Promene raspoloženja

Autor: Tatjana Firevski Jovanović i Nebojša Jovanović

Kada govorimo o promenama raspoloženja i učestalim fazama ushićenja koje smenjuju faze tuge i neraspoloženja prvo što većini ljudi padne na pamet jeste manično depresivni poremećaj. Ipak, nije svaka osoba koja je sklona ovakvim oscilacijama raspoloženja manično depresivna. I kod mnogih normalnih ljudi mogu se se sresti različita raspoloženja i svako može potvrditi da u svom iskustvu ima kako faze izuzetno pozitivnog raspoloženja, tako i faze u kojima se oseća beznadežno i preplavljeno neprijatnim osećanjima. Negde na na tom kontinuumu između normalne populacije sa povremenim blagim oscilacijama raspoloženja i onih koji imaju dijagnostifikovan manično depresivni poremećaj nalaze se ciklotimične osobe.

Ciklotimične osobe imaju, kao i one sa manično depresivnim poremećajem, i manične i depresivne faze, ali su one kod njih izražene u dosta blažem obliku. Sa druge strane, za razliku od ljudi koji nemaju ovakav poremećaj, njihove faze raspoloženja i neraspoloženja biće dosta upadljivije i, što je još značajnije za dijagnostifikovanje, ove faze će se teško moći objasniti bilo kakvim realnim dešavanjima u njihovom životu. Verovatno će vam se, dok čitate o ciklotimiji, desiti da pomislite kako u sopstvenom iskustvu imate iste promene raspoloženja i periode kada vam se činilo da možete sve, a onda i periode kada vam se činilo da ne možete skoro ništa. Ipak, ako je zaista tako, verovatno ćete uspeti i da nađete događaj koji je bio okidačza takvo stanje dok će ciklotimična osoba takve osećaje moći da objasni isključivo promenama koje su se odigrale u njoj samoj. To da li će osoba biti ushićenja ili depresivna ne zavisi niti od toga kakav joj je dan, niti od obaveza koje ima u tom u periodu ili svakodnevnih problema, većisključivo od promena u njenom unutrašnjem svetu koje se ne moraju poklapati sa realnijm dešavanjima u životu osobe. Pri tom, ove osobe imaju dobro očuvan kontakt sa realnošću i svesne su ove činjenice da je problem u njima samima.

Ciklotimična osoba može biti izuzetno pozitivna i druželjubiva, pristupačna za druge ljude, topla i darežljiva. Često se dešava da zbog tolikog optimizma i otvorenosti za druge okruženju deluje čak i naivno i površno. Ono što iznenađuje okolinu koja je na osnovu ovoga stekla sliku o njima jeste prelaz u sledeću fazu kada se dešava upravo suprotno, preopterećene su dubokim besomučnim analizama, zabrinute o svemu što je oko njih i u njima samima, tmurne i povučene od drugih. Ove faze mogu trajati par dana, ali i više nedelja, pa i duže. Takođe se dešava da ciklitomična osoba ima i periode bez ijedne od ovih faza i tada deluje potpuno uravnoteženo. Ipak, faza bez depresije i bez manije nikada ne traju duže od dva meseca.

*******

Faze izusetno dobrog ili izutetno lošeg raspoloženja mogu trajati par dana, nedelja, pa i duže. Takođe se dešava da ciklotimična osoba ima i periode bez ijedne od ovih faza i tada deluje potpuno uravnoteženo. Ipak, faza bez depresije i bez manije nikada ne traju duže od dva meseca.

********

PRINCIP SVE ILI NIŠTA

Cikotimična osoba funkcioniše po principu sve ili ništa. Faze uzbuđenja sa jedne strane i povučenosti i tuge sa druge, zapravo su povezane različitim očekivanjima koje osoba u tim periodima ima. Kada preovladavaju pozitivna očekivanja, zakoni verovatnoće su u potpunosti odbačeni i osoba se ponaša kao da neuspeh ili razočarenje nisu među mogućim ishodima bilo koje akcije koju preduzme. Ovakav stav nam objašnjava njihovu neobazrivost i sklonost ka preuzimanju rizika u periodima kada se osećaju izuzetno dobro. Zapravo, za njih rizik u ovom periodu ne postoji jer je uspeh zagarantovan. Ukoliko opasnost od razočarenja postane očiglednija pod uticajem realnosti od koje je ipak nemoguće pobeći, njihove raspoloženje se ipak neće pokvariti, bar ne još uvek. Pokušaj da održe pozitivnu fazu ogledaće se u još većoj euforiji koja zapravo za cilj ima skretanje pažnje sa činjenice da su u realnosti mogući ne samo uspesi, veći razočarenja. Ukoliko faze pozitivnog i negativnog raspoloženja postanu toliko ekstremne da osoba prestane da prihvata realnost i istu falsifikuje kako bi se uklopila u njena trenutna očekivanja, termin ciklotimičost više nije adekvatan i takvo stanje nazivamo manično depresivnom psihozom. Ciklotimična osoba ipak neće falsifikovati realnost većće onda kada je ista navede da sagleda i neprijarnu stranu života preći u negativnu fazu.

