Moj gedžet, moj stil

Moderan čovek, hteo to da prizna ili ne, obožava gedžete.
Uz brigu da njegov gedžet poseduje adekvatne aplikacije i tehničke
performanse, savremenog čoveka interesuje i dizajn spravica koje mu
olakšavaju život. Dizajn je ono što danas prodaje gedžet, a pravi gedžet
je kao droga - novi modeli se pojavljuju i pre nego što “stari” zastare

Stil jedne osobe ne oslikava se samo
kroz odeću. Naprotiv, stil i dobar ukus se mere i predmetima koji tu
osobu okružuju. Devedesetih godina nepisano zlatno pravilo „reci mi koje
patike imaš i reći ću ti kakav si čovek“, u dvehiljaditim, zahvaljujući
munjevitom tehničkom napretku i digitalizaciji skoro svega što je do
juče bilo analogno, zamenjeno je pravilom „reci mi koje gedžete nosiš i
napraviću ti psiho kroki“.
“Za redizajniranje
jednog laptopa potrebno je od jednog do dva sata, a to najviše zavisi od
oblika laptopa. Najviše volim svoj laptop, najdraži mi je jer je
preživeo sva testiranja na ovom polju, počevši od crtanja na njemu,
preko solventne štampe, termo folija i oko desetak tekstila i isto
toliko vinila. On je moje zamo-rče...” Malo ko je verovao da će
svaki čovek postati Inspektor Gedžet, junak istoimenog crtanog filma,
čije je telo bilo nalik švedskom privesku. Sve svoje je nosio sa sobom i
bio je sposoban da svaku situaciju reši u svoju korist. Zahvaljujući
mobilnim telefonima, laptopovima, mp3 plejerima, bežičnom internetu
itd., moderan čovek je uz samo malo znanja i informisanosti postao
građanin sveta. Džepovi, torbe i rančevi su mu puni svakojakih, naizgled
nebitnih stvari koje mu baš kao Inspektoru Gedžetu produžavaju noge i
ruke i pomažu pri rešavanju svakodnevnih, stresnih i komplikovanih
situacija. Ti predmeti spadaju u sve ono što se na prvi pogled čini
suvišnim, a u isto vreme je neobjašnjivo potrebno. Ti mali predmeti
imaju specifičnu namenu – to su sitnice koje nam nisu potrebne, ali koje
svi istinski želimo. To su gedžeti.

Pored „švedskog priveska“, omiljenog detalja
pecaroša i kampera, najpoznatiji gedžet je rođen 1979. godine. “Sonijev”
Walkman je „pevao i hodao“ svuda i u svakoj prilici, u parku, u
teretani, na predavanjima, u autobusu... Ipak, prvi pisani dokaz reči
„gadget“ nalazi se u knjizi Roberta Brauna „Spunyarn and Spindrift, A
sailor boy s log of a voyage out and home in a China tee-clipper“ davne
1886. godine. Poreklo reči datira iz 1885-86.godine kada je u luku
Velike jabuke uplovila francuska regata „Izer“ sa 350 delova Statue
slobode, koja je sastavljena na njujorškom tlu. Iz SAD-a se vraćamo u
Francusku, u ulicu Šazel, gde se nalazila prodavnica „Gaget, Gautheir
& Co“, čiji su vlasnici bili Francuzi Gažet i Gotje. Baš u toj
radionici deset godina je izrađivana Statua slobode. Imajući smisla za
biznis i shvativši da će statua biti simbol grada, iskoristili su njenu
još nerođenu popularnost i napravili ogromnu količinu minijatura „Miss
Liberty“ koje su 26. oktobra 1886. godine pustili u prodaju. Pošto
Amerikanci, pa ni turisti koji su joj se divili, nisu marili za tačan
naziv Statue slobode, privukla ih je pločica na dnu statue sa
ugraviranim imenom proizvođača „Gaget“- Gažet. Kako Amerikanci nisu bili
vični izgovaranju francuskog jezika, reč je dobila dodatno slovo „d“
radi lakšeg i njima logičnijeg izgovora. Zanimljiva je priča koja je
kružila gradom: „Gde si to kupio i šta je to?“, „E, pa to je Gadžet!“.
Paradoksalno , ali „the gadget“ je bio i nadimak prve atomske bombe.
Moderan
čovek, hteo to da prizna ili ne, obožava gedžete. Uz brigu da njegov
gedžet poseduje adekvatne aplikacije i tehničke performanse, savremenog
čoveka interesuje i dizajn spravica koje mu olakšavaju život. Dizajn je
ono što danas prodaje gedžet, a pravi gedžet je kao droga - novi modeli
se pojavljuju i pre nego što “stari” zastare. Ukoliko proizvođači ne
mogu da zadovolje vaše želje pri dizajniranju gedžeta, tu je Aleksandar
Marušić koje vaše nove ili stare gedžete pretvara u mala umetnička dela
na kojima se reflektuje vaš jedinstveni ukus, stil, a često i karakter.
“Danas je teško biti jedinstven, pogotovo u velikom gradu. Svako je
poseban na svoj način, garderobom, frizurom, interesovanjima i
zanimanjima… Razmišljao sam o tome kako se izdvojiti iz takvog mora
različitosti i shvatio sam da moram da prepoznam osobine koje svi
posedujemo, pa da preko njih iskažem svoju unikatnost. To su upravo
gedžeti. Svi ih koristimo, tačnije, svi smo zavisni o gedžetima. Kada se
probudim, prvo uzmem telefon u ruke, onda popijem kafu i konektujem se
na internet na svom laptopu. Kada sam napolju, slušam muziku na ajpodu i
tako sve dok ne odem na spavanje. Onda sam počeo da razmišljam o tome
kako da sve te spravice koje nam život čine lakšim i lepšim učinim što
ličnijim... Inspiraciju nalazim u gradu, u svakodnevnim obavezama, na
faksu, a svuda se nalazi nešto što bih menjao. Nažalost, ne mogu da
promenim sve što bih želeo, pa onda ostaje da menjam ono što mogu”, kaže
talentovani Aleksandar Marušić, stilista za gedžete.

