Hakeri

Prvi upadi u tudje sisteme sežu u daleke šezdesete, kada hakeri naravno nisu ni bili obeleženi tim imenom tj. hakeri su bili kompjterski entuzijasti koji su organizovali klubove i medusobno razmenjivali stečena iskustva, vesti i kompjuterske časopise. U to vreme, pojam "računar" najčešće se identifikovao s podrumom nekog fakulteta punim cevi i kablova, s posebnim klimatskim uslovima. Programeri koji su radili na tim dinosaurusima imali su veoma ograničen pristup, pa su često koristili razne trikove kako bi što efikasnije završili svoj posao. Te rutine bile su poznate pod imenom "hacks", odakle i potice današnji termin haker. Tadašnji hakeri su posećivali grupno sve računarske sajmove koji su u to vreme bili u veoma malom broju, kao i sve ostale manifestacije i skupove koji su imali veze sa računarstvom. Najbolji skup rutina ikada napravljen, stvoren je u Bellovim laboratorijama 1969, kada su dva genija redizajnirali način pristupanja računarima. To su bili Denis Riči i Ken Tompson , a njihov doprinos računarskom svetu bio je nov operativni sistem pod nazivom – Unix .

Početak sledeće decenije obeležio je jedan vijetnamski veteran koji je otkrio zanimljivu osobinu zviždaljke-poklona iz kutije ovsenih pahuljica: ona je proizvodila zvuk od tačno 2600 herca, koliko je imao i telefonski signal mreže za besplatne pozive. Uskoro je Abi Hofman, urednik časopisa Youth International Party Time, razglasio po celoj Americi savet kako besplatno telefonirati, zaslugom Džona Drajpera, prvog telefonskog " razbijača ". Časopis je promenio ime u Technical Assistance Program ( TAP ) i sledece dve decenije objavljivao je slične trikove. Krajem sedamdesetih nastaju prvi privatni BBS sistemi, na kojima su hakeri mogli da se sreću i razmenjuju ideje. Popularnost BBS sistema ubrzano raste s pojavom ličnog računara serije PC (1981), a nakon toga i mnogih kućnih mini-računara, koji su po ceni bili široko dostupni.

Mrežno društvo se ubrzano transformisalo. ARPANET je prerastao u Internet, a snimljeni su i prvi filmovi o računarskom kriminalu. Film Ratne igre iz 1983. prvi je upozorio na problem upada tinejdžera-entuzijasta u računarske sisteme, mada su mnogi pogrešno shvatili poruku filma kao vezu izmedu provaljivanja u računare i popularnosti kod devojaka.

Tada se osnivaju i prve veće hakerske grupe. Medu najpoznatijima je svakako grupa nazvana 414 iz Milvokija (414 je bio pozivni broj za njihovo mesto). Posle upadanja u sisteme brojnih institucija, od naučnih laboratorija do istorijskih muzeja, imali su posla s policijom. Americka vlada znatno ozbiljnije shvata opasnost od hakera i 1986. Kongres izglasava savezni zakon o zloupotrebi računara. Tim zakonom bilo je predvideno do pet godina zatvora za kriminalne delatnosti izvedene uz pomoć računara.

U meduvremenu, tip pod pseudonimom Leks Lutor osniva grupu Legion Of Doom (LOD). Nazvana po crtaću koji se prikazivao nedeljom ujutro, grupa je okupila tada najbolje hakere na mreži. i pored velike štete koju je napravila, mnogo je poznatija po tome što je, nešto kasnije, ucestvovala u prvom velikom mrežnom sukobu.

Prva žrtva zakona o računarskom kriminalu bio je Robert Moris, 1988. Greškom u programu, poznatom pod nazivom Internet crv, oborio je više od 6.000 računara na Mreži. Ubrzo hapšenja postaju sve češca - Kevin Mitnik je konačno uhapšen zbog upada u mrežu firme Digital, a Kevin Polsen je bio optužen za nedozvoljene akcije s telefonskim sistemom, ali je sedamnaest meseci uspevao da izbegne hapšenje.