********

Ciklotimiju je često teško prepoznati jer osoba, dok je u pozitivnoj fazi, deluje srećno i zadovoljno i retko ko bi posumnjao da to može predstavljati problem i razlog za odlazak kod stručnjaka. Sa druge strane, kada je ova osoba u nepovoljnom periodu, ona je izolovana i povučena pa okolina često ni nema uvid u to kolika je zapravo promena u njenom stanju.

********

Potpuno pozitivna očekivanja se pretveraju u potpuno negativna onda kada je prepreke ka cilju većnemoguće izbeći ili onda kada je doživljeno neko čak i najmanje razočaranje koje nikako nisu mogli da izbegnu. Kada kažemo najmanje razočarenje, mi mislimo na mala razočarenja kao ona sa kojima se svi ljudi susreću onda kada se planovi ne odvijaju u potpunosti onako kako se očekivalo. Osoba koja nije ciklotomična će nakon ovakvog iskustva moći da nastavi istim putem i vremenom ipak ostvari cilj ka kome je krenula. Za razliku od nje, ciklotomična osoba će se potpuno okrenuti sebi i napustiti sve planove koje je imala. Zbog ovoga je potrebno naglasiti da za ciklotomičnu osobu zapravo ne postoje mala razočarenja. Za nju postoji put kojim se ide direktno ka cilju bez ikakvih prepreka i promena plana i sa druge strane put koji vodi u propast. Sredinu oni jednostavno ne vide.

Razočarenje i prepreke ne moraju biti realni, moguće je da osoba u maničnoj fazi ispunjena energijom i elanom zaista ostvari sve što je sebi zacrtala, ali da ipak negde u sebi oseti razočarenje koje će je odvesti u depresivnu fazu. Upravo se na to misli kada se kaže da promene raspoloženja kod ciklotomične osobe ne moraju biti u skladu sa realnim dešavanjima u njenom životu. Razlog ovakvih osećanja leži u nerealnim očekivanjima koje je osoba imala od samog cilja. Kada se takva očekivanja ne ostvare, javlja se faza negativnih očekivanja, sve prepreke su preuveličane, razočarenje deluje kao neizbežno i počinje da preovladava osećanje bespomoćnosti.

TEŠKOĆE U PREPOZNAVANJU CIKLOTIMIJE

Jedan od razloga neprepoznavanja ovog poremećaja jeste i to što se relativno kasno javlja ukoliko ga upoređujemo sa ostalim poremećajima čiji se prvi simptomi javljaju veću detinjstvu. Ciklotimija se obično javlja u ranom odraslom dobu te ljudi misle da se radi pre o fazi nego li o premećaju.

Da bi se ovaj poremećaj prepoznao, ne smemo se skoncentrisati isključivo na raspoloženje osobe, većna njen celokupni način života i to koliko su promene u istom upadljive. Karakteristično je, na primer, to da se u, zavisnosti od faze u kojoj je osoba, upadljivo menja i njena pričljivost. Kada su pozitivnoj fazi često će biti oni koji u društvu zasmejavaju drug e svojim dosetkama i zaraznim smehom, dok će u negativnoj fazi biti oni koji sede u uglu stola i tužnog pogleda posmatraju društvo oko sebe.

Još jedna upadljiva promena jeste i u tome koliko im je vremena potrebno za san. U zavisnosti od toga u kojoj su fazi, ovim osobama može biti dovoljno izuzetno malo sna kako bi uspešno obavljale sve svakodnevne aktivnosti, ali isto tako mogu spavati i po više od deset sati kako bi zadovoljile svoju potrebu za snom.

Da promene nisu samo na emotivnom planu pokazuje i činjenica koliko se menja njihovo mišljenje. Od izuzetno jasnog i kreativnog mišljenja dolaze do mentalne konfuzije koja im onemogućava da reše i najjednostavnije probleme. Rad je takođe specifičan. One zaista mogu da u svojim pozitivnim fazama urade mnogo za kratko vreme. Ono što je zanimljivo jeste da često birajaju veoma neuobičajeno vreme za rad.

Sve što je navedeno bi trebalo olakšati prepoznavanje ciklotimije kako bi se osoba na vreme obratila stručnjaku. Često ljudi sa ciklotimijom usled neznanja o ovom poremećaju žive uvereni u to da je ona samo odraz njihove ličnosti i karaktera te propuštaju priliku da sagledaju istu kao problem za koji postoji rešenje.