnog, ironičnog dramskog postupka. Međutim,
melodramski patetičan kraj drame je u rasko-raku sa svim onim što mu je prethodilo, naročito sa re-lativiziranjem komičnih i
dramsko-tragičnih odnosa likova i događaja. Ipak, u našim književnim prostorima, ova Nušićeva drama bila je, i danas jeste, veliki
izazov našoj dramaturgiji, našoj književnosti.
Gotovo istovremeno kad je počeo da stvara drame moderne i društvene problematike, Nušić je započeo da piše istorijske drame
patriotskog sadržaja, koje su dugo vremena bile rado izvođene na našim profesionalnim i amaterskim scenama. Jednočinka Knez Ivo
od Semberije (napisana 1900, igrana 1900) dramski lapidarno transformiše našu narodnu i umetničku epsku poeziju, posebno deluje
gradacijama bola i žrtvi koje podnosi knez Ivo i drugi Srbi. Romantičarski izražene gradacije i hiperbole karakterišu i dramski
fragment u jednom činu Danak u krvi (igran 1907). Aktovka Hadži-Loja (1908) jeste, ten-denciozni rodoljubivi komad o grčevitim
junačkim nasto-janjima Hadži-Loje da se na čelu Muslimana i Srba suprotstavi austrijskoj vojsci. Neke scene i replike veoma su
aktuelno aludirale na savremenu političku situ-aciju, na austrougarsko anektiranje Bosne i Hercegovine. Patriotska drama Velika
nedelja (1925) na reportažno-pozorišni sentimentalističko-romantičarski način slika ono što je autor uspelije ostvario u nekim
delovima svog memoarskog dela Hiljadu devetstotina petnaesta.
U svojim istorijskim dramama Nušić nije krenuo putem kojim je pošao Milutin Bojić u dramatu Kraljeva jesen ili u drami Uroševa
ženidba, gde Bojić želi da sublimnije komično osvetli ono što je slabo u čoveku, nego se vratio iskustvima naše stare tragedije, u težnji
da uzvišeno i s blagim pathosom, samo povremeno humoristički, prikaže konflikte situacije i tragične sudbine. U tragediji Nahod
(1923) prvi čin obećavao je da ćemo dobiti istorijsku dramu koja je prirodno vođena, koja prikazuje ono što je povesno realno i
egzistencijalno. Ali, već u drugom činu Nušić kreće u avanturu prikazivanja složenih sud-binskih ukrštanj a interesa i strasti mnogih
likova, intriga i sukoba. Nušić je dramaturški vešto vodio radnju, efekt-no koncentrisao prizore, logično vezivao scene u jednu celinu.
Međutim, ono što je najvažnije: duhovne dimen-zije dramskih sukoba i likovi drame ostali su samo ski-cirani, u duhu naših
toržestvenih legendi i starih dobrih tragedija. Njegove drame Kneginja od Tribala i Tomaida pokazuju Nušićeve sentimentalne
sklonosti ka bajci i le-gendi, naročito kad želi poetski da govori o snažnim i sudbonosnim ljubavima iz stare viteške, plemićke istorije.
Prema tome, Nušić nije bitno doprineo razvoju naše isto-rijske drame, nego je poput raznih savremenika (Miloš Cvetić, Dragutin J.
Ilić i dr.) učestvovao u obnovi roman-tičarskog i čak predromantičarskog pozorišta.
Kao što smo videli, Nušić je sve do same smrti ne-umorno stvarao. Ostavio je mnogo nacrta novih komedija i drama, ostavio je i
nedovršenu komediju Vlast. Retko smo imali tako produktivnog i inventivnog pisca, posebno komediografa, kao što je Branislav
Nušić. Iz tog obimnog i raznovrsnog opusa, koji još nije objavljen kako bi tre-balo, kritički i precizno, vidljivo je da je Nušić zanimljiv
feljtonist u Listićima, divan humorist-kozer u Autobio-grafiji, da je sugestivan pripovedač u pričama Pripovetke jednog kaplara i u
nekim delovima memoarskog dela Devet stotina petnaesta. Ipak, pre svega, on je jedan od najistaknutijih srpskih dramskih pisaca.
Njegove psihološko-moralne i socijalne drame ne bismo smeli da zane-marimo, jer one, istorijski posmatrano, znače mnogo u
domaćem pozorišnom repertoaru: aktuelni moralni i so-cijalni problemi katkad su ostvareni uzbudljivo dramski. Nušićeva drama Iza
božjih leda jedna je od najuspelijih naših drama socijalne atmosfere, naročito svojom verističkom strukturom. - Komediograf Nušić
bio je stalno kritikovan što nije bio veći, nedostižniji. Zamerali su mu što je bio "prizeman", čulan i konkretan humorom i ko-mikom.
U stvari, Nušić je naš najuspeliji komediograf. Ljubav (porodica i sl.) i vlast (novac i sl.) postali su dva nepresušna motiva za farsičnoburleskne
igre u njegovim komadima. Uvek kada je uspeo da duhovito i duhovno transformiše mehanizam vodviljskih promena,
dobili smo interesantne i uspele komedije, kao što su Narodni poslanik i Protekcija, i, kasnije, sjajne burleskne komedije, kao što su
Gospođa ministarka, Mister Dolar i Dr, u kojima nalazimo zanimljivo sintetizirane komiku situacije, karak-tera i društvene naravi.
Nekoliko aktovki B. Nušića. posebno one komične kao što je jednočinka Dva lopova, pokazuju sposobnost njenog pisca da sažeto
humoristički, suptilnom ironijom, ostvari detalje jedne u osnovi šire, univerzalnije igre. Najzad, B. Nušić je napisao i dva zna-čajna
komediograf ska dela - Ožalošćena porodica i Po-kojnik, u kojima, pored znanih osobina, dolazi do punog izražaja i latentni etos
smeha, u Pokojniku i s elementima groteske i crnog humora. Sve to govori o veličini ovog pisca, kome nije bilo nimalo strano
pozorište kao život, a život kao svojevrsno pozorište, koji se nije plašio da živi ljudski i ljudski glumački: da iz jednog nesavršenstva
teži ka drugom, sve do poslednjeg otkucaja svog bića.
Slavko Leovac
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:56 am
SUMNJIVO LICE
PREDGOVOR
Komad Sumnjivo lice pisan je pre četrdeset i više godina, i nosi na sebi pun otisak onih uticaja koji su tih godina preovlađivali, i pod
kojima se u našoj književnosti izvršio proces preobražaja romantizma u realizam. Od ruskih pisaca, koji su tada bili najpopularniji,
Černiševskog, Turgenjeva i Gogolja - prvi je bio omiljeni pisac novih ljudi, sledberuka Svetozara Markovića; Turgenjev je postao
ljubimac književno-inteligentne pu-blike, koja, se dotada zadovoljavala Vladanovom Kočinom Krajinom, Žmajevom Vidosavom,
Brankovićevom i Đurinim Srpskim čobančetom, a Gogolj je bio pisac cele tadanje omladine, koja se njime oduševljavala sa njegove
oštre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju. U Gogoljevim tipovima omladina je videla onu našu birokratiju, koja je
zaostala iz pivih dana građenja države i koja je, doduše, već tada azumirala, ali još uvek beležila jasne tragove u našem javnom životu.
Milovan Glišić, najneposredniji uče-nik Gogoljev i najizrazitiji predstavnik realističkog pravca, bo je ujedno i najpopularniji pisac,
kao što je Gogoljev Revizor bio najomiljenija lektira omladine. Ispod lakvoga snažnoga uticaja teško je bilo izvući se, a komediografu
uto-liko teže što je tadanje naše društvo, napose birokratija, bila istovetna sa onom iz Revizora, da se Gogolj zamalo pa mogao
smatrati našim domaćim piscem. Pod tim su velikim uticajem Gogoljevim svi moji komadi pisani osamdesetih godina, Narodni
poslanik, Protekcija, a na prvom mestu i najviše Sumnjivo lice, koje će svakojako i u mnogome potsetiti na Revizora. Na mome
originalnome rukopisu ovoga komada čak i ne piše "komedija u dva čina", kao što je to docnije na pozorišnim listama napisano, već
"gogoljijada u dva čina".
Ovu konstataciju valjalo mi je učiniti pre no što je kritika kao svoje otkriće objavi.
Kada sam maločas pomenuo da je ovaj komad pisan pre četr-deset i više godina, mislim 1887 ili 1888 godine, čitaocima se izvesno i
samima moralo nametnuti pitanje otkuda i kako to da komad koji je pisan pre četrdeset i toliko godina, tako dockan stiže da bude
prikazivan? To pitanje je utoliko nametljiv je što za sve to vreme, ostali moji komadi bivaju od uprava predusretljivo primani i često
prikazivani, te zašto onda da jedan komad, koji se može prikazivati 1928. godine, ne bude na reper-toaru osamdesetih godina, kada je i
pisan i kada je, pre no sada, oskudnome izvornome repertoaru dobro došla bila svaka, pa ma i skromnija novina?
U tome pitanju i leži razlog zbog koga sam ja sebi zadržao pravo da svoje čitaoce pozabavim istorijom ovoga komada, verujući da ih
ona može interesovati, utoliko pre što će ih i ta istorija, kao i sam komad, vratiti u doba naših očeva, te zado-voljiti i jedan kult koji se
u poslednje vreme toliko neguje u našoj javnosti.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina pro-šloga veka, može se reći da se u nas vodila poslednja i najočajnija bitka
između dva doba, jednoga koje je izumiralo i drugoga koje je nastupalo. Borba se vodila na svima linijama i na svima frontovima, i u
politici, i u književnosti i u životu. To je upravo bilo razdoblje ispunjeno sukobima, trzaVIĆAma, potresima i svima onim pojavama
koje takvu epohu u razvoju jednog naroda i jednoga društva karakterišu. Prošlost se držala uporno u defanzivi; novi život, novi ljudi,
novi pogledi i novi pravci su bezobzirno nadirali i osvajali, unoseći u svoje napore puno tem-peramenta, tako da tih godina
temperatura našega javnoga života, za čitav jedan decenij, nije silazila na normalu, a vrlo se često pela i na četrdeset i jedan stepen, pa
prelazila gdekad i tu liniju. Politika naročito imala je jedan epidemičan karakter, i to karakter epidemije, kojom je zaražen bio ceo
jedan narod, te nije ni čudo što je politika često zalazila i u književnost ili, ako ne to, a ono što su književnici zalazili u politiku. I
najnežniji lirski pesnik toga doba, onaj koji je pisao samo o uzdahu i "njenim očirna", nije propustio da napiše i po kakvu političku
pesmu ili, u naj-manju ruku, epigram. Kako bi onda komediograf, i sa pretenzijama da bude kroničar svoga doba, mogao ili smeo
izbeći da se ne potčini toj opštoj pojavi, a kako tek, kao što je slučaj kod Sum-njivog lica, gde pisac, pod neposrednim uticajem
Gogoljevim, hoće da ismeje našu tadanju birokratiju?
Ali to nije sav greh Sumnjivog lica. Toga elementa ima nešto manje u Protekciji, a mnogo više u Narod-nome poslaniku, pa su ipak ta
dva komada prikazivana, a Sumnjivo lice sve do danas ne. Težak greh njegov je u tome što se dva ili tri puta u tekstu ovoga komada
pominje reč dinastija, i to ne baš uvek dovoljno pažljivo i ne onim lojalnim tonom kakav je toj reči pripadao u doba kada je komad
pisan, i u Sumnjivo lice prikazano je prvi put na beogradskoj pozornici 29. maja 1923. godine, doba kada je dinastičnost inaugurisana
kao naročiti kult svih režima.
I onda, može se misliti kako se pred tom pojavom morao zgranuti i pretrnuti jedan upravitelj Kraljevskog srpskog narod-nog pozorišta
pre četrdeset i toliko godina? To je bio pokojni Milorad Šapčanin, čovek čija je dinastička lojalnost bila jedna vrsta verske dogme.
Kad sam mu predao rukopis, primio ga je sa poverenjem, jer je dolte već bio primljen na repertoar jedan moj komad. Obećao mi je da
će ga brzo pregledati i, zbilja, nije prošlo ni nekoliko dana, a ja dobih poruku da odem gospodinu upravniku.
Čitaocima ne može biti poznato osećanje mladoga pisca kad pođe da čuje sudbinu svoga komada. Nečega sličnoga možda ima u
osećanju mlade devojke, prilikom prvog viđenja sa onim koji bi hteo da je prosi. Razume se, nekad, kad tom viđenju nisu pret-hodili
mnogobrojni randevui i opširna korespondencija. Jedno ne-određeno i nejasno uzbuđenje nosilo me je uz mnogobrojne stepenike u
Narodnome pozorištu, u kancelariju upravnikovu, koja je tada bila gore, pod krovom, iza današnje treće galerije. Ja sam, preskačući
po tri stepenika, zamišljao svoj komad već podeljen, video sam već probe, mnogobrojne probe, glavnu probu; video sam publiku u
ložama i parteru i očekivao sam sa strepnjom da se da prvi znak i da se digne zavesa. Sve sam ja to preživeo pe-njući se uz sto i
dvadeset i sedam stepenika, koliko ih je upravo bilo odozdo pa do upravnikovih vrata. Ovaj tačan broj stepenika su utvrdili
zajedničkom saradnjom mladi i beznadežni pisci.
Šapčanin me je dočekao sa onom ljubaznošću i predusretljivošću, koja je bila jedna od njegovih najlepših osobina, pa ipak ja sam se
osećao pred njim kao optuženi kome će pretsednik suda saopštiti presudu.
"Pročitao sam vaš komad i mogu vam reći sviđa mi se!" poče Šapčanin. "Ima izvesnih grubosti koje bi se dale i ublažiti; ali, u
glavnome je dobra stvar i sviđa mi se. Ja mislim da bi imala lepoga uspeha i na pozornici."
Ova uvodna rečenica razli po mome licu izraz zadovoljstva i meni ponovo prođoše kraj očiju probe, mnogobrojne probe, glavna
proba, publika, i zazvoni mi u ušima prvi znak zvonceta za dizanje zavese.
"Ali", nastavi Šapčanin i zavuče ruku u fijoku vadeći ru-kopis otud, "ali ja vam, mladi čoveče, savetujem da uzmete ovaj rukopis, da
ga odnesete kući i da ga spalite u furuni!"
Još čim je Šapčanin izustio reč "ali", mene je pljesnulo nešto po čelu kao hladan mlaz vode, jer sam osetio da iza ,toga "ali" dolazi
nešto neprijatno, nešto oporo, nešto grubo, nešto ne-milosrdno. I Šapčanin razveza zatim jednu dugu i rečitu besedu, koja je imala ton
roditeljskog saveta. Govorio mi je o svetinji dinastije i o potrebi njene neprikosnovenosti; objašnjavao mi je potrebu lojalnosti jedne
državne ustanove, koja je upravo i stvo-rena inicijativom i potporom dinastije; govorio mi je zatim o mojoj mladosti i budućnosti, koju
drugim načinom i drugačim pojimanjem prilika treba sebi da zasnujem. On najzad završi svoj krasnorečivi govor, ponavljajući još
jednom:
PREDGOVOR
Komad Sumnjivo lice pisan je pre četrdeset i više godina, i nosi na sebi pun otisak onih uticaja koji su tih godina preovlađivali, i pod
kojima se u našoj književnosti izvršio proces preobražaja romantizma u realizam. Od ruskih pisaca, koji su tada bili najpopularniji,
Černiševskog, Turgenjeva i Gogolja - prvi je bio omiljeni pisac novih ljudi, sledberuka Svetozara Markovića; Turgenjev je postao
ljubimac književno-inteligentne pu-blike, koja, se dotada zadovoljavala Vladanovom Kočinom Krajinom, Žmajevom Vidosavom,
Brankovićevom i Đurinim Srpskim čobančetom, a Gogolj je bio pisac cele tadanje omladine, koja se njime oduševljavala sa njegove
oštre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju. U Gogoljevim tipovima omladina je videla onu našu birokratiju, koja je
zaostala iz pivih dana građenja države i koja je, doduše, već tada azumirala, ali još uvek beležila jasne tragove u našem javnom životu.
Milovan Glišić, najneposredniji uče-nik Gogoljev i najizrazitiji predstavnik realističkog pravca, bo je ujedno i najpopularniji pisac,
kao što je Gogoljev Revizor bio najomiljenija lektira omladine. Ispod lakvoga snažnoga uticaja teško je bilo izvući se, a komediografu
uto-liko teže što je tadanje naše društvo, napose birokratija, bila istovetna sa onom iz Revizora, da se Gogolj zamalo pa mogao
smatrati našim domaćim piscem. Pod tim su velikim uticajem Gogoljevim svi moji komadi pisani osamdesetih godina, Narodni
poslanik, Protekcija, a na prvom mestu i najviše Sumnjivo lice, koje će svakojako i u mnogome potsetiti na Revizora. Na mome
originalnome rukopisu ovoga komada čak i ne piše "komedija u dva čina", kao što je to docnije na pozorišnim listama napisano, već
"gogoljijada u dva čina".
Ovu konstataciju valjalo mi je učiniti pre no što je kritika kao svoje otkriće objavi.
Kada sam maločas pomenuo da je ovaj komad pisan pre četr-deset i više godina, mislim 1887 ili 1888 godine, čitaocima se izvesno i
samima moralo nametnuti pitanje otkuda i kako to da komad koji je pisan pre četrdeset i toliko godina, tako dockan stiže da bude
prikazivan? To pitanje je utoliko nametljiv je što za sve to vreme, ostali moji komadi bivaju od uprava predusretljivo primani i često
prikazivani, te zašto onda da jedan komad, koji se može prikazivati 1928. godine, ne bude na reper-toaru osamdesetih godina, kada je i
pisan i kada je, pre no sada, oskudnome izvornome repertoaru dobro došla bila svaka, pa ma i skromnija novina?
U tome pitanju i leži razlog zbog koga sam ja sebi zadržao pravo da svoje čitaoce pozabavim istorijom ovoga komada, verujući da ih
ona može interesovati, utoliko pre što će ih i ta istorija, kao i sam komad, vratiti u doba naših očeva, te zado-voljiti i jedan kult koji se
u poslednje vreme toliko neguje u našoj javnosti.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina pro-šloga veka, može se reći da se u nas vodila poslednja i najočajnija bitka
između dva doba, jednoga koje je izumiralo i drugoga koje je nastupalo. Borba se vodila na svima linijama i na svima frontovima, i u
politici, i u književnosti i u životu. To je upravo bilo razdoblje ispunjeno sukobima, trzaVIĆAma, potresima i svima onim pojavama
koje takvu epohu u razvoju jednog naroda i jednoga društva karakterišu. Prošlost se držala uporno u defanzivi; novi život, novi ljudi,
novi pogledi i novi pravci su bezobzirno nadirali i osvajali, unoseći u svoje napore puno tem-peramenta, tako da tih godina
temperatura našega javnoga života, za čitav jedan decenij, nije silazila na normalu, a vrlo se često pela i na četrdeset i jedan stepen, pa
prelazila gdekad i tu liniju. Politika naročito imala je jedan epidemičan karakter, i to karakter epidemije, kojom je zaražen bio ceo
jedan narod, te nije ni čudo što je politika često zalazila i u književnost ili, ako ne to, a ono što su književnici zalazili u politiku. I
najnežniji lirski pesnik toga doba, onaj koji je pisao samo o uzdahu i "njenim očirna", nije propustio da napiše i po kakvu političku
pesmu ili, u naj-manju ruku, epigram. Kako bi onda komediograf, i sa pretenzijama da bude kroničar svoga doba, mogao ili smeo
izbeći da se ne potčini toj opštoj pojavi, a kako tek, kao što je slučaj kod Sum-njivog lica, gde pisac, pod neposrednim uticajem
Gogoljevim, hoće da ismeje našu tadanju birokratiju?
Ali to nije sav greh Sumnjivog lica. Toga elementa ima nešto manje u Protekciji, a mnogo više u Narod-nome poslaniku, pa su ipak ta
dva komada prikazivana, a Sumnjivo lice sve do danas ne. Težak greh njegov je u tome što se dva ili tri puta u tekstu ovoga komada
pominje reč dinastija, i to ne baš uvek dovoljno pažljivo i ne onim lojalnim tonom kakav je toj reči pripadao u doba kada je komad
pisan, i u Sumnjivo lice prikazano je prvi put na beogradskoj pozornici 29. maja 1923. godine, doba kada je dinastičnost inaugurisana
kao naročiti kult svih režima.
I onda, može se misliti kako se pred tom pojavom morao zgranuti i pretrnuti jedan upravitelj Kraljevskog srpskog narod-nog pozorišta
pre četrdeset i toliko godina? To je bio pokojni Milorad Šapčanin, čovek čija je dinastička lojalnost bila jedna vrsta verske dogme.
Kad sam mu predao rukopis, primio ga je sa poverenjem, jer je dolte već bio primljen na repertoar jedan moj komad. Obećao mi je da
će ga brzo pregledati i, zbilja, nije prošlo ni nekoliko dana, a ja dobih poruku da odem gospodinu upravniku.
Čitaocima ne može biti poznato osećanje mladoga pisca kad pođe da čuje sudbinu svoga komada. Nečega sličnoga možda ima u
osećanju mlade devojke, prilikom prvog viđenja sa onim koji bi hteo da je prosi. Razume se, nekad, kad tom viđenju nisu pret-hodili
mnogobrojni randevui i opširna korespondencija. Jedno ne-određeno i nejasno uzbuđenje nosilo me je uz mnogobrojne stepenike u
Narodnome pozorištu, u kancelariju upravnikovu, koja je tada bila gore, pod krovom, iza današnje treće galerije. Ja sam, preskačući
po tri stepenika, zamišljao svoj komad već podeljen, video sam već probe, mnogobrojne probe, glavnu probu; video sam publiku u
ložama i parteru i očekivao sam sa strepnjom da se da prvi znak i da se digne zavesa. Sve sam ja to preživeo pe-njući se uz sto i
dvadeset i sedam stepenika, koliko ih je upravo bilo odozdo pa do upravnikovih vrata. Ovaj tačan broj stepenika su utvrdili
zajedničkom saradnjom mladi i beznadežni pisci.
Šapčanin me je dočekao sa onom ljubaznošću i predusretljivošću, koja je bila jedna od njegovih najlepših osobina, pa ipak ja sam se
osećao pred njim kao optuženi kome će pretsednik suda saopštiti presudu.
"Pročitao sam vaš komad i mogu vam reći sviđa mi se!" poče Šapčanin. "Ima izvesnih grubosti koje bi se dale i ublažiti; ali, u
glavnome je dobra stvar i sviđa mi se. Ja mislim da bi imala lepoga uspeha i na pozornici."
Ova uvodna rečenica razli po mome licu izraz zadovoljstva i meni ponovo prođoše kraj očiju probe, mnogobrojne probe, glavna
proba, publika, i zazvoni mi u ušima prvi znak zvonceta za dizanje zavese.
"Ali", nastavi Šapčanin i zavuče ruku u fijoku vadeći ru-kopis otud, "ali ja vam, mladi čoveče, savetujem da uzmete ovaj rukopis, da
ga odnesete kući i da ga spalite u furuni!"
Još čim je Šapčanin izustio reč "ali", mene je pljesnulo nešto po čelu kao hladan mlaz vode, jer sam osetio da iza ,toga "ali" dolazi
nešto neprijatno, nešto oporo, nešto grubo, nešto ne-milosrdno. I Šapčanin razveza zatim jednu dugu i rečitu besedu, koja je imala ton
roditeljskog saveta. Govorio mi je o svetinji dinastije i o potrebi njene neprikosnovenosti; objašnjavao mi je potrebu lojalnosti jedne
državne ustanove, koja je upravo i stvo-rena inicijativom i potporom dinastije; govorio mi je zatim o mojoj mladosti i budućnosti, koju
drugim načinom i drugačim pojimanjem prilika treba sebi da zasnujem. On najzad završi svoj krasnorečivi govor, ponavljajući još
jednom:
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:56 am
"I ja vam, mladi čoveče, savetujem da ovaj svoj komad spalite!"
Ako sam, penjući se, preskakao po tri stepenika, ja sam sla-bio izvesno i po pet, jer sam se za sekund sručio sa treće galerije u parter,
sa rukopisom pod pazuhom.
Razume se da nisam poslušao Šapčaninov savet. Teško je to svoje rođeno čedo predati ognju i gledati kako plamen proždire listove,
koje je ispisala mladalačka volja i plemenita ambicija. Stavio sam ga u fijoku, nadno, ispod mnogih drugih hartija, a izvadio sam iz
fijoke čist tabak hartije da drugo što počnem pisati. Prolazile su godine, a moje Sumnjivo lice počivalo je mirno i neuznemiravano na
dnu fijoke. Prolazile su godine i do-gađaji su se valjali. Za nas, pozorišnu publiku, bio je veliki doga-đaj i to kada je, jednoga dana,
Milorad Šapčanin otišao iz pozorišta, a na njegovo mesto došao Nikola Petrović. Ta promena nije značila samo promenu ličnosti već i
promenu režima u pozorištu. Napredna stranka, čiji je eksponent bio Nikola Petrović, zakonima koje je inaugurisala, proširila je
slobode svima pojavama jav-noga života. Počeo se osećati jedan življi društveni pokret, jedan svežiji dah i mnogo što šta, što je do
juče bilo neprikosnoveno, poče dobivati jednu običniju, da ne rečem banalniju fizionomiju.
Meni tada pade na pamet da na dnu jedne fijoke u mome stolu leži godinama jedan rukopis, i učini mi se da je upravo došlo njegovo
vreme. Izvadim, dakle, jednoga dana rukopis, stresem sa njega prašinu, pročitam, ispravim i uputim se sa sve-žnjem pod pazuhom
novome upravniku, čija je kancelarija bila na prvome spratu iz Dositejeve ulice te do koga je lakše bilo dopreti.
Ja neću da ponavljam kazivanje o onim strepnjama za vreme očekivanja presude, na koiu ipak nisam čekao toliko dugo, jer je pokojni
Nikola Petrović bio vredan i predusretljiv čovek.
Jednoga dana, nakon dve ili tri nedelje, idući Hilendarskom ulicom, spazih sa protivne strane pokojnog Nikolu Petrovića, koji je tada u
toj ulici stanovao. Još na dvadeset metara rastojanja, Petrović udari u glasan i sladak smeh i produži još i kad se zaustavili pred njim.
Kada ga prođe smeh, on mi reče:
- E, slatko sam se smejao onoj vašoj stvari; pa kad vas viđeh izdaleka, meni pade na pamet. "E, ono je divota, prosto divota!" Čitao
sam pre neki dan u krevetu i, kažem vam, tresao sam se od smeha. Moram vam čestitati, Nušiću!
I on mi srdačno prodrmusa ruku, a na mome se licu izli izraz zadovoljstva i ponovo mi prođoše kraj očiju probe, mnogobrojne probe,
glavna proba, publika, i zazvoni mi u ušima prvi znak zvonceta za dizanje zavese.
- Žestoko, kažem vam, samo, ovaj, dođite vi, Nušiću, još danas k meni da vam dam rukopis...
- Kako ... ? - zinuh ja.
- Da, da vam dam rukopis da ga nosite kući. Znate, ne volim da se nađe u mojoj fijoci; mator sam da idem u 'apsu. Nego, nosite vi to
što pre svojoj kući.
Meni se prevrnu Hilendarska ulica zajedno sa Mitropolitovom baštom, progutah uzbuđenje i razočarenje i već toga dana, pred podne,
smestih rukopis opet tamo, nadno fijoke, ispod ostalih rukopisa i izvadih čist tabak hartije da drugo što počnem pisati.
Prolazili su opet dani i godine, a Sumnjivo lice le-žalo je u pritvoru, bez istrage i bez isleđenja. Bio sam gotovo i zaboravio na taj
rukopis.
Godine 1900 dolazim ja za upravnika pozorišta i smenjujem Nikolu Petrovića. Pozorišni pisac i sam, imao sam ambiciju da svoje
upravljanje obeležim što obilatijom prinovom izvornoga repertoara, te nisam prezao ni od smelijih pokušaja, verujući da će to dati
maha izvornoj drami i da će slabiji pisac izvući konzekvence iz svoga neuspeha, a bolji i jači ohrabriti se potstrekom i poći novom
stvaranju. Je li čudo, dakle, što mi je u toj težnji palo na pamet da tamo negde, u jednoj fijoci moga stola, leži zaborav-ljen jedan
komad? I nije li prirodna bila moja nada da će nova uprava, koju sam pretstavljao ja, izvesno biti predusretljivija od dosadanjih
uprava? Ako ikad dakle, sad bi bilo vreme i sad prilika, kao nikad dosad, da Sumnjivo lice vidi sveta.
Ja opet vadim komad sa dna fijoke, stresam prašinu sa njega, i odnosim ga jednoga dana te stavljam na sto upravnika pozorišta.
Rukopis nije dugo čekao na pregled; seo sam jednog od prvih dana, zatim, da ga pročitam još jednom.
Sto upravnički veliki, prostran: na stolu akta, na aktima numere, zvonce, pa fotelje i na zidu, iza mene, kraljeva slika u bogatome
ramu. Ulazi u kancelariju pozorišni činovnik i donosi akta na potpis: akta sa državnim žigom, potpis pod štambiljom utisnutom
titulom - i sve to, i sve oko mene, stvara u meni neko zvanično raspoloženje, stvara jednu naročitu, kancelarsku atmo-sferu i
ispravljam se nekako u fotelji iza koje, a nad mojom gla-vom, visi u debelom ramu slika Njegovog Veličanstva Kralja.
Čitam komad, čitam, i kad naiđem na reč "dinastija", okre-ćem se oko sebe i pogledam obazrivo u sliku Njegovog Veličan-stva Kralja.
Čitam dalje, čitam ga sedeći zavaljen u upravničkoj fotelji i, bome, kad sam dočitao dokraja, učini mi se sasvim drugači no što mi se
činio kad sam ga čitao kod kuće, kao pisac. I, najzad, kad sam ga pročitao još jedanput, desi se ono što se moralo desiti. Ustajem sa
fotelje, dižem sa stola rukopis i vra-ćam ga sebi kao piscu, a razume se, propraćam to sve ovim mu-drim recima:
- Dragi moj, gospodine Nušiću, nosite vi ovaj rukopis kući. Lep je komad, dobar je komad, ja vam čak i čestitam na njemu, ali nosite
vi to kući, jer ne bih rad bio da se nađe ovde, u mojoj upravničkoj fijoci.
- Ali, zaboga - pokušavam ja, Nušić pisac, da se bunim - ranije uprave razumem... ali danas... pa, onda, vaša težnja da prinovite
repertoar...
- Sve je to tako... da, tako je - odgovaram ja, Nušić upravnik - ali ja vam kao vaš iskren prijatelj, i u interesu vaše budućnosti
savetujem: nosite ovaj rukopis kući. Vi ste mlad čovek, pa treba da me poslušate!
Ovaj sam razgovor vodio, pogledajući u veliko ogledalo, koje je bilo prema mome stolu i u kome je, preda mnom, sedeo pogružen
pisac Nušić. Da bih ga umirio, ja napravih jednu kompilaciju iz nekadanje besede Šapčaninove i održan jedan dug govor, te jedva
najzad uspeh ubediti onoga u ogledalu da uzme rukopis i da ga odnese kući, i ostavi na njegovo staro mesto, nadnu fijoke, pod
debelim svežnjem drugih rukopisa.
Između ove istorije koju ovde ispisujem i prvoga prikaza Sumnjivog lica prevaljali su kraj nas veliki i krupna događaji. Prošlost koju
smo još i mi zapazili izmakla je vrlo daleko; zasuti su ili su iščezli po putu tragovi teških stopala koje je ona u sporome hodu za sobom
ostavljala. Od onih mutnih vremena do danas prošlo je toliko stvari i izmenjeno toliko duha u našim naravima, da nam danas briga
stare policije o dinastiji izgleda kao karikatura iz Tvenovih anegdota ili iz Gogoljevih komada. Sumnjivo lice možda je, usled toga,
izgubilo jedan deo draži, koju je moglo imati pre trideset ili četrdeset godina, ali ne i svoj kroničarski karakter.
