Aleksandra Radovanović Lesandar

Aleksandra Radovanović Lesandar je rođen 1966. godine u Šapcu, a od 1986.
godine živi i radi u Beogradu. Lesandar je uz Svetislava Arsića Serbona
graditelji i osnivač slikarskog pravca Virtuelni
realizam. Slike je prikazivao na više samostalnih izložbi u zemlji
i inostranstvu. Stalnu postavku slika Aleksandra Radovanovića Lesandra
možete videti u etno kući Lesandar, koja
se nalazi u sremskom selu Klenak.

O Virtuelnom realizmu

Osnovni cilj u Virtuelnom realizmu je postizanje
efekta treće dimenzije. U klasičnom slikarstvu
za postizanje osećaja treće dimenzije slikari koriste sledeća sredstva:

• Geometrijske perspektive
  
• Vazdušne perspektive
  
• Suprostavljanje svetlosti i tame
  
• Senke
  

U takvom klasičnom slikanju cilj je između ostalog da posmatrač stekne
utisak o trećoj dimenziji, a u hiper-realizmu cilj je da se stekne
realan izgled boja i detalja.
U Virtuelnom realizmu i u slikanju ovom
tehnikom cilj nije da se stekne utisak, već
da se posmatrač stavi pred svršen čin. Posmatrač
ne može a da se ne otme utisku. Njegova čula moraju biti angažovana kao
da vide samu trodimenzionalnost, nasuprot svesti
koja zna da to nije istina i da slika ima sam dve dimenzije. Virtuelni
realizam i njegova tehnika slikanja zbunjuje čulo vida i onemogućuje ga
da vidi dve dimenzije. Pa i sama svest tzv. treće oko kao limitator realnog
ne može da se otme trodimenzionalnom prikazu slike.
Na taj način to postaje virtuelna realnost.

O tehnici slikanja

Tehnika slikanja u Virtuelnom realizmu
podrazumeva već dobro savladani zanat pravljenja hiperrelističkih slika
bojom. Ova tehnika podrazumeva rad sa premazima koji se dobijaju
spravljanjem. Premazi se dele na:

• Prozirne premaze
  
• Poluprozirne premaze
  
• Neprozirne premaze
  
• Zamućene premaze
  

Korišćenje spravljenih premaza je u funkciji lazurnog slikanja koji se
sprovodi po slojevima u toku gradnje jedne slike. U samom radu slikar
mora poštovati fizičke zakone. Oni se koriste pri kompovanju slike, ako
je moguće tako da hladne boje ljubičasta, limun, žuta idu preko toplih
boja poput rumeno žute, crvene i dr. Na taj način se teži ka postizanju
trodimenzionalnosti slike. Nanošenjem lazurnih
premaza svetlost prolazeći kroz njih biva prelamana tako da pri povratku
u oko stiže modulisana slika, pri čemu će bliže izgledati ono što mi hoćemo,
bez obzira na prirodu stvari koja nam je poznata. Preciznim nanošenjem
premaza u lazurnoj tehnici slikanja postižemo pomeranje slike i po dubini,
stvarajući tako doživljaj trodimenzionalnosti.