Stihovi...Stihovi, moji...opevajte me, vi najdraži...

LJUBAVNA PESMA

Kako da dusu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom nece je tvoje
njihati daljine.

ali, ipak, sve sto dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka.

R.M. Rilke

JA SAM STAROMODNA CURA

Ja sam stromodna cura
Volim kuće prizemljuše krastavih zidova
Sa dvorištima krcatim starudijama,
Umesto oblakodera i apartmana
U kojima se budim i spavam.
Muškatle u prozorima i u loncima na tufne
Više volim od imitacija, od veštaka..
Ja sam staromodna cura
Što više voli vespe umesto automobila.
Tandrkanje tramvaja i kloparanje parnjače,
Više od zvižduka mlaznjaka.
Puteljke umesto avenija i bulevara,
Kojima moje potpetice odzvanjaju.
Ja sam staromodna cura
Što voli miris opranog veša
Koga vetar naduvava
Do moga lica, preko moga nosa
I sve ono što veje iz predhodnog života.
Ja sam staromodna cura
Još slusam longplejke i tipkam Oliveti,
Govorim hvala, izvinite, molim.
Volim da mi dasa pripali cigaretu
Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,
Da me svlači krpicu po krpicu.
Ja sam staromodna cura
Što voli kič scene sa zalascima sunca,
Modne žurnale i porodične albume,
Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem.
Ja sam staromodna cura,
Ne zujim i ne skitaram kojekuda,
U kući dreždim povazdan,
Ko glineni ćup sušeći se na promaji
Samoće i zadovoljstava,
Mamurna od snova.
Ja sam staromodna cura
O ljubavi i strasti malo šta znam
Devičijeg srca rodjena udovica,
Pod čijim nogama život kulja
Kao para iz šahta
Koju zaobilazim brzim koracima.
Ja sam staromodna cura
Ne kupujem po sniženoj ceni
Ni osmehe ni svilu.
Ne nosim mini suknje i dekoltee,
Bilo bi to lako oružje za nekog
Ko je nameran da osvaja bez.
Ja sam staromodna cura
Što se kuvam u sopstvenom loncu
Marke hoću- neću.
Kao keruša sama ližem sopstvene rane,
Umreti skoro neću.
Ja sam staromodna cura
Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,
Možete me mazati na hleb.
Al s medom se uvek dobije malo otrova,
Ljubavi u smrtonosnim dozama.
Ja sam staromodna cura
Žuljas me kao nova cipela
Koju moram izuti, promeniti,
Za jednog udobnog ko patika
Ili razgaženog ko susetkina sandala.
Ja sam staromodna cura
Dobra sam prema muškarcima,
Kao prema onim koji se plaše mraka,
Lifta i prelaska ulice van pešačkog prelaza.
Sa njima volim da idem u bioskop
I gledam nove filmove na stari način,
Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,
Dok mi odabrani zavlače ruku ispod suknje.
Ja sam staromodna cura,
Drevna ko Kartagina,
Minimalno oštećena zubom vremena.
Muzejski komad koga nema na aukciji.
Pipanje nije dozvoljeno.
Uzmi ili ostavi.

R. Lazic

Neka telo pamti...


Svaki put
kada zatvorim oči,

mogu da osetim

tvoj miris,

parfem,

moja čula reaguju

na svaki znak...

Nisam rekao ništa,

Samo sam spustio

usne na golo rame,

moj dodir peče te,

osećam da ti bridi koža

zbog tog poljupca...

Opet si se stresla,

što od straha ,

što od tog dodira

koji šalje signale

niz čitavo tvoje telo....

Ležiš kraj mene,

kroz trepavice

me posmatraš,

bojiš se i disati...

Samo da ne pitaš ništa,

da mi ne kažes ništa...

Ne zelim čuti ništa,

ni da me voliš,

ni da se kaješ,

ni da me obožavaš,

ni da me mrziš...

Ne zelim čuti

nikakve reči...

Samo nek' ruka tvoja

nađemoju,

blago je stisne....

I privi se uz mene ,

još jednom ,

samo jos jednom,

da udahnem miris

poznate iluzije,

da zapamtim svaku crticu,

boricu,

svaki trag ...

znam,

nedostajaće mi to ...

Neka telo pamti ,

a znam da hoće...

Neznosti

Smisao reci meri se
vestinom precutkivanja
lepotom neizgovorenog

sustina kazivanja samo je tisina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava vecnost
samo velicina prolaznosti

da li je vaznije kako TE reci
ili kako precutati

Uvek smo
samo ono sto nam nedostaje
ali
moze li ista
tako da se razlikuje od nas
kao mi sami

Nismo li samo neka granica
sustine i smisla
ono malo beskraja
izmedju nenadjenog i trazenog
neka najcudnija pogodba
UZROKA i POSLEDICE
u izazivanju postojanja
da li je neizvesnost - mogucnost izvesnog
da li je sreca - ne znati mnogo

Nista nije slucajno ili je slucajno sve
covek je ono sto cini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)
da li je jednostavnije biti izuzetak
ili pravilo

Umetnost vode nije u izvoru
vec u zedji
mudrost hleba nije u psenici
nego u gladi

(lepota razumevanja pociva u sumnji)

opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju necega sto je najvise TI

da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja

da li je vaznije - nadvladati daljine ili znacenja

Ono najvece sto se moze doziveti nije vecnost
vec trenutak

lepota beskonacnosti - mudrost je konacnog

Najvece zadovoljstvo nije u posedovanju vec davanju

da li je sramota biti nesrecan

Znam:
najepse JA nikada nece biti i jedino ja
najlepse OVDE nikada nece biti
i jedino ovde
i TAMO je ovde
sve
samo po sebi ponavljajuci se
ostaje neponovljeno

da li je postojanje - mudrost moguceg
da li je sreca - voleti mnogo.

Razbicu gitaru... crn je mrak ispunjava...
odavno se svoje pesme bojim...
pomera u meni one gene Dunava...
pa ja tecem... i kad stojim...
ali opet... dal' bi ikad bila moja ti...
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas ne umem novce brojati...
i da je nista sve sto nudim.

I ovde i tamo

Draga moja
dok ti ovo pisah
vrh lapisa
mastiljavog sisah.
Misli jure
ovolka mi glava
usta moja
vec su modroplava.

Ja ti numem mlogo
pametno da pisem
ni da pesme slazem
kao sto bi teo
al vec duze vreme
nesto tesko disem,
tedo da ti kazem..
ali nisam smeo.

Ti sad spavas
mozda drugog snevas
srce moje
suzama zalevas.

Tuga me spopada
gusim se od bola
samo kad se setim,
kako si krejonom
napisala tada
na beloj salveti
i krisom mi dala
rukom ispod stola
da narucim pesmu:
"Meni si se draga
obecala"

Evo vreme ide
i ovde i tamo
Svud okolo
vesele se svadbe,
a ja bi da cujem
jedino i samo:
dal je ona pesma
svirala za dzabe?

Ti sad spavas
mozda drugog snevas
srce moje
suzama zalevas.
Al ako te ova
moja pesma seti
slobodno se javi,
nemo da oklevas!

Meni nesto eto
san na oci nece
sve se valjda nadam
jos sam onaj pravi,
daleko si sada
da ti saljem cvece
sve sto imam
poljubac je samo
a i on je neki
modroplavi...