Ali ipak u ovoj komedija ima aluzija koje nisu zastarele; ako ima pogdekoje reči koja bi se mogla i danas reći; ako ima pojava na koje
bi se i danas mogao pružiti prst - to je samo dokaz da u birokratiji celoga čovečanstva, svih naroda i svih rasa, ima elemenata koji su i
opšti i večiti, te koji će komedio-grafima budućnosti tako isto pružiti materijal kao što ga je meni prošlost pružila.
Ja bih mogao ovde da završim, ali Sumnjivo lice ima još jednu svoju naknadnu istoriju. I predmeti često puta, kao i ljudi, preživljuju
događaje, čudnovate doživljaje, po gdekad čak i avanture. I ovaj komad, Sumnjivo lice, preživeo ih je.
Godine 1915 ja sam se nalazio u Skoplju kao upravnik pozorišta. Tu me je zatekao i silom i odatle sam krenuo u bekstvo, u Albaniju.
Otvorio sam sve fijoke na svome stolu i pobacao jedan deo nedovršenih rukopisa i beležaka, a sve što je dovr-šeno ili bar detaljnije
skicirano, poneo sobom. Tom prilikom, tamo nadnu fijoke, našao sam i - na večitu robiju osuđeno Sumnjivo lice i poneo ga sobom.
Najzad, do Prištine, dokle se bežalo železnicom, i mogao se poneti čitav denjak ruko-pisa, koji je težio možda deset, petnaest kila. Ali
od Prištine, odakle smo peške morali poći put Prizrena, teško mi je bilo nositi na leđima toliki teret. U Prištini sam dakle morao
na-novo reducirati rukopise, morao sam odbaciti ono što je manje vredno, a poneti samo ono čemu sam pridavao naročitu važnost.
Odabirajući tako i bacajući na pod sve ono što sam rešio žrtvo-vati, dođe red i na - Sumnjivo lice. Pogledah ga, pogle-dah uzduž i
popreko, i - najzad odlučih. Bacih ga na pod, u gomilu onih rukopisa koje žrtvujem, koje odbacujem od sebe, ko-jima namenjujem da
zauvek propadnu. "Idi, bedo!" mislio sam bacajući ga. "Nisam bio kadar preneti te preko pozornice, a gde li bih bio kadar preneti te
preko Albanije?"
I krenuo sam jednoga dana, noseći na leđima mali paket najdragocenijih mi rukopisa, a tamo u Prištini, u jednoj arnautskoj kući u
kojoj sam stanovao, ostali su rukopisi na smrt osuđeni.
Ali ni u Prizrenu se nije moglo ostati, a putujući dotle, uvideo sam koliko je i to veliki teret što sam ga poneo i rešim da i taj deo
rukopisa ostavim. Ali ih ne ostavljam nezbrinute kao one tamo u Prištini, bačene na pod i osuđene na propast već ih poveravam jednoj
Srpkinji, Prizrenki, koja ih brižljivo prikriva na tavanu, pod samim patosom.
Mi odlazimo iz otadžbine i tri duge godine provodimo u tuđini a krajem osamnaeste, odmah za vojskom, vraćam, se i ja u Skoplje
Malo dana zatim i ja saznajem za tužnu vest da su Ugari u Prizrenu, premećući srpske kuće da traže oružje, našli one moje dragocene i
odabrane rukopise, skrivene pod patosom na tavanu u vreme izbeglištva, međutim, moj otac koji je stanovao u Prištini, umro je i, čim
je to bilo moguće, žena mi ode u Prištinu da mu nađe grob. Prolazeći kroz prištinske ulice, sretne se sa onim Arnautinom u čiju smo se
kuću bili i ovaj je pozdravi: "Ama, gospođo, da svratiš do mene. Kad ste pobegli odavde, pobacali ste neke hartije, a ja pokupio i
sačuvao!" Žena svrati, uze i donese mi u Skoplje - Sumnjivo lice.
Ako sam, penjući se, preskakao po tri stepenika, ja sam sla-bio izvesno i po pet, jer sam se za sekund sručio sa treće galerije u parter,
sa rukopisom pod pazuhom.
Razume se da nisam poslušao Šapčaninov savet. Teško je to svoje rođeno čedo predati ognju i gledati kako plamen proždire listove,
koje je ispisala mladalačka volja i plemenita ambicija. Stavio sam ga u fijoku, nadno, ispod mnogih drugih hartija, a izvadio sam iz
fijoke čist tabak hartije da drugo što počnem pisati. Prolazile su godine, a moje Sumnjivo lice počivalo je mirno i neuznemiravano na
dnu fijoke. Prolazile su godine i do-gađaji su se valjali. Za nas, pozorišnu publiku, bio je veliki doga-đaj i to kada je, jednoga dana,
Milorad Šapčanin otišao iz pozorišta, a na njegovo mesto došao Nikola Petrović. Ta promena nije značila samo promenu ličnosti već i
promenu režima u pozorištu. Napredna stranka, čiji je eksponent bio Nikola Petrović, zakonima koje je inaugurisala, proširila je
slobode svima pojavama jav-noga života. Počeo se osećati jedan življi društveni pokret, jedan svežiji dah i mnogo što šta, što je do
juče bilo neprikosnoveno, poče dobivati jednu običniju, da ne rečem banalniju fizionomiju.
Meni tada pade na pamet da na dnu jedne fijoke u mome stolu leži godinama jedan rukopis, i učini mi se da je upravo došlo njegovo
vreme. Izvadim, dakle, jednoga dana rukopis, stresem sa njega prašinu, pročitam, ispravim i uputim se sa sve-žnjem pod pazuhom
novome upravniku, čija je kancelarija bila na prvome spratu iz Dositejeve ulice te do koga je lakše bilo dopreti.
Ja neću da ponavljam kazivanje o onim strepnjama za vreme očekivanja presude, na koiu ipak nisam čekao toliko dugo, jer je pokojni
Nikola Petrović bio vredan i predusretljiv čovek.
Jednoga dana, nakon dve ili tri nedelje, idući Hilendarskom ulicom, spazih sa protivne strane pokojnog Nikolu Petrovića, koji je tada u
toj ulici stanovao. Još na dvadeset metara rastojanja, Petrović udari u glasan i sladak smeh i produži još i kad se zaustavili pred njim.
Kada ga prođe smeh, on mi reče:
- E, slatko sam se smejao onoj vašoj stvari; pa kad vas viđeh izdaleka, meni pade na pamet. "E, ono je divota, prosto divota!" Čitao
sam pre neki dan u krevetu i, kažem vam, tresao sam se od smeha. Moram vam čestitati, Nušiću!
I on mi srdačno prodrmusa ruku, a na mome se licu izli izraz zadovoljstva i ponovo mi prođoše kraj očiju probe, mnogobrojne probe,
glavna proba, publika, i zazvoni mi u ušima prvi znak zvonceta za dizanje zavese.
- Žestoko, kažem vam, samo, ovaj, dođite vi, Nušiću, još danas k meni da vam dam rukopis...
- Kako ... ? - zinuh ja.
- Da, da vam dam rukopis da ga nosite kući. Znate, ne volim da se nađe u mojoj fijoci; mator sam da idem u 'apsu. Nego, nosite vi to
što pre svojoj kući.
Meni se prevrnu Hilendarska ulica zajedno sa Mitropolitovom baštom, progutah uzbuđenje i razočarenje i već toga dana, pred podne,
smestih rukopis opet tamo, nadno fijoke, ispod ostalih rukopisa i izvadih čist tabak hartije da drugo što počnem pisati.
Prolazili su opet dani i godine, a Sumnjivo lice le-žalo je u pritvoru, bez istrage i bez isleđenja. Bio sam gotovo i zaboravio na taj
rukopis.
Godine 1900 dolazim ja za upravnika pozorišta i smenjujem Nikolu Petrovića. Pozorišni pisac i sam, imao sam ambiciju da svoje
upravljanje obeležim što obilatijom prinovom izvornoga repertoara, te nisam prezao ni od smelijih pokušaja, verujući da će to dati
maha izvornoj drami i da će slabiji pisac izvući konzekvence iz svoga neuspeha, a bolji i jači ohrabriti se potstrekom i poći novom
stvaranju. Je li čudo, dakle, što mi je u toj težnji palo na pamet da tamo negde, u jednoj fijoci moga stola, leži zaborav-ljen jedan
komad? I nije li prirodna bila moja nada da će nova uprava, koju sam pretstavljao ja, izvesno biti predusretljivija od dosadanjih
uprava? Ako ikad dakle, sad bi bilo vreme i sad prilika, kao nikad dosad, da Sumnjivo lice vidi sveta.
Ja opet vadim komad sa dna fijoke, stresam prašinu sa njega, i odnosim ga jednoga dana te stavljam na sto upravnika pozorišta.
Rukopis nije dugo čekao na pregled; seo sam jednog od prvih dana, zatim, da ga pročitam još jednom.
Sto upravnički veliki, prostran: na stolu akta, na aktima numere, zvonce, pa fotelje i na zidu, iza mene, kraljeva slika u bogatome
ramu. Ulazi u kancelariju pozorišni činovnik i donosi akta na potpis: akta sa državnim žigom, potpis pod štambiljom utisnutom
titulom - i sve to, i sve oko mene, stvara u meni neko zvanično raspoloženje, stvara jednu naročitu, kancelarsku atmo-sferu i
ispravljam se nekako u fotelji iza koje, a nad mojom gla-vom, visi u debelom ramu slika Njegovog Veličanstva Kralja.
Čitam komad, čitam, i kad naiđem na reč "dinastija", okre-ćem se oko sebe i pogledam obazrivo u sliku Njegovog Veličan-stva Kralja.
Čitam dalje, čitam ga sedeći zavaljen u upravničkoj fotelji i, bome, kad sam dočitao dokraja, učini mi se sasvim drugači no što mi se
činio kad sam ga čitao kod kuće, kao pisac. I, najzad, kad sam ga pročitao još jedanput, desi se ono što se moralo desiti. Ustajem sa
fotelje, dižem sa stola rukopis i vra-ćam ga sebi kao piscu, a razume se, propraćam to sve ovim mu-drim recima:
- Dragi moj, gospodine Nušiću, nosite vi ovaj rukopis kući. Lep je komad, dobar je komad, ja vam čak i čestitam na njemu, ali nosite
vi to kući, jer ne bih rad bio da se nađe ovde, u mojoj upravničkoj fijoci.
- Ali, zaboga - pokušavam ja, Nušić pisac, da se bunim - ranije uprave razumem... ali danas... pa, onda, vaša težnja da prinovite
repertoar...
- Sve je to tako... da, tako je - odgovaram ja, Nušić upravnik - ali ja vam kao vaš iskren prijatelj, i u interesu vaše budućnosti
savetujem: nosite ovaj rukopis kući. Vi ste mlad čovek, pa treba da me poslušate!
Ovaj sam razgovor vodio, pogledajući u veliko ogledalo, koje je bilo prema mome stolu i u kome je, preda mnom, sedeo pogružen
pisac Nušić. Da bih ga umirio, ja napravih jednu kompilaciju iz nekadanje besede Šapčaninove i održan jedan dug govor, te jedva
najzad uspeh ubediti onoga u ogledalu da uzme rukopis i da ga odnese kući, i ostavi na njegovo staro mesto, nadnu fijoke, pod
debelim svežnjem drugih rukopisa.
Između ove istorije koju ovde ispisujem i prvoga prikaza Sumnjivog lica prevaljali su kraj nas veliki i krupna događaji. Prošlost koju
smo još i mi zapazili izmakla je vrlo daleko; zasuti su ili su iščezli po putu tragovi teških stopala koje je ona u sporome hodu za sobom
ostavljala. Od onih mutnih vremena do danas prošlo je toliko stvari i izmenjeno toliko duha u našim naravima, da nam danas briga
stare policije o dinastiji izgleda kao karikatura iz Tvenovih anegdota ili iz Gogoljevih komada. Sumnjivo lice možda je, usled toga,
izgubilo jedan deo draži, koju je moglo imati pre trideset ili četrdeset godina, ali ne i svoj kroničarski karakter.
Ali ipak u ovoj komedija ima aluzija koje nisu zastarele; ako ima pogdekoje reči koja bi se mogla i danas reći; ako ima pojava na koje
bi se i danas mogao pružiti prst - to je samo dokaz da u birokratiji celoga čovečanstva, svih naroda i svih rasa, ima elemenata koji su i
opšti i večiti, te koji će komedio-grafima budućnosti tako isto pružiti materijal kao što ga je meni prošlost pružila.
Ja bih mogao ovde da završim, ali Sumnjivo lice ima još jednu svoju naknadnu istoriju. I predmeti često puta, kao i ljudi, preživljuju
događaje, čudnovate doživljaje, po gdekad čak i avanture. I ovaj komad, Sumnjivo lice, preživeo ih je.
Godine 1915 ja sam se nalazio u Skoplju kao upravnik pozorišta. Tu me je zatekao i silom i odatle sam krenuo u bekstvo, u Albaniju.
Otvorio sam sve fijoke na svome stolu i pobacao jedan deo nedovršenih rukopisa i beležaka, a sve što je dovr-šeno ili bar detaljnije
skicirano, poneo sobom. Tom prilikom, tamo nadnu fijoke, našao sam i - na večitu robiju osuđeno Sumnjivo lice i poneo ga sobom.
Najzad, do Prištine, dokle se bežalo železnicom, i mogao se poneti čitav denjak ruko-pisa, koji je težio možda deset, petnaest kila. Ali
od Prištine, odakle smo peške morali poći put Prizrena, teško mi je bilo nositi na leđima toliki teret. U Prištini sam dakle morao
na-novo reducirati rukopise, morao sam odbaciti ono što je manje vredno, a poneti samo ono čemu sam pridavao naročitu važnost.
Odabirajući tako i bacajući na pod sve ono što sam rešio žrtvo-vati, dođe red i na - Sumnjivo lice. Pogledah ga, pogle-dah uzduž i
popreko, i - najzad odlučih. Bacih ga na pod, u gomilu onih rukopisa koje žrtvujem, koje odbacujem od sebe, ko-jima namenjujem da
zauvek propadnu. "Idi, bedo!" mislio sam bacajući ga. "Nisam bio kadar preneti te preko pozornice, a gde li bih bio kadar preneti te
preko Albanije?"
I krenuo sam jednoga dana, noseći na leđima mali paket najdragocenijih mi rukopisa, a tamo u Prištini, u jednoj arnautskoj kući u
kojoj sam stanovao, ostali su rukopisi na smrt osuđeni.
Ali ni u Prizrenu se nije moglo ostati, a putujući dotle, uvideo sam koliko je i to veliki teret što sam ga poneo i rešim da i taj deo
rukopisa ostavim. Ali ih ne ostavljam nezbrinute kao one tamo u Prištini, bačene na pod i osuđene na propast već ih poveravam jednoj
Srpkinji, Prizrenki, koja ih brižljivo prikriva na tavanu, pod samim patosom.
Mi odlazimo iz otadžbine i tri duge godine provodimo u tuđini a krajem osamnaeste, odmah za vojskom, vraćam, se i ja u Skoplje
Malo dana zatim i ja saznajem za tužnu vest da su Ugari u Prizrenu, premećući srpske kuće da traže oružje, našli one moje dragocene i
odabrane rukopise, skrivene pod patosom na tavanu u vreme izbeglištva, međutim, moj otac koji je stanovao u Prištini, umro je i, čim
je to bilo moguće, žena mi ode u Prištinu da mu nađe grob. Prolazeći kroz prištinske ulice, sretne se sa onim Arnautinom u čiju smo se
kuću bili i ovaj je pozdravi: "Ama, gospođo, da svratiš do mene. Kad ste pobegli odavde, pobacali ste neke hartije, a ja pokupio i
sačuvao!" Žena svrati, uze i donese mi u Skoplje - Sumnjivo lice.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:57 am
Sumnjivo lice.
LICA
JEROTIJE PANTIĆ, sreski kapetan
ANĐA, njegova žena
MARIĆA, njihova kći
VIĆA, ŽIKA i MILISAV sreski pisari
TASA, praktikant
ĐOKA
ALEKSA ŽUNJIĆ, sreski špijun
GAZDA SPASOJE
GAZDA MILADIN
JOSA, pandur
Zbiva se u doba naših očva, u jednoj pograničnoj palanci.
PRVI ČIN
Soba palanački nameštena. Vrata sa strane i u dnu.
I
JEROTIJE, ANĐA
JEROTIJE: (Šeta uzbuđeno s rukama po-zadi i držeći jedno pisamce).
ANĐA: (Dolazi iz leve sobe.) Šta si me zvao?
JEROTIJE: (Podmeće joj pismo pod nos.) Pomiriši!
ANĐA: Ala lepo miriše!
JEROTIJE: Na šta?
ANĐA: (Doseća se.) Čekaj!.. Miriše na promincle.
JEROTIJE: Baš si pogodila!
ANĐA: Nego?
JEROTIJE: Miriše na Đoku.
ANĐA: Kakvog Đoku, bogati?
JEROTIJE: Eto, takvog.
ANĐA: Govori, čoveče, šta je; ništa te ne razumem.
JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji?
ANĐA: (Domišljajući se.) Nemam!
JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima.
ANĐA: Ama, šta govoriš, bogati?
JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on!
ANĐA: Ama ko?
JEROTIJE: Pa Đoka?
ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem?
JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj pismo.)
ANĐA: (Čita pismo.) "Đoka".
JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega pa počni ozgo.
ANĐA: (Čita ozgo.) "Marice, dušo moja!"
JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle?
ANĐA: (Nastavlja čitanje.) "Primio sam tvoje slatko pismo i izljubio sam ga stotinu puta".
JEROTIJE: Čudo nije izljubio i pismonošu i uprav-nika pošte i...
ANĐA: (Čita dalje.) "Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila".
JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva! Ako tako potera, može početi još i da šalje raspise; može čak da zavede i delovodne
protokole pa da počne posao pod numerom...
ANĐA: (Čita dalje.) "Jedva čekam srećan čas da pritisnem.. ."
JEROTIJE: (Prestravi se.) Šta da pritisne?
ANĐA: (Nastavlja.) "Poljubac na tvoja usta".
JEROTIJE: Čudo ne kaže: "Da udarim pečat na tvoj raspis".
ANĐA: (Završava čitanje.) "Tvoj do groba verni Đoka". (Zgranuta.)
JEROTIJE: Đoka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka.
ANĐA: (Krsti se.) Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikada više ne napiše pismo.
JEROTEJE: More će da ga napis nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće.
ANĐA: Otkud ti ovo pismo?
JEROTIJE: Doneo poštar.
ANĐA: Za nju?
JEROTIJE: Za nju, dabome!
ANĐA: I ti ga otvorio?
JEROTIJE: Otvorio, dabome.
ANĐA: Bolje da nisi; bolje, boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo?
JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino.
ANĐA: Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio.
JEROTIJE: Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu.
ANĐA: Pa jeste, al' nemoj sad opet da otvaraš pisma.
LICA
JEROTIJE PANTIĆ, sreski kapetan
ANĐA, njegova žena
MARIĆA, njihova kći
VIĆA, ŽIKA i MILISAV sreski pisari
TASA, praktikant
ĐOKA
ALEKSA ŽUNJIĆ, sreski špijun
GAZDA SPASOJE
GAZDA MILADIN
JOSA, pandur
Zbiva se u doba naših očva, u jednoj pograničnoj palanci.
PRVI ČIN
Soba palanački nameštena. Vrata sa strane i u dnu.
I
JEROTIJE, ANĐA
JEROTIJE: (Šeta uzbuđeno s rukama po-zadi i držeći jedno pisamce).
ANĐA: (Dolazi iz leve sobe.) Šta si me zvao?
JEROTIJE: (Podmeće joj pismo pod nos.) Pomiriši!
ANĐA: Ala lepo miriše!
JEROTIJE: Na šta?
ANĐA: (Doseća se.) Čekaj!.. Miriše na promincle.
JEROTIJE: Baš si pogodila!
ANĐA: Nego?
JEROTIJE: Miriše na Đoku.
ANĐA: Kakvog Đoku, bogati?
JEROTIJE: Eto, takvog.
ANĐA: Govori, čoveče, šta je; ništa te ne razumem.
JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji?
ANĐA: (Domišljajući se.) Nemam!
JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima.
ANĐA: Ama, šta govoriš, bogati?
JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on!
ANĐA: Ama ko?
JEROTIJE: Pa Đoka?
ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem?
JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj pismo.)
ANĐA: (Čita pismo.) "Đoka".
JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega pa počni ozgo.
ANĐA: (Čita ozgo.) "Marice, dušo moja!"
JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle?
ANĐA: (Nastavlja čitanje.) "Primio sam tvoje slatko pismo i izljubio sam ga stotinu puta".
JEROTIJE: Čudo nije izljubio i pismonošu i uprav-nika pošte i...
ANĐA: (Čita dalje.) "Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila".
JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva! Ako tako potera, može početi još i da šalje raspise; može čak da zavede i delovodne
protokole pa da počne posao pod numerom...
ANĐA: (Čita dalje.) "Jedva čekam srećan čas da pritisnem.. ."
JEROTIJE: (Prestravi se.) Šta da pritisne?
ANĐA: (Nastavlja.) "Poljubac na tvoja usta".
JEROTIJE: Čudo ne kaže: "Da udarim pečat na tvoj raspis".
ANĐA: (Završava čitanje.) "Tvoj do groba verni Đoka". (Zgranuta.)
JEROTIJE: Đoka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka.
ANĐA: (Krsti se.) Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikada više ne napiše pismo.
JEROTEJE: More će da ga napis nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće.
ANĐA: Otkud ti ovo pismo?
JEROTIJE: Doneo poštar.
ANĐA: Za nju?
JEROTIJE: Za nju, dabome!
ANĐA: I ti ga otvorio?
JEROTIJE: Otvorio, dabome.
ANĐA: Bolje da nisi; bolje, boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo?
JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino.
ANĐA: Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio.
JEROTIJE: Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu.
ANĐA: Pa jeste, al' nemoj sad opet da otvaraš pisma.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:58 am
JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole
tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim, je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe
je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom, a ti, Anđo, znaš koliko ja volim sutlijaš sa cimetom. Eto, došlo
je odjutros puno pisama: iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu; ne
mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština... možeš misliti već!... Uzmem ovo pismo, pogledam, kad... "Gospođici Marici
Pantićevoj". "Oho," rekoh, "tu smo!" Otvorim ga, pomirišem kad... zamirisa Đoka. Eto ti!
ANĐA: Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu.
JEROTIJE: Pa i onda ne znam šta će im. Da čitaju valjda iz kuvara kako se prave puslice i muškacone. Tu je muž, pa ako mu se jedu
puslice, a on neka pročita ženi kako se prave.
ANĐA: Pravo kažeš!
JEROTIJE: A nisi ni pogledala odakle je pismo?
ANĐA: (Zagleda.) "Prokuplje".
JEROTIJE: Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti: "Neka, neka se dete provede malo." E, eto ti sad, ona se provela, a
sad možeš ti da se provodiš.
ANĐA: (Razmišlja.) A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika?
JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, bogati! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!
I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: "Kad bi se
mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!"
ANĐA: Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli.
JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala
na nju?
ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi.
JEROTIJE: Ama kakva krivica, pobogu brate! Gde si ti još videla kod nas da je činovnika glava zabolela zbog krivice? A posle,
pametan je to čovek, zna taj šta radi. Pokrao je on sva ta akta, i sad nema akta, nema ni kri-vice. Ne može mu ministar ništa, mani da
ga istera iz službe. Ali i da ga istera, misliš mani on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu dve i davaće
pare na zajam seljacima. Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok ne padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu.
ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para?
JEROTIJE: Ima, nego! I, ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseca kako je u ovome srezu, došao je go k'o
pištolj. Al' ume, brate! Eto, onaj drugi, gospodin Žika, celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar dva vina. Al'
ovaj jok! Neće da se prlja za sitnice; ne voli čak ni da primi na rad prodaje, procene, licitacije i takve stvari; veli: "Neka to gospodin
Žika. On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj bome dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je
dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto! Tek vidiš, pritvori kakvog gazdu, veli: "Lajao protiv dinastije!" i natovari mu ovolika
akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina ro-bije. A jednog dana, tek nestalo akta, ili, iskazi svedoka sasvim drukče glase
nego kad si ih prvi put čitao i onaj… tek vidiš, u slobodi. Eto, tako, ide mu taj posao od ruke. E, to je, vidiš, domaćin čovek, takvog mi
zeta daj, a ne Đoku.
ANĐA: Šta ću, šta mogu, kad ga ona ne trpi, kaže, liči joj na petla.
JEROTIJE: Rotkve njoj strugane! A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali?
II
GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNJI
VIĆA: (Dolazi iz kancelarije sa telegra-mom u ruci.) Dobar dan, želim!
JEROTIJE: A ti si, gospodine Vićo. Baš sad nešto o tebi govorimo.
VIĆA: Telegram, znate, pa rekoh...
JEROTIJE: Iz okruga? ...
VIĆA: Nije, iz ministarstva.
JEROTIJE: (Sa većom pažnjom.) Iz ministar-stva? Šta je?
VIĆA: Šifra.
JEROTIJE: Šifra? Poverljivo?
VIĆA: Vrlo poverljivo.
JEROTIJE: Anđo, skloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene.
ANĐA: Znam de, razumem ja to! (Polazi.)
JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja...
ANĐA: (Ode.)
tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim, je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe
je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom, a ti, Anđo, znaš koliko ja volim sutlijaš sa cimetom. Eto, došlo
je odjutros puno pisama: iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu; ne
mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština... možeš misliti već!... Uzmem ovo pismo, pogledam, kad... "Gospođici Marici
Pantićevoj". "Oho," rekoh, "tu smo!" Otvorim ga, pomirišem kad... zamirisa Đoka. Eto ti!
ANĐA: Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu.
JEROTIJE: Pa i onda ne znam šta će im. Da čitaju valjda iz kuvara kako se prave puslice i muškacone. Tu je muž, pa ako mu se jedu
puslice, a on neka pročita ženi kako se prave.
ANĐA: Pravo kažeš!
JEROTIJE: A nisi ni pogledala odakle je pismo?
ANĐA: (Zagleda.) "Prokuplje".
JEROTIJE: Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti: "Neka, neka se dete provede malo." E, eto ti sad, ona se provela, a
sad možeš ti da se provodiš.
ANĐA: (Razmišlja.) A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika?
JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, bogati! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!
I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš. Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: "Kad bi se
mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!"
ANĐA: Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli.
JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala
na nju?
ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi.
JEROTIJE: Ama kakva krivica, pobogu brate! Gde si ti još videla kod nas da je činovnika glava zabolela zbog krivice? A posle,
pametan je to čovek, zna taj šta radi. Pokrao je on sva ta akta, i sad nema akta, nema ni kri-vice. Ne može mu ministar ništa, mani da
ga istera iz službe. Ali i da ga istera, misliš mani on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu dve i davaće
pare na zajam seljacima. Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok ne padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu.
ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para?
JEROTIJE: Ima, nego! I, ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseca kako je u ovome srezu, došao je go k'o
pištolj. Al' ume, brate! Eto, onaj drugi, gospodin Žika, celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar dva vina. Al'
ovaj jok! Neće da se prlja za sitnice; ne voli čak ni da primi na rad prodaje, procene, licitacije i takve stvari; veli: "Neka to gospodin
Žika. On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj bome dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je
dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto! Tek vidiš, pritvori kakvog gazdu, veli: "Lajao protiv dinastije!" i natovari mu ovolika
akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina ro-bije. A jednog dana, tek nestalo akta, ili, iskazi svedoka sasvim drukče glase
nego kad si ih prvi put čitao i onaj… tek vidiš, u slobodi. Eto, tako, ide mu taj posao od ruke. E, to je, vidiš, domaćin čovek, takvog mi
zeta daj, a ne Đoku.
ANĐA: Šta ću, šta mogu, kad ga ona ne trpi, kaže, liči joj na petla.
JEROTIJE: Rotkve njoj strugane! A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali?
II
GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNJI
VIĆA: (Dolazi iz kancelarije sa telegra-mom u ruci.) Dobar dan, želim!
JEROTIJE: A ti si, gospodine Vićo. Baš sad nešto o tebi govorimo.
VIĆA: Telegram, znate, pa rekoh...
JEROTIJE: Iz okruga? ...
VIĆA: Nije, iz ministarstva.
JEROTIJE: (Sa većom pažnjom.) Iz ministar-stva? Šta je?
VIĆA: Šifra.
JEROTIJE: Šifra? Poverljivo?
VIĆA: Vrlo poverljivo.
JEROTIJE: Anđo, skloni se ti! Znaš, poverljive stvari nisu za žene.
ANĐA: Znam de, razumem ja to! (Polazi.)
JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja...
ANĐA: (Ode.)
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:58 am
III
JEROTIJE, VIĆA
JEROTIJE: Šifra, a? Je l` nešto važno?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE: Jesi razrešio?
VIĆA: Jesam.
JEROTIJE: Pa šta je?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE: Ama, kako ne znaš?
VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (Daje mu telegram.)
JEROTIJE: (Čita i iznenađuje se. Zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita.) Pa dobro, šta je ovo?
VIĆA: Ne znam.
JEROTIJE: (Čita glasno.) "Plava riba" - jest "plava riba". Budi bog s nama! (Čita opet.) "Plava riba, kljukana dinastija". (Trgne se.)
Ama, gospodine Vićo, šta je ovo. (Čita dalje.) Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt"... (Pogleda u Viću pa nastavlja.) "zora, kundak, vladika,
fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!" (Prestaje.) Budi bog s nama, šta je ovo?
VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se po sata dok sam razrešio.
JEROTIJE: (Šeta zamišljno.) Š-to ne razu-meš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Ni jednu reč ne razumem. 'Ajd ovo "dinastija" i
ovo "trt, trt, trt", kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti. To bi moglo značiti na primer: "Ulite u narod
strahopoštovanje prema dinastiji!" Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (Čita
opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ovo ne znači nešto samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno?
VIĆA: I ja bih rekao.
JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe, zbog onoga što si udesio
da se u akta podmetne lažan te-stament, to ne bi moralo šifrom.
VIĆA: Dabome! Ne bi moralo šifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog što ste udesili da se čovek zaduži kod Uprave fondova
na tuđe imanje.
JEROTIJE: (Ujeda se.) Jest, ne bi ni to moralo šifrom! Mora da je to važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti?
Ama, jesi li ti to, gospo-dine Vićo, dobro razrešio?
VIĆA: Reč po reč. Vid'o sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio.
JEROTIJE: (Misli.) "Plava riba"! Dobro, neka mu bude "plava riba", ali "kljukana dinastija"? Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede,
gospodine Vićo! To ne može drukče biti, nego ti si nešto pogrešio.
VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite.
JEROTIJE: Razrešio si donjom, opštom šifrom?
VIĆA: Jeste!
JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom?
VIĆA: Gle! Nisam, bogami!
JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu
desno.)
IV
ANĐA, MARICA
MARICA: (Napolju, levo, čuje se tresak nekog suda koji se razbio o zemlju. Od-mah zatim pojavljuje se uzbuđena).
ANĐA: (Dolazi za njom.) Što da razbiješ šerpenju?
MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci?
ANĐA: Pa dobro, al' zašto da je razbiješ?
MARICA: Ja sam ti kazala jedanput za svagda: neću ni reči više da mi govoriš o tome gospodinu Vići, a ti nećeš da me se okaneš. Sad
sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem
nakraj.
ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo.
MARICA: Za što god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me? Čim mi ga pomeneš, razbiću što god do-čepam.
ANĐA: (Krsti se.) Budi bog s nama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto, baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te
čovek, kazao je ocu da te voli.
MARICA: (Dočepa čašu s cvećem koja stoji na stolu i tresne je o zemlju).
ANĐA: E, jesi besna, kćeri!
MARICA: Kazala sam ti, nije da ti nisam kazala; pa šta me izazivaš!
ANDA: Šta ti je danas?
MARICA: Šta mi je? Još me pitaš? ... Otvorili mi pismo; čitali ga možda celom svetu, pa sad me pita šta mi je danas!
AND A: Pa lepo, 'ajd' da razgovaramo ljudski i pa-metno o tome.
MARICA: (Dočepa flašu s vodom. Odlu-čno.) O čemu? O kome?
ANĐA: O... Đoki!
MARICA: (Ostavi flašu.) Šta da govorimo?