U junu 1989. godine korporacija Apple Computer, danas mnogo pozantija kao kompanija koja proizvodi Mekintoš računare, u Kaliforniji susrela se sa velikim problemom. Prekopiran je ilegalno deo softvera koji je kontrolisao interni čip Mekintoševog displeja. Kompaniji nije bilo neobično što su delovi softvera bili prekopirani jer je to bila uobičajena pojava, više ih je zabrinulo to što su ti softverski delovi ( u vidu izvornog koda ) ubrzo bili umnoženi i podeljeni po Americi svim poslovnim partnerima kompanije. Naravno umešanost FBI u istragu slučaja dovelo ih je do grupe pod nazivom " Nu Prometheus ". Grupa se sastojala verovatno od više članova, pretpostavka, pošto FBI nikada nije objavio rezultate istrage.

15 - og januara 1990. godine, 60.000 je izgubilo kompletne telefonske veze padom telefonskog sistema. Sistem je počeo da pada u jednoj maloj stanici na Menhetnu i tako je počeo da se širi po čitavoj Americi. Polovina telefonske mreže je bila zahvaćena padom sistema. Prekid je ukupno trajao 9 časova. Nakon slučaja veliki broj softverskih stručnjaka te firme radio je na otkrivanju uzroka koji je uslovio pad telefonskog sistema. Iako je pad sistema izgledao kao pad bilo kog drugog sistema, stručnjaci su kasnije došli do zaključka da to nije bio klasičan pad sistema usled kvara ili nekog drugog fizičkog faktora, nego upad hakera u sisteme te telefonske kompanije ( Bell Octopus ) koja je bila ozbiljno ugrožena tim hakerskim poduhvatom.

U januaru 1995. godine objavljen je naslov u časopisu Communication of the ACM " Hakerska pljačka ", tih dana su hakeri upali u British Computer System i ukrali brojeve privatnih telefona Kraljice i Premijera sa kojih su oni komunicirali sa višim oficirima. Ovaj upad je uzdrmao i SAD jer su hakeri nešto više saznali o tajnim komunikacionim stanicama SAD. Pristup je bio ostvaren preko Brithish Telekomove baze podataka.

Haking kao pojava postao je stvarni problem tek u poslednjoj deceniji 20 - og veka, narocito usled njegovog naglog razvoja. Postoje i razlicita mišljenja o hakingu, tako npr. :

* Jedno od njih polazi od toga da je haking proces u kome neka osoba (haker) sprovodi nelegalan upad u kompjuterski ili komunikacioni sistem i tamo cita podatke, ostavlja poruke, startuje programe, briše ili ispravlja programe i informacije ;

* A po drugom, haking je takav pristup kompjuterskom ili komunikacionom sistemu za koje ne postoji dozvola njegovog korišcenja .

Termin haker u originalnom znacenju oznacava svakoga ko je veoma zainteresovan da nauci sve o kompjuterskim sistemima i njihovom korišcenju na novi pametan nacin, u cemu su mnogo doprineli stvaraoci programskoj jezika C i operativnog sistema Unix - Denis Rici i Ken Tompson.

Medutim hakeri su cesto i pojedinci i grupe, koji probijaju zaštite nekih kompjuterskih i komunikacionih sistema, iz bilo kakvog razloga, vrlo cesto iz politickih interesa. U današnje vreme pojam hakera se povezuje i sa obicnim programerima koji svoje dužnosti obavljalju vrlo korektno i u skladu sa zakonom.