Inspiraciju nalazi u gedžetima, posmatra ih i
nalazi nova i inovativna rešenja za njhovo ulepšavanje i to pomoću deset
prstiju. “Već mesecima istražujem razne metode koje bih primenio u
svrhu personalizacije svog laptopa zato što su mi dosadile njegove
monotone sive površine. Probao sam razne metode štampe, a sada koristim
dve tehnike koje daju najbolje rezultate a to su polivinil folije i
tekstil (candy). I jedna i druga metoda ne oštećuju laptopove, što znači
da se mogu ukloniti ili zameniti kada god to korisnik poželi. Za
redizajniranje jednog laptopa potrebno je od jedanog do dva sata, a to
najviše zavisi od oblika laptopa. Najviše volim svoj laptop, najdraži
mi je jer je preživeo sva testiranja na ovom polju, počevši od crtanja
na njemu, preko solventne štampe, termo folija i oko desetak tekstila i
isto toliko vinila. On je moje zamorče... Volim i sve laptopove koje
radim, drago mi je što uspevam da razumem klijente i da sve njihove
želje profesionalno sprovedem u delo”, dodaje Marušić. O samom procesu
rada Aleksandar kaže sledeće: ”Laptop prvo moram da očistim, da istražim
površine, da kreiram 3D model u svojoj glavi, jer kada preko površine
stavite foliju, morate da se setite gde se i šta nalazi ispod nje, da li
je to logotip lap-topa ili je obična neravnina. Sve u svemu, potrebno
je dosta strpljenja i pažnje. Dok radim, slušam muziku, jer me opušta i
zaboravim kada sam počeo, pa tako izranjaju najbolji rezultati. Što se
alata tiče, potrebni su različiti fenovi i grejači kojima oblikujem
foliju na neravnim površinama, potrebne su mi makaze, lepljive trake i
tekstili različitih sastava. Takođe su mi potrebni cirkoni, lepkovi,
pegla i ‘svarovski’ kristali, pincete, skalpeli i sečiva raznog kova.
Ništa od ovoga ne bi moglo da se radi bez dobrog svetla, te koristim
kombinaciju neonskog, dnevnog i običnog svetla.”
Za sebe kaže da nije
umetnik, jer tamo gde se umeša novac, nema mesta za umetnost. Ipak
priznaje da je za ovaj posao potrebno dosta mašte, kreativnosti i uvek
svežih ideja. Ono što on radi retko gde se može sresti u svetu. On svoj
rad svakako ne naplaćuje onoliko koliko bi mogao. Trudi se da ne bude u
minusu, pa je najniža cena njegove kreacije za laptop, mobilni telefon
ili fleš memoriju za prenos podataka oko 400 dinara. Uz smeh dodaje da
za najskuplji ne postoji granica. Na popularnom sajtu “Fejsbuk” postoji
njegova grupa “Pimp my Laptop” koja broji oko 300 zadovoljnih korisnika
njegovih usluga. Talentovani Aleksandar Marušić je student Više poslovne
škole u Beogradu, pre ovoga se bavio modnim dizajnom i elektrotehnikom.
Dizajnirao je za sebe i druge, a najinteresantnije su bile majice sa
unikatnim printom koji je štampan krompirom. Bavi se fotografijom, a
2007. godine proglašen je najuspešnijim mladim autorom na republičkoj
izložbi fotografija pod pokroviteljstvom FSS-a.