ANĐA: Pa, tako, da mi kažeš ko je to, šta je, ka-kav je ... ?
MARICA: Kakav je da je, ja ga volim, pa to ti je.
ANĐA: Pa znam, kćeri, al' ne ide to tako!
MARICA: Ide, bogami! Do devetnaeste godine nisam ni mislila na udaju, ostavila sam to vama; od devetnaeste do dvadeset prve,
mislila sam i kazala sam vam: "Nađite mi." Kad sam navršila dvadeset i prvu, a vi nikog niste našli, kazala sam vam: "Ja ću naći." Pa
eto, našla sam!
ANĐA: Ama kako to "našla sam"... I... nije to valjda ... kako da kažem...
MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje
parče ha rtije.) Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi otvorili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.)
"Ja sam ti već usmeno govorila da je moj otac" ... (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.) "A taj gospodin Vića, zbog koga"... (Govori.) I to
te se ne tiče! (Čita.) "Ni ostali u srezu... (Govori.) I to te se ne tiče!
ANĐA: Pa šta me se onda tiče?
MARICA: Evo ovo! (Čita.) "Zato, ako me odista vo-liš, ti odmah kreni na put. Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel "Evropi", ali
nemoj izlaziti nigde u va-roš. Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred
oca i pred majku otvoreno. Ako pristanu, zvaću te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka
kakva se nije desila otkako je sveta i veka. Tada već ni otac ni majka neće imati gde ..." (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto,
sad znaš! Jesi razumela? Na to mi on odgovara! "Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u pismu izložila." Jesi razumela sad? Eto ti,
pa se prema tome sad upravljajte i ti i otac.
ANĐA: (Krsti se.) Ju, ju, ju, kćeri, crna kćeri, šta sam doživela. Obećavaš čoveku da mu ideš u kavanu. Gospode bože, kakva je ovo
današnja mladež!
MARICA: Onakva kakva je uvek bila mladež...
ANĐA: Ju, pomeri se dete... nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo se sve tumbe i promenilo se.. .
MARICA: Promenilo se samo mesto i ništa više.
ANĐA: Kakvo mesto?
MARICA: Pa tako. Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu.
ANĐA: To nije istina! A i da je istina, opet je to drugo.
MARICA: Ne znam po čemu?
ANĐA: Pa po tome što je sramota da devojka izađe iz kuće, a tavan je u kući.
MARICA: E, to ti vredi!
JEROTIJE, VIĆA
JEROTIJE: Šifra, a? Je l` nešto važno?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE: Jesi razrešio?
VIĆA: Jesam.
JEROTIJE: Pa šta je?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE: Ama, kako ne znaš?
VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (Daje mu telegram.)
JEROTIJE: (Čita i iznenađuje se. Zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita.) Pa dobro, šta je ovo?
VIĆA: Ne znam.
JEROTIJE: (Čita glasno.) "Plava riba" - jest "plava riba". Budi bog s nama! (Čita opet.) "Plava riba, kljukana dinastija". (Trgne se.)
Ama, gospodine Vićo, šta je ovo. (Čita dalje.) Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt"... (Pogleda u Viću pa nastavlja.) "zora, kundak, vladika,
fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!" (Prestaje.) Budi bog s nama, šta je ovo?
VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se po sata dok sam razrešio.
JEROTIJE: (Šeta zamišljno.) Š-to ne razu-meš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Ni jednu reč ne razumem. 'Ajd ovo "dinastija" i
ovo "trt, trt, trt", kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti. To bi moglo značiti na primer: "Ulite u narod
strahopoštovanje prema dinastiji!" Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (Čita
opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ovo ne znači nešto samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno?
VIĆA: I ja bih rekao.
JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe, zbog onoga što si udesio
da se u akta podmetne lažan te-stament, to ne bi moralo šifrom.
VIĆA: Dabome! Ne bi moralo šifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog što ste udesili da se čovek zaduži kod Uprave fondova
na tuđe imanje.
JEROTIJE: (Ujeda se.) Jest, ne bi ni to moralo šifrom! Mora da je to važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti?
Ama, jesi li ti to, gospo-dine Vićo, dobro razrešio?
VIĆA: Reč po reč. Vid'o sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio.
JEROTIJE: (Misli.) "Plava riba"! Dobro, neka mu bude "plava riba", ali "kljukana dinastija"? Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede,
gospodine Vićo! To ne može drukče biti, nego ti si nešto pogrešio.
VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite.
JEROTIJE: Razrešio si donjom, opštom šifrom?
VIĆA: Jeste!
JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom?
VIĆA: Gle! Nisam, bogami!
JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu
desno.)
IV
ANĐA, MARICA
MARICA: (Napolju, levo, čuje se tresak nekog suda koji se razbio o zemlju. Od-mah zatim pojavljuje se uzbuđena).
ANĐA: (Dolazi za njom.) Što da razbiješ šerpenju?
MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci?
ANĐA: Pa dobro, al' zašto da je razbiješ?
MARICA: Ja sam ti kazala jedanput za svagda: neću ni reči više da mi govoriš o tome gospodinu Vići, a ti nećeš da me se okaneš. Sad
sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem
nakraj.
ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo.
MARICA: Za što god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me? Čim mi ga pomeneš, razbiću što god do-čepam.
ANĐA: (Krsti se.) Budi bog s nama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto, baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te
čovek, kazao je ocu da te voli.
MARICA: (Dočepa čašu s cvećem koja stoji na stolu i tresne je o zemlju).
ANĐA: E, jesi besna, kćeri!
MARICA: Kazala sam ti, nije da ti nisam kazala; pa šta me izazivaš!
ANDA: Šta ti je danas?
MARICA: Šta mi je? Još me pitaš? ... Otvorili mi pismo; čitali ga možda celom svetu, pa sad me pita šta mi je danas!
AND A: Pa lepo, 'ajd' da razgovaramo ljudski i pa-metno o tome.
MARICA: (Dočepa flašu s vodom. Odlu-čno.) O čemu? O kome?
ANĐA: O... Đoki!
MARICA: (Ostavi flašu.) Šta da govorimo?
ANĐA: Pa, tako, da mi kažeš ko je to, šta je, ka-kav je ... ?
MARICA: Kakav je da je, ja ga volim, pa to ti je.
ANĐA: Pa znam, kćeri, al' ne ide to tako!
MARICA: Ide, bogami! Do devetnaeste godine nisam ni mislila na udaju, ostavila sam to vama; od devetnaeste do dvadeset prve,
mislila sam i kazala sam vam: "Nađite mi." Kad sam navršila dvadeset i prvu, a vi nikog niste našli, kazala sam vam: "Ja ću naći." Pa
eto, našla sam!
ANĐA: Ama kako to "našla sam"... I... nije to valjda ... kako da kažem...
MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje
parče ha rtije.) Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi otvorili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.)
"Ja sam ti već usmeno govorila da je moj otac" ... (Govori.) I to te se ne tiče! (Čita.) "A taj gospodin Vića, zbog koga"... (Govori.) I to
te se ne tiče! (Čita.) "Ni ostali u srezu... (Govori.) I to te se ne tiče!
ANĐA: Pa šta me se onda tiče?
MARICA: Evo ovo! (Čita.) "Zato, ako me odista vo-liš, ti odmah kreni na put. Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel "Evropi", ali
nemoj izlaziti nigde u va-roš. Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred
oca i pred majku otvoreno. Ako pristanu, zvaću te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka
kakva se nije desila otkako je sveta i veka. Tada već ni otac ni majka neće imati gde ..." (Prestane čitati.) Ovo dalje te se ne tiče! Eto,
sad znaš! Jesi razumela? Na to mi on odgovara! "Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u pismu izložila." Jesi razumela sad? Eto ti,
pa se prema tome sad upravljajte i ti i otac.
ANĐA: (Krsti se.) Ju, ju, ju, kćeri, crna kćeri, šta sam doživela. Obećavaš čoveku da mu ideš u kavanu. Gospode bože, kakva je ovo
današnja mladež!
MARICA: Onakva kakva je uvek bila mladež...
ANĐA: Ju, pomeri se dete... nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo se sve tumbe i promenilo se.. .
MARICA: Promenilo se samo mesto i ništa više.
ANĐA: Kakvo mesto?
MARICA: Pa tako. Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu.
ANĐA: To nije istina! A i da je istina, opet je to drugo.
MARICA: Ne znam po čemu?
ANĐA: Pa po tome što je sramota da devojka izađe iz kuće, a tavan je u kući.
MARICA: E, to ti vredi!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:58 am
ANĐA: Al' ovo, u kafani; ja da doživim da moja kćerka ide u kafanu sa mladićem!
MARICA: A ti nemoj da doziviš! Ne moram ja ići, može on ovamo doći ako pristajete.
ANĐA: Ama kako, ako pristajemo. Niti znamo ko je, ni šta je, ni...
MARICA: Pa pitaj me ako ti treba, pa ću ti kazati.
ANĐA: (Krsti se.) Gospode bože! Pa dobro, evo da te pitam. 'Ajd' kaži mi: koji ti je taj Đoka?
MARICA: Apotekarski, pomoćnik.
ANĐA: Apotekarski pomoćnik? Zato njegovo pismo miriše na promincle!
MARICA: Baš si pogodila!
ANĐA: Svejedno, na šta bilo, tek miriše. Pa dobro, kćeri, jesi li razmislila ozbiljno šta je jedan apotekar-ski pomoćnik, od čega ćete
da živite?
MARICA: To nemoj ti da brineš.
ANĐA: Da ko će? Ne možete se hraniti prominclama, niti se oblačiti u facle.
MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i
tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra začelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine!
ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bi ja to njemu smela...
MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati.
ANĐA: Nemoj, bolje nemoj! Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti!
MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno!
V
JEROTIJE, PREĐAŠNJI
ANĐA: (Čim se pojavi Jerotije na des-nim vratima.) Htela bih, Jerotije ...
JEROTIJE: (Značajno, prst na usta.) Pst!
MARICA: (Odlučno.) Slušajte, oče!
JEROTIJE: (Kao gore.) Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe.
ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vremena.
JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom na-samo, a država je preča.
MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete! (Ode u levu sobu.)
ANĐA: Stvar je ozbiljna...
JEROTIJE: I ovo je stvar ozbiljna, još kako ozbiljna. Zvaću te, idi sad, zvaću te! (Odgura je u levu sobu.)
ANĐA: (Odlazeći.) Bogami, Jerotije, grešiš...
(Ode.)
VI
JEROTIJE, VIĆA
JEROTIJE: (Na vratima, iz kojih je došao.) 'Odi gospodine Vićo.
VIĆA: Jeste li sami?
JEROTIJE: Sam. Ne možeš u celoj kući da nađeš mesta gde možeš poverljivo da razgovaraš. Ona naša kance-larija prava jurija; tek
zineš a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput depešu, ali polako,
reč po reč. (Metne školjku od šake na uvo.)
VIĆA: (Obzirući se da ko ne sluša.) "Strogo poverljivo. Prema saznanju i tragu dosada uoče-nome" ...
JEROTIJE: Aha, aha!
VIĆA: (Nastavlja.)... "U tome se srezu sada na-lazi izvesno sumnjivo lice" . ..
JEROTIJE: Upamti, gospodine Vićo, "sumnjivo lice."
VIĆA: (Nastavlja.)... "Koje nosi sobom revo-lucionarne antidinastičke spise i pisma"…
- JEROTlJE: Pročitaj to molim te, još jedanput! (Metne na oba uva školjke.)
VIĆA: (Ponavlja.)... "Koje nosi sobom revoluci-onarne i antidinastičke spise i pisma"...
JEROTIJE: (Uzima depešu.) Daj i ja da proči-tam. (Čita.) "Koje nosi sobom revolucionarne i antidi-nastičke spise i pisma"... (Vraća
mu depešu.) Čitaj dalje!
VIĆA: (Čita.) ... "sa namerom da ih prenese preko granice"...
JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje!
VIĆA: (Čita.) ... "Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima! Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je moguće,
da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stra-žom sprovede u Beograd. Udvojte pogranične
straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam za-treba pomoć, obratite se u moje ime susednim sreskim vlastima."
JEROTIJE: Aha, gospodine Vićo, ovo nije plava riba i svastikin but? Ovo je važna i ozbiljna stvar. A? Daj ovamo tu depešu! (Stavlja
je na dlan i uznosi kao da bi hteo da joj odmeri težinu.) Šta misliš ti, gospodine Vićo, koliko je teška ova depeša?
VIĆA: Bome!
JEROTIJE: Ako hoćeš da joj izmeriš težinu, treba da znaš šta nosi. Šta misliš, gospodine Vićo, šta nosi ova depeša?
VIĆA: (Sleže ramenima).
JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu!
VIĆA: Vama, gospodine kapetane!
JEROTIJE: Pa meni, dabome! Uostalom ti, gospodine Vićo, i ne mariš mnogo za klasu. Pa jes', šta će tebi?
VIĆA: Ne kažem da mi treba klasa, ali bih voleo onako da se sredim, da se odomaćim ...
JEROTIJE: Znam šta hoćeš da kažeš. Ne brini, go-spodine Vićo; ako ovaj posao svršimo meni klasa, a tebi nevesta u kuću.
VIĆA: To tako vi kažete, a devojka?
JEROTIJE: Devojka ima da ćuti i da sluša roditelje, samo ako mi pomogneš da uhvatimo ovo lice.
VIĆA: Ako meni samo poverite stvar, ja ću ga uhvatiti.
JEROTIJE: Dobro, da ti poverim, al' kako ćeš da ga nađeš? 'Ajd, Kaži mi, kako ćeš ga naći? ...
VIĆA: Pa ja mislim, ovaj, na osnovu ove depeše da uhapsim gazda-Spasoja Đurića.
JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?! Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo. Čestit čovek i miran, najbogatiji trgovac...
VIĆA: Pa baš zato!
JEROTIJE: Ama otkud to ide?
VIĆA: Ne bi mu baš ništa falilo. Otsedeo bi dva do tri dana u 'apsu, a ja bih ga posle pustio.
JEROTIJE: Znam ja, da bi ga ti posle pustio, ali što ne ide, ne ide! Otkud gazda-Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše mlad
čovek, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi? Ako i
preturiš hartije gazda-Spasojeve, šta ćeš naći? - Priznanicu tvoju, priznanicu moju, a to, brate, nisu sumnjivi spisi.
VIĆA: (Buni se.) Pa, ono ...
JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš. A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem. Dosta on zarađuje
od ovoga naroda, a mi smo, kao vlast, pozvani da uzmemo u zaštitu narod od takvog globadžije. A kako ćeš ga zaštititi drukče do ako
zakineš pogdešto od gazda-Spasoja. Ali, gospodine Vićo, ako su naše priznanice sumnjive, nisu antidinastičke. Ne možeš tek uzeti
naše priznanice pa ih poslati gospodinu ministru kao antidinastičke spise! Je l' tako? Nego slušaj ti mene, gospodine Vićo. Ovo je
velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet. Jesu li svi činovnici ovde na okupu?
VIĆA: Svi su, samo je gospodin Žika otišao u srez.
JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez?
MARICA: A ti nemoj da doziviš! Ne moram ja ići, može on ovamo doći ako pristajete.
ANĐA: Ama kako, ako pristajemo. Niti znamo ko je, ni šta je, ni...
MARICA: Pa pitaj me ako ti treba, pa ću ti kazati.
ANĐA: (Krsti se.) Gospode bože! Pa dobro, evo da te pitam. 'Ajd' kaži mi: koji ti je taj Đoka?
MARICA: Apotekarski, pomoćnik.
ANĐA: Apotekarski pomoćnik? Zato njegovo pismo miriše na promincle!
MARICA: Baš si pogodila!
ANĐA: Svejedno, na šta bilo, tek miriše. Pa dobro, kćeri, jesi li razmislila ozbiljno šta je jedan apotekar-ski pomoćnik, od čega ćete
da živite?
MARICA: To nemoj ti da brineš.
ANĐA: Da ko će? Ne možete se hraniti prominclama, niti se oblačiti u facle.
MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i
tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra začelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine!
ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bi ja to njemu smela...
MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati.
ANĐA: Nemoj, bolje nemoj! Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti!
MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno!
V
JEROTIJE, PREĐAŠNJI
ANĐA: (Čim se pojavi Jerotije na des-nim vratima.) Htela bih, Jerotije ...
JEROTIJE: (Značajno, prst na usta.) Pst!
MARICA: (Odlučno.) Slušajte, oče!
JEROTIJE: (Kao gore.) Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe.
ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vremena.
JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom na-samo, a država je preča.
MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete! (Ode u levu sobu.)
ANĐA: Stvar je ozbiljna...
JEROTIJE: I ovo je stvar ozbiljna, još kako ozbiljna. Zvaću te, idi sad, zvaću te! (Odgura je u levu sobu.)
ANĐA: (Odlazeći.) Bogami, Jerotije, grešiš...
(Ode.)
VI
JEROTIJE, VIĆA
JEROTIJE: (Na vratima, iz kojih je došao.) 'Odi gospodine Vićo.
VIĆA: Jeste li sami?
JEROTIJE: Sam. Ne možeš u celoj kući da nađeš mesta gde možeš poverljivo da razgovaraš. Ona naša kance-larija prava jurija; tek
zineš a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput depešu, ali polako,
reč po reč. (Metne školjku od šake na uvo.)
VIĆA: (Obzirući se da ko ne sluša.) "Strogo poverljivo. Prema saznanju i tragu dosada uoče-nome" ...
JEROTIJE: Aha, aha!
VIĆA: (Nastavlja.)... "U tome se srezu sada na-lazi izvesno sumnjivo lice" . ..
JEROTIJE: Upamti, gospodine Vićo, "sumnjivo lice."
VIĆA: (Nastavlja.)... "Koje nosi sobom revo-lucionarne antidinastičke spise i pisma"…
- JEROTlJE: Pročitaj to molim te, još jedanput! (Metne na oba uva školjke.)
VIĆA: (Ponavlja.)... "Koje nosi sobom revoluci-onarne i antidinastičke spise i pisma"...
JEROTIJE: (Uzima depešu.) Daj i ja da proči-tam. (Čita.) "Koje nosi sobom revolucionarne i antidi-nastičke spise i pisma"... (Vraća
mu depešu.) Čitaj dalje!
VIĆA: (Čita.) ... "sa namerom da ih prenese preko granice"...
JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje!
VIĆA: (Čita.) ... "Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima! Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je moguće,
da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega oduzmu i pod jakom stra-žom sprovede u Beograd. Udvojte pogranične
straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam za-treba pomoć, obratite se u moje ime susednim sreskim vlastima."
JEROTIJE: Aha, gospodine Vićo, ovo nije plava riba i svastikin but? Ovo je važna i ozbiljna stvar. A? Daj ovamo tu depešu! (Stavlja
je na dlan i uznosi kao da bi hteo da joj odmeri težinu.) Šta misliš ti, gospodine Vićo, koliko je teška ova depeša?
VIĆA: Bome!
JEROTIJE: Ako hoćeš da joj izmeriš težinu, treba da znaš šta nosi. Šta misliš, gospodine Vićo, šta nosi ova depeša?
VIĆA: (Sleže ramenima).
JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu!
VIĆA: Vama, gospodine kapetane!
JEROTIJE: Pa meni, dabome! Uostalom ti, gospodine Vićo, i ne mariš mnogo za klasu. Pa jes', šta će tebi?
VIĆA: Ne kažem da mi treba klasa, ali bih voleo onako da se sredim, da se odomaćim ...
JEROTIJE: Znam šta hoćeš da kažeš. Ne brini, go-spodine Vićo; ako ovaj posao svršimo meni klasa, a tebi nevesta u kuću.
VIĆA: To tako vi kažete, a devojka?
JEROTIJE: Devojka ima da ćuti i da sluša roditelje, samo ako mi pomogneš da uhvatimo ovo lice.
VIĆA: Ako meni samo poverite stvar, ja ću ga uhvatiti.
JEROTIJE: Dobro, da ti poverim, al' kako ćeš da ga nađeš? 'Ajd, Kaži mi, kako ćeš ga naći? ...
VIĆA: Pa ja mislim, ovaj, na osnovu ove depeše da uhapsim gazda-Spasoja Đurića.
JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?! Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo. Čestit čovek i miran, najbogatiji trgovac...
VIĆA: Pa baš zato!
JEROTIJE: Ama otkud to ide?
VIĆA: Ne bi mu baš ništa falilo. Otsedeo bi dva do tri dana u 'apsu, a ja bih ga posle pustio.
JEROTIJE: Znam ja, da bi ga ti posle pustio, ali što ne ide, ne ide! Otkud gazda-Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše mlad
čovek, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi? Ako i
preturiš hartije gazda-Spasojeve, šta ćeš naći? - Priznanicu tvoju, priznanicu moju, a to, brate, nisu sumnjivi spisi.
VIĆA: (Buni se.) Pa, ono ...
JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš. A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem. Dosta on zarađuje
od ovoga naroda, a mi smo, kao vlast, pozvani da uzmemo u zaštitu narod od takvog globadžije. A kako ćeš ga zaštititi drukče do ako
zakineš pogdešto od gazda-Spasoja. Ali, gospodine Vićo, ako su naše priznanice sumnjive, nisu antidinastičke. Ne možeš tek uzeti
naše priznanice pa ih poslati gospodinu ministru kao antidinastičke spise! Je l' tako? Nego slušaj ti mene, gospodine Vićo. Ovo je
velika i važna stvar, od nas zavisi spas države, te se moramo ozbiljno uzeti u pamet. Jesu li svi činovnici ovde na okupu?
VIĆA: Svi su, samo je gospodin Žika otišao u srez.
JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez?
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:59 am
VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činov-nici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično otišao u srez.
JEROTIJE: Taj mi često ide u srez. Razumem kad se napije pri kakvoj većoj licitaciji, pri kakvoj proceni za zajam kod Uprave
fondova ili tako što; ali je on počeo u poslednje vreme da se napija i kod najsitnijih usluga koje vrši građanstvu. Izda nekom lažan
stočni pasoš, napije se; natera nekog da plati dug koji ne priznaje, napije se. E pa, brate, to ne vredi tako za sitne stvari. Zbog toga pati
država, a treba i o tome koji put voditi računa.
VIĆA: Pa treba, dabome!
JEROTIJE: Kaži panduru Josi - u njega je dobar rasol - neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali?
VIĆA: Ostali su ovde.
JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo. Ne mogu tamo u kancelariji ni da razgovaram poverljivo. Naslone oni
praktikanti uši na vrata, pa svaku šifru cela varoš odmah sazna. I koliko sam ih odučivao od toga, pa badava, ne pomaže ništa. 'Ajde,
gospodine Vićo, čim dođe gospodin Žika, dođite svi ovamo da se razgovorimo i posavetujemo, jer stvar je ozbiljna i važna.
VIĆA: A kako bi bilo, gospodine kapetane, da još sad odmah pošaljem poverenika Aleksu da malo procunja po varoši?
JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši: ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može
zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce. Neka svrati i kod onoga
gazda-Joce maloga - i to je kanda nekakav revolucionar, mogao ga je i on sakriti.
VIĆA: To onaj krojač ženskog odela?
JEROTIJE: Jeste, on! Pre, jednom, kad je dolazio da mu platim neki račun, pa ga ja učtivo izbacio iz kancela-rije, digao je takvu dreku
protiv vlasti, da sam odmah primetio da je revolucionar. Nek vidi i kod njega.
VIĆA: Ne brinite, ume to Aleksa. (Polazi.)
JEROTIJE: (Ispraćajući ga.) 'Ajde, pa požuri, gospodine Vićo.
VII
JEROTIJE SAM
JEROTIJE: "Plava riba" ... Ja, plava riba a? treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... . ćutiš, ne
dišeš... a tek plovak zaigra, a ti, hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici - klasa! Klasa, dabome! Prošlih izbora mi izmakla, ali mi
sad majci neće izmaći. Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej. Što je čisto, prođe kroz rešeto, a što je
sumnjivo, ostane pa se praćaka kao ribica u mreži. A ja samo biram: (Tobož vadi iz rešeta jedno lice.) "'Ajde, golube, najpre tebe!"
Stegnem ga za vrat, a on samo kmekne kao jare. Mora da prizna, iako mu se ne priznaje. - "Jesi li ti sumnjivo lice?" - "Jesam,
gospodine, kako da nisam!" - "Tako te hoću, golube moj!" pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) "Gospodinu
Mini-stru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!" Ja, tako
ume Jerotije, nego!
VIII
JEROTIJE, MARICA
MARICA: (Dolazi iz sobe.) Jesi li sam, oče?
JEROTIJE: Nisam.
MARICA: (Gleda.) Nema nikog?
JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam misliima... vrlo važne brige.
MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad.
JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad!
MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan. Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati.
JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto,
i odmah pređi na izjavu.
MARICA: Slušaj oče, ti znaš da sam ja već u godi-nama i da je red i dužnost roditeljska da me zbrinete.
JEROTIJE: (Ne sluša je, već razmišlja za svoj račun.) Treba poslati pandure u srez. Koliko imamo konjanika pandura? (Broji na
prste.)
MARICA: Ja sam čekala sve dosad da vi tu svoju du-žnost ispunite.
JEROTIJE: (Sam sebi.) A treba i raspis pretsednicima.. .
MARICA: Pa vi mene i ne slušate?
JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam!
MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati kad da se kajete ...
JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj ... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!.. Lice ...
antidinastički spisi, plava riba, klasa, panduri, rasol za gospodina Žiku, pa onda fenjer, pa pop, pa klasa, raspis pretsednicima opština...
Sve se to, vi-diš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bolje, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim.
(Odlazi desno.)
IX
MARICA, ZATIM JOSA
MARICA: (Sama.) Ja ovo neću da trpim. (Uzima sa stola tanjir na kome je ranije bila ča-ša s cvećem.) Počeću da lupam sve po kući,
pa im se mora dosaditi. Drukče ne mogu izaći sa njima nakraj. I onako, kad bih što slučajno razbila, govorili bi mi: "Što lupaš kao da
si zaljubljena?" E pa, evo, sad sam zaljub-ljena i sve ću odreda da razbijam. (Baci tanjir na pod.)
JOSA: (Dolazi na zadnja vrata.) Ovaj... dođe malo čas jedan dečko pa veli: "Gde je Josa pandur?" A ja velim" "Ja sam Josa pandur!"
A on veli: "Evo ti ovo pismo!" A ja velim: "Daj ovamo to pismo." A on veli: "Da daš u ruke gospođici," a ja velim...
MARICA: (Ščepa mu pismo.) Dobro, dobro, dobro!...
JOSA: Posle on veli...
MARICA: Dobro, čula sam! (Uzbuđeno otvara pismo i čita potpis.) Doka! (Glasno.) Hvala ti, Joso!
JOSA: A ja onda njemu rekoh...
MARICA: Dobro, čula sam. Idi sad. Joso!
JOSA: Pa ići ću, dabome!
JEROTIJE: Taj mi često ide u srez. Razumem kad se napije pri kakvoj većoj licitaciji, pri kakvoj proceni za zajam kod Uprave
fondova ili tako što; ali je on počeo u poslednje vreme da se napija i kod najsitnijih usluga koje vrši građanstvu. Izda nekom lažan
stočni pasoš, napije se; natera nekog da plati dug koji ne priznaje, napije se. E pa, brate, to ne vredi tako za sitne stvari. Zbog toga pati
država, a treba i o tome koji put voditi računa.
VIĆA: Pa treba, dabome!
JEROTIJE: Kaži panduru Josi - u njega je dobar rasol - neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali?
VIĆA: Ostali su ovde.
JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo. Ne mogu tamo u kancelariji ni da razgovaram poverljivo. Naslone oni
praktikanti uši na vrata, pa svaku šifru cela varoš odmah sazna. I koliko sam ih odučivao od toga, pa badava, ne pomaže ništa. 'Ajde,
gospodine Vićo, čim dođe gospodin Žika, dođite svi ovamo da se razgovorimo i posavetujemo, jer stvar je ozbiljna i važna.
VIĆA: A kako bi bilo, gospodine kapetane, da još sad odmah pošaljem poverenika Aleksu da malo procunja po varoši?
JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši: ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može
zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce. Neka svrati i kod onoga
gazda-Joce maloga - i to je kanda nekakav revolucionar, mogao ga je i on sakriti.
VIĆA: To onaj krojač ženskog odela?
JEROTIJE: Jeste, on! Pre, jednom, kad je dolazio da mu platim neki račun, pa ga ja učtivo izbacio iz kancela-rije, digao je takvu dreku
protiv vlasti, da sam odmah primetio da je revolucionar. Nek vidi i kod njega.
VIĆA: Ne brinite, ume to Aleksa. (Polazi.)
JEROTIJE: (Ispraćajući ga.) 'Ajde, pa požuri, gospodine Vićo.
VII
JEROTIJE SAM
JEROTIJE: "Plava riba" ... Ja, plava riba a? treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... . ćutiš, ne
dišeš... a tek plovak zaigra, a ti, hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici - klasa! Klasa, dabome! Prošlih izbora mi izmakla, ali mi
sad majci neće izmaći. Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej. Što je čisto, prođe kroz rešeto, a što je
sumnjivo, ostane pa se praćaka kao ribica u mreži. A ja samo biram: (Tobož vadi iz rešeta jedno lice.) "'Ajde, golube, najpre tebe!"
Stegnem ga za vrat, a on samo kmekne kao jare. Mora da prizna, iako mu se ne priznaje. - "Jesi li ti sumnjivo lice?" - "Jesam,
gospodine, kako da nisam!" - "Tako te hoću, golube moj!" pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.) "Gospodinu
Mini-stru unutrašnjih dela. U mojim je rukama vaše sumnjivo lice, u vašim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu!" Ja, tako
ume Jerotije, nego!
VIII
JEROTIJE, MARICA
MARICA: (Dolazi iz sobe.) Jesi li sam, oče?
JEROTIJE: Nisam.
MARICA: (Gleda.) Nema nikog?
JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam misliima... vrlo važne brige.
MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad.
JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad!
MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan. Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati.
JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto,
i odmah pređi na izjavu.
MARICA: Slušaj oče, ti znaš da sam ja već u godi-nama i da je red i dužnost roditeljska da me zbrinete.
JEROTIJE: (Ne sluša je, već razmišlja za svoj račun.) Treba poslati pandure u srez. Koliko imamo konjanika pandura? (Broji na
prste.)
MARICA: Ja sam čekala sve dosad da vi tu svoju du-žnost ispunite.
JEROTIJE: (Sam sebi.) A treba i raspis pretsednicima.. .
MARICA: Pa vi mene i ne slušate?
JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam!
MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati kad da se kajete ...
JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj ... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!.. Lice ...
antidinastički spisi, plava riba, klasa, panduri, rasol za gospodina Žiku, pa onda fenjer, pa pop, pa klasa, raspis pretsednicima opština...
Sve se to, vi-diš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bolje, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim.
(Odlazi desno.)
IX
MARICA, ZATIM JOSA
MARICA: (Sama.) Ja ovo neću da trpim. (Uzima sa stola tanjir na kome je ranije bila ča-ša s cvećem.) Počeću da lupam sve po kući,
pa im se mora dosaditi. Drukče ne mogu izaći sa njima nakraj. I onako, kad bih što slučajno razbila, govorili bi mi: "Što lupaš kao da
si zaljubljena?" E pa, evo, sad sam zaljub-ljena i sve ću odreda da razbijam. (Baci tanjir na pod.)
JOSA: (Dolazi na zadnja vrata.) Ovaj... dođe malo čas jedan dečko pa veli: "Gde je Josa pandur?" A ja velim" "Ja sam Josa pandur!"
A on veli: "Evo ti ovo pismo!" A ja velim: "Daj ovamo to pismo." A on veli: "Da daš u ruke gospođici," a ja velim...
MARICA: (Ščepa mu pismo.) Dobro, dobro, dobro!...
JOSA: Posle on veli...
MARICA: Dobro, čula sam! (Uzbuđeno otvara pismo i čita potpis.) Doka! (Glasno.) Hvala ti, Joso!
JOSA: A ja onda njemu rekoh...
MARICA: Dobro, čula sam. Idi sad. Joso!