Najcešca definicija koja se koristi u domenima racunarstva u vezi hakinga je sledeca : " Haking je neautorizovani, nasilni pristup, odnosno pokušaj pristupa sistemu (kompjuterskom, komunikacionom). " Iz ove definicije proizilaze sledece karakteristike :

* to je neautorizovani i brižljivo planirani pristup ( sve rede su posledica slucajnosti ili lutanja, kao što je to bilo u pocetku);

* to je nasilan pristup, što oznacava probijanje zaštite sistema;

* taj pristup realizuje se kroz upad u sistem,pri cemu se termin " upad "koristi za oznacavanje raznih metoda i tehnika provaljivanja ;

* upadi u sistem baziraju se na visokom profesionalnom znanju; · cinjenjem samog hakinga, haker po pravilu, istovremeno cini i druga dela : špijunaže, prevare, krade usluga, sabotaže, ubacivanje virusa, manipulacije i zloupotrebe sistem( komunikacijskog i kompjuterskog ), pronevere;

* haking može ciniti jedna osoba ili grupa, pri cemu je ucestalija pojava organizovanog hakinga od strane veoma velikih grupa hakera;

* mesto provale, po pravilu, je udaljeno od mesta gde se sam haker nalazi;

* kada se jednom nade u sistemu haker se ponaša kao autorizovani korisnik;

* orudje su mu potrebni programi ( npr. Traganje za lozinkama ), objekt su sistemi i njihov sadržaj, a posledice raznovrsne;

* motivacija je specificna i raznovrsna ( od pomoci onima koji su u nevolji di terorizma ); i

* mnogi slucajevi hakinga imaju široke razmere i internacionalizuju se zbog lakog prevazilaženja lokalnih, gradskih, državnih i medjukontinentalnih prostora.

--------------------------------------------------------------------------------

Tipovi hackinga ...

--------------------------------------------------------------------------------

Haking kao nuspojava omasovljenja racunarskih tehnologija i elektronskih sredstava može se podeliti na amaterski ( hakovanje vrše amateri ) i profesionalni ( haovanje vrše profesionalni kriminalci ). Osim ove podele postoji i podela na druge vrste hakinga. Tako da haking može biti i u sledecim slucajevima :

* po nameri : dobronamerni i / ili maliciozni ( štetni );

* po cilju : citanje, uništenje, menjanje, distribuiranje, fabrikovanje podataka, ostavljanje poruka, startovanje programa bez dozvole, brisanje ili ispravljanje programa i podataka;

* po pociniocima : pojedinci i / ili grupe;

* po mestu odakle je napad krenuo : eksterni i interni;

* po realizovanju od strane grupe : organizovani i / ili stihijski.

--------------------------------------------------------------------------------

Amaterski hacking ...

--------------------------------------------------------------------------------

Kao što se predpostavlja postojbina hakinga dotira iz vremena pronalaska novih racunarskih sistema, koji su najviše bili rasprostranjeni u SAD. Prvi zabeleženi slucaj desio se vec pomenutih 60 - ih godina na M. I. T. ( Massachusetts Institute of Tehnology ), što predstavlja najraniji pocetak hakinga i drugih stvari koje se odnose na njega ( virusi, ... ).

Današnji hakeri koji se vode kao amateri, su uglavnom entuzijasti i mnoge stvari rade iz licnog zadovoljstva ili interesovanja. Oni od prilike imaju od 17 do 25 godina, i ako je u poslednje vreme ustanovljeno da se donja starosna granica spušta cak i do 13 godina. Takvi hakeri u najvecem broju slucajeva ne nanose štete sistemima ili ne žele da nanose štete sistemima, njihove stvarne štete se svode samo na upade u sisteme. Po procenama ovu vrstu hakera cini oko 90% kompletno racunarski obrazovanih korisnika. Time pokušavaju da demonstriraju svoju pamet, i prilikom hvatanja ili hapšenja demonstriraju svoju "naivnost". U citavoj toj prici veoma veliki je broj vandala medu njima, koji i pored svoje istaknute naivnosti žele da prouzrokuju štete upadom u sisteme.

Hakeri - amateri žele da ispune jedan ili više od sledecih ciljeva :

* da pronadu dovoljno slab sistem i da se poigraju sa njim;

* da dobiju pristup sistemu, što bi time dokazali svoja znanja i sposobnosti;

* da pronadu neki novi softver ili igricu, kako bi ih upotrebili u licne svrhe;

* da unište ili modifikuju podatke, ubace viruse ili slicne programe, kao i da ostave poneku šaljivu poruku, koja je u dosadašnijm ispitivanjima najcešci oblik upada u sisteme;

--------------------------------------------------------------------------------

Profesionalni hacking ...

--------------------------------------------------------------------------------

I ako je amaterski haking kao pojava vrlo teška za otkrivanje i kontrolu, profesionalni haking treba shvatiti kao ozbiljan problem. Profesionalni haking za razliku od amaterskog cine lica ( hakeri, u najcešcem slucaju kriminalci ), koja vrše kriminalne delatnosti upada u sisteme cime bi ostvarili kljucni izvor sredstava za život. Naravno kao i svi ostali kriminalci profesionalni hakeri ne stide se i ne osecaju grižu savesti za svoje upade, vecina njih se dici izvršenim delima. Profesionalni hakeri najcešce deluju kao grupe za razliku od amatera koji u vecini slucajeva deluju pojedinacno. Oni se najcešce udružuju :

* politicke ili subverzivne grupe za oštecivanje i iskrivljivanje informacija;

* grupe za industrijsku špijunažu;

* "spasiteljske grupe" ( vere, novca i / ili robe );

* ili grupe za obavljanje bilo kog tipicnog kriminaliteta.

Karakteristicne stvari za ovaj tip hakinga su :

* da su napadi brižljivo i dugotrajno planirani;

* da se najcešce napadaju iste ili slicne vrste sistema;

* da hakuju vešto i spretno;

* da napadaju cešce iz grupa;

* da izvršitelji takvih dela poseduju velika tehnicka znanja i veoma su motivisani za takav cin; i

* da su "ulozi" vrlo veliki, pa su i posledice ovih dela velikih razmera.

Postojanjem kompjuterskog podzemlja, što cini tamnu stranu racunarstva, zanimljivo je da se profesionalni haking sve cešce pojavljuje u formi organizovanog kriminala, ukljucivanjem kompjutera u organizovanu prostituciju, pornografiju , rasturanje droge, prikupljanje i rasturanje kradene robe, kladenje, pranje novca, zelenašenje ili uterivanje dugova. Cuvene hakerske grupe su : Computer Caos Clube, Quasimoto, 414, jedna od prvih grupa Nu Prometheus i jedna od najpoznatijih grupa Legion of Doom. Procentualno profesionalni hakeri cine oko 9,9 % ukupne populacije hakera, a zanimljivo je da je pod nazivom kriminalci registrovano 0,1 %.

** materijal je preuzet iz knjige "Pravni osnovi informacionih sistema" , FON - prof.dr. Mirjana Drakulić

KO SU NAJVEĆI HAKERI (I deo)

Ricard Stalman je bio prvi haker bez pseudonima, s besprekornim dosijeom. Prvi dodir s kompjuterom imao je kada mu je bilo 16 godina, u IBM-ovom naučnom centru u Njujorku. Tokom sedamdesetih godina radio je u laboratoriji za veštačku inteligenciju na Univerzitetu MIT. Dobitnik je nagrade McArthur (fondacije za genijalce), koja je u to vreme iznosila 240.000 američkih dolara. Bio je protivnik ideje da se softver smatra privatnim vlasništvom, zbog čega je januara 1986. osnovao fondaciju Free Software. Poznat je i kao osnivač grupe GNU koja razvija besplatnu podršku za operativni sistem Linux (GNU je rekurzivna skracenica za GNU is not Unix). Stalman je prvi pravi ideološki borac protiv komercijalnih programa ...

Denis Riči i Ken Tompson
Oni su verovatno jedini hakeri poznatiji pod pravim imenima nego pod pseudonimima (dmr i Ken). Riči i Tompson su 1969. stvorili Unix, otvoreni operativni sistem koji je iz osnova izmenio kompjutersku istoriju. Riči je poznat i kao autor programskog jezika C. Zanimljivo je da je Tompson kao pilot-amater bio u prilici da vozi i Mig-29 u Moskvi ...

Džon Drajper
Džon Drejper, poznatiji pod pseudonimom Kapetan Kranč (Cap'n Crunch), prvi je poznati razbijač telefonskih sistema. Koristeći zviždaljku koja je bila poklon u istoimenim kutijama s pahuljicama, uspevao je da natera telefonsku centralu da mu s javnih govornica omogući besplatno telefoniranje. Njegov podvig bio je inspiracija generacijama hakera da se upuštaju u slične poduhvate ...

Mark Abene
Prvi put se sreo s kompjuterima u radnji u kojoj je radila njegova majka. Eksperimentisao je s kombinacijama telefonskih signala i time podstakao mnoge "kolege" da istražuju rupe u načinu rada telefonskih kompanija. Bio je jedan od članova grupe LOD ( Lord of Destruction ), poznatiji pod imenom Fiber Optik, posvadao se s "kolegom" ciji je pseudonim bio Erik Bladeks. Fiber je zbog toga bio izbačen iz grupe, ali ubrzo osniva rivalsku grupu Masters of Deception (MOD). Ove dve grupe ce 1990. započeti akciju koja se u istoriji Interneta pamti kao Veliki hakerski rat, dvogodišnji sukob koji je uključivao međusobna ometanja i prisluškivanja telefonskih linija kao i upadanje u tuđe računare. To je bio jedan od povoda za operaciju Sunčani đavo (SunDevil), najveću akciju hapšenja hakera do tada. Glavni cilj bila je grupa LOD, ali oni nisu bili uhvaćeni. Ipak, operacija nije bila uzaludna - četiri člana grupe MOD, uključujući i Fiber Optika, smešteni su u zatvor, čime se i završio Veliki rat. Posle godinu dana zatvora on izlazi kao heroj i u njegovu čast priređena je zabava u elitnom klubu na Menhetnu u Njujorku ...

KO SU NAJVEĆI HAKERI ( II deo )

Iz prethodnog izlaganja dolazimo do zaključka da su hakeri u prvobitnom obliku bili oni koji su radili na prvim računarima i koji su koristili razne trikove kako bi što efikasnije obavili svoj posao. Takve rutine su bile poznatije pod imenom "hacks" i odatle je poteklo ime haker. Tokom godina hakeri su dobijali razne epitete prvenstveno zbog svojih znanja i sposobnosti, i u početku su bili tretirani kao dobročinitelji. Mnoštvo tadašnijh hakera su predstavljali ljudi velikih softverskih kompanija i pojedinaca koji su radili u oblasti programiranja. Kasnijom pojavom novonastalih hakera, dobili su epitet kriminalaca, koji su stavljali do znanja zakonodavcima da su ozbiljna pretnja kompjuterskim i komunikacionim sistemima, kako velikih tako i malih kompanija. Zabrinjavajuće delatnosti istih, dovele su do formiranja zakona o računarskom kriminalu. Prva žrtva zakona o kompjuterskom kriminalu bio je Robert Moris 1988. Greškom u programu, poznatom pod nazivom Internet crv, oborio je više od 6000 računara na Mreži. Ubrzo hapšenja postaju sve češća - Kevin Mitnik je konačno uhapšen zbog upada u mrežu firme Digital, a Kevin Polsen je bio optužen za nedozvoljene akcije sa telefonskim sistemom, ali je 17 meseci uspevao da izbegne hapšenje.

Inspirisan definicijom hakinga na svet je došla nova definicija za ljude koji se bave nezakonitim radnjama u oblasti računarskih tehnologija. Konačna definicija hakera glasi : "Haker je osoba koja ima znanje, sposobnosti i želje da u potpunosti neovlašćeno koristi tuđe kompjuterske i komunikacione sisteme. "

Doroti Dening je hakera definisala kao osobu koja provaljuje u sisteme i koristi resurse bez naknade.