JOSA: Pa ići ću, dabome!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:59 am
X
MARICA, ZATIM ANĐA
MARICA: (Ushićena.) Slatko ime, Đoka. Bože, kako sam uzbuđena! (Čita.) "Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br. četiri i ne
izlazim nigde dok mi ti ne javiš. Čak ni gazdi od hotela nisam hteo reći ime svoje da ne bih stvar odao. Kao što vidiš, postupio sam u
svemu kako si ti želela. Grli te tvoj Đoka."
ANĐA: (Ulazi s leva pa kad sagleda po-lomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima.) Maro, dete, ti si mora biti razgovarala s
ocem o tvojoj udaji?
MARICA: Ko to kaže?
ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo...
MARICA: Majko, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.)
ANĐA: (Iznenađena.) Da me poljubiš? Šta je tebi dete?
MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti.
ANĐA: Jednu reč?
MARICA: Đoka!
ANĐA: Pa šta?
MARICA: To što sam ti kazala - Đoka! (Odjuri veselo u sobu iz koje je došla Anđa.)
ANĐA- (Gleda za njom i krsti se).
XI
JEROTIJE, ANĐA
JEROTIJE: (Dolazi iz kancelarije.) Anđo, idi odavde i zatvori vrata, pa pazi, dobro da mi niko ne prisluškuje.
ANĐA: Ama, šta je to danas?
JEROTIJE: Ne pitaj šta je, važno je! Pozvao sam sve činovništvo ovde na savetovanje.
ANĐA: Pa našto ti onda kancelarija?
JEROTIJE: Ne mogu, brate, tamo. Što god progovoriš u kancelariji, čuje cela čaršija. Moram ovde, sigurniji sam. 'Ajde, evo ih,
zatvori vrata.
ANĐA: Dobro! (Odlazi i zatvara vrata.)
XII
JEROTIJE, ČINOVNlSTVO
JEROTIJE: (Na druga vrata.) Izvol'te, uđite. (Ulazi Vića, Žika, Milisav i Tasa. Vića je suv i štrkljast, on ima neobično kratak kaput na
struk, tesne, pripijene jahaće pantalone, čizme i na njima mamuze. Potšišanih je brkova i ima ćubu od kose nad čelom. Žika je
dežmekast, a ve-like čupave glave, podbulih očiju i de-belih usana. Na njemu visi izveštalo pr-ljavo odelo, prsluk mu kratak tako da
mu se košulja pod njim vidi. Pantalone mu gore vrlo široke, a dole uske i spale te se naborale. Gospodin Milisav je srednjeg rasta,
ulickane kose i ufitiljenih brkova. Na njemu je bivša oficirska bluza sa rasparanim znacima i čojicama od kojih se trag još poznaje. On
je vojnički kratko ošišan, a pantalone sumu zategnute lastišom pod cipelom. Tasa je omalen, povijenih leđa, sedih brkova, ćelav. Na
njemu du-gačak izlizan redengot i prljave i iskri-vljenih štikala cipele. Jerotije ih premerava sve, pa onda počinje svečanim, tonom.)
Gospodo, stvar je vrlo važna i ozbiljna... mo-ramo svi... (Zaustavi mu se pogled na Žiki.) Kako je tebi, gospodin-Žiko?
ŽIKA: (Odebljalim jezikom.) Ja vršim svoju dužnost!
JEROTIJE: Tako, tako i treba! Moramo svi vršiti du-žnost, jer stvar je ozbiljna... Stvar je, kako da kažem... da, gospodo, mi smo se
ovde sabrali.. . upravo, ja sam vas pozvao, gospodo!... Gospodin-Vićo, brate, ti tako gledaš čoveka u oči kao da imaš nešto da mu
kažeš, a to može zbuniti i najvećeg govornika.
VIĆA: Pa imao bih da vam kažem.
JEROTIJE: Šta?
VIĆA: Poslao sam već Aleksu.
JEROTIJE: Ako, dobro si učinio! Dakle, šta sam ono t'eo da kažem. (Seti se.) Ah, da! Deder ti, Taso, pro-čitaj ovu depešu. (Da mu.)"
Gospodo, depeša je poverljiva od gospodina Ministra unutrašnjih dela!.. Čitaj!
TASA: (Čita.) "Plava riba, kljukana dinastija..."
JEROTIJE: (Trgne se i otme mu.) Ama nije to, ko ti to dade? Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti.
(Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.) Ovo čitaj...
TASA: (Čita.) "Strogo poverljivo."
JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, "strogo poverljivo". Taso, evo ti ovde pred svima kažem da ću ti noge prebiti, ako odavde zađeš po
čaršiji i istrtljaš šta si pročitao.
TASA: A!... Gospodin kapetane!...
JEROTIJE: Nemoj ti meni "a, gospodin kapetane!" jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja.
Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije. Ja, vidiš, još nisam
kazao ovu tajnu svojoj ženi, a ti da je kažeš čaršiji. Ako te počem svrbi jezik, a ti uzmi četku od cipela pa ga pro-česi, a nemoj ga
češati na državni račun. Razumeš li?
TASA: Razumem!
JEROTIJE: Ovo su sve ukazna lica, a ja, vidiš, činim tebi čast, pa te zovem zajedno s ukaznim licima. Zašto?
Zato što si već trideset godina ovde činovnik i što si star čovek. Pa nemoj onda... 'ajd', čitaj dalje!
TASA: (Čita.) "Prema saznanju i tragu dosada uoče-nome, u tome se srezu nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom
revolucionarne i antidinastičke spise i pisma, sa namerom da ih prenese preko granice. Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je
vlastima. Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je potrebno da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega
oduzmu i pod jakom stražom u Beograd sprovede. Udvojte pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam
zatreba pomoći, obratite se u moje ime i susednim sreskim vlastima".
JEROTIJE: (Za vreme čitanja posmatrao ih je važno.) Jeste li čuli... Jeste li čuli, gospodo? Uvi-đate li koliko je ovo važna stvar? Na
nama je da spasemo državu; u nas, u ovome času, gleda i država i dina-stija! (Opšta tišina. On ih posmatra i, po-što prošeta dva tri put
razmišljajući, nastavlja.) Stvar nije prosta i moramo svi ozbiljno da razmislimo kako ćemo priteći državi u pomoć. Nije to da kažete
hajduk, na primer, pa se dignemo, svi ovako, te ajde na večeru kod pretsednika opštine u ovo selo. Sutradan, ostavimo gospodina Žiku
da se ispava, a mi 'ajde na ručak u drugo selo, kod drugog pretsednika opštine, pa se vratimo i pošaljemo depešu u Beograd:
"Energičnom poterom ovosreske vlasti, hajduk taj i taj izmakao ispred potere u drugi srez!" Al' ovo je druga stvar, ovo je su-mnjivo
lice! A šta je to sumnjivo lice? 'Ajde, kaži, Taso, šta je to sumnjivo lice? (Tasa sleže ramenima i gleda u ukazna lica.) Ne znaš,
dabome! Sumnjivo lice to je prvo i prvo lice bez ličnog opisa, a drugo: to je lice koje je teško pronaći a državni interesi zahtevaju da
ga pronađeš! I kako da poznaš među tolikim licima koje je sumnjivo lice? Eto, 'ajd' kažite, je li gospodin Žika sum-njivo lice? (Žika se
buni.) Nije! Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas, pa kažite je li sumnjivo lice. To vam
je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena; e, 'ajde sad ti, ako mo-žeš, poznaj koja je
među njima nepoštena? Ne možeš da po-znaš ni koja je poštena akamoli koja je nepoštena! (Pa-uza, šeta.) E, pa, de sad kažite vi meni,
gospodo, kako mislite vi da postupimo u ovoj prilici? Šta, na primer, mi-sliš ti, gospodin-Žiko?
ŽIKA: (On nije ni slušao govor kape-tanov već se neispavan borio sa očnim kapcima koji mu jednako padaju.) Ja? Ja ne mislim ništa!
JEROTIJE: Kako ne misliš?
ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati pro-maja, ne umem ništa da mislim.
JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sum-pornu banju. To su one
banje što smrde na pokvarena jaja.
ŽIKA: Jest!
MARICA, ZATIM ANĐA
MARICA: (Ushićena.) Slatko ime, Đoka. Bože, kako sam uzbuđena! (Čita.) "Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br. četiri i ne
izlazim nigde dok mi ti ne javiš. Čak ni gazdi od hotela nisam hteo reći ime svoje da ne bih stvar odao. Kao što vidiš, postupio sam u
svemu kako si ti želela. Grli te tvoj Đoka."
ANĐA: (Ulazi s leva pa kad sagleda po-lomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima.) Maro, dete, ti si mora biti razgovarala s
ocem o tvojoj udaji?
MARICA: Ko to kaže?
ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo...
MARICA: Majko, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.)
ANĐA: (Iznenađena.) Da me poljubiš? Šta je tebi dete?
MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti.
ANĐA: Jednu reč?
MARICA: Đoka!
ANĐA: Pa šta?
MARICA: To što sam ti kazala - Đoka! (Odjuri veselo u sobu iz koje je došla Anđa.)
ANĐA- (Gleda za njom i krsti se).
XI
JEROTIJE, ANĐA
JEROTIJE: (Dolazi iz kancelarije.) Anđo, idi odavde i zatvori vrata, pa pazi, dobro da mi niko ne prisluškuje.
ANĐA: Ama, šta je to danas?
JEROTIJE: Ne pitaj šta je, važno je! Pozvao sam sve činovništvo ovde na savetovanje.
ANĐA: Pa našto ti onda kancelarija?
JEROTIJE: Ne mogu, brate, tamo. Što god progovoriš u kancelariji, čuje cela čaršija. Moram ovde, sigurniji sam. 'Ajde, evo ih,
zatvori vrata.
ANĐA: Dobro! (Odlazi i zatvara vrata.)
XII
JEROTIJE, ČINOVNlSTVO
JEROTIJE: (Na druga vrata.) Izvol'te, uđite. (Ulazi Vića, Žika, Milisav i Tasa. Vića je suv i štrkljast, on ima neobično kratak kaput na
struk, tesne, pripijene jahaće pantalone, čizme i na njima mamuze. Potšišanih je brkova i ima ćubu od kose nad čelom. Žika je
dežmekast, a ve-like čupave glave, podbulih očiju i de-belih usana. Na njemu visi izveštalo pr-ljavo odelo, prsluk mu kratak tako da
mu se košulja pod njim vidi. Pantalone mu gore vrlo široke, a dole uske i spale te se naborale. Gospodin Milisav je srednjeg rasta,
ulickane kose i ufitiljenih brkova. Na njemu je bivša oficirska bluza sa rasparanim znacima i čojicama od kojih se trag još poznaje. On
je vojnički kratko ošišan, a pantalone sumu zategnute lastišom pod cipelom. Tasa je omalen, povijenih leđa, sedih brkova, ćelav. Na
njemu du-gačak izlizan redengot i prljave i iskri-vljenih štikala cipele. Jerotije ih premerava sve, pa onda počinje svečanim, tonom.)
Gospodo, stvar je vrlo važna i ozbiljna... mo-ramo svi... (Zaustavi mu se pogled na Žiki.) Kako je tebi, gospodin-Žiko?
ŽIKA: (Odebljalim jezikom.) Ja vršim svoju dužnost!
JEROTIJE: Tako, tako i treba! Moramo svi vršiti du-žnost, jer stvar je ozbiljna... Stvar je, kako da kažem... da, gospodo, mi smo se
ovde sabrali.. . upravo, ja sam vas pozvao, gospodo!... Gospodin-Vićo, brate, ti tako gledaš čoveka u oči kao da imaš nešto da mu
kažeš, a to može zbuniti i najvećeg govornika.
VIĆA: Pa imao bih da vam kažem.
JEROTIJE: Šta?
VIĆA: Poslao sam već Aleksu.
JEROTIJE: Ako, dobro si učinio! Dakle, šta sam ono t'eo da kažem. (Seti se.) Ah, da! Deder ti, Taso, pro-čitaj ovu depešu. (Da mu.)"
Gospodo, depeša je poverljiva od gospodina Ministra unutrašnjih dela!.. Čitaj!
TASA: (Čita.) "Plava riba, kljukana dinastija..."
JEROTIJE: (Trgne se i otme mu.) Ama nije to, ko ti to dade? Gospodin-Vićo, ovo je trebalo uništiti.
(Trpa u džep ovu, a vadi iz drugog džepa drugu hartiju i daje je Tasi.) Ovo čitaj...
TASA: (Čita.) "Strogo poverljivo."
JEROTIJE: Čuli ste, gospodo, "strogo poverljivo". Taso, evo ti ovde pred svima kažem da ću ti noge prebiti, ako odavde zađeš po
čaršiji i istrtljaš šta si pročitao.
TASA: A!... Gospodin kapetane!...
JEROTIJE: Nemoj ti meni "a, gospodin kapetane!" jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja.
Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije. Ja, vidiš, još nisam
kazao ovu tajnu svojoj ženi, a ti da je kažeš čaršiji. Ako te počem svrbi jezik, a ti uzmi četku od cipela pa ga pro-česi, a nemoj ga
češati na državni račun. Razumeš li?
TASA: Razumem!
JEROTIJE: Ovo su sve ukazna lica, a ja, vidiš, činim tebi čast, pa te zovem zajedno s ukaznim licima. Zašto?
Zato što si već trideset godina ovde činovnik i što si star čovek. Pa nemoj onda... 'ajd', čitaj dalje!
TASA: (Čita.) "Prema saznanju i tragu dosada uoče-nome, u tome se srezu nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom
revolucionarne i antidinastičke spise i pisma, sa namerom da ih prenese preko granice. Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je
vlastima. Jedino se zna da je to mlad čovek. Učinite sve što je potrebno da se ovo lice u vašem srezu pronađe, spisi i pisma od njega
oduzmu i pod jakom stražom u Beograd sprovede. Udvojte pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam
zatreba pomoći, obratite se u moje ime i susednim sreskim vlastima".
JEROTIJE: (Za vreme čitanja posmatrao ih je važno.) Jeste li čuli... Jeste li čuli, gospodo? Uvi-đate li koliko je ovo važna stvar? Na
nama je da spasemo državu; u nas, u ovome času, gleda i država i dina-stija! (Opšta tišina. On ih posmatra i, po-što prošeta dva tri put
razmišljajući, nastavlja.) Stvar nije prosta i moramo svi ozbiljno da razmislimo kako ćemo priteći državi u pomoć. Nije to da kažete
hajduk, na primer, pa se dignemo, svi ovako, te ajde na večeru kod pretsednika opštine u ovo selo. Sutradan, ostavimo gospodina Žiku
da se ispava, a mi 'ajde na ručak u drugo selo, kod drugog pretsednika opštine, pa se vratimo i pošaljemo depešu u Beograd:
"Energičnom poterom ovosreske vlasti, hajduk taj i taj izmakao ispred potere u drugi srez!" Al' ovo je druga stvar, ovo je su-mnjivo
lice! A šta je to sumnjivo lice? 'Ajde, kaži, Taso, šta je to sumnjivo lice? (Tasa sleže ramenima i gleda u ukazna lica.) Ne znaš,
dabome! Sumnjivo lice to je prvo i prvo lice bez ličnog opisa, a drugo: to je lice koje je teško pronaći a državni interesi zahtevaju da
ga pronađeš! I kako da poznaš među tolikim licima koje je sumnjivo lice? Eto, 'ajd' kažite, je li gospodin Žika sum-njivo lice? (Žika se
buni.) Nije! Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas, pa kažite je li sumnjivo lice. To vam
je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena; e, 'ajde sad ti, ako mo-žeš, poznaj koja je
među njima nepoštena? Ne možeš da po-znaš ni koja je poštena akamoli koja je nepoštena! (Pa-uza, šeta.) E, pa, de sad kažite vi meni,
gospodo, kako mislite vi da postupimo u ovoj prilici? Šta, na primer, mi-sliš ti, gospodin-Žiko?
ŽIKA: (On nije ni slušao govor kape-tanov već se neispavan borio sa očnim kapcima koji mu jednako padaju.) Ja? Ja ne mislim ništa!
JEROTIJE: Kako ne misliš?
ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati pro-maja, ne umem ništa da mislim.
JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sum-pornu banju. To su one
banje što smrde na pokvarena jaja.
ŽIKA: Jest!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 7:59 am
JEROTIJE: Ja mislim, gospodo, prvo i prvo da se na-piše jedan raspis svima pretsednicima opština. To ćeš ti, gospodine Milisave, da
napišeš!
MILISAV: Je l' strogo?
JEROTIJE: Strogo, nego šta? I da mi svršiš raspis sa onim: "Za svaku nemarnost po ovoj stvari odgovaraće mi ličino pretsednik." A
oni tamo znaju da taj svršetak u mome raspisu znači dvadeset i pet u zatvorenom prostoru i bez svedoka. Razumeš li me, gospodine
Milisave, hoću da napišeš tako da se pretsednici opština, čim pročitaju raspis, počešu odostrag. Pa onda, gospodine Žiko, da se pošalju
panduri konjanici u srez.
ŽIKA: Nek se pošalju!
JEROTIJE: Jeste, da se pošalju panduri konjanici na sve strane da prokrstare ceo srez, da zavire u svaki šumarak, u svaki tor, u svaku
vodenicu. Nek se i panduri konja-nici malo razmrdaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa, onda,
ti panduri zarađuju lepu paru i na švercu, pa je pravo da se i oni oduže državi.
MILISAV: Treba!
JEROTIJE: Mi treba, gospodo, da podelimo posao među sobom. Ti ćeš, gospodine Milisave, recimo, da napi-šeš raspis... dobro! Ti
ćeš, gospodine Vićo, recimo, da pri-miš na sebe varoš... dobro! Ti ćeš, gospodine Žiko, re-cimo, da ... (Pogleda ga dremljivog.)
spavaš!
ŽIKA: Jeste!
JEROTIJE: Ti ćeš, Taso, recimo, da prepisuješ ra-spise. Dobro! Al' ko će u srez? Treba neko da ide u srez!
ŽIKA: (Gunđa nešto).
JEROTIJE: Je l' kažeš nešto, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Kažem... mogla bi gospođa kapetanica da ide u srez.
JEROTIJE: Eto ti sad. Kako može ona da ide u srez po zvaničnoj dužnosti?
ŽIKA: Nje se najviše boje predsednici opština.
JEROTIJE: Ono, da je ona stroga, to priznajem, ali što ne ide ne ide. A ja ne mogu u srez, moram biti ovde; svaki čas može stići kakva
nova depeša od gospodina mi-nistra. Moram biti ovde. Nego, gospodine Ziko, kad bi ti mogao nekako da se razdremaš? Ovo je
trenutak kad država traži od nas da svi budemo budni.
ŽIKA: Pa ja bih mogao... samo...
JEROTIJE: Samo bi zaspao u prvoj opštini i onda ko zna kad bi se probudio. Ovako, kad spavaš ovde u varoši, možemo te i probuditi
ako zatrebaš. Ne ostaje ništa drugo nego da ti, gospodine Milisave, svršiš brzo raspis pa da pođeš u srez!
ŽIKA: Jeste!
XIII
JOSA, PREĐAŠNJI
JOSA: (Unosi jednu posetnicu i daje je Vići).
JEROTIJE: Šta je?
VIĆA: Aleksa.
JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam vizit-karte, a Aleksa ih ima.
VIĆA: Pa znate kako je, bio žandar u Beogradu, bio pred ministarskim vratima.
JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) "Aleksa Žunjić, sreski špijun." (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da
je špijun?
VIĆA: On kaže, pre dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog.
JEROTIJE: (Josi.) Gde je on?
TASA: Evo ga čeka.
VIĆA: On je procunjao kroz varoš; mora da je naišao na kakav trag čim se ovako brzo vratio.
JEROTIJE: (Izdere se na Josu.) Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe.
JOSA: (Ode.)
JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zoveš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beo-gradu, te štampao vizitkarte!
A vreme prolazi i svaki je trenutak izgubljen za otadžbinu.
XIV
ALEKSA, PREĐAŠNJI
JEROTIJE, VIĆA, MILISAV: (Jednovremeno kad Aleksa uđe.) Šta je?
ALEKSA: (Poverljivo.) Tu je!
JEROTIJE: (Zaprepašćen pred strašnim faktom.) Lice?
ALEKSA: Onaj što ga tražimo!
SVI: (Sem gospodina Žike.) A-a-a?!!
JEROTIJE: (Zbunjen.) Ama... sumnjivo lice?
ALEKSA: Onaj što ga tražimo! (Svi se okuplja-ju oko njega.)
JEROTIJE: (Imitira ga.) "Onaj što ga tražimo!" "Onaj što ga tražimo!"... Pa zar ti, majku mu, u ovako ozbiljnim momentima, ne umeš
ništa više da kažeš?
ALEKSA: Pa eto to, šta imam drugo da kažem?
JEROTIJE: Gde je?
ALEKSA: U kafani "Evropi", jutros je stigao.
JEROTIJE: Jutros? Ovaj... šta sam ono hteo. Deder ti, brate, odgovaraj meni po redu, nemoj tako "jutros je stigao." Dakle, prvo i
prvo... (Zbuni se.) Šta sam ono hteo, gospodine Vićo, prvo da pitam?
VIĆA: Kad je stigao?
JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A jest! Taso, deder čitaj depešu.
TASA: (Čita.) "Prema saznanju i tragu dosad uočenom"...
JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj!
napišeš!
MILISAV: Je l' strogo?
JEROTIJE: Strogo, nego šta? I da mi svršiš raspis sa onim: "Za svaku nemarnost po ovoj stvari odgovaraće mi ličino pretsednik." A
oni tamo znaju da taj svršetak u mome raspisu znači dvadeset i pet u zatvorenom prostoru i bez svedoka. Razumeš li me, gospodine
Milisave, hoću da napišeš tako da se pretsednici opština, čim pročitaju raspis, počešu odostrag. Pa onda, gospodine Žiko, da se pošalju
panduri konjanici u srez.
ŽIKA: Nek se pošalju!
JEROTIJE: Jeste, da se pošalju panduri konjanici na sve strane da prokrstare ceo srez, da zavire u svaki šumarak, u svaki tor, u svaku
vodenicu. Nek se i panduri konja-nici malo razmrdaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa, onda,
ti panduri zarađuju lepu paru i na švercu, pa je pravo da se i oni oduže državi.
MILISAV: Treba!
JEROTIJE: Mi treba, gospodo, da podelimo posao među sobom. Ti ćeš, gospodine Milisave, recimo, da napi-šeš raspis... dobro! Ti
ćeš, gospodine Vićo, recimo, da pri-miš na sebe varoš... dobro! Ti ćeš, gospodine Žiko, re-cimo, da ... (Pogleda ga dremljivog.)
spavaš!
ŽIKA: Jeste!
JEROTIJE: Ti ćeš, Taso, recimo, da prepisuješ ra-spise. Dobro! Al' ko će u srez? Treba neko da ide u srez!
ŽIKA: (Gunđa nešto).
JEROTIJE: Je l' kažeš nešto, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Kažem... mogla bi gospođa kapetanica da ide u srez.
JEROTIJE: Eto ti sad. Kako može ona da ide u srez po zvaničnoj dužnosti?
ŽIKA: Nje se najviše boje predsednici opština.
JEROTIJE: Ono, da je ona stroga, to priznajem, ali što ne ide ne ide. A ja ne mogu u srez, moram biti ovde; svaki čas može stići kakva
nova depeša od gospodina mi-nistra. Moram biti ovde. Nego, gospodine Ziko, kad bi ti mogao nekako da se razdremaš? Ovo je
trenutak kad država traži od nas da svi budemo budni.
ŽIKA: Pa ja bih mogao... samo...
JEROTIJE: Samo bi zaspao u prvoj opštini i onda ko zna kad bi se probudio. Ovako, kad spavaš ovde u varoši, možemo te i probuditi
ako zatrebaš. Ne ostaje ništa drugo nego da ti, gospodine Milisave, svršiš brzo raspis pa da pođeš u srez!
ŽIKA: Jeste!
XIII
JOSA, PREĐAŠNJI
JOSA: (Unosi jednu posetnicu i daje je Vići).
JEROTIJE: Šta je?
VIĆA: Aleksa.
JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam vizit-karte, a Aleksa ih ima.
VIĆA: Pa znate kako je, bio žandar u Beogradu, bio pred ministarskim vratima.
JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.) "Aleksa Žunjić, sreski špijun." (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da
je špijun?
VIĆA: On kaže, pre dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog.
JEROTIJE: (Josi.) Gde je on?
TASA: Evo ga čeka.
VIĆA: On je procunjao kroz varoš; mora da je naišao na kakav trag čim se ovako brzo vratio.
JEROTIJE: (Izdere se na Josu.) Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe.
JOSA: (Ode.)
JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zoveš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beo-gradu, te štampao vizitkarte!
A vreme prolazi i svaki je trenutak izgubljen za otadžbinu.
XIV
ALEKSA, PREĐAŠNJI
JEROTIJE, VIĆA, MILISAV: (Jednovremeno kad Aleksa uđe.) Šta je?
ALEKSA: (Poverljivo.) Tu je!
JEROTIJE: (Zaprepašćen pred strašnim faktom.) Lice?
ALEKSA: Onaj što ga tražimo!
SVI: (Sem gospodina Žike.) A-a-a?!!
JEROTIJE: (Zbunjen.) Ama... sumnjivo lice?
ALEKSA: Onaj što ga tražimo! (Svi se okuplja-ju oko njega.)
JEROTIJE: (Imitira ga.) "Onaj što ga tražimo!" "Onaj što ga tražimo!"... Pa zar ti, majku mu, u ovako ozbiljnim momentima, ne umeš
ništa više da kažeš?
ALEKSA: Pa eto to, šta imam drugo da kažem?
JEROTIJE: Gde je?
ALEKSA: U kafani "Evropi", jutros je stigao.
JEROTIJE: Jutros? Ovaj... šta sam ono hteo. Deder ti, brate, odgovaraj meni po redu, nemoj tako "jutros je stigao." Dakle, prvo i
prvo... (Zbuni se.) Šta sam ono hteo, gospodine Vićo, prvo da pitam?
VIĆA: Kad je stigao?
JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A jest! Taso, deder čitaj depešu.
TASA: (Čita.) "Prema saznanju i tragu dosad uočenom"...
JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:00 am
TASA: (Čita.) ..."Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je vlasti, jedino se zna da je to mlad čovek."
JEROTIJE: Čekaj! Dakle, je l' mu znaš lični opis?
ALEKSA: Ne znam!
JEROTIJE: Ono, nije ni potrebno, pošto je lični opis i inače nepoznat vlastima. A je li mlad?
ALEKSA: Jeste!
JEROTIJE: Mlad?... Je l' znaš sigurno da je mlad?
ALEKSA: Pa jeste, mlad je!
JEROTIJE: Dobro, onda dalje... (Činovnicima.) Pa pripitajte ga i vi štogod; ja već ne umem da se setim šta još da pitam.
VIĆA: (Aleksi.) Po čemu si ti posumnjao da je taj mladić sumnjivo lice?
JEROTIJE: Dabome, po čemu si posumnjao?
MILISAV: Jesi li razgovarao s njim?
JEROTIJE: Dabome, jesi li razgovarao s njim?
ALEKSA: Evo, ako hoćete, sve po redu da vam kažem.
JEROTIJE: Pa tako, brate! Razume se da treba sve po redu da nam kažeš. Ja ne znam i šta ste ga okupili sa tim pitanjima pa samo
zbunjujete čoveka.
ALEKSA: Probudim se ja jutros rano. Pokvaren mi sat pa ne znam koliko je bilo,al' biće da je bilo pet, pola šest. Može biti d više, al'
više od šest nije bilo. Pro-budim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa
od to doba kao nešto ne valja mi stomak. Zavija me tako i diže me po dva tri puta nanoć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa
kičicom...
JEROTIJE: Uha, di si ti zapeo! Pa onaj će, bre, da pobegne dok ti to sve ispričaš. Govori, brate, brže!
VIĆA: Kraće!
MILISAV: Zamisli da si na saslušanju!
JEROTIJE: Dabome, govori kao da si na saslušanju.
ALEKSA: (Zapne kao đak naučenu lekciju.) Zovem se Aleksa Žunjić, po zanimanju sam špijun, imam četrdeset godina, nisam suđen
ni osuđivan, sa op-tuženim nisam ni u kakvom srodstvu...
JEROTIJE: (Stavlja mu šaku na usta.) Ama čekaj brate! E, jes' ovo ludo, za ceo srez je ludo.
VIĆA: Počni odande kad sam te ja poslao u varoš da procunjaš.
JEROTIJE: Odatle, dabome!
ALEKSA: Ako je odatle, onda je lako! Pođem ja po naredbi gospodin-Vićinoj prvo da obiđem sve gostionice...
VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši.
JEROTIJE: Ama, ne prekidajte ga!
ALEKSA: Jest, kako je svega jedna gostionica u va-roši, to prvo odem u nju, odnosno u Evropu. Zapitam gazdu ima li ovo dva tri
dana koga putnika, a on veli, ima tri nedelje kako mu nikakav putnik nije prekoračio prag.
JEROTIJE: Ja ne znam kog bi đavola i tražili put-nici ovde?
ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao!
JEROTIJE: Pa dabome! Ama kažem ja vama ne pre-kidajte ga. Stao si, kako već tri nedelje ni jedan putnik nije prekoračio prag.
ALEKSA: Jeste! I taman ja da pođem, a gazda se priseti, veli: "Odjutros..."
JEROTIJE: Aha, aha...?
ALEKSA: Veli: "Odjutros je stigao jedan."
JEROTIJE: Odjutros, dakle. Gospodo, upamtite, odjutros!
ALEKSA: Pitam gazdu kako mu je ime? Gazda veli, ne zna. Kad je pitao, on nije hteo da kaže ime.
JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to, gospodin-Vićo!
VIĆA: To je vrlo sumnjivo!
MILISAV: To je on!
TASA: On je!
ALEKSA: Pitam ja: "Je l' izlazi gde, je li govorio s kim, šta je radio?" Gazda veli: "Zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi."
JEROTIJE: Aha!
VIĆA: Aha!
MILISAV: Aha!
TASA: Aha!
ALEKSA: Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh, bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao:
čujem - mrda.
JEROTIJE: Mrda?
ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh: "'Ajde da ja brže bolje javim vama."
JEROTIJE: Gospodo, on je!
VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti?
MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sa-krio se u sobu...
JEROTIJE: I mrda!...
TASA: Ala ga brzo uhvatismo!
JEROTIJE: More, to je ono što ga još nismo uhvatili.
VIĆA: I može nam još i umaći.
JEROTIJE: Pa može, dabome, kad ovaj zapeo pa mi priča kako ga zavija stomak i kako ga diza noću. 'Ajde, govorite kako ćemo?
Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i - pucaće.
VIĆA: Hoće!
JEROTIJE: Deder, gospodine Milisave, ti si bio podnarednik u vojsci; deder ti napravi plan. 'Ajde, pokaži se!
MILISAV: (Važno, Aleksi.) U kojoj je sobi?
ALEKSA: Soba broj četiri.
MILISAV: (Razmišlja najpre, zatim uzme štap od Alekse i kazujući plan povlači štapom po podu.) Ja mislim ovako: Da gospodin
Vića sa Ristom pandurom primi na sebe desno krilo i da krene odavde, kroz Milićevo sokače, pa kroz Miletinu baštu, da izbije s one
strane Evrope. (Svi prate pažljivo i idu za Milisavom gledajući u vrh štapa.) Ja ću sa Josom da primim levo krilo i udariću na knez-
Jevtin bunar, kraj Mila papudžije, pa ću izbiti iza opštinskog kantara, te s ove strane Evrope. Vi ćete, go-spodin' kapetane, biti centar.
..
JEROTIJE: (Preplaši se.) Ko centar?
MILISAV: Vi!
JEROTIJE: Taman! Pa u mene da gađa onaj, je li?
MILISAV: Ama ne, nego vi ćete držati sredinu. Sa vama će poći Tasa.
JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku.
VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama. Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kan-celariji, jer će
pobeći i sići u čaršiju te razglasiti sve.
JEROTIJE: Čekaj! Dakle, je l' mu znaš lični opis?
ALEKSA: Ne znam!
JEROTIJE: Ono, nije ni potrebno, pošto je lični opis i inače nepoznat vlastima. A je li mlad?
ALEKSA: Jeste!
JEROTIJE: Mlad?... Je l' znaš sigurno da je mlad?
ALEKSA: Pa jeste, mlad je!
JEROTIJE: Dobro, onda dalje... (Činovnicima.) Pa pripitajte ga i vi štogod; ja već ne umem da se setim šta još da pitam.
VIĆA: (Aleksi.) Po čemu si ti posumnjao da je taj mladić sumnjivo lice?
JEROTIJE: Dabome, po čemu si posumnjao?
MILISAV: Jesi li razgovarao s njim?
JEROTIJE: Dabome, jesi li razgovarao s njim?
ALEKSA: Evo, ako hoćete, sve po redu da vam kažem.
JEROTIJE: Pa tako, brate! Razume se da treba sve po redu da nam kažeš. Ja ne znam i šta ste ga okupili sa tim pitanjima pa samo
zbunjujete čoveka.
ALEKSA: Probudim se ja jutros rano. Pokvaren mi sat pa ne znam koliko je bilo,al' biće da je bilo pet, pola šest. Može biti d više, al'
više od šest nije bilo. Pro-budim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak. Jeo sam pre neki dan neki spanać sa ovčetinom, pa
od to doba kao nešto ne valja mi stomak. Zavija me tako i diže me po dva tri puta nanoć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa
kičicom...
JEROTIJE: Uha, di si ti zapeo! Pa onaj će, bre, da pobegne dok ti to sve ispričaš. Govori, brate, brže!
VIĆA: Kraće!
MILISAV: Zamisli da si na saslušanju!
JEROTIJE: Dabome, govori kao da si na saslušanju.
ALEKSA: (Zapne kao đak naučenu lekciju.) Zovem se Aleksa Žunjić, po zanimanju sam špijun, imam četrdeset godina, nisam suđen
ni osuđivan, sa op-tuženim nisam ni u kakvom srodstvu...
JEROTIJE: (Stavlja mu šaku na usta.) Ama čekaj brate! E, jes' ovo ludo, za ceo srez je ludo.
VIĆA: Počni odande kad sam te ja poslao u varoš da procunjaš.
JEROTIJE: Odatle, dabome!
ALEKSA: Ako je odatle, onda je lako! Pođem ja po naredbi gospodin-Vićinoj prvo da obiđem sve gostionice...
VIĆA: Pa svega je jedna u celoj varoši.
JEROTIJE: Ama, ne prekidajte ga!
ALEKSA: Jest, kako je svega jedna gostionica u va-roši, to prvo odem u nju, odnosno u Evropu. Zapitam gazdu ima li ovo dva tri
dana koga putnika, a on veli, ima tri nedelje kako mu nikakav putnik nije prekoračio prag.
JEROTIJE: Ja ne znam kog bi đavola i tražili put-nici ovde?
ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao!
JEROTIJE: Pa dabome! Ama kažem ja vama ne pre-kidajte ga. Stao si, kako već tri nedelje ni jedan putnik nije prekoračio prag.
ALEKSA: Jeste! I taman ja da pođem, a gazda se priseti, veli: "Odjutros..."
JEROTIJE: Aha, aha...?
ALEKSA: Veli: "Odjutros je stigao jedan."
JEROTIJE: Odjutros, dakle. Gospodo, upamtite, odjutros!
ALEKSA: Pitam gazdu kako mu je ime? Gazda veli, ne zna. Kad je pitao, on nije hteo da kaže ime.
JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to, gospodin-Vićo!
VIĆA: To je vrlo sumnjivo!
MILISAV: To je on!
TASA: On je!
ALEKSA: Pitam ja: "Je l' izlazi gde, je li govorio s kim, šta je radio?" Gazda veli: "Zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi."
JEROTIJE: Aha!
VIĆA: Aha!
MILISAV: Aha!
TASA: Aha!
ALEKSA: Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh, bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao:
čujem - mrda.
JEROTIJE: Mrda?
ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh: "'Ajde da ja brže bolje javim vama."
JEROTIJE: Gospodo, on je!
VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti?
MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sa-krio se u sobu...
JEROTIJE: I mrda!...
TASA: Ala ga brzo uhvatismo!
JEROTIJE: More, to je ono što ga još nismo uhvatili.
VIĆA: I može nam još i umaći.
JEROTIJE: Pa može, dabome, kad ovaj zapeo pa mi priča kako ga zavija stomak i kako ga diza noću. 'Ajde, govorite kako ćemo?
Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i - pucaće.
VIĆA: Hoće!
JEROTIJE: Deder, gospodine Milisave, ti si bio podnarednik u vojsci; deder ti napravi plan. 'Ajde, pokaži se!
MILISAV: (Važno, Aleksi.) U kojoj je sobi?
ALEKSA: Soba broj četiri.
MILISAV: (Razmišlja najpre, zatim uzme štap od Alekse i kazujući plan povlači štapom po podu.) Ja mislim ovako: Da gospodin
Vića sa Ristom pandurom primi na sebe desno krilo i da krene odavde, kroz Milićevo sokače, pa kroz Miletinu baštu, da izbije s one
strane Evrope. (Svi prate pažljivo i idu za Milisavom gledajući u vrh štapa.) Ja ću sa Josom da primim levo krilo i udariću na knez-
Jevtin bunar, kraj Mila papudžije, pa ću izbiti iza opštinskog kantara, te s ove strane Evrope. Vi ćete, go-spodin' kapetane, biti centar.
..
JEROTIJE: (Preplaši se.) Ko centar?
MILISAV: Vi!
JEROTIJE: Taman! Pa u mene da gađa onaj, je li?
MILISAV: Ama ne, nego vi ćete držati sredinu. Sa vama će poći Tasa.
JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku.
VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama. Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kan-celariji, jer će
pobeći i sići u čaršiju te razglasiti sve.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:00 am
TASA: Neću, boga mi!
JEROTIJE: Hoćeš! Znam te! Nego ćeš ti sa mnom - centar!
MILISAV: Vi ćete da siđete pravo čaršijom.
JEROTIJE: I onako, praviću se kao da sam pošao na pijacu. A ti (Tasi.) da ne mrdaš od mene.
MILISAV: Kad tako opkolimo Evropu sa svih strana...
JEROTIJE: Bre, bre, bre, čitavu Evropu će da opko-limo! Pa onda?
MILISAV: Onda moramo izvršiti napad.
JEROTIJE: (Prepadne se.) Kakav napad?
MILISAV: Kad stegnemo svi na svoja mesta, vi ćete, gospodine kapetane, da nam date znak zviždanjem.
JEROTIJE: E, to ne mogu!
MILISAV: Zašto?
JEROTIJE: Ne umem!
MILISAV: Šta ne umete?
JEROTIJE: Ne umem da zviždim, nije mi bog dao dara za to. Umem tako kad vabim psa, ili kad zviždim ćuranu, ali kad dođe tako
neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali ne iz-lazi nikakav glas.
MILISAV: (Tasi.) Umeš li ti da zvizneš?
TASA: Umem, gospodine Milisave.
MILISAV: E, evo. Tasa će da zviždi.
JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde.
VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!
JEROTIJE: Bre, gospodine Milisave, gde bi ti bio kraj da si ostao u vojsci pa da osvajaš tako Evrope. Ovaj plan ti pare vredi. Samo,
ne reče šta ćemo sa gospodinom Žikom? (Potraži ga i vidi na stolici kako spava.) Znaš šta, nek ostane ovde kao rezerva.
ALEKSA: A ja da pođem napred pa da se nađem tamo.
JEROTIJE: I da prislušaš malo, šta će na sve to da kaže građanstvo... Ako ko gunđa štogod, zabeleži mu samo ime, jer građanstvo
treba da zna da država ne trpi gunđanje u ovako ozbiljnim trenucima. (Ostalima.) E, pa 'ajde sad, gospodo, samo hrabro i pametno.
Taso, pričekaj me na kapiji! (Svi se povlače u kance-lariju, sem Žike koji ostaje spavajući.)
XV
JEROTIJE, ANĐA, MARICA
JEROTIJE: (Nalevim vratima.) Anđo, Marice!
ANDA: (Jednovremeno sa Maricom na vratima.) Šta je?
JEROTIJE: Dajte mi kačketu i pištolj.
ANDA: Šta će ti pištolj, čoveče?
JEROTIJE: Daj mi kad ti kažem!
MARICA: Ama što nam ne kažete ...?
JEROTIJE: (Razdere se.) Dajte kačketu i pištolj, strogo vam kažem. Razumete li šta je to strogost?
ANĐA I MARICA: (Povlače se u sobu).
JEROTIJE: (Šeta uzbuđeno govoreći sam sa sobom.)
ANĐA: (I za njom Marica, dolaze noseći jedna kačket, a druga pištolj.) Ama, kaži, čoveče, šta će ti pištolj?
JEROTIJE: (Meće kačket na glavu, a pi-štolj u zadnji džep kaputa.) Pst! Ja sam danas centar.
ANDA: Šta si ti?
JEROTIJE: Centar!
ANDA: (Prekrsti se.) Budi te bog s nama i majka božja! Pa dobro, a što će ti pištolj?
JEROTIJE: Idem u lov!
MARICA: U lov?
JEROTIJE: Jeste!
ANDA: Ama šta je tebi, šta govoriš, boga ti?
JEROTIJE: Upamti, idem u lov na - klasu! (Ode.)
ANĐA I MARICA: (Gledaju dugo ubezeknuto za njim; u tom gospodin Žika straho-vito zahrče, one ciknu i pobegnu u sobu).
ZAVESA
DRUGI ČIN
Pisarska soba u srezu. U dnu vrata ko-ja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a sdesna (u dubini) vrata
koja vode u kapetanov pri-vatan stan. U uglu, iza ovih vrata, limena peć od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad
stolom gospo-din Žikinim previja u koleno i polazi levo te probija zid nad vratima praktikantske kancelarije. Desno od zadnjih vrata,
kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata koja su s jedne i druge strane poduprta po jednom ciglom. Nad klupom slika kneza
Milana Obrenovića, pod njom neka proklamacija i sa strane nekolike pisane naredbe izlepljene na zid. Dužinom levoga zida rafovi i u
njima fascikule. Na svakoj veliko "F" i razni brojevi. Ispred tih rafova sto i na njemu grdna knjižurina (registar) i delovodni protokol.
Registar otvoren i uzvišen gor-njom stranom na jednu cepaniču sa drvljanika. Po stolu još i gomila akata. To je sto gospodina Milisava
pisara, a onaj desno, sasvim napred, sto je gospodina Žike pisara i na njemu je još veća go-mila akata, pritisnuta komadima od cigle.
Kancelarija uopšte prljava. Po podu hartije, ljuske od jabuka i tako dalje. Na zidovima vise neke izbledele hartije, kaputi, metlice i
razni predmeti.
Pri otvaranju scene gospodin Milisav stoji na svome stolu, skidajući jednu fascikulu iz najgornjih redova. Gospo-din Žika sedi za
svojim stolom, bez krag-ne, raskopčana prsluka i drži hladnu kr-pu na glavi.
JEROTIJE: Hoćeš! Znam te! Nego ćeš ti sa mnom - centar!
MILISAV: Vi ćete da siđete pravo čaršijom.
JEROTIJE: I onako, praviću se kao da sam pošao na pijacu. A ti (Tasi.) da ne mrdaš od mene.
MILISAV: Kad tako opkolimo Evropu sa svih strana...
JEROTIJE: Bre, bre, bre, čitavu Evropu će da opko-limo! Pa onda?
MILISAV: Onda moramo izvršiti napad.
JEROTIJE: (Prepadne se.) Kakav napad?
MILISAV: Kad stegnemo svi na svoja mesta, vi ćete, gospodine kapetane, da nam date znak zviždanjem.
JEROTIJE: E, to ne mogu!
MILISAV: Zašto?
JEROTIJE: Ne umem!
MILISAV: Šta ne umete?
JEROTIJE: Ne umem da zviždim, nije mi bog dao dara za to. Umem tako kad vabim psa, ili kad zviždim ćuranu, ali kad dođe tako
neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali ne iz-lazi nikakav glas.
MILISAV: (Tasi.) Umeš li ti da zvizneš?
TASA: Umem, gospodine Milisave.
MILISAV: E, evo. Tasa će da zviždi.
JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde.
VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!
JEROTIJE: Bre, gospodine Milisave, gde bi ti bio kraj da si ostao u vojsci pa da osvajaš tako Evrope. Ovaj plan ti pare vredi. Samo,
ne reče šta ćemo sa gospodinom Žikom? (Potraži ga i vidi na stolici kako spava.) Znaš šta, nek ostane ovde kao rezerva.
ALEKSA: A ja da pođem napred pa da se nađem tamo.
JEROTIJE: I da prislušaš malo, šta će na sve to da kaže građanstvo... Ako ko gunđa štogod, zabeleži mu samo ime, jer građanstvo
treba da zna da država ne trpi gunđanje u ovako ozbiljnim trenucima. (Ostalima.) E, pa 'ajde sad, gospodo, samo hrabro i pametno.
Taso, pričekaj me na kapiji! (Svi se povlače u kance-lariju, sem Žike koji ostaje spavajući.)
XV
JEROTIJE, ANĐA, MARICA
JEROTIJE: (Nalevim vratima.) Anđo, Marice!
ANDA: (Jednovremeno sa Maricom na vratima.) Šta je?
JEROTIJE: Dajte mi kačketu i pištolj.
ANDA: Šta će ti pištolj, čoveče?
JEROTIJE: Daj mi kad ti kažem!
MARICA: Ama što nam ne kažete ...?
JEROTIJE: (Razdere se.) Dajte kačketu i pištolj, strogo vam kažem. Razumete li šta je to strogost?
ANĐA I MARICA: (Povlače se u sobu).
JEROTIJE: (Šeta uzbuđeno govoreći sam sa sobom.)
ANĐA: (I za njom Marica, dolaze noseći jedna kačket, a druga pištolj.) Ama, kaži, čoveče, šta će ti pištolj?
JEROTIJE: (Meće kačket na glavu, a pi-štolj u zadnji džep kaputa.) Pst! Ja sam danas centar.
ANDA: Šta si ti?
JEROTIJE: Centar!
ANDA: (Prekrsti se.) Budi te bog s nama i majka božja! Pa dobro, a što će ti pištolj?
JEROTIJE: Idem u lov!
MARICA: U lov?
JEROTIJE: Jeste!
ANDA: Ama šta je tebi, šta govoriš, boga ti?
JEROTIJE: Upamti, idem u lov na - klasu! (Ode.)
ANĐA I MARICA: (Gledaju dugo ubezeknuto za njim; u tom gospodin Žika straho-vito zahrče, one ciknu i pobegnu u sobu).
ZAVESA
DRUGI ČIN
Pisarska soba u srezu. U dnu vrata ko-ja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a sdesna (u dubini) vrata
koja vode u kapetanov pri-vatan stan. U uglu, iza ovih vrata, limena peć od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad
stolom gospo-din Žikinim previja u koleno i polazi levo te probija zid nad vratima praktikantske kancelarije. Desno od zadnjih vrata,
kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata koja su s jedne i druge strane poduprta po jednom ciglom. Nad klupom slika kneza
Milana Obrenovića, pod njom neka proklamacija i sa strane nekolike pisane naredbe izlepljene na zid. Dužinom levoga zida rafovi i u
njima fascikule. Na svakoj veliko "F" i razni brojevi. Ispred tih rafova sto i na njemu grdna knjižurina (registar) i delovodni protokol.
Registar otvoren i uzvišen gor-njom stranom na jednu cepaniču sa drvljanika. Po stolu još i gomila akata. To je sto gospodina Milisava
pisara, a onaj desno, sasvim napred, sto je gospodina Žike pisara i na njemu je još veća go-mila akata, pritisnuta komadima od cigle.
Kancelarija uopšte prljava. Po podu hartije, ljuske od jabuka i tako dalje. Na zidovima vise neke izbledele hartije, kaputi, metlice i
razni predmeti.
Pri otvaranju scene gospodin Milisav stoji na svome stolu, skidajući jednu fascikulu iz najgornjih redova. Gospo-din Žika sedi za
svojim stolom, bez krag-ne, raskopčana prsluka i drži hladnu kr-pu na glavi.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:01 am
I
MILISAV, ŽIKA, JOSA
ŽIKA: (Ispija krčag vode, pa kad ga je ispio dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola.) Na! Ima li koji da čeka?
JOSA: Ima.
ŽIKA: Količina su?
JOSA: Ima ih tako pet šest.
ŽIKA: Uh! Da bog sačuva, navikao se ovaj svet da se obesi vlasti o vrat, pa to ti je! Pušćaj!
JOSA: (Odlazi.)
II
MILISAV, ŽIKA
MILISAV: (Koji je otvorio fascikulu, dreši je polako.) Mora da je bilo ovogodišnje vino?
ŽIKA: Zašto ovogodišnje?
MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio odjutros.
ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate.
III
MILADIN, PREĐAŠNJI
MILADIN: (Ulazi ponizno gužvajući šubaru u ruci).
ŽIKA: (Mrzovoljan.) Šta je?
MILADIN: Došao sam, gospodine!
ŽIKA: Vidim da si došao. 'Ajde, kazuj, šta hoćeš?
MILADIN: Pa ti znaš, gospodine Žiko!
ŽIKA: Ne znam ja ništa.
MILADIN: Pa... došao sam za pravdu, gospodine!
ŽIKA: Došao za pravdu. Kao da sam ja pekar pa pečeni pravdu. Ti misliš tako to, dođeš samo na tezgu pa: "Daj pravdu," a ja otvorim
fijoku pa: "Izvol'te, molim lepo!"
MILADIN: Pa ja velim... zakon.
ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak?
MILADIN: Pa nije, gospodine!
ŽIKA: Pa što ga potežeš kao da ti je rođeni ujak?! Zakon nije napisan za tebe, nego za mene da znam koliko da ti odrežem. Je l'
razumeš?
MILADIN: Razumem! Al, velim...
ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu?
MILADIN: Imam, gospodin-Žiko!
ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja. Zakon, to je moj kantar.
Metnem na kantar tvoju molbu, ja li tužbu, pa s druge strane metnem jedan paragraf. Ako je malo, ja metnem još jedan, ako je malo i
to, ja metnem jednu olakšavnu okolnost, pa ako nagne jezičak na drugu stranu, ja dodam jednu otežavnu okolnost. Ako opet neće da
prevali na tvoju stranu, a ja, prijatelju si mi moj, udarim malo jezičak malim prstom, a kantar hop, pa prevali na tvoju stranu.
MILISAV: (Razvio je za to vreme fasci-kulu i tražio po njoj nešto ljuteći se što ne može da nađe. Uređuje opet fasci-kulu, vezuje je i
penje se na sto pa je stavlja na svoje mesto, a skida drugu te nju razvija na stolu i traži).
MILADIN: Pa to znaš ja i mislim.
ŽIKA: Šta misliš?
MILADIN: Da udariš malim prstom.
ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znani te onda, ptico, i zašto si došao. Hoćeš po drugi put da naplatiš od ne-koga dug!
MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put.
ŽIKA: More, kako prvi put! Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst.
MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Imaš li ti nekog sigurnijeg svedoka nego što je bog?
MILADIN: Nemam. Al', ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko. Rekoh, ako te kao čoveka zamolim.. .
ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamo-liš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: "Došao sam, gazda-
Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!" A ti mu daš, je li?
MILADIN: Pa ono je espap.
ŽIKA: A nauka nije espap, je li? Ko će da plati meni moje školovanje? Deset godina sam ja proveo u školi. Da sam na robiji toliko
godina proveo, ja bih naučio kakav zanat. I to, nisam ja učio kao što današnja mladež uči - godinu dana, pa 'ajde u stariji razred. Nego
se ja, gospodine moj, nisam micao iz razreda, po godinu, dve, pa i tri ako hoćeš, sve dok nisam ispekao nauku. A ti sad hoćeš tako?...
'Ajde, gospodin-Žiko, makni malim prstom!...
MILADIN: Ja velim, gospodin-Žiko, da ti učiniš tvoje a... ja već znam moje. Ima znaš ona, ona tvoja hartija kod mene ...
ŽIKA: Uh, majku mu, i jest velika stvar. Dužan sam ti sto dinara, pa okupio svaki dan: ona hartija kod mene, ona hartija kod mene...
MILADIN: Nikad ti, gospodin-Žiko, nisam pomenuo dosad.
ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.)
MILADIN: Neću, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Deder, govori, zašto si došao?
MILADIN: Pa evo šta je, neki Josif iz Trbušnice...
ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.)
MILADIN: Pa taj Josif tako češće uvraćao do mene u dućan, pa...
ŽIKA: Ona stoka Josa opet nije pred vratima! Slu-šaj, prijatelju, iziđi napolje na bunar pa mi ukvasi ovu krpu, pa posle natenane da te
saslušam.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko (Uzme krpu i pođe.)
ŽIKA: Al' izvadi svežu vodu.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko!
IV
ŽIKA, MILISAV
MILISAV: (Koji je rasuo svu fascikulu.) E, ovo je strašno; ovo je već prevršilo svaku meru!
ŽIKA: Koje?
MILISAV: Pa, brate, ja ne znam kakva je ovo zemlja, kad u samoj policiji mogu da pokradu policijskog pisara.
ŽIKA: Ama koga pokrali?
MILISAV: Ja držim, znaš, svoj veš ovde, u fascikuli, pa eto nema mi novih novcatih čarapa.
ŽIKA: A što u fascikuli!
MILISAV: Ovde mi je zgodno, niko ne zna. Pa, eto, opet ukrali!
ŽIKA: Pa dabome, kad ne držiš veš kod kuće, kao sav ostali svet.
MILISAV: Ama kod kuće još gore, zato ga i ne držim tamo.
ŽIKA: Potkrada te gazdarica?
MILISAV: Ne potkrada, nego, znaš, ja i Tasa prakti-kant sedimo u istoj sobi.
ŽIKA: Pa hoće valjda da makne?
MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana. Eto i sad,
dohvatio mi nove novcate gaće.
ŽIKA: Što mu ne skineš pa nek ide go!
MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao!
ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće.
MILISAV, ŽIKA, JOSA
ŽIKA: (Ispija krčag vode, pa kad ga je ispio dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola.) Na! Ima li koji da čeka?
JOSA: Ima.
ŽIKA: Količina su?
JOSA: Ima ih tako pet šest.
ŽIKA: Uh! Da bog sačuva, navikao se ovaj svet da se obesi vlasti o vrat, pa to ti je! Pušćaj!
JOSA: (Odlazi.)
II
MILISAV, ŽIKA
MILISAV: (Koji je otvorio fascikulu, dreši je polako.) Mora da je bilo ovogodišnje vino?
ŽIKA: Zašto ovogodišnje?
MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio odjutros.
ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate.
III
MILADIN, PREĐAŠNJI
MILADIN: (Ulazi ponizno gužvajući šubaru u ruci).
ŽIKA: (Mrzovoljan.) Šta je?
MILADIN: Došao sam, gospodine!
ŽIKA: Vidim da si došao. 'Ajde, kazuj, šta hoćeš?
MILADIN: Pa ti znaš, gospodine Žiko!
ŽIKA: Ne znam ja ništa.
MILADIN: Pa... došao sam za pravdu, gospodine!
ŽIKA: Došao za pravdu. Kao da sam ja pekar pa pečeni pravdu. Ti misliš tako to, dođeš samo na tezgu pa: "Daj pravdu," a ja otvorim
fijoku pa: "Izvol'te, molim lepo!"
MILADIN: Pa ja velim... zakon.
ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak?
MILADIN: Pa nije, gospodine!
ŽIKA: Pa što ga potežeš kao da ti je rođeni ujak?! Zakon nije napisan za tebe, nego za mene da znam koliko da ti odrežem. Je l'
razumeš?
MILADIN: Razumem! Al, velim...
ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu?
MILADIN: Imam, gospodin-Žiko!
ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja. Zakon, to je moj kantar.
Metnem na kantar tvoju molbu, ja li tužbu, pa s druge strane metnem jedan paragraf. Ako je malo, ja metnem još jedan, ako je malo i
to, ja metnem jednu olakšavnu okolnost, pa ako nagne jezičak na drugu stranu, ja dodam jednu otežavnu okolnost. Ako opet neće da
prevali na tvoju stranu, a ja, prijatelju si mi moj, udarim malo jezičak malim prstom, a kantar hop, pa prevali na tvoju stranu.
MILISAV: (Razvio je za to vreme fasci-kulu i tražio po njoj nešto ljuteći se što ne može da nađe. Uređuje opet fasci-kulu, vezuje je i
penje se na sto pa je stavlja na svoje mesto, a skida drugu te nju razvija na stolu i traži).
MILADIN: Pa to znaš ja i mislim.
ŽIKA: Šta misliš?
MILADIN: Da udariš malim prstom.
ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znani te onda, ptico, i zašto si došao. Hoćeš po drugi put da naplatiš od ne-koga dug!
MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put.
ŽIKA: More, kako prvi put! Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst.
MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Imaš li ti nekog sigurnijeg svedoka nego što je bog?
MILADIN: Nemam. Al', ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko. Rekoh, ako te kao čoveka zamolim.. .
ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamo-liš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: "Došao sam, gazda-
Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!" A ti mu daš, je li?
MILADIN: Pa ono je espap.
ŽIKA: A nauka nije espap, je li? Ko će da plati meni moje školovanje? Deset godina sam ja proveo u školi. Da sam na robiji toliko
godina proveo, ja bih naučio kakav zanat. I to, nisam ja učio kao što današnja mladež uči - godinu dana, pa 'ajde u stariji razred. Nego
se ja, gospodine moj, nisam micao iz razreda, po godinu, dve, pa i tri ako hoćeš, sve dok nisam ispekao nauku. A ti sad hoćeš tako?...
'Ajde, gospodin-Žiko, makni malim prstom!...
MILADIN: Ja velim, gospodin-Žiko, da ti učiniš tvoje a... ja već znam moje. Ima znaš ona, ona tvoja hartija kod mene ...
ŽIKA: Uh, majku mu, i jest velika stvar. Dužan sam ti sto dinara, pa okupio svaki dan: ona hartija kod mene, ona hartija kod mene...
MILADIN: Nikad ti, gospodin-Žiko, nisam pomenuo dosad.
ŽIKA: Nemoj nikad više u životu ni da pomeneš. (Zvoni.)
MILADIN: Neću, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Deder, govori, zašto si došao?
MILADIN: Pa evo šta je, neki Josif iz Trbušnice...
ŽIKA: Znam Josifa. (Opet zvoni.)
MILADIN: Pa taj Josif tako češće uvraćao do mene u dućan, pa...
ŽIKA: Ona stoka Josa opet nije pred vratima! Slu-šaj, prijatelju, iziđi napolje na bunar pa mi ukvasi ovu krpu, pa posle natenane da te
saslušam.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko (Uzme krpu i pođe.)
ŽIKA: Al' izvadi svežu vodu.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko!
IV
ŽIKA, MILISAV
MILISAV: (Koji je rasuo svu fascikulu.) E, ovo je strašno; ovo je već prevršilo svaku meru!
ŽIKA: Koje?
MILISAV: Pa, brate, ja ne znam kakva je ovo zemlja, kad u samoj policiji mogu da pokradu policijskog pisara.
ŽIKA: Ama koga pokrali?
MILISAV: Ja držim, znaš, svoj veš ovde, u fascikuli, pa eto nema mi novih novcatih čarapa.
ŽIKA: A što u fascikuli!
MILISAV: Ovde mi je zgodno, niko ne zna. Pa, eto, opet ukrali!
ŽIKA: Pa dabome, kad ne držiš veš kod kuće, kao sav ostali svet.
MILISAV: Ama kod kuće još gore, zato ga i ne držim tamo.
ŽIKA: Potkrada te gazdarica?
MILISAV: Ne potkrada, nego, znaš, ja i Tasa prakti-kant sedimo u istoj sobi.
ŽIKA: Pa hoće valjda da makne?
MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana. Eto i sad,
dohvatio mi nove novcate gaće.
ŽIKA: Što mu ne skineš pa nek ide go!
MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao!
ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:01 am
V
MILADIN, PREĐAŠNJI
MILADIN: (Donosi ukvašenu krpu.) Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je pa nastavlja.) Pa taj Josif iz Trbušnice uvraća češće kod mene u
dućan - kao čovek, dabome ...
ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine. Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi molim te
napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde, blago meni, pa posle da te saslušam natenane.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.)
VI
ŽIKA, MILISAV
ŽIKA: (Zadubio se u akta.) Nikako ne mogu da mu uhvatim ko je ovde pobacio? Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju. Iz
ovoga, brate, izlazi da Ljubica Pantić dostavlja Gaju Jankovića da je nasilno pobacio.
MILISAV: (Popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto.) Da ne bude Kaja Janković?
ŽIKA: (Zagleda.) Bogami, tako će i biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na
veslo, ili na opštinski fenjer... Đavo će ga znati na što liči. A neka sitna slova k'o dramlije.
MILISAV: I igraju valjda?
ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica pa mi igra odjutros, te neće slova.
MILISAV: Dokle ste pili?
ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju no vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije
kadar ni zakletvu da održi akamoli što drugo (Iz praktikantske sobe iz-leti lenjir, zatim upijač i čuje se otud graja.) Hej šta je to tamo!
Oni se praktikanti opet tuku! Idi, tako ti boga, Milisave, pa im malo vojnički podvikni!
VII
TASA, PREĐAŠNJI
TASA: (Utrči i skuplja bačene stvari.) Molim te, gospodine Žiko, da mi oprostiš!
ŽIKA: Ama šta da ti oprostim, kako da ti oprostim! Je l' ovo državna kancelarija ili nije, i treba li ovde da vlada red ili ne treba? Na
vašarište, pa se rvite, a ne ovde! Ko se to gađao državnim stvarima?
TASA: Ja, gospodine Žiko!
ŽIKA: Bre, matori magarac, pa...
TASA: Ja te molim, gospodine-Žiko, da mi opvrostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi metli iglu u stolicu, pa sam
ripnuo tri aršina u vis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se sav umrljao - eto, još se nisam isprao kao čovek. Juče
su mi opet metli na stolicu četiri đačka jeksera za crtanje, okrenuli vrškove na gore, a ja seo i opet se iskrvavio. Ne, boga mi,
gospodin-Žiko, ovo se ne trpi više! Ja mogu slo-bodno reći da krvavo zarađujem svoj hleb.
ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne vode, sedi malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti ja, kad sam
bio praktikant, da nisam patio. Još kako! Sedeo sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo, iako me
svrbelo deset i više dana.
TASA: Pa ne marim ja kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko! Eto, pre, kad si mi registrom razbio glavu, ja sam se iskidao od
smeha. Ali ne trpim one, mlađi su od mene.
ŽIKA: Šta ćeš brate, nema kancelarije u kojoj to ne biva. Kako bi drukče prošlo vreme? Dođeš u jutru u osam pa do podne, pa onda u
tri po podne pa do šest, ne izbijaš iz kancelarije. Pa kako drukčije da se ubije vreme, ako se stariji sa mlađima i drug sa drugom ne
pošali. Ali, zato, brate, ne moraš da se gađaš državnim stvarima,
TASA: A danas, gospodin-Žiko, ukvasili oblande pa naredali po stolici, a ja seo pa se sav ulepio. Evo da vidiš ako ne veruješ! (Nagne
se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa, te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelariskim oblandama.)
ŽIKA: (Plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu.) Po-kaži ti to svojoj ženi, magarče matori!
TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve
intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta.
ŽIKA: A ti drugi put, ako hoćeš da kome ne prođe rok za žalbu, nemoj da mećeš akta na moj sto. Ne meći mi na sto ništa što ima roka,
razumeš? Ne volim rokove, upamti to! 'Ajde marš!
TASA: (Odlazi sa skupljenim aktima).
VIII
MILADIN PREĐAŠNJI
ŽIKA: (Počne da radi pa tresne akta.) Neka ide do đavola i ova Kaja! Šta me se tiču tuđa deca! I onako mi pršte glava!
MILADIN: (Unosi isceđenu krpu.) Evo, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Bre pa ti kao da si išao da isced'š krpu u Atlanski Okean. Već sam i zaboravio za tebe. Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je
sebi oko glave.)
MILADIN: (Nastavlja kazivanje.) Pa taj Josif, iz sela Trbušnice, uvraća tako češće kod mene u dućan...
IX
KAPETAN JEROTIJE, PREĐAŠNJI
JEROTIJE: (Ulazi s polja pod kapom.) Je l' nije tu gospodin-Vića?
MILISAV: Nije!
JEROTIJE: Dabome da nije, kad uvrtio sebi u glavu da nađe saučesnike. Šta će mu saučesnici, da ga pita čovek? Traži se lice; traže
spisi a ne... (Spazi Miladina.) Je l' ovaj gazda-Miladin ima neka važna posla kod tebe, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo.
MILADIN: Razumem, gospodin Žiko! (Ode.)
X
PREĐAŠNJI BEZ MILADINA
JEROTIJE: (Milisavu.) A jesu li tu u fijoci spisi što su nađeni kod onoga?
MILISAV: Ovde su.
JEROTIJE: Dobro ih čuvaj, otvori četvore oči. A je l' ti tu poverljivi protokol?
MILISAV: Jeste, gospodine kapetane.
JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fijoke jedan protokol.) Zavedi (Milisav umoči pero i očekuje.) "Kapetan ovog sreza,
Go-spodina Ministra unutrašnjih dela izveštava depešom, da je u svome srezu pronašao i pritvorio lice koje je poverljivom depešom
od 7. ov. meseca traženo. Spisi nađeni pri njemu oduzeti su i zajedno sa dotičnim licem biće pod strogom stražom sprovedeni u
Beograd. Sveza Pov. U. broj 4742." Jesi zapisao?
MILISAV: Jesam.
JEROTIJE: Koji ti je broj?
MILISAV: Pov. 117.
ŽIKA: Ama zar vi još niste telegrafisali gospodinu ministru?
JEROTIJE: Pa nisam, dabome, kad onaj gospodin-Vića okupio: čekajte da vidimo ima li i saučesnike pa onda da javite. I evo, čitava
dva sata prošlo kako je u apsi, čitava dva sata kako smo spasli državu, a ja o tome ne izveštavam ministra. Idem ovaj čas na telegraf,
poneo sam šifre pa ću tamo napisati. Moram lično, jer ovaj naš novi telegraf ista, kad je trezan, kuca kao singerova ma-šina, a kad
provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidi šifrovanu depešu a on pljune kao da si mu, bože me prosti, ne znam šta pogano pokazao. I
onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vrati ću
se ja. (Pođe pa se kod vrata seti i vrati se.) A jes', boga mi, recite gospodin-Vići, čim dođe, neka iz-vede onoga iz apse i neka otpočne
saslušanje. Nek svrši, znaš, dok ja dođem, ono: kako se zoveš, odakle si, jesi li osuđivan i tako te stvari. Posle ću ja već nastaviti...
MILISAV: Kako: zar nećete vi to lično, gospodine kapetane?
JEROTIJE: Ama hoću, samo opet, nek on počne.
ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati.
MILADIN, PREĐAŠNJI
MILADIN: (Donosi ukvašenu krpu.) Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je pa nastavlja.) Pa taj Josif iz Trbušnice uvraća češće kod mene u
dućan - kao čovek, dabome ...
ŽIKA: Bre, baš si ti neka stoka, gazda-Miladine. Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi molim te
napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde, blago meni, pa posle da te saslušam natenane.
MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.)
VI
ŽIKA, MILISAV
ŽIKA: (Zadubio se u akta.) Nikako ne mogu da mu uhvatim ko je ovde pobacio? Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju. Iz
ovoga, brate, izlazi da Ljubica Pantić dostavlja Gaju Jankovića da je nasilno pobacio.
MILISAV: (Popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto.) Da ne bude Kaja Janković?
ŽIKA: (Zagleda.) Bogami, tako će i biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na
veslo, ili na opštinski fenjer... Đavo će ga znati na što liči. A neka sitna slova k'o dramlije.
MILISAV: I igraju valjda?
ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica pa mi igra odjutros, te neće slova.
MILISAV: Dokle ste pili?
ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju no vino, pa ne možeš. Što ti je život, majku mu, čovek nije
kadar ni zakletvu da održi akamoli što drugo (Iz praktikantske sobe iz-leti lenjir, zatim upijač i čuje se otud graja.) Hej šta je to tamo!
Oni se praktikanti opet tuku! Idi, tako ti boga, Milisave, pa im malo vojnički podvikni!
VII
TASA, PREĐAŠNJI
TASA: (Utrči i skuplja bačene stvari.) Molim te, gospodine Žiko, da mi oprostiš!
ŽIKA: Ama šta da ti oprostim, kako da ti oprostim! Je l' ovo državna kancelarija ili nije, i treba li ovde da vlada red ili ne treba? Na
vašarište, pa se rvite, a ne ovde! Ko se to gađao državnim stvarima?
TASA: Ja, gospodine Žiko!
ŽIKA: Bre, matori magarac, pa...
TASA: Ja te molim, gospodine-Žiko, da mi opvrostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi metli iglu u stolicu, pa sam
ripnuo tri aršina u vis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se sav umrljao - eto, još se nisam isprao kao čovek. Juče
su mi opet metli na stolicu četiri đačka jeksera za crtanje, okrenuli vrškove na gore, a ja seo i opet se iskrvavio. Ne, boga mi,
gospodin-Žiko, ovo se ne trpi više! Ja mogu slo-bodno reći da krvavo zarađujem svoj hleb.
ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne vode, sedi malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti ja, kad sam
bio praktikant, da nisam patio. Još kako! Sedeo sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo, iako me
svrbelo deset i više dana.
TASA: Pa ne marim ja kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko! Eto, pre, kad si mi registrom razbio glavu, ja sam se iskidao od
smeha. Ali ne trpim one, mlađi su od mene.
ŽIKA: Šta ćeš brate, nema kancelarije u kojoj to ne biva. Kako bi drukče prošlo vreme? Dođeš u jutru u osam pa do podne, pa onda u
tri po podne pa do šest, ne izbijaš iz kancelarije. Pa kako drukčije da se ubije vreme, ako se stariji sa mlađima i drug sa drugom ne
pošali. Ali, zato, brate, ne moraš da se gađaš državnim stvarima,
TASA: A danas, gospodin-Žiko, ukvasili oblande pa naredali po stolici, a ja seo pa se sav ulepio. Evo da vidiš ako ne veruješ! (Nagne
se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa, te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelariskim oblandama.)
ŽIKA: (Plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu.) Po-kaži ti to svojoj ženi, magarče matori!
TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve
intabulacije. Otkad ih tražim, čoveku prošao rok za žalbu zbog toga što se izgubila akta.
ŽIKA: A ti drugi put, ako hoćeš da kome ne prođe rok za žalbu, nemoj da mećeš akta na moj sto. Ne meći mi na sto ništa što ima roka,
razumeš? Ne volim rokove, upamti to! 'Ajde marš!
TASA: (Odlazi sa skupljenim aktima).
VIII
MILADIN PREĐAŠNJI
ŽIKA: (Počne da radi pa tresne akta.) Neka ide do đavola i ova Kaja! Šta me se tiču tuđa deca! I onako mi pršte glava!
MILADIN: (Unosi isceđenu krpu.) Evo, gospodin-Žiko!
ŽIKA: Bre pa ti kao da si išao da isced'š krpu u Atlanski Okean. Već sam i zaboravio za tebe. Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je
sebi oko glave.)
MILADIN: (Nastavlja kazivanje.) Pa taj Josif, iz sela Trbušnice, uvraća tako češće kod mene u dućan...
IX
KAPETAN JEROTIJE, PREĐAŠNJI
JEROTIJE: (Ulazi s polja pod kapom.) Je l' nije tu gospodin-Vića?
MILISAV: Nije!
JEROTIJE: Dabome da nije, kad uvrtio sebi u glavu da nađe saučesnike. Šta će mu saučesnici, da ga pita čovek? Traži se lice; traže
spisi a ne... (Spazi Miladina.) Je l' ovaj gazda-Miladin ima neka važna posla kod tebe, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo.
MILADIN: Razumem, gospodin Žiko! (Ode.)
X
PREĐAŠNJI BEZ MILADINA
JEROTIJE: (Milisavu.) A jesu li tu u fijoci spisi što su nađeni kod onoga?
MILISAV: Ovde su.
JEROTIJE: Dobro ih čuvaj, otvori četvore oči. A je l' ti tu poverljivi protokol?
MILISAV: Jeste, gospodine kapetane.
JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fijoke jedan protokol.) Zavedi (Milisav umoči pero i očekuje.) "Kapetan ovog sreza,
Go-spodina Ministra unutrašnjih dela izveštava depešom, da je u svome srezu pronašao i pritvorio lice koje je poverljivom depešom
od 7. ov. meseca traženo. Spisi nađeni pri njemu oduzeti su i zajedno sa dotičnim licem biće pod strogom stražom sprovedeni u
Beograd. Sveza Pov. U. broj 4742." Jesi zapisao?
MILISAV: Jesam.
JEROTIJE: Koji ti je broj?
MILISAV: Pov. 117.
ŽIKA: Ama zar vi još niste telegrafisali gospodinu ministru?
JEROTIJE: Pa nisam, dabome, kad onaj gospodin-Vića okupio: čekajte da vidimo ima li i saučesnike pa onda da javite. I evo, čitava
dva sata prošlo kako je u apsi, čitava dva sata kako smo spasli državu, a ja o tome ne izveštavam ministra. Idem ovaj čas na telegraf,
poneo sam šifre pa ću tamo napisati. Moram lično, jer ovaj naš novi telegraf ista, kad je trezan, kuca kao singerova ma-šina, a kad
provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidi šifrovanu depešu a on pljune kao da si mu, bože me prosti, ne znam šta pogano pokazao. I
onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vrati ću
se ja. (Pođe pa se kod vrata seti i vrati se.) A jes', boga mi, recite gospodin-Vići, čim dođe, neka iz-vede onoga iz apse i neka otpočne
saslušanje. Nek svrši, znaš, dok ja dođem, ono: kako se zoveš, odakle si, jesi li osuđivan i tako te stvari. Posle ću ja već nastaviti...
MILISAV: Kako: zar nećete vi to lično, gospodine kapetane?
JEROTIJE: Ama hoću, samo opet, nek on počne.
ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:02 am
JEROTIJE: Možete me i pričekati, al' bolje je neka počne. Znaš, te nihiliste vrlo su vešti da sakriju bombu. Pretreseš ga do gole kože -
nema ništa; izvedeš ga na saslušanje i učtivo ga zapitaš kako se zoveš, a on, u odgo-vor na to pitanje, bombu pa - buuu!... Ode i
kapetan i sve sresko osoblje u vazduh. A neko tek mora ostati da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga-đaju. Zato,
znaš, počnite vi, pa ako vidim da onaj ništa ne baca, eto mene!
ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrtanje po vazduhu.)
JEROTIJE: Može biti neće baciti ništa, ali bolje je biti obazriv! A ovaj... ne zaboravite reći gospodin-Vići da pozove i dva građanina
kao prisutnike, jer stvar je kri-vična, pa se ne može bez dva prisutna građanina isleđivati. Tako mu recite i neka počne odmah, neka ne
čeka mene, ja moram da posijem depešu. (Ode.)
XI
ŽIKA, MILISAV
ŽIKA: Bre, ala se prepao kapetan.
MILISAV: A tek da si ga video jutros.
ŽIKA: Kad jutros?
MILISAV: Pa kad smo napali Evropu.
ŽIKA: E? A kako je bilo, boga ti? I ne pričaš mi?
MILISAV: Kako? Badava mu ja napravim najlepši plan, - što kažu i sam bi mi Bizmark čestitao - kad se ne izvede sve kako je
naređeno. Eto, sam kapetan, nije ni došao na lice mesta. Kobajagi zagovorio se usput.
ŽIKA: A jeste li svi odjedanput upali u sobu?
MILISAV: Jok! Prvo, kapetan nije ni stigao na lice mesta...
XII
MILADIN: (Uvlači se lagano u kancela-riju.)
ŽIKA: (I ne obraćajući pažnju na Miladina.) A Vića?
MILISAV: I ja i gospodin-Vića stigli smo u isto vreme.
MILADIN: (Koji je prišao stolu Zikinom.) Ovaj... gospodin-Žiko, otišao je gospodin kapetan.
ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta?
MILADIN: Pa to, znaš, gospodin-Žiko, kako ti rekoh, taj Josif iz Trbušnice, uvraćao je tako kao čovek u moj dućan, pa...
ŽIKA: E, jesi čuo, baš si ti nekakav neučtiv čovek! Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josif a iz Trbušnice. Kako to, oca
mu, ne pomisliš malo: "Ovi činovnici padoše s nogu radeći, pravo je da se odmore i da kao ljudi progovore reč dve."
MILADIN: Pa, ja...
ŽIKA: Šta, pa ti. Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad,
čekaj još koji dan.
MILADIN: Pa ja velim...
ŽIKA: Ama nema šta da ti veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem posle i nate-nane da te saslušam.
MILADIN: Velim, znaš, već tri meseca zbog toga dolazim.
ŽIKA: Pa tri meseca, nego! A šta bi ti hteo da svr-šiš valjda stvar za tri dana. Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseca, a ti bi
hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda to je tako, uzbere se kao zrela kruška. Pravda, to je strpljenje,
upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate!
MILADIN: Pa ja čekam već...
ŽIKA: E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata, pa bi ti onaj tamo morao kazati: "Če-kaj..." - ako je samo tamo na
nebu uređena admini-stracija i ako ima nekog reda... 'Ajde, izađi napolje dok svršimo razgovor pa ću te ja zvati.
MILADIN: Dobro! (Odlazi.)
XIII
ŽIKA, MILISAV, JOSA
ŽIKA: Pa onda? (Zvoni.)
MILISAV: Ja i gospodin Vića uđemo sami.
JOSA: (Javlja se na vratima).
ŽIKA: Ne pušćaj više nikog?
JOSA: (Povlači se).
MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se. Ja predlažem da pone-semo jedan džak pa da
ujedanput upadnemo u sobu i da mu rizbijemo džak na glavu. Gospodin Vića predlaže da napu-nimo šake alevom paprikom, da
upadnemo u sobu pa da mu saspemo alevu papriku u oči. Taman se mi tako do-govaramo, a dođe sobarica pa kaže: "More, ne bojte se,
pitom čovek kao jagnje. Jutros sam ga, veli pomilovala za podvaljak, pa mek kao rukavica i miriše sav na parfim!" Al', opet, mi kao
vrtimo glavom, jer može čovek imati kožu meku kao rukavica, i mirisati na parfim, pa opet da ima revolver u džepu. Onda nama kaže
sobarica: "Ja ću da kidišem na njega!" Ima, znaš, hrabrih sobarica, pa smeju tako da kidišu na čoveka! Kucne na vrata, a otud
odgovara onaj kao golub: "Slobodno!" Nama zaigra srce...
ŽIKA: ... I siđe u pantalone!
MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al' ... opet, znaš, nisam rad da poginem. Ja sam, vidiš ka-dar da nasrnem golim
grudima na čitav bataljon nepri-jatelja - ali kad ima gde da se zaklonim da ne može da me pogodi. Nije što je mene strah da me on
pogodi, nego samo zato što nisam rad da poginem!
ŽIKA: Pa ko je prvi ušao?
MILISAV: Sobarica.
ŽIKA: A onaj?
XIV
VIĆA, PREĐAŠNJI
MILISAV: Ah, eto gospodin-Viće, pa nek ti on kaže.
VIĆA: Šta to?
MILISAV: Pričam gospodin-Žiki, kako se kapetan jutros prepao.
VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih da pohapsimo, a on ne
sme. A gde je on, boga vam?
ŽIKA: Otišao da posije depešu ministru.
VIĆA: Pa što, brate, nije čekao ja da mu je konceptiram? Ko zna šta će on sve napisati.
MILISAV: Nije more toliko zbog depeše; otišao je da se ukloni dok mi ne izvršimo saslušanje nad onim.
VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati?
ŽIKA: Neće. Veli, može onaj imati bombu, - pa bum! A on, što kaže gospodin Milisav, ne bi rad bio da pogine. Nego je kazao da
počneš ti isleđenje i bez njega.
VIĆA: Vala i ne treba mi, i volim sam da rukovodim celu stvar. Daj mi, boga ti, gospodine Milisave, one spise nađene kod optuženog.
MILISAV: (Dajući mu.) A, kaže kapetan, treba i dva građanina, prisutnika...
VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo?
ŽIKA: Jednoga imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju.
VIĆA: Pa zar iz 'apse?
ŽIKA: A što, brate, ako je i u 'apsi, on je opet gra-đanin. A nije da kažeš da je za neki zločin, nego proturao lažne dinare. Nije ih on
kovao, nego samo proturao' a to, brate, i ja, kad mi se nađe u džepu, gledam da proturim. Pa i sam gospodin kapetan, kad naiđe na
olovni groš, od-voji, veli: "Ovo je dobro za tas kad idem u crkvu."
VIĆA: 'Ajd', daj mi te tvoje građane!
ŽIKA: (Zvoni.)
JOSA: (Na vratima).
ŽIKA: Nek uđe gazda Miladin i kaži apsandžiji da mi dovede Spasu mehandžiju.
JOSA: (Povuče se.)
VIĆA: (Milisavu.) Hoćeš ti, boga ti, gospodin-Milisave, da vodiš zapisnik. Poverljivo je i, posle, taj zapisnik ide ministru.
MILISAV: Ja ću, razume se!
nema ništa; izvedeš ga na saslušanje i učtivo ga zapitaš kako se zoveš, a on, u odgo-vor na to pitanje, bombu pa - buuu!... Ode i
kapetan i sve sresko osoblje u vazduh. A neko tek mora ostati da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga-đaju. Zato,
znaš, počnite vi, pa ako vidim da onaj ništa ne baca, eto mene!
ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrtanje po vazduhu.)
JEROTIJE: Može biti neće baciti ništa, ali bolje je biti obazriv! A ovaj... ne zaboravite reći gospodin-Vići da pozove i dva građanina
kao prisutnike, jer stvar je kri-vična, pa se ne može bez dva prisutna građanina isleđivati. Tako mu recite i neka počne odmah, neka ne
čeka mene, ja moram da posijem depešu. (Ode.)
XI
ŽIKA, MILISAV
ŽIKA: Bre, ala se prepao kapetan.
MILISAV: A tek da si ga video jutros.
ŽIKA: Kad jutros?
MILISAV: Pa kad smo napali Evropu.
ŽIKA: E? A kako je bilo, boga ti? I ne pričaš mi?
MILISAV: Kako? Badava mu ja napravim najlepši plan, - što kažu i sam bi mi Bizmark čestitao - kad se ne izvede sve kako je
naređeno. Eto, sam kapetan, nije ni došao na lice mesta. Kobajagi zagovorio se usput.
ŽIKA: A jeste li svi odjedanput upali u sobu?
MILISAV: Jok! Prvo, kapetan nije ni stigao na lice mesta...
XII
MILADIN: (Uvlači se lagano u kancela-riju.)
ŽIKA: (I ne obraćajući pažnju na Miladina.) A Vića?
MILISAV: I ja i gospodin-Vića stigli smo u isto vreme.
MILADIN: (Koji je prišao stolu Zikinom.) Ovaj... gospodin-Žiko, otišao je gospodin kapetan.
ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta?
MILADIN: Pa to, znaš, gospodin-Žiko, kako ti rekoh, taj Josif iz Trbušnice, uvraćao je tako kao čovek u moj dućan, pa...
ŽIKA: E, jesi čuo, baš si ti nekakav neučtiv čovek! Vidiš da se dva činovnika razgovaraju, a ti tvoga Josif a iz Trbušnice. Kako to, oca
mu, ne pomisliš malo: "Ovi činovnici padoše s nogu radeći, pravo je da se odmore i da kao ljudi progovore reč dve."
MILADIN: Pa, ja...
ŽIKA: Šta, pa ti. Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad,
čekaj još koji dan.
MILADIN: Pa ja velim...
ŽIKA: Ama nema šta da ti veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem posle i nate-nane da te saslušam.
MILADIN: Velim, znaš, već tri meseca zbog toga dolazim.
ŽIKA: Pa tri meseca, nego! A šta bi ti hteo da svr-šiš valjda stvar za tri dana. Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseca, a ti bi
hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda to je tako, uzbere se kao zrela kruška. Pravda, to je strpljenje,
upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate!
MILADIN: Pa ja čekam već...
ŽIKA: E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata, pa bi ti onaj tamo morao kazati: "Če-kaj..." - ako je samo tamo na
nebu uređena admini-stracija i ako ima nekog reda... 'Ajde, izađi napolje dok svršimo razgovor pa ću te ja zvati.
MILADIN: Dobro! (Odlazi.)
XIII
ŽIKA, MILISAV, JOSA
ŽIKA: Pa onda? (Zvoni.)
MILISAV: Ja i gospodin Vića uđemo sami.
JOSA: (Javlja se na vratima).
ŽIKA: Ne pušćaj više nikog?
JOSA: (Povlači se).
MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se. Ja predlažem da pone-semo jedan džak pa da
ujedanput upadnemo u sobu i da mu rizbijemo džak na glavu. Gospodin Vića predlaže da napu-nimo šake alevom paprikom, da
upadnemo u sobu pa da mu saspemo alevu papriku u oči. Taman se mi tako do-govaramo, a dođe sobarica pa kaže: "More, ne bojte se,
pitom čovek kao jagnje. Jutros sam ga, veli pomilovala za podvaljak, pa mek kao rukavica i miriše sav na parfim!" Al', opet, mi kao
vrtimo glavom, jer može čovek imati kožu meku kao rukavica, i mirisati na parfim, pa opet da ima revolver u džepu. Onda nama kaže
sobarica: "Ja ću da kidišem na njega!" Ima, znaš, hrabrih sobarica, pa smeju tako da kidišu na čoveka! Kucne na vrata, a otud
odgovara onaj kao golub: "Slobodno!" Nama zaigra srce...
ŽIKA: ... I siđe u pantalone!
MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al' ... opet, znaš, nisam rad da poginem. Ja sam, vidiš ka-dar da nasrnem golim
grudima na čitav bataljon nepri-jatelja - ali kad ima gde da se zaklonim da ne može da me pogodi. Nije što je mene strah da me on
pogodi, nego samo zato što nisam rad da poginem!
ŽIKA: Pa ko je prvi ušao?
MILISAV: Sobarica.
ŽIKA: A onaj?
XIV
VIĆA, PREĐAŠNJI
MILISAV: Ah, eto gospodin-Viće, pa nek ti on kaže.
VIĆA: Šta to?
MILISAV: Pričam gospodin-Žiki, kako se kapetan jutros prepao.
VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih da pohapsimo, a on ne
sme. A gde je on, boga vam?
ŽIKA: Otišao da posije depešu ministru.
VIĆA: Pa što, brate, nije čekao ja da mu je konceptiram? Ko zna šta će on sve napisati.
MILISAV: Nije more toliko zbog depeše; otišao je da se ukloni dok mi ne izvršimo saslušanje nad onim.
VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati?
ŽIKA: Neće. Veli, može onaj imati bombu, - pa bum! A on, što kaže gospodin Milisav, ne bi rad bio da pogine. Nego je kazao da
počneš ti isleđenje i bez njega.
VIĆA: Vala i ne treba mi, i volim sam da rukovodim celu stvar. Daj mi, boga ti, gospodine Milisave, one spise nađene kod optuženog.
MILISAV: (Dajući mu.) A, kaže kapetan, treba i dva građanina, prisutnika...
VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo?
ŽIKA: Jednoga imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju.
VIĆA: Pa zar iz 'apse?
ŽIKA: A što, brate, ako je i u 'apsi, on je opet gra-đanin. A nije da kažeš da je za neki zločin, nego proturao lažne dinare. Nije ih on
kovao, nego samo proturao' a to, brate, i ja, kad mi se nađe u džepu, gledam da proturim. Pa i sam gospodin kapetan, kad naiđe na
olovni groš, od-voji, veli: "Ovo je dobro za tas kad idem u crkvu."
VIĆA: 'Ajd', daj mi te tvoje građane!
ŽIKA: (Zvoni.)
JOSA: (Na vratima).
ŽIKA: Nek uđe gazda Miladin i kaži apsandžiji da mi dovede Spasu mehandžiju.
JOSA: (Povuče se.)
VIĆA: (Milisavu.) Hoćeš ti, boga ti, gospodin-Milisave, da vodiš zapisnik. Poverljivo je i, posle, taj zapisnik ide ministru.
MILISAV: Ja ću, razume se!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:02 am
XV
PREĐAŠNJI, MILADIN, ZATIM SPASA
MILADIN: (Ulazi, prilazi gospodin Žiki i počinje svoje kazivanje.) Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraća tako češće kao čovek u moj
dućan..
ŽIKA: (Ščepa divit.) Čuješ, ako mi još jedan-put pomeneš toga Josifa iz Trbušnice, ja ću te divitom u glavu!
MILADIN: Pa ja kao mislim...
ŽIKA: Ama šta imaš da misliš. Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!
VIĆA: Boga ti, gospodin-Žiko, da mi ustupiš tvoje mesto.
ŽIKA: Hoću! (Diže se.) Evo, sedi!
SPASA: (Ulazi).
ŽIKA: A, eto ga, to je taj građanin iz 'apse.
SPASA: Ni za šta, boga mi, gospodin-Žiko, ni za šta.
ŽIKA: Znam, de, verujem ja tebi; a ono što si proturao lažne dinare, to je onako, više šale radi.
SPASA: U brzini, gospodin-Žiko, znaš kako je, u brzini!
ŽIKA: Pa jes', što kažeš, u brzini. U brzini ga pri-miš, u brzini ga i daš!
SPASA: Jes'!
ŽIKA: Znam de! Nego, ne valja mu samo što smo ti u fijoci našli sto i nekoliko lažnih dinara.
SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina...
ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar.
SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.
ŽIKA: Ništa, ništa, za ovaj put će da te prođe. Treba mi znaš ovde jedan građanin koji nije osuđivan, a kako je u ovoj varoši teško naći
građanina koji nije osuđivan, to još ako i tebe osudim... 'Ajde, neka ti prođe zasad, samo da promeniš vino; ono vino ti ne valja.
SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvol'te prekosu-tra, drugo vino ću otvoriti.
ŽIKA: E, sad 'ajde tamo kod gospodina-Viće.
VIĆA: (Koji je dotle razgledao akta.) Je l' vi znate zašto ste ovde?
MILADIN, SPASA: (U jedan glas.) Ne znamo, gospodin-Vićo!
VIĆA: Imam da saslušam jednog vrlo velikog politič-kog krivca, pa po zakonu treba da su prisutna dva građa-nina. (Zvoni. Josi koji
se pojavi.) Donesi iz praktikantske sobe dve stolice. (Josa ode u praktikanstku sobu.)
SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo!
VIĆA: Ne biva, nije to za malo. Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.)
MILADIN: (Sedajući rikne i ripne prihvatajući se rukom za zadnjicu).
ŽIKA: Šta je more?
MILADIN: Nabodo' se, gospodine, uh, grdno se nabodo'!
ŽIKA: Ako, de, ako! Pa dabome, kad ona stoka Josa uzme Tasinu stolicu. (Zagleda stolicu i uzima nešto.) Gle, molim te, metli mu
iglu.
MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe!
ŽIKA: Eh, pa i ti! Nije ti valjda s te strane oko. Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad
slobodno!
MILADIN: (Seda s nepoverenjem).
VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave? Na-piši mu tamo "rađeno" i upiši imena prisutnika. (Zvoni, Josi koji se javlja na
vratima.) Dovedi mi onoga gospodina iz 'apse.
JOSA: Koga?
VIĆA: Onoga de, jutrošnjega. Kao da su ti pune 'apsane gospode, pa ne znaš koga?
JOSA: A jes'! (Ode.)
VIĆA: (Milisavu.) Jesi li napisao zaglavlje?
MILISAV: Jesam!
VIĆA: Upisao si i ove?
MILISAV: Jesam!
VIĆA: (Građanima.) Slušajte vi, bre! Da ne pri-čate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete,
isprebijaću vas kao mačke, u ime države.
MILADIN, SPASA: (Jednoglasno.) Jok! Kako! Molim te!
VIĆA: Upamtite samo što vam kažem!
XVI
ĐOKA, PREDAŠNJI
VIĆA: (Pri ulasku Đokinom opšti po-kret. Vića se iskašljuje i počinje strogo.) Priđi bliže!
ĐOKA: (Mlad, ulizan, udešen. Prilazi preplašeno.) Molim lepo!
VIĆA: Kako ti je ime i prezime?
ĐOKA: Đorđe Ristić.
VIĆA: Odakle si rodom?
ĐOKA: Iz Pančeva.
VIĆA: Pišeš li, gospodine Milisave?
MILISAV: Pišem, pišem!
VIĆA: Kakvo ti je zanimanje?
ĐOKA: Apotekarski pomoćnik.
VIĆA: (Bajagi u tome nazire nešto.) Aha, dakle apotekarski pomoćnik? Zapiši mu tako, gospodine Milisave, kako on kaže, pa ćemo
videti već. (Đoki.) A koliko ti je godina?
ĐOKA: Dvadeset i šest.
VIĆA: Piši! Jesi li bio koji put osuđivan?...
ĐOKA: Nisam!
VIĆA: Čekaj, ne prekidaj! Jesi li bio koji put osu-đivan i zašto?
ĐOKA: Nisam!
VIĆA: (Milisavu.) Zapiši, gospodine Milisave! (Đoki.) A znaš li zašto si uhapšen?
ĐOKA: Ne znam!
VIĆA: A možeš li ti meni kazati zašto si, uopšte i kojim poslom, došao u ovu varoš?
ĐOKA: Ne mogu... to je tajna!
VIĆA: (Značajno.) Tajna? Aha, tu smo! Tako te hoću! Piši, gospodine Milisave: "Upitan zašto je došao u ovosresku varoš, izjavljuje
da je došao po izvesnim taj-nim poslovima o kojima vlasti ne smeju znati."
ĐOKA: Nisam tako kazao!
VIĆA: Nego kako si kazao? (Građanima.) Je li tako kazao?
SPASA, MILADIN: (Jednoglasno.) Tako je, go-spodin-Vićo!
ĐOKA: Molim vas, ja sam kazao da je to moja tajna.
PREĐAŠNJI, MILADIN, ZATIM SPASA
MILADIN: (Ulazi, prilazi gospodin Žiki i počinje svoje kazivanje.) Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraća tako češće kao čovek u moj
dućan..
ŽIKA: (Ščepa divit.) Čuješ, ako mi još jedan-put pomeneš toga Josifa iz Trbušnice, ja ću te divitom u glavu!
MILADIN: Pa ja kao mislim...
ŽIKA: Ama šta imaš da misliš. Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!
VIĆA: Boga ti, gospodin-Žiko, da mi ustupiš tvoje mesto.
ŽIKA: Hoću! (Diže se.) Evo, sedi!
SPASA: (Ulazi).
ŽIKA: A, eto ga, to je taj građanin iz 'apse.
SPASA: Ni za šta, boga mi, gospodin-Žiko, ni za šta.
ŽIKA: Znam, de, verujem ja tebi; a ono što si proturao lažne dinare, to je onako, više šale radi.
SPASA: U brzini, gospodin-Žiko, znaš kako je, u brzini!
ŽIKA: Pa jes', što kažeš, u brzini. U brzini ga pri-miš, u brzini ga i daš!
SPASA: Jes'!
ŽIKA: Znam de! Nego, ne valja mu samo što smo ti u fijoci našli sto i nekoliko lažnih dinara.
SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina...
ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar.
SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.
ŽIKA: Ništa, ništa, za ovaj put će da te prođe. Treba mi znaš ovde jedan građanin koji nije osuđivan, a kako je u ovoj varoši teško naći
građanina koji nije osuđivan, to još ako i tebe osudim... 'Ajde, neka ti prođe zasad, samo da promeniš vino; ono vino ti ne valja.
SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvol'te prekosu-tra, drugo vino ću otvoriti.
ŽIKA: E, sad 'ajde tamo kod gospodina-Viće.
VIĆA: (Koji je dotle razgledao akta.) Je l' vi znate zašto ste ovde?
MILADIN, SPASA: (U jedan glas.) Ne znamo, gospodin-Vićo!
VIĆA: Imam da saslušam jednog vrlo velikog politič-kog krivca, pa po zakonu treba da su prisutna dva građa-nina. (Zvoni. Josi koji
se pojavi.) Donesi iz praktikantske sobe dve stolice. (Josa ode u praktikanstku sobu.)