Pored navedenih definicija o hakerima u stručnoj literaturi sreće se i podela hakera u odnosu na njihove aktivnosti, tako da razlikujemo :

* hakeri ( haking je zajednički naziv za aktivnosti hakera u cilju nasilnog pristupa, odnosno pokušaja pristupa informacionim sistemima da bi se nešto o njima naučilo ili da bi se otkrio neki važni podatak ili izazvao pad (crack) sistema, te se hakeri ove vrste nazivaju krakerima (crackers), tj. ako unštava programe ili datoteke u pitanju je obični kraker, a ako mu je cilj uništenje hardvera tada je to krašer (crasher));

* frekeri ( vrsta aktivnosti koja je vezana za telefonsko "grebanje". Freking je nacin nadmudrivanja mehanizma za naplaćivanje usluga telefonskih kompanija, jer omogućuje pozivanje bilo koga, bilo gde u svetu, bez plaćanja );

* tvorci virusa ( oni su ponekad i hakeri ali je vrlo teško napraviti jasnu razliku izmedu njih i vrsnih programera );

* pirati ( piratstvo se može realizovati uobičajenim kopiranjem i distribucijom softvera, računarskih programa, kao i delova hardvera (čipova), ili se pojavljuje u obliku tele - pirata. Tele - piratstvo je ilegalna distribucija komercijalnih programa koja se postiže korišćenjem telefonskih modema ).

Robert Moris

--------------------------------------------------------------------------------

Robert Moris (rtm) je sin jednog od glavnih naučnika u kompjuterskom centru američke agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency, NSA). Prvi put se s kompjuterom sreo kada je njegov otac doneo kući jednu od kriptografskih mašina koje je američka vojska koristila u Drugom svetskom ratu. Kao tinejdžer je nabavio nalog na sistemu Bellovih laboratorija, gde je uz malo programskih trikova uskoro pribavio status administratora. On je zaslužan za uvrštenje reči haker u kompjuterski rečnik. Njegovo najpoznatije delo, nastalo u periodu njegovog studiranja kompjuterskih nauka na Univerzitetu Kornel, bio je prvi Internet virus poznat kao Internet crv. Drugog novembra 1988, koristeći greške u tadašnjim verzijama programa za slanje elektronske pošte (sendmail) i dobijanje podataka o korisnicima (finger), napisao je program koji se sam umnožavao i širio preko mreže, i nazvao ga Crv. Njegova namera nije bila da izazove pometnju na Internetu, vec da samo isproba neke svoje ideje. Zbog greške u programu, Crv se ubrzo otrgao kontroli, a posledica je bio ogroman broj oborenih ili blokiranih sistema i pre nego što je program počeo da pravi štetu. Kada je Moris ubrzo shvatio šta je uradio, posavetovao se s prijateljima i poslao anonimna uputstva administratorima po mreži šta treba da urade da bi se Crv zaustavio, ali je već bilo prekasno. Mreža je bila toliko zagušena da je poruka stizala prekasno. Sistemi raznih univerziteta, vojnih baza i medicinskih ustanova već su bili zaraženi. Grupe s univerziteta Berkli i MIT ubrzano su radile na dekodiranju Crva, kako bi otkrile šta on u stvari radi. Posle dvanaestak sati rada, tim s univerziteta Berkli našao je privremeno rešenje za usporavanje širenja Crva. Medutim, zagušenje mreže i ogroman broj oborenih računara onemogućili su da ta informacija dođe do svih kojima je bila potrebna. Stanje se sredilo tek posle nekoliko dana. Pošto su troškovi saniranja štete dostizali i do 50.000 dolara po sistemu, pocela je potraga za krivcem. Na Morisa su ukazali novinari lista New York Times, posle čega je usledilo hapšenje i tri godine uslovne kazne uz 400 sati društveno korisnog rada i novčana kazna od 10.000 dolara ...