SPASA: Ako, da postojimo, gospodin-Vićo!
VIĆA: Ne biva, nije to za malo. Ima tu sat i više posla. (Josa je doneo i namestio stolice.)
MILADIN: (Sedajući rikne i ripne prihvatajući se rukom za zadnjicu).
ŽIKA: Šta je more?
MILADIN: Nabodo' se, gospodine, uh, grdno se nabodo'!
ŽIKA: Ako, de, ako! Pa dabome, kad ona stoka Josa uzme Tasinu stolicu. (Zagleda stolicu i uzima nešto.) Gle, molim te, metli mu
iglu.
MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe!
ŽIKA: Eh, pa i ti! Nije ti valjda s te strane oko. Šala, brate. Znaš kako je, činovnici se šale između sebe, a ti opet... Sedi, sedi sad
slobodno!
MILADIN: (Seda s nepoverenjem).
VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave? Na-piši mu tamo "rađeno" i upiši imena prisutnika. (Zvoni, Josi koji se javlja na
vratima.) Dovedi mi onoga gospodina iz 'apse.
JOSA: Koga?
VIĆA: Onoga de, jutrošnjega. Kao da su ti pune 'apsane gospode, pa ne znaš koga?
JOSA: A jes'! (Ode.)
VIĆA: (Milisavu.) Jesi li napisao zaglavlje?
MILISAV: Jesam!
VIĆA: Upisao si i ove?
MILISAV: Jesam!
VIĆA: (Građanima.) Slušajte vi, bre! Da ne pri-čate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete,
isprebijaću vas kao mačke, u ime države.
MILADIN, SPASA: (Jednoglasno.) Jok! Kako! Molim te!
VIĆA: Upamtite samo što vam kažem!
XVI
ĐOKA, PREDAŠNJI
VIĆA: (Pri ulasku Đokinom opšti po-kret. Vića se iskašljuje i počinje strogo.) Priđi bliže!
ĐOKA: (Mlad, ulizan, udešen. Prilazi preplašeno.) Molim lepo!
VIĆA: Kako ti je ime i prezime?
ĐOKA: Đorđe Ristić.
VIĆA: Odakle si rodom?
ĐOKA: Iz Pančeva.
VIĆA: Pišeš li, gospodine Milisave?
MILISAV: Pišem, pišem!
VIĆA: Kakvo ti je zanimanje?
ĐOKA: Apotekarski pomoćnik.
VIĆA: (Bajagi u tome nazire nešto.) Aha, dakle apotekarski pomoćnik? Zapiši mu tako, gospodine Milisave, kako on kaže, pa ćemo
videti već. (Đoki.) A koliko ti je godina?
ĐOKA: Dvadeset i šest.
VIĆA: Piši! Jesi li bio koji put osuđivan?...
ĐOKA: Nisam!
VIĆA: Čekaj, ne prekidaj! Jesi li bio koji put osu-đivan i zašto?
ĐOKA: Nisam!
VIĆA: (Milisavu.) Zapiši, gospodine Milisave! (Đoki.) A znaš li zašto si uhapšen?
ĐOKA: Ne znam!
VIĆA: A možeš li ti meni kazati zašto si, uopšte i kojim poslom, došao u ovu varoš?
ĐOKA: Ne mogu... to je tajna!
VIĆA: (Značajno.) Tajna? Aha, tu smo! Tako te hoću! Piši, gospodine Milisave: "Upitan zašto je došao u ovosresku varoš, izjavljuje
da je došao po izvesnim taj-nim poslovima o kojima vlasti ne smeju znati."
ĐOKA: Nisam tako kazao!
VIĆA: Nego kako si kazao? (Građanima.) Je li tako kazao?
SPASA, MILADIN: (Jednoglasno.) Tako je, go-spodin-Vićo!
ĐOKA: Molim vas, ja sam kazao da je to moja tajna.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:02 am
VIĆA: Pa tvoja, dabome da je tvoja! Ali sad, kad smo te ulovili, sad je naša. Piši ti samo, gospodine Milisave, kako sam ti kazao.
XVII
KAPETAN, PREĐAŠNJI
KAPETAN: (Ulazi obazrivo, trgne se kad se sretne sa Đokinim pogledom, pa kad vidi da nema nikakve opasnosti, upadne i ustremi se
pravo na Đoku. Zastane spazivši ga i posmatra ga.) Je l' to taj? A? To si ti, je li, golube moj? Dakle ti si? A izabrao si ovuda, kroz moj
srez, a? E, moj sinko, mali si ti da meni promakneš! Drugačiji pa sa mnom nisu izlazili na kraj, te ti ćeš! Jesi li počeo, gospodin Vićo?
VIĆA: Jesam!
KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine?
VIĆA: Jeste!
KAPETAN: (Spazivši Miladina i Spasu.) A šta će ovi ovde?
MILADIN I SPASA: (Jednovremeno.) Građani, gospodine!
KAPETAN: More, znam ja da su oni građani, nego šta će ovde?
VIĆA: Pa mora prisutnici.
ŽIKA: Sami ste vi naredili.
KAPETAN: (Seti se.) A jes', bome! A jesi l' ti, gospodine Vićo, kazao ovim građanima da drže jezik za zube?
VIĆA: Rekao sam im!
KAPETAN: (Građanima.) Obesiću vas za jezik, razumete li, ako čujem da ovu državnu tajnu krčmite u čaršiji! (Opet gleda Đoku.)
Dakle ti si to, golube moj, a? (Vići.) Priznaje li?
VIĆA: Priznaje!
ĐOKA: Ne priznajem ja ništa!
KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao. Gle ti njega! Priznaješ, nego šta! A ako ne priznaješ, ti ćeš priznati, jer ja sam već telegrafirao
ministru da si priznao. Ne možeš ti valjda sad menjati navode vlasti. (Vadi, iz džepa depešu i daje je Vići.) Pročitaj mu, gospodine
Vićo, kako sam telegrafirao gospodinu ministru da bi se mogao u svojim iskazima držati toga! (Đoki.) A ti slu-šaj, pa tako od reči do
reči da mi kažeš na saslušanju!
VIĆA: (Čita.) "Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. Beograd. Uloživši nečuven trud i požrtvovanje, uspeo sam uhvatiti lice o kome
govori vaš telegram Pov. Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opa-snosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i tek posle
očajne borbe, uspeo sam savladati ga..." (Buni se.) Ama, gospodine kapetane .. .
KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar? 'Ajd', ko je bio centar?
VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta.
KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio. Glavno je, vlast je bila na licu mesta.
ĐOKA: Al' ja se nisam branio.
KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...
VIĆA: (Čita.) "Iz priznanja okrivljenoga izlazi da je on nihilista, u vezi sa najvećim inozemskim revoluci-onarima ..."
ĐOKA: Ja nisam zlikovac, ja nisam ni za šta kriv, ja - protestujem!...
KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori!
VIĆA: (Čita.)"... i da mu je namera bila kako di-nastiju tako i celu državu baciti u vazduh. Iz spisa nađe-nih pri njemu vide se jasno te
njegove namere... Molim za dalja upustva."
KAPETAN: (Đoki.) Eto, jesi čuo? Pa sad ne možeš ti drukčije govoriti no što sam ja već javio ministru! (Milisavu.) Jesi l' ti zapisao,
gospodin-Milisave, da je priznao sve?
VIĆA: Nisam ga još sve pitao.
KAPETAN: Jesi l' ga pitao šta je po zanimanju?
VIĆA: Apotekarski pomoćnik.
KAPETAN: (Razočaran.) Šta? Apotekarski po-moćnik?
VIĆA: Pa tako on kaže.
KAPETAN: Pa dabome da on tako kaže. On može reći i da je pevac u crkvi svetoga Marka, al' smo za to mi tu da cenimo njegov
iskaz... Apotekarski pomoćnik. Otkud apotekarski pomoćnik može biti revolucionar?! Piši ti njemu, gospodine Milisave, mašinski
šloser, ili bivši ruski oficir, ili, ako hoćeš, bivši španski mornar. (Đoki.) To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si
bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar?
ĐOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik.
ŽIKA: Pa što, gospodine kapetane, može i to.
KAPETAN: Pa ono,, jes' što kažeš, gospodin-Žiko, ti apotekari mešaju otrove, špirituse, bengalske vatre i druge opasne stvari. Al',
brate ne liči mi nekako: apotekarski pomoćnik pa revolucionar. Baš mi nekako ne liči! (Đoki.) Pa dobro, 'ajde neka si apotekarski
pomoćnik, al' ti priznaješ da si nosio antidinastičke spise?
ĐOKA: Ne priznajem!
KAPETAN: Kako ne priznaješ? A šta je ovo? (Vići.) Gde su hartije nađene kod njega?
VIĆA: (Daje mu.) Evo!
KAPETAN: A šta je ovo, a?
ĐOKA: To su moje hartije, uzeli su mi ih iz džepa.
KAPETAN: Tvoje hartije, dabome da su tvoje hartije! Al' to je ono! Ovo te kolje, moj brajko, pa bolje ti je pri-znaj sve pošteno.
ĐOKA: Ja ne znam šta da priznam.
KAPETAN: Ako ne znaš, ja ću te već naučiti šta ćeš priznati. (Vići.) Jesi l' pregledao ove hartije, gospo-dine Vićo?
VIĆA: Nisam, gospodine kapetane.
KAPETAN: E 'ajde, to prvo da svršimo. (Dreši paketić koji je vezan kanapom.)
ĐOKA: Ja to ne dozvoljavam, to su moje sasvim pri-vatne stvari.
KAPETAN: Gle, gle, privatne stvari. A što hoćeš da baciš državu u vazduh, je l' i to tvoja privatna stvar? Sve ovo mora da se pročita.
ĐOKA: Ali, molim vas...
KAPETAN: (Ne slušajući ga.) Piši ti, gospo-dine Milisave: (Diktira.) "Zatim se prešlo na čitanje spisa i hartija nađenih kod optuženog
u..." (Vići.) Gde je držao ovo?
VIĆA: U unutrašnjem džepu od kaputa.
KAPETAN: (Nastavlja diktiranje.) "...na-đenih kod optuženog u naročitom unutrašnjem džepu od kaputa." Jesi l' zapisao? Deder,
gospodine Vićo, po redu. (Daje mu hartije.)
ĐOKA: Ali ja vas lepo molim, gospodine kapetane!
KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe. Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u
rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!
VIĆA: (Otvorio je prvi listić hartije.) Ovo je neki račun, šta li?
KAPETAN: Čitaj ti samo!
ĐOKA: Ali, zaboga! . .
KAPETAN: (Đoki.) Pst! (Vići.) Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Veš dat baba Sari na pranje."
ĐOKA: Eto, vidite!
KAPETAN: (Vići.) Ama, čitaj kad ti kažem! Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke ši-fre, pa jedno pišu a ono mu
drugo znači. Gospodin-Žiko, molim te, obrati i ti pažnju.
VIĆA: (Čita.) "Dvanaest marama za nos."
KAPETAN: Hm! Hm! "Dvanaest marama za nos". Kobajagi! (Đoki.) 'Ajde, reci ti nama pošteno, šta si time hteo reći?
ĐOKA: To što piše.
KAPETAN: Čitaj, gospodin-Vićo, dalje!
VIĆA: Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća.
KAPETAN: Hm! Hm! "Šest košulja, tri peškira, če-tiri para gaća." Zar mu to ne dođe, gospodin-Žiko, kao neki raspored vojnih
jedinica? A?
VIĆA: "Dve jegerke."
KAPETAN: "Dve jegerke", a? I to mi kao nešto su-mnjivo dođe. "Dve jegerke." (Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio
pod tim "dve jegerke?"
ĐOKA: To što piše!
XVII
KAPETAN, PREĐAŠNJI
KAPETAN: (Ulazi obazrivo, trgne se kad se sretne sa Đokinim pogledom, pa kad vidi da nema nikakve opasnosti, upadne i ustremi se
pravo na Đoku. Zastane spazivši ga i posmatra ga.) Je l' to taj? A? To si ti, je li, golube moj? Dakle ti si? A izabrao si ovuda, kroz moj
srez, a? E, moj sinko, mali si ti da meni promakneš! Drugačiji pa sa mnom nisu izlazili na kraj, te ti ćeš! Jesi li počeo, gospodin Vićo?
VIĆA: Jesam!
KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine?
VIĆA: Jeste!
KAPETAN: (Spazivši Miladina i Spasu.) A šta će ovi ovde?
MILADIN I SPASA: (Jednovremeno.) Građani, gospodine!
KAPETAN: More, znam ja da su oni građani, nego šta će ovde?
VIĆA: Pa mora prisutnici.
ŽIKA: Sami ste vi naredili.
KAPETAN: (Seti se.) A jes', bome! A jesi l' ti, gospodine Vićo, kazao ovim građanima da drže jezik za zube?
VIĆA: Rekao sam im!
KAPETAN: (Građanima.) Obesiću vas za jezik, razumete li, ako čujem da ovu državnu tajnu krčmite u čaršiji! (Opet gleda Đoku.)
Dakle ti si to, golube moj, a? (Vići.) Priznaje li?
VIĆA: Priznaje!
ĐOKA: Ne priznajem ja ništa!
KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao. Gle ti njega! Priznaješ, nego šta! A ako ne priznaješ, ti ćeš priznati, jer ja sam već telegrafirao
ministru da si priznao. Ne možeš ti valjda sad menjati navode vlasti. (Vadi, iz džepa depešu i daje je Vići.) Pročitaj mu, gospodine
Vićo, kako sam telegrafirao gospodinu ministru da bi se mogao u svojim iskazima držati toga! (Đoki.) A ti slu-šaj, pa tako od reči do
reči da mi kažeš na saslušanju!
VIĆA: (Čita.) "Gospodinu Ministru unutrašnjih dela. Beograd. Uloživši nečuven trud i požrtvovanje, uspeo sam uhvatiti lice o kome
govori vaš telegram Pov. Broj 4742. Prilikom hvatanja izložio sam lično život opa-snosti, jer je zlikovac nasrnuo na mene i tek posle
očajne borbe, uspeo sam savladati ga..." (Buni se.) Ama, gospodine kapetane .. .
KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar? 'Ajd', ko je bio centar?
VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta.
KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio. Glavno je, vlast je bila na licu mesta.
ĐOKA: Al' ja se nisam branio.
KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...
VIĆA: (Čita.) "Iz priznanja okrivljenoga izlazi da je on nihilista, u vezi sa najvećim inozemskim revoluci-onarima ..."
ĐOKA: Ja nisam zlikovac, ja nisam ni za šta kriv, ja - protestujem!...
KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori!
VIĆA: (Čita.)"... i da mu je namera bila kako di-nastiju tako i celu državu baciti u vazduh. Iz spisa nađe-nih pri njemu vide se jasno te
njegove namere... Molim za dalja upustva."
KAPETAN: (Đoki.) Eto, jesi čuo? Pa sad ne možeš ti drukčije govoriti no što sam ja već javio ministru! (Milisavu.) Jesi l' ti zapisao,
gospodin-Milisave, da je priznao sve?
VIĆA: Nisam ga još sve pitao.
KAPETAN: Jesi l' ga pitao šta je po zanimanju?
VIĆA: Apotekarski pomoćnik.
KAPETAN: (Razočaran.) Šta? Apotekarski po-moćnik?
VIĆA: Pa tako on kaže.
KAPETAN: Pa dabome da on tako kaže. On može reći i da je pevac u crkvi svetoga Marka, al' smo za to mi tu da cenimo njegov
iskaz... Apotekarski pomoćnik. Otkud apotekarski pomoćnik može biti revolucionar?! Piši ti njemu, gospodine Milisave, mašinski
šloser, ili bivši ruski oficir, ili, ako hoćeš, bivši španski mornar. (Đoki.) To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si
bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar?
ĐOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik.
ŽIKA: Pa što, gospodine kapetane, može i to.
KAPETAN: Pa ono,, jes' što kažeš, gospodin-Žiko, ti apotekari mešaju otrove, špirituse, bengalske vatre i druge opasne stvari. Al',
brate ne liči mi nekako: apotekarski pomoćnik pa revolucionar. Baš mi nekako ne liči! (Đoki.) Pa dobro, 'ajde neka si apotekarski
pomoćnik, al' ti priznaješ da si nosio antidinastičke spise?
ĐOKA: Ne priznajem!
KAPETAN: Kako ne priznaješ? A šta je ovo? (Vići.) Gde su hartije nađene kod njega?
VIĆA: (Daje mu.) Evo!
KAPETAN: A šta je ovo, a?
ĐOKA: To su moje hartije, uzeli su mi ih iz džepa.
KAPETAN: Tvoje hartije, dabome da su tvoje hartije! Al' to je ono! Ovo te kolje, moj brajko, pa bolje ti je pri-znaj sve pošteno.
ĐOKA: Ja ne znam šta da priznam.
KAPETAN: Ako ne znaš, ja ću te već naučiti šta ćeš priznati. (Vići.) Jesi l' pregledao ove hartije, gospo-dine Vićo?
VIĆA: Nisam, gospodine kapetane.
KAPETAN: E 'ajde, to prvo da svršimo. (Dreši paketić koji je vezan kanapom.)
ĐOKA: Ja to ne dozvoljavam, to su moje sasvim pri-vatne stvari.
KAPETAN: Gle, gle, privatne stvari. A što hoćeš da baciš državu u vazduh, je l' i to tvoja privatna stvar? Sve ovo mora da se pročita.
ĐOKA: Ali, molim vas...
KAPETAN: (Ne slušajući ga.) Piši ti, gospo-dine Milisave: (Diktira.) "Zatim se prešlo na čitanje spisa i hartija nađenih kod optuženog
u..." (Vići.) Gde je držao ovo?
VIĆA: U unutrašnjem džepu od kaputa.
KAPETAN: (Nastavlja diktiranje.) "...na-đenih kod optuženog u naročitom unutrašnjem džepu od kaputa." Jesi l' zapisao? Deder,
gospodine Vićo, po redu. (Daje mu hartije.)
ĐOKA: Ali ja vas lepo molim, gospodine kapetane!
KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe. Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u
rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!
VIĆA: (Otvorio je prvi listić hartije.) Ovo je neki račun, šta li?
KAPETAN: Čitaj ti samo!
ĐOKA: Ali, zaboga! . .
KAPETAN: (Đoki.) Pst! (Vići.) Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Veš dat baba Sari na pranje."
ĐOKA: Eto, vidite!
KAPETAN: (Vići.) Ama, čitaj kad ti kažem! Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke ši-fre, pa jedno pišu a ono mu
drugo znači. Gospodin-Žiko, molim te, obrati i ti pažnju.
VIĆA: (Čita.) "Dvanaest marama za nos."
KAPETAN: Hm! Hm! "Dvanaest marama za nos". Kobajagi! (Đoki.) 'Ajde, reci ti nama pošteno, šta si time hteo reći?
ĐOKA: To što piše.
KAPETAN: Čitaj, gospodin-Vićo, dalje!
VIĆA: Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća.
KAPETAN: Hm! Hm! "Šest košulja, tri peškira, če-tiri para gaća." Zar mu to ne dođe, gospodin-Žiko, kao neki raspored vojnih
jedinica? A?
VIĆA: "Dve jegerke."
KAPETAN: "Dve jegerke", a? I to mi kao nešto su-mnjivo dođe. "Dve jegerke." (Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio
pod tim "dve jegerke?"
ĐOKA: To što piše!
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:03 am
KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet. Tebi, vidiš, za ovu tvoju krivicu ne gine kuršum u čelo, pa
priznavao ti ili ne priznavao. E, pa onda, što ne bi lepo sve priznao, jer kad bi priznao, ti bi imao jednu olakšavnu okolnost za sebe. Ne
kažem da bi ti ta olakšavna okolnost pomogla da te ne vežu za kolac, al' opet, odužuješ se nekako svojoj savesti. I kad te vežu za
kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: "Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!" Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim
kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si još mlad čovek pa treba da misliš na svoju budućnost.
ĐOKA: Ama šta vi govorite, gospodine? Kakav kolac, kakav kuršum, nisam ja ništa kriv!
KAPETAN: Dobro, sinko, ja sam pokušao lepim da te privolim, no kad ne pristaješ, kajaćeš se al' će dockan biti. (Vići.) Čitaj dalje!
VIĆA: Nema više na ovoj hartiji. Sad ima ovaj notes.
KAPETAN: Ima li što u njemu?
VIĆA: (Zagleda u notes.) Prva strana prazna, samo jedan datum napisan. Na drugoj strani neka pesma.
KAPETAN: Aha, pesma! Oružje, krv, revolucija, slo-boda... To, to, čitaj boga ti, Vićo!
ĐOKA: Ja bih vas molio!
KAPETAN: Je l' hoćeš da priznaš?
BOKA: Ama nemam šta da priznam.
KAPETAN: Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Svaki, dušo moja, Snosi ljubav razno, Al' men' je bez tebe Uvek srce prazno!"
KAPETAN: Cvrc! Pa to, bre, nešto kao iz lire! (Đoki.) Imaš li ti, brate, što opasnije? Ovo nije ništa! (Vići.) Ima li još?
VIĆA: Ima! (Čita.)
"Ja te volim, dušo, Žarom srca svoga, Ti si meni zvezda Srca mlađanoga!"
KAPETAN: Svirajte mi tamburaši, jedan, dva! Je l' tako, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Pa liči pomalo.
KAPETAN: (Đoki.) Sram te bilo, i ti si mi revolu-cionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne "četiri
para gaća". Pa onda, mesto da si ljudski napisao kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti "Dušo
moja, žica mlađanoga, jedan dva!"... Ima li još što, gospodine Vićo?
VIĆA: Ima na ovoj strani neki zapis.
KAPETAN: Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Protivu zatvora".
KAPETAN: Kako reče?
VIĆA: "Protivu zatvora".
KAPETAN: Aha, aha, tu može još da bude nešto. Naslov je sasvim politički: "Protivu zatvora." Jer ti novi ljudi su zato da se ukine
vojska, da se ukine činovništvo, da se ukinu zatvora. Što se tiče vojske, ne razumem se u vojničkim stvarima, ali što se tiče
činovništva, kako može da se ukine, pitam ja vas? Ti si zato da se ukine, al' ja, brate, nisam, jer imam trideset i dve godine ukazne
službe. Počekaj još osam godina, da napunim godine za punu penziju, pa ukidaj posle. A hoćeš da se ukinu i zatvori? Pa dobro, pitam
ja tebe: (Đoki.) gde bih ja tebe odjutros uhapsio da su ukinuti zatvori? 'Ajde reci mi, gde bih te držao u 'apsi? (Vići.) Deder da ga
čujemo, šta kaže protivu zatvora?
VIĆA: (Čita.) "U jednu čašu vruće vode metni jednu kašiku gorke soli, rastvori to, ispij i šetaj malo zatim."
KAPETAN: (Razočaran.) Pa ovo je ono... zbog stomaka...
VIĆA: (Čita.) "Najpodesnije je sredstvo ricinus, koji se može uzeti u pivu, mleku ili ...
KAPETAN: Jes', to je ono. To ti, gospodin-Žiko, da prepišeš. Ti patiš od tih stvari. (Vići.) Pa je l' to sve?
VIĆA: (Razgledao je notes.) Nema ovde u notesu ništa više.
KAPETAN: Ama baš ništa? Jesi l' dobro pregledao?
VIĆA: Nema.
KAPETAN: Ima li još kakve hartije?
VIĆA: Ima jedno pismo.
ĐOKA: (Skoči besno.) To ne dozvoljavam! (Hoće da ščepa pismo.)
KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola. I svi ostali poskoče preplašeno.)
ĐOKA: Pre ću poginuti no što ću to dozvoliti!
KAPETAN: Aha! Aha! Tu smio! Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.) Tu smo, dakle, golube, pipnuli smo tamo gde boli!
(Pojavi se Josa na vrata.) Ima li još koga tu?
JOSA: Aleksa!
KAPETAN: Zovi ga, dođite obojica!
JOSA: (Mane glavom te ulazi i Aleksa).
KAPETAN: Držite ovoga!
ĐOKA: Ali, gospodine kapetane!
KAPETAN: Držite ga, kad vam kažem! (Tek kad ga uhvate, kapetan se oslobodi i priđe mu.) Držite ga čvrsto, taj preti! Zapiši,
gospodine Milisave, da je hteo nasrnuti na mene! Vidiš li, gospodine Vićo, da sam tačno izvestio gospodina ministra da sam s
opasno-šću života vršio istragu! Ali ne marim, ne marim, go-spodo, ni svoj život da dam kad treba poslužiti državi! Deder, čitaj boga
ti, gospodine Vićo, jer izgleda da sad tek nailazi ono što je glavno. (Doki.) Je l' tako? To pismo te boli, je li? E, onda čitaj, gospodine
Vićo, znaš kako mi je uživanje tuđa pisma da čitam. Samo molim te slovo po slovo, svaku reč da čujemo.
VIĆA: (Čita.) "Dušo moja".
KAPETAN: (Razočaran.) Opet "dušo moja!" (Đoki.) Ama, ti si bre neka šušumiga!
ĐOKA: Molim vas, ja ne dozvoljavam da me vređate,
KAPETAN: E, boga ti! Pazi, molim te, šta mi nakaziva! Da te ne vređam, je li? A ti što vređaš državu, to ništa, je li? Čitaj, boga ti,
gospodine Vićo!
ĐOKA: Ja vas preklinjem, gospodine kapetane, da ne dozvolite čitanje toga pisma. Ako već mora biti, proči-tajte ga vi sami!
KAPETAN: A ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitamo tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga,
gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!
VIĆA: (Čita.) "Da bi ti bilo sve jasno, moram ti izneti celu situaciju ovamo kod nas..."
KAPETAN: (Zadovoljan.) Tako, brate, jedva je-danput nešto revolucionarno. Situacija, dakle, a? Deder da čujemo tu situaciju?
Slušajte svi pažljivo da ni jednu reč ne ispustimo!
VIĆA: (Čita.) "Moj otac, iako je sreski kapetan, starovremski je čovek ili, ako hoćeš iskreno da ti kažem, glup je i ograničen. On je
pre bio poštar, pa je tamo ne-što zabrljao te su ga najurili iz službe pa je docnije pre-šao u policiju".. .
KAPETAN: (Najpre je sa radoznalošću, zatim sa zaprepašćenjem slušao početak pisma, prelazeći ispitujućim pogledom sve redom.
Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne.) Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj kako da kažem... Čekaj,
molim te! Ko piše to pismo?
VIĆA: (Zagledao je kraj pisma. Zlobno.) Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane!
KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena?
VIĆA: Eto, vidite potpis, ako ne verujete. (Daje mu pismo.)
KAPETAN: (Zagleda potpis.) "Marica!"... (Poražen, slomljen, hukće i seta uzbuđeno. Najzad zastane pred Vićom i više poverljivo.) A
ovaj... Šta bi ti rekao, gospodin-Vićo, na koga se kao odnosi ovo što ona piše?
VIĆA: Pa na vas, izgleda.
KAPETAN: I ja bih tako rekao. Odmah sam poznao sebe. (Građanima.) Ne slušajte vi, bre, svašta! Niste vi pozvani ovde da sve
čujete! (Metne pismo u džep.) Ovo se pisano, gospodine Vićo, neće čitati!
VIĆA: Mora, gospodine kapetane.
KAPETAN: Ovo se pismo neće čitati! Gde piše da se moraju čitati pisma koja piše moja ćerka?
VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okriv-ljenoga, a ovo je istraga. A pošto ja vodim istragu, to hoću da se držim zakonskih
propisa.
priznavao ti ili ne priznavao. E, pa onda, što ne bi lepo sve priznao, jer kad bi priznao, ti bi imao jednu olakšavnu okolnost za sebe. Ne
kažem da bi ti ta olakšavna okolnost pomogla da te ne vežu za kolac, al' opet, odužuješ se nekako svojoj savesti. I kad te vežu za
kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: "Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!" Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim
kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si još mlad čovek pa treba da misliš na svoju budućnost.
ĐOKA: Ama šta vi govorite, gospodine? Kakav kolac, kakav kuršum, nisam ja ništa kriv!
KAPETAN: Dobro, sinko, ja sam pokušao lepim da te privolim, no kad ne pristaješ, kajaćeš se al' će dockan biti. (Vići.) Čitaj dalje!
VIĆA: Nema više na ovoj hartiji. Sad ima ovaj notes.
KAPETAN: Ima li što u njemu?
VIĆA: (Zagleda u notes.) Prva strana prazna, samo jedan datum napisan. Na drugoj strani neka pesma.
KAPETAN: Aha, pesma! Oružje, krv, revolucija, slo-boda... To, to, čitaj boga ti, Vićo!
ĐOKA: Ja bih vas molio!
KAPETAN: Je l' hoćeš da priznaš?
BOKA: Ama nemam šta da priznam.
KAPETAN: Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Svaki, dušo moja, Snosi ljubav razno, Al' men' je bez tebe Uvek srce prazno!"
KAPETAN: Cvrc! Pa to, bre, nešto kao iz lire! (Đoki.) Imaš li ti, brate, što opasnije? Ovo nije ništa! (Vići.) Ima li još?
VIĆA: Ima! (Čita.)
"Ja te volim, dušo, Žarom srca svoga, Ti si meni zvezda Srca mlađanoga!"
KAPETAN: Svirajte mi tamburaši, jedan, dva! Je l' tako, gospodin-Žiko?
ŽIKA: Pa liči pomalo.
KAPETAN: (Đoki.) Sram te bilo, i ti si mi revolu-cionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne "četiri
para gaća". Pa onda, mesto da si ljudski napisao kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti "Dušo
moja, žica mlađanoga, jedan dva!"... Ima li još što, gospodine Vićo?
VIĆA: Ima na ovoj strani neki zapis.
KAPETAN: Čitaj!
VIĆA: (Čita.) "Protivu zatvora".
KAPETAN: Kako reče?
VIĆA: "Protivu zatvora".
KAPETAN: Aha, aha, tu može još da bude nešto. Naslov je sasvim politički: "Protivu zatvora." Jer ti novi ljudi su zato da se ukine
vojska, da se ukine činovništvo, da se ukinu zatvora. Što se tiče vojske, ne razumem se u vojničkim stvarima, ali što se tiče
činovništva, kako može da se ukine, pitam ja vas? Ti si zato da se ukine, al' ja, brate, nisam, jer imam trideset i dve godine ukazne
službe. Počekaj još osam godina, da napunim godine za punu penziju, pa ukidaj posle. A hoćeš da se ukinu i zatvori? Pa dobro, pitam
ja tebe: (Đoki.) gde bih ja tebe odjutros uhapsio da su ukinuti zatvori? 'Ajde reci mi, gde bih te držao u 'apsi? (Vići.) Deder da ga
čujemo, šta kaže protivu zatvora?
VIĆA: (Čita.) "U jednu čašu vruće vode metni jednu kašiku gorke soli, rastvori to, ispij i šetaj malo zatim."
KAPETAN: (Razočaran.) Pa ovo je ono... zbog stomaka...
VIĆA: (Čita.) "Najpodesnije je sredstvo ricinus, koji se može uzeti u pivu, mleku ili ...
KAPETAN: Jes', to je ono. To ti, gospodin-Žiko, da prepišeš. Ti patiš od tih stvari. (Vići.) Pa je l' to sve?
VIĆA: (Razgledao je notes.) Nema ovde u notesu ništa više.
KAPETAN: Ama baš ništa? Jesi l' dobro pregledao?
VIĆA: Nema.
KAPETAN: Ima li još kakve hartije?
VIĆA: Ima jedno pismo.
ĐOKA: (Skoči besno.) To ne dozvoljavam! (Hoće da ščepa pismo.)
KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola. I svi ostali poskoče preplašeno.)
ĐOKA: Pre ću poginuti no što ću to dozvoliti!
KAPETAN: Aha! Aha! Tu smio! Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.) Tu smo, dakle, golube, pipnuli smo tamo gde boli!
(Pojavi se Josa na vrata.) Ima li još koga tu?
JOSA: Aleksa!
KAPETAN: Zovi ga, dođite obojica!
JOSA: (Mane glavom te ulazi i Aleksa).
KAPETAN: Držite ovoga!
ĐOKA: Ali, gospodine kapetane!