--------------------------------------------------------------------------------

Kevin Mitnik

--------------------------------------------------------------------------------

Kevin Mitnik, zvani Kondor, počeo je da se bavi računarskim komunikacijama još kao klinac. Pošto nije imao para da kupi kompjuter, iz jedne od radnji lanca" Radio Shack" zvao je pomoću modema razne sisteme. On je svoje mesto u holu hakerske slave zaslužio time što se njegova slika prva našla na listi najtraženijih kriminalaca koje traži FBI. Za vreme trogodišnjeg bežanja od čvrste ruke zakona, preko IRC-a je komunicirao sa prijateljima. Kevin Mitnik je uhapšen 1995, pod optužbom da je falsifikovao 20.000 brojeva kreditnih kartica. Posle više od godinu dana sudenja, priznao je samo upotrebu ukradenih mobilnih telefona. Njegovo zatvaranje okončalo je eru u kojoj su hakeri smatrani modernom verzijom Robina Huda i svima su postale jasne opasnosti koje od njih prete. Sve ozbiljnije se radi na bezbednosti mrežnih sistema, a profesionalni hakeri se povlače u ilegalu ...

--------------------------------------------------------------------------------

Kevin Polsen

--------------------------------------------------------------------------------

Kevin Polsen, poznatiji kao Dark Dante, prvi je haker kome je hobi doneo materijalnu korist. On je 1990. preuzeo sve telefonske linije koje su išle u radio stanicu KISS-FM u Los Andelesu kako bi osigurao da bude tačno 102. slušalac koji se javlja za učestvovanje u nagradnoj igri. To mu je donelo automobil porše 944 S2. Uhvaćen je kada su se pojavile fotografije na kojima se vidi kako obija punkt telefonske kompanije. Fotografije je inače snimio jedan njegov prijatelj kako bi ovekovečio dogadaj. Na sudu je priznao i da je upao u kompjutere FBI i odatle izvukao spisak agenata na tajnim zadacima ...

--------------------------------------------------------------------------------

Johan Helsingus

--------------------------------------------------------------------------------

Johan Helsingius, zvani Julf, osnovao je novembra 1992. najpopularniji sistem za anonimno slanje poruka - Anon.Penet.Fi. Kada je 1995. Scientološka crkva podnela žalbu sudu zbog toga što je neko preko tog sistema otkrivao njihove tajne na Internetu, Julfu je policija uletela u prostorije. Avgusta 1996. sud mu je naredio da oda pravu adresu korisnika koji je bio odgovoran, a on je odlučio da zatvori sistem. Inače, Penet.Fi, jedan od najzauzetijih sistema u Finskoj u to vreme, radio je na racunaru s procesorom 486 i diskom od 200 MB ...

--------------------------------------------------------------------------------

Vladimir Levin

--------------------------------------------------------------------------------

Poslednji u redu hakerskih veličina je čuveni Vladimir Levin, prvi poznati Internet pljackaš. Preko kompjutera firme AO Saturn u Petrogradu, gde je radio, i svog prenosivog kompjutera, u periodu od juna do avgusta 1994, u osamnaest upada, izvukao je preko deset miliona dolara iz sistema Citibank. Interpol ga je uhapsio na londonskom aerodromu Hitrou, marta 1995. Početkom 1997. konačno je izručen američkim vlastima, a u avgustu, je osuden na 36 meseci zatvora i kaznu od preko 250.000 dolara.Posle spektakularne akije hapšenja Vladimira Levina 1995. godine, u javnost izlaze samo podaci o povremenim provalama na Web prezentacije. činjenica da sistem americkog Ministarstva odbrane nije izdržao napad devetnaestogodišnjeg izraelskog hakera i dvojice njegovih saradnika iz Amerike uzburkala je javnost, ali ne mnogo. Kriminal na mreži postao je pravi posao i niko ne želi da oda previše poslovnih tajni.