KAPETAN: Držite ga, kad vam kažem! (Tek kad ga uhvate, kapetan se oslobodi i priđe mu.) Držite ga čvrsto, taj preti! Zapiši,
gospodine Milisave, da je hteo nasrnuti na mene! Vidiš li, gospodine Vićo, da sam tačno izvestio gospodina ministra da sam s
opasno-šću života vršio istragu! Ali ne marim, ne marim, go-spodo, ni svoj život da dam kad treba poslužiti državi! Deder, čitaj boga
ti, gospodine Vićo, jer izgleda da sad tek nailazi ono što je glavno. (Doki.) Je l' tako? To pismo te boli, je li? E, onda čitaj, gospodine
Vićo, znaš kako mi je uživanje tuđa pisma da čitam. Samo molim te slovo po slovo, svaku reč da čujemo.
VIĆA: (Čita.) "Dušo moja".
KAPETAN: (Razočaran.) Opet "dušo moja!" (Đoki.) Ama, ti si bre neka šušumiga!
ĐOKA: Molim vas, ja ne dozvoljavam da me vređate,
KAPETAN: E, boga ti! Pazi, molim te, šta mi nakaziva! Da te ne vređam, je li? A ti što vređaš državu, to ništa, je li? Čitaj, boga ti,
gospodine Vićo!
ĐOKA: Ja vas preklinjem, gospodine kapetane, da ne dozvolite čitanje toga pisma. Ako već mora biti, proči-tajte ga vi sami!
KAPETAN: A ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitamo tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga,
gospodine Vićo, nego čitaj! Slušajte!
VIĆA: (Čita.) "Da bi ti bilo sve jasno, moram ti izneti celu situaciju ovamo kod nas..."
KAPETAN: (Zadovoljan.) Tako, brate, jedva je-danput nešto revolucionarno. Situacija, dakle, a? Deder da čujemo tu situaciju?
Slušajte svi pažljivo da ni jednu reč ne ispustimo!
VIĆA: (Čita.) "Moj otac, iako je sreski kapetan, starovremski je čovek ili, ako hoćeš iskreno da ti kažem, glup je i ograničen. On je
pre bio poštar, pa je tamo ne-što zabrljao te su ga najurili iz službe pa je docnije pre-šao u policiju".. .
KAPETAN: (Najpre je sa radoznalošću, zatim sa zaprepašćenjem slušao početak pisma, prelazeći ispitujućim pogledom sve redom.
Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne.) Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj kako da kažem... Čekaj,
molim te! Ko piše to pismo?
VIĆA: (Zagledao je kraj pisma. Zlobno.) Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane!
KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena?
VIĆA: Eto, vidite potpis, ako ne verujete. (Daje mu pismo.)
KAPETAN: (Zagleda potpis.) "Marica!"... (Poražen, slomljen, hukće i seta uzbuđeno. Najzad zastane pred Vićom i više poverljivo.) A
ovaj... Šta bi ti rekao, gospodin-Vićo, na koga se kao odnosi ovo što ona piše?
VIĆA: Pa na vas, izgleda.
KAPETAN: I ja bih tako rekao. Odmah sam poznao sebe. (Građanima.) Ne slušajte vi, bre, svašta! Niste vi pozvani ovde da sve
čujete! (Metne pismo u džep.) Ovo se pisano, gospodine Vićo, neće čitati!
VIĆA: Mora, gospodine kapetane.
KAPETAN: Ovo se pismo neće čitati! Gde piše da se moraju čitati pisma koja piše moja ćerka?
VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okriv-ljenoga, a ovo je istraga. A pošto ja vodim istragu, to hoću da se držim zakonskih
propisa.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:03 am
KAPETAN: Ti da se držiš zakonskih propisa?! E, blago zakonu ako se i ti prihvatiš za njega!
VIĆA: (Zlobno.) Iz ovoga se pisma vidi da gospo-đica voli nekog i zato se prema čestitim domaćim sino-vima onako ponaša. Pa kad
je tako, onda bar neka pukne bruka!
KAPETAN: Je l' to tebe boli?
VIĆA: To je moja stvar šta mene boli, ja samo tražim da se čita pismo radi potpunosti istrage!
KAPETAN: Jok! Ovde se neće čitati. Čitaćemo ga posle ja i ti, kad ostanemo sami.
VIĆA: (Ščepa kapu.) Onda, gospodine kapetane, ja odoh! (Pođe.)
KAPETAN: Kuda more?
VIĆA: Napuštam dužnost i idem na telegraf da pod-nesem gospodinu ministru telegrafsku ostavku i da kažem zašto je podnosim.
KAPETAN: Pa ne moraš, brate, ministru da kažeš, možeš i meni.
VIĆA: Dovde mi je već došlo! Ja se mučim i hvatam ovoga razbojnika, a vi telegrafirate, "s opasnošću života uhvatio sam ga". Ja
gutam to i trpim, jer imam druga obećanja, a ono - evo, gospođica piše ljubavna pisma. Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da
bude.
KAPETAN: Čekaj de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate! Pazi, nemojte vi da mi platite za sve!
(Žiki.) Je l' mora, gospodin-Žiko, da se čita pismo?
ŽIKA: Pa ono, mora!
ĐOKA: Bolje nemojte čitati dalje.
KAPETAN: Ti da ćutiš, jesi l' čuo? (Milisavu.) Je l' ti, gospodine Milisave, veliš da se mora čitati?
MILISAV: Pa jes'!
KAPETAN: Dobro! Sedi, gospodine Vićo, pa nastavi posao, A pismo čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.) Baš da ga ne uživa
gospodin-Vića. (Građanima.) A vi ne-mojte slušati, jer će da vas izede đavo!
ŽIKA: Je l' ispočetka?
KAPETAN: Ama kako ispočetka. Što smo čuli, čuli smo! Čitaj odande gde smo stali...
ŽIKA: ... "A docnije prešao u policiju" ...
KAPETAN: Odatle, jes'!
ŽIKA: (Čita.) "Pa on i majka navalili da pođem ovde za jednog sreskog pisara, jednog preispoljnjeg kli-pana koji liči na petla, a i
inače je nitkov i lopov prvo-klasni, te ceo srez pišti od njega..."
VIĆA: (Plane i skoči.) Molim, ja ne dozvolja-vam da se čita to pismo.
KAPETAN: Ehe!
VIĆA: Ja neću to da trpim, ja ne dozvoljavam!
KAPETAN: E, vidiš li, sinko goli, našta izađe stvar? Zaokupio tu: dokumenat, zakon, istraga, a ono eno šta ispade! Ama čim tebi pade
na pamet zakon, gospodine Vićo, znao sam ja da će tu nešto naopako izaći.
VIĆA: To je sramota da jedna gospođica, ćerka našeg starešine...
KAPETAN: (Nastavlja.) Izgrdi tog istog starešinu.
VIĆA: To je drugo.
KAPETAN: Zašto drugo?
VIĆA: Ono je više vaša, familijarna stvar. Ali je ovo uvreda u zvaničnoj dužnosti. Ja ću podneti tužbu za nanetu mi uvredu.
KAPETAN: Sasvim. Podnesi je meni!
VIĆA: Znam ja kome ću podneta! (Iz kapetanove privatne sobe čuje se tresak, kao kad se razbijaju sudovi. Vrata se naglo otvaraju i
otud lete u kancelariju: tanjiri, šerpenje i saksije sa cvećem. Svi zaprepašćeni skaču sa svojih mesta. Otvaraju se vrata od praktikantske
sobe, te svi praktikanti nagrnu na vrata.)
KAPETAN: (Skoči prestravljen.) Šta je to, more?
XVIII
ANĐA, ZATIM MARICA I PREĐAŠNJI
ANĐA: (Pojavi se usplahirena na vrati-ma.) Goveče! Ako si muž, ako si otac i ako si vlast, a ti pomaži!
KAPETAN: Ama kakav je to lom?
ANĐA: Porazbija ti ćerka sve po kući!
KAPETAN: Gle, razbojnika! Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona?
MARICA: (Dolazi i prilazi pravo ocu.) Evo me! (Spazi Đoku, pa mu poleti.) Đoko, slatki Đoko!
KAPETAN: (Iznenađen.) Šta-a-a-a? Đoka?!!
ANĐA: (Takođe iznenađena.) To... Đoka?!!
MARICA: Jeste, jeste, to je Đoka.
KAPETAN: (Miriše Đoku.) Bog i duša, on je! Miriše na promincle.
ANĐA: (Još nikako ne može da dođe k sebi.) Ama onaj Đoka?
KAPETAN: Pa onaj de, što se buniš!
MARICA: Jeste, onaj Đoka. Ja sam ti kazala, majka, da će on doći i, evo došao je. Išla sam i u kafanu, tražila sam ga.
KAPETAN: Ko išao?
MARICA: Ja!
KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš?
MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.
KAPETAN: E, dobro, čula si i sad si ga videla, a sad, 'ajd' tamo u sobu, da mi nastavimo svoj posao.
MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega. Ja ću ga ovde, pred celim svetom, zagrliti, pa ne možete da me odvojite. (Zagrli čvrsto
Đoku.)
VIĆA: (Drekne.) Molim, ja protestujem! Ovo je kancelarija, ovo je zvanični izviđaj, ovo je državno nadleštvo; i ja protestujem da se u
državnom nadleštvu pri-vatna lica grle i ljube.
KAPETAN: Ama, čekaj de, pa ti! Šta si zaurlao?
VIĆA: Molim da se zapiše u protokol istrage da se ovde, u kancelariji, privatna lica ljube i grle pred očima vlasti.
KAPETAN: Ama, pusti mene prvo da prečistim ra-čune!
VIĆA: (Besan.) Ja protestujem u ime državnog mo-rala i ja, u ime države, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim očima. Ja
nisam dužan u zvaničnoj du-žnosti da gledam ljubljenje i grljenje u državnom nad-leštvu i izjavljujem da smatram to kao uvredu u
zvaničnoj dužnosti. Izvol'te vi sami nastavite istragu (Ščepa kapu i naglo ode.)
XIX
PREĐAŠNJI, BEZ VIĆE
KAPETAN: Pa jes', tako je, ima pravo čovek. To je uvreda u zvaničnoj dužnosti. (Spazi praktikante.) A šta ste se vi, bre, tu iskupili,
kao da je ovo menaže-rija? (Ščepa divite, lenjire i sve što mu dođe do ruku i gađa ih te se oni povlače i zatvaraju vrata.) Pa i vi,
razbojnici! Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi biste leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom
u zadnjicu i izbacuje ih tako. Ovom prilikom i jedan od građana, Spasa, nađe se tu nekako te i on izleti udaren nogom. Drugi građanin,
Miladin, čim je kapetan pobesneo i počeo ziparati, sakrio se napred, iza rafa za fascikule, i tu se šću-ćurio i ne dišući, te ostaje na sceni
sve do kraja.)
ANĐA: (Pokušavajući da mu kaže nešto.) Jerotije!
KAPETAN: Ćut'!
MARICA: Oče!
KAPETAN: Ćut'!
ĐOKA: Gospodine kapetane!...
KAPETAN: Ćuti, Đoko, jer sad ću te noktima za-daviti! Sve si mi ti ovo, onako apotekarski, zamešao i posolio!
ĐOKA: Hteo sam samo...
KAPETAN: Ćut'! (Anđi.) Skloni mi ispred očiju, i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo.
ANĐA: (Uhvati Đoku i Maricu i odvodi ih u svoju sobu.)
XX
KAPETAN, ŽIKA, MILISAV
KAPETAN (Žiki i Milisavu): Videste li, ljudi, šta bi ovo? I gospodin ministar sad čita moju de-pešu: "nasrnuo na moj život", a on
ovde, usred kancela-rije, nasrnuo na moju ćerku.
ŽIKA: Ovaj ...
KAPETAN: Znam šta hoćeš da kažeš: nasrnula ona na njega. Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve
strane.
ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo!
KAPETAN: A šta misliš, kuda je otišao on?
ŽIKA: Pa... valjda na telegraf.
KAPETAN: Na telegraf? Šta će tamo?
ŽIKA: Pa valjda da telegrafira ministru.
VIĆA: (Zlobno.) Iz ovoga se pisma vidi da gospo-đica voli nekog i zato se prema čestitim domaćim sino-vima onako ponaša. Pa kad
je tako, onda bar neka pukne bruka!
KAPETAN: Je l' to tebe boli?
VIĆA: To je moja stvar šta mene boli, ja samo tražim da se čita pismo radi potpunosti istrage!
KAPETAN: Jok! Ovde se neće čitati. Čitaćemo ga posle ja i ti, kad ostanemo sami.
VIĆA: (Ščepa kapu.) Onda, gospodine kapetane, ja odoh! (Pođe.)
KAPETAN: Kuda more?
VIĆA: Napuštam dužnost i idem na telegraf da pod-nesem gospodinu ministru telegrafsku ostavku i da kažem zašto je podnosim.
KAPETAN: Pa ne moraš, brate, ministru da kažeš, možeš i meni.
VIĆA: Dovde mi je već došlo! Ja se mučim i hvatam ovoga razbojnika, a vi telegrafirate, "s opasnošću života uhvatio sam ga". Ja
gutam to i trpim, jer imam druga obećanja, a ono - evo, gospođica piše ljubavna pisma. Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da
bude.
KAPETAN: Čekaj de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate! Pazi, nemojte vi da mi platite za sve!
(Žiki.) Je l' mora, gospodin-Žiko, da se čita pismo?
ŽIKA: Pa ono, mora!
ĐOKA: Bolje nemojte čitati dalje.
KAPETAN: Ti da ćutiš, jesi l' čuo? (Milisavu.) Je l' ti, gospodine Milisave, veliš da se mora čitati?
MILISAV: Pa jes'!
KAPETAN: Dobro! Sedi, gospodine Vićo, pa nastavi posao, A pismo čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.) Baš da ga ne uživa
gospodin-Vića. (Građanima.) A vi ne-mojte slušati, jer će da vas izede đavo!
ŽIKA: Je l' ispočetka?
KAPETAN: Ama kako ispočetka. Što smo čuli, čuli smo! Čitaj odande gde smo stali...
ŽIKA: ... "A docnije prešao u policiju" ...
KAPETAN: Odatle, jes'!
ŽIKA: (Čita.) "Pa on i majka navalili da pođem ovde za jednog sreskog pisara, jednog preispoljnjeg kli-pana koji liči na petla, a i
inače je nitkov i lopov prvo-klasni, te ceo srez pišti od njega..."
VIĆA: (Plane i skoči.) Molim, ja ne dozvolja-vam da se čita to pismo.
KAPETAN: Ehe!
VIĆA: Ja neću to da trpim, ja ne dozvoljavam!
KAPETAN: E, vidiš li, sinko goli, našta izađe stvar? Zaokupio tu: dokumenat, zakon, istraga, a ono eno šta ispade! Ama čim tebi pade
na pamet zakon, gospodine Vićo, znao sam ja da će tu nešto naopako izaći.
VIĆA: To je sramota da jedna gospođica, ćerka našeg starešine...
KAPETAN: (Nastavlja.) Izgrdi tog istog starešinu.
VIĆA: To je drugo.
KAPETAN: Zašto drugo?
VIĆA: Ono je više vaša, familijarna stvar. Ali je ovo uvreda u zvaničnoj dužnosti. Ja ću podneti tužbu za nanetu mi uvredu.
KAPETAN: Sasvim. Podnesi je meni!
VIĆA: Znam ja kome ću podneta! (Iz kapetanove privatne sobe čuje se tresak, kao kad se razbijaju sudovi. Vrata se naglo otvaraju i
otud lete u kancelariju: tanjiri, šerpenje i saksije sa cvećem. Svi zaprepašćeni skaču sa svojih mesta. Otvaraju se vrata od praktikantske
sobe, te svi praktikanti nagrnu na vrata.)
KAPETAN: (Skoči prestravljen.) Šta je to, more?
XVIII
ANĐA, ZATIM MARICA I PREĐAŠNJI
ANĐA: (Pojavi se usplahirena na vrati-ma.) Goveče! Ako si muž, ako si otac i ako si vlast, a ti pomaži!
KAPETAN: Ama kakav je to lom?
ANĐA: Porazbija ti ćerka sve po kući!
KAPETAN: Gle, razbojnika! Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona?
MARICA: (Dolazi i prilazi pravo ocu.) Evo me! (Spazi Đoku, pa mu poleti.) Đoko, slatki Đoko!
KAPETAN: (Iznenađen.) Šta-a-a-a? Đoka?!!
ANĐA: (Takođe iznenađena.) To... Đoka?!!
MARICA: Jeste, jeste, to je Đoka.
KAPETAN: (Miriše Đoku.) Bog i duša, on je! Miriše na promincle.
ANĐA: (Još nikako ne može da dođe k sebi.) Ama onaj Đoka?
KAPETAN: Pa onaj de, što se buniš!
MARICA: Jeste, onaj Đoka. Ja sam ti kazala, majka, da će on doći i, evo došao je. Išla sam i u kafanu, tražila sam ga.
KAPETAN: Ko išao?
MARICA: Ja!
KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš?
MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.
KAPETAN: E, dobro, čula si i sad si ga videla, a sad, 'ajd' tamo u sobu, da mi nastavimo svoj posao.
MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega. Ja ću ga ovde, pred celim svetom, zagrliti, pa ne možete da me odvojite. (Zagrli čvrsto
Đoku.)
VIĆA: (Drekne.) Molim, ja protestujem! Ovo je kancelarija, ovo je zvanični izviđaj, ovo je državno nadleštvo; i ja protestujem da se u
državnom nadleštvu pri-vatna lica grle i ljube.
KAPETAN: Ama, čekaj de, pa ti! Šta si zaurlao?
VIĆA: Molim da se zapiše u protokol istrage da se ovde, u kancelariji, privatna lica ljube i grle pred očima vlasti.
KAPETAN: Ama, pusti mene prvo da prečistim ra-čune!
VIĆA: (Besan.) Ja protestujem u ime državnog mo-rala i ja, u ime države, izjavljujem da ovo ne mogu da gledam svojim očima. Ja
nisam dužan u zvaničnoj du-žnosti da gledam ljubljenje i grljenje u državnom nad-leštvu i izjavljujem da smatram to kao uvredu u
zvaničnoj dužnosti. Izvol'te vi sami nastavite istragu (Ščepa kapu i naglo ode.)
XIX
PREĐAŠNJI, BEZ VIĆE
KAPETAN: Pa jes', tako je, ima pravo čovek. To je uvreda u zvaničnoj dužnosti. (Spazi praktikante.) A šta ste se vi, bre, tu iskupili,
kao da je ovo menaže-rija? (Ščepa divite, lenjire i sve što mu dođe do ruku i gađa ih te se oni povlače i zatvaraju vrata.) Pa i vi,
razbojnici! Napravili se junaci na jednog apotekarskog pomoćnika, a da je hajduk, vi biste leđa uz zid. Napolje! (Bije pandure nogom
u zadnjicu i izbacuje ih tako. Ovom prilikom i jedan od građana, Spasa, nađe se tu nekako te i on izleti udaren nogom. Drugi građanin,
Miladin, čim je kapetan pobesneo i počeo ziparati, sakrio se napred, iza rafa za fascikule, i tu se šću-ćurio i ne dišući, te ostaje na sceni
sve do kraja.)
ANĐA: (Pokušavajući da mu kaže nešto.) Jerotije!
KAPETAN: Ćut'!
MARICA: Oče!
KAPETAN: Ćut'!
ĐOKA: Gospodine kapetane!...
KAPETAN: Ćuti, Đoko, jer sad ću te noktima za-daviti! Sve si mi ti ovo, onako apotekarski, zamešao i posolio!
ĐOKA: Hteo sam samo...
KAPETAN: Ćut'! (Anđi.) Skloni mi ispred očiju, i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo.
ANĐA: (Uhvati Đoku i Maricu i odvodi ih u svoju sobu.)
XX
KAPETAN, ŽIKA, MILISAV
KAPETAN (Žiki i Milisavu): Videste li, ljudi, šta bi ovo? I gospodin ministar sad čita moju de-pešu: "nasrnuo na moj život", a on
ovde, usred kancela-rije, nasrnuo na moju ćerku.
ŽIKA: Ovaj ...
KAPETAN: Znam šta hoćeš da kažeš: nasrnula ona na njega. Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve
strane.
ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo!
KAPETAN: A šta misliš, kuda je otišao on?
ŽIKA: Pa... valjda na telegraf.
KAPETAN: Na telegraf? Šta će tamo?
ŽIKA: Pa valjda da telegrafira ministru.
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:04 am
KAPETAN: Ministru? Kakvom ministru, po bogu brate! Šta ima on da telegrafira ministru? Gospodine Milisave, potrči, boga ti, za
njim i reci mu neka se ne šali da mi muti vodu. Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A, čuj,
gospodine Milisave. Ako te počem neće da posluša, a ti kaži telegraf isti da ne sme ni jednu depešu, pa ma ko mu je podneo, otkucati
dok ja ne pregledam.
ŽIKA: Pa to je cenzura.
KAPETAN: Nego! Kad je u pitanju država i dina-stija, zavešću ja i cenzuru i torturu i sekvesturu i pozituru i udariću svakome
dvadeset pet po tunu. Ne biva drukče! 'Ajde, boga ti, gospodine Milisave!
MILISAV: (Ode.)
XXI
KAPETAN: (Sedne umoran na stolicu i hukće.) Pa šta sad, gospodin-Žiko, po bogu brate; šta me savetuješ da činim? Kud ću i šta ću s
ovim Đokom?
ŽIKA: Ja bih kao rekao...
KAPETAN: Govori!
ŽIKA: Pa, vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi.
KAPETAN: Ama i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš.
ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a go-spodinu ministru da telegrafirate: "Pored sveg strogog nadzora, ono sumnjivo lice
noćas pobeglo iz zatvora..."
KAPETAN: (Razmišlja.) Hm!.. Pobeglo... Do-bro, može Đoka i pobeći, ali spisi, antidinastički spisi? Ne mogu ja kazati gospodinu
ministru: "Pobegao Đoka i odneo antidinastičke spise." Je l' da ne mogu? I onda će gospodin ministar odgovoriti meni: "Dobro,
pobegao, pobegao, al' pošalji spise". A šta da mu pošaljem, gospodine Žiko, je l' onaj lek od zatvora i ovo pismo u kome smo
namolovani ja i gospodin Vića? Je l'... 'ajde reci!
XXII
JOSA PREĐAŠNJI
JOSA: (Promoli glavu kroz vrata ne smejući da uđe.) Depeša.
KAPETAN: (Skoči kao oparen.) Depeša? Daj ovamo! (Ščepa mu. Josa se povlači. Nervo-zno otvara i čita potpis.) Ministar!... Uh,
pre-sekoše mi se noge. (Klone u stolicu.) Ja ne smem da je čitam. Čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.)
ŽIKA: (Čita.) "Lice, o kome je reč u vašem tele-gramu od sedamnaestog ovog meseca, uhvaćeno je u srezu ivanjičkom..."
KAPETAN: Eh, nazdravlje!
ŽIKA: (Nastavlja čitanje.) "Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom
stražom, zajedno sa svima spisima pri njemu nađenim".
KAPETAN: Nazdravlje!.. (Pauza.) Šta sad, moj gospodin-Žiko?
ŽIKA: Nemate kud, morate ga sprovesti.
KAPETAN: Koga? Đoku? More ću da ga sprovedem, vezanog ako hoćeš; metnuću ga u džak, kao mačku, pa ću da ga pošljem u
Beograd! Ali šta ću sa spisima? Vidiš li da gospodin ministar ima pik baš na ove spise!
ŽIKA: Znate šta, gospodine kapetane? Ako hoćete mene da poslušate... ?
KAPETAN: Govori, gospodin-Žiko, bog iz tebe pro-govorio!
ŽIKA: I da presečete ovu bruku što vam se ćerka grlila u kancelariji, i da sprovedete Đoku u Beograd i da se izvinite pred gospodinom
ministrom; najbolje, idite vi tamo u sobu pa blagoslovite proševinu, pa onda zajedno, sa ćerkom i zetom Đokom, otputujte vi lično u
Beograd, pa tamo sami lično gospodinu ministru ...
KAPETAN: (Gleda ga i razmišlja.) Ama, boga ti, misliš li da će tako biti dobro? (Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da
imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj... dabome, mogu gospodinu ministru kazati da je sve to zamesio gospodin
Vića iz ljubomore. Gospodinu Vići i onako ne treba služba! (Odluči se.) Pravo kažeš, gospodine Žiko, tako ću da uradim! (Ode u
sobu.)
XXIII
ŽIKA, MILADIN
ŽIKA: (Ostavši sami, hukne i seda na svoju stolicu. Nađe odnekud onu krpu koju je ranije držao oko glave, pipa je, pa kad vidi da je
još vlažna, metne je na čelo; zatim nasloni glavu na obe ruke.)
MILADIN: (Izviri iza rafa, pa kad vidi da je gospodin Žika sam, prilazi oba-zrivo i staje pred njegov sto.) Pa taj Josif iz Trbušnice,
uvraćao je tako kod mene u dućan kao čovek...
ŽIKA: (Skoči razjaren i najpre ga tre-sne onom krpom sa glave, a zatim zaspe ciglama, aktima i svim što dočepa sa stola).
ZAVESA
njim i reci mu neka se ne šali da mi muti vodu. Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A, čuj,
gospodine Milisave. Ako te počem neće da posluša, a ti kaži telegraf isti da ne sme ni jednu depešu, pa ma ko mu je podneo, otkucati
dok ja ne pregledam.
ŽIKA: Pa to je cenzura.
KAPETAN: Nego! Kad je u pitanju država i dina-stija, zavešću ja i cenzuru i torturu i sekvesturu i pozituru i udariću svakome
dvadeset pet po tunu. Ne biva drukče! 'Ajde, boga ti, gospodine Milisave!
MILISAV: (Ode.)
XXI
KAPETAN: (Sedne umoran na stolicu i hukće.) Pa šta sad, gospodin-Žiko, po bogu brate; šta me savetuješ da činim? Kud ću i šta ću s
ovim Đokom?
ŽIKA: Ja bih kao rekao...
KAPETAN: Govori!
ŽIKA: Pa, vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi.
KAPETAN: Ama i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš.
ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a go-spodinu ministru da telegrafirate: "Pored sveg strogog nadzora, ono sumnjivo lice
noćas pobeglo iz zatvora..."
KAPETAN: (Razmišlja.) Hm!.. Pobeglo... Do-bro, može Đoka i pobeći, ali spisi, antidinastički spisi? Ne mogu ja kazati gospodinu
ministru: "Pobegao Đoka i odneo antidinastičke spise." Je l' da ne mogu? I onda će gospodin ministar odgovoriti meni: "Dobro,
pobegao, pobegao, al' pošalji spise". A šta da mu pošaljem, gospodine Žiko, je l' onaj lek od zatvora i ovo pismo u kome smo
namolovani ja i gospodin Vića? Je l'... 'ajde reci!
XXII
JOSA PREĐAŠNJI
JOSA: (Promoli glavu kroz vrata ne smejući da uđe.) Depeša.
KAPETAN: (Skoči kao oparen.) Depeša? Daj ovamo! (Ščepa mu. Josa se povlači. Nervo-zno otvara i čita potpis.) Ministar!... Uh,
pre-sekoše mi se noge. (Klone u stolicu.) Ja ne smem da je čitam. Čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.)
ŽIKA: (Čita.) "Lice, o kome je reč u vašem tele-gramu od sedamnaestog ovog meseca, uhvaćeno je u srezu ivanjičkom..."
KAPETAN: Eh, nazdravlje!
ŽIKA: (Nastavlja čitanje.) "Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom
stražom, zajedno sa svima spisima pri njemu nađenim".
KAPETAN: Nazdravlje!.. (Pauza.) Šta sad, moj gospodin-Žiko?
ŽIKA: Nemate kud, morate ga sprovesti.
KAPETAN: Koga? Đoku? More ću da ga sprovedem, vezanog ako hoćeš; metnuću ga u džak, kao mačku, pa ću da ga pošljem u
Beograd! Ali šta ću sa spisima? Vidiš li da gospodin ministar ima pik baš na ove spise!
ŽIKA: Znate šta, gospodine kapetane? Ako hoćete mene da poslušate... ?
KAPETAN: Govori, gospodin-Žiko, bog iz tebe pro-govorio!
ŽIKA: I da presečete ovu bruku što vam se ćerka grlila u kancelariji, i da sprovedete Đoku u Beograd i da se izvinite pred gospodinom
ministrom; najbolje, idite vi tamo u sobu pa blagoslovite proševinu, pa onda zajedno, sa ćerkom i zetom Đokom, otputujte vi lično u
Beograd, pa tamo sami lično gospodinu ministru ...
KAPETAN: (Gleda ga i razmišlja.) Ama, boga ti, misliš li da će tako biti dobro? (Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da
imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj... dabome, mogu gospodinu ministru kazati da je sve to zamesio gospodin
Vića iz ljubomore. Gospodinu Vići i onako ne treba služba! (Odluči se.) Pravo kažeš, gospodine Žiko, tako ću da uradim! (Ode u
sobu.)
XXIII
ŽIKA, MILADIN
ŽIKA: (Ostavši sami, hukne i seda na svoju stolicu. Nađe odnekud onu krpu koju je ranije držao oko glave, pipa je, pa kad vidi da je
još vlažna, metne je na čelo; zatim nasloni glavu na obe ruke.)
MILADIN: (Izviri iza rafa, pa kad vidi da je gospodin Žika sam, prilazi oba-zrivo i staje pred njegov sto.) Pa taj Josif iz Trbušnice,
uvraćao je tako kod mene u dućan kao čovek...
ŽIKA: (Skoči razjaren i najpre ga tre-sne onom krpom sa glave, a zatim zaspe ciglama, aktima i svim što dočepa sa stola).
ZAVESA
- MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008
Re: Branislav Nušić- komedije
Ned Mar 08, 2009 8:07 am
GOSPOĐA MINISTARKA
- ŠALA U ČETIRI ČINA -
LICA
SIMA POPOVIĆ
ŽIVKA, njegova žena
DARA, kći
RAKA, sinčić
ČEDA UROŠEVIĆ, zet
RISTA TODOROVIĆ, kožarski trgovac
Dr NINKOVIĆ, sekretar Min. spoljnih poslova
POLICIJSKI PISAR
ANKA, služavka
ŠTAMPARSKI ŠEGRT
RISTA TODOROVIĆ, kožarski trgovac
PERA KALENIĆ
PERA, pisar iz administrativnog odeljenja
UJKA VASA
TETKA SAVKA
TETKA DACA
JOVA POPOV-ARSIN
TEČA PANTA Rodbina GOSPA-ŽIVKINA
MILE, njegov sin
SOJA, raspuštenica
TEČA JAKOV
SAVA MIŠIĆ
Gđa NADA STEFANOVIĆ, učiteljica engleskog jezika
POLICIJSKI PISAR
ANKA, služavka
ŠTAMPARSKI ŠEGRT
PRVI žandar
DRUGI žandar
PRVI poslužitelj iz ministarstva
DRUGI poslužitelj iz ministarstva
DJEVOJČICA krojačica
PRVI građanin
DRUGI građanin
Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjeg veka.
- ŠALA U ČETIRI ČINA -
LICA
SIMA POPOVIĆ
ŽIVKA, njegova žena
DARA, kći
RAKA, sinčić
ČEDA UROŠEVIĆ, zet
RISTA TODOROVIĆ, kožarski trgovac
Dr NINKOVIĆ, sekretar Min. spoljnih poslova
POLICIJSKI PISAR
ANKA, služavka
ŠTAMPARSKI ŠEGRT
RISTA TODOROVIĆ, kožarski trgovac
PERA KALENIĆ
PERA, pisar iz administrativnog odeljenja
UJKA VASA
TETKA SAVKA
TETKA DACA
JOVA POPOV-ARSIN
TEČA PANTA Rodbina GOSPA-ŽIVKINA
MILE, njegov sin
SOJA, raspuštenica
TEČA JAKOV
SAVA MIŠIĆ
Gđa NADA STEFANOVIĆ, učiteljica engleskog jezika
POLICIJSKI PISAR
ANKA, služavka
ŠTAMPARSKI ŠEGRT
PRVI žandar
DRUGI žandar
PRVI poslužitelj iz ministarstva
DRUGI poslužitelj iz ministarstva
DJEVOJČICA krojačica
PRVI građanin
DRUGI građanin
Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjeg veka.
Strana 1 od 3 • 1, 2, 3
